USPAVANA ŠTRECILIJA, po tekstu Todeta Nikoletića, u izvođenju Dramske radionice na sceni velike sale Kulturnog centra Gornji Milanovac biće izvedena u sredu, 17. novembra 2021. godine u 19 sati.

Predstava obiluje humorom i veoma neobičnim, grotesknim likovima koji se trude da budu strašni, jer su u pitanju veštice, vampir i miševi, a njih se ipak niko ne plaši. Srdibeba, njegov otac Toza Nervoza, dvorski miševi, nesvakidašnja princeza Rada… puni su mana, neobičnog su izgleda i u potrazi za ljubavlju.

Predstavu izvodi mlađa grupa Dramske radionice Kulturnog centra koja je vredno, preko leta uvežbavala dramski tekst jednog od naših najboljih dramskih pisaca za decu Todeta Nikoletića. Predstavu potpisuje Slađana Popov (režija, adaptacija teksta i muzika). Kostime, scenografiju i šminku uradila je Valentina Nađ.

Uloge tumače: Miloš Bogičević, Iva Bajić, Vidak Ristić, Lenka Vesović, Viktor Gačanović, Neda Novaković, Ljubica Josović, Tatajana Maksimović i Lena Ilić.

Namenjena je deci uzrasta 5+

U Modernoj galeriji Kulturnog centra Gornji Milanovac u sredu, 17. novembra 2021. godine od 19 sati pred publikom će biti gitarski duo u sastavu Mladen Pecović i Nemanja Kanački.

Koncert se realizuje pod pokroviteljstvom SOKOJ-a, a ulaz je slobodan.

MLADEN PECOVIĆ, gitarista, kompozitor i aranžer poznat je po autentičnom izvođenju jazz standarda i sopstvenih kompozicija, kao i virtuoznim vladanjem instrumentom. Njegova muzika inspirisana je doživljajem svakodnevnih unutrašnjih putovanja, godišnjih doba, strasti i simbola vremena koje nosimo u sebi. Širok inspirativni prostor nalazi podlogu u kombinaciji stilova od gipsy swinga, autentičnog balkan jazz-a, do lakog jazz rocka.
Na ovaj način stvara jedinstven zvuk, komunikativan i prilagođen savremenoj publici koju već godinama ne ostavlja ravnodušnom.

Nastupa kao duo akustičnih gitara (Bronza i Najlon) Pecović/Kanački, sa kojim je imao uspeha na jazz festivalima i programima. Takođe, veliki broj nastupa ima i sa svojim triom u sastavu: Bass, set bubnjeva, gitara, i sa kvartetom: Bas, set bubnjeva, gitara, klavijature.

Prve nagrade na takmičenjima Guitar Art Fest, Beograd, 2011 (etno gitara), i Omis Guitar Fest 2012 (električna gitara).

Izdanja (CD/LP): „Mladen Pecović“ (Metropolis Music 2018), „Pecović-Kanački: guitar duo“ (PGP/RTS 2020)

Produkcija “Kako vam drago”, uz podršku Doma omladine Beograda, Sekretarijata za kulturu i Udruženja dramskih umetnika Srbije, u ponedeljak, 15. novembra 2021. godine, od 19 sati, u sali Doma kulture “ Vojislav Ilić” na Rudniku predstaviće komediju „Upoznaj mog tatu“ u režiji Staše Koprivice (Alan Ejkborn, autor teksta).

Reč je o napetoj i dinamičnoj komediji zabune koja se bavi mehanizmom opsesivnog laganja. Junaci ove priče, svako na svoj način, odbijaju da se suoče sa istinom i pronalaze najbizarnije moguće načine da od nje pobegnu što dalje. Kroz sukob njihovih ličnih verzija stvarnosti, od kojih nijedna nije sasvim tačna, upoznaćemo najtamnije strane ljudske prirode na jedan drugačiji i veoma zabavan način.

Uloge tumače: Tijana Pečenčić, Katarina Gojković, Andrej Šepetkovski i Andrija Daničić.

Režija i adaptacija: Staša Koprivica; kostim: Darinka Mihajlović; scenografija: Milica Stanković; muzika: Ana Joševski, Staša Koprivica.

Predstava je premijerno izvedena marta, 2015. godine u Domu omladine, Beogradu. U proteklih šest godina ulogu Džini tumačili su Nina Janković / Dragana Dabović.

Foto: Prva plaketa – MAKEDONIJA, 19. septembar 2016. Internacionalni pozorišni festival komedije „Sv. Joakim Osogovski“, Kriva Palanka

O predstavi:

Greg je mlad i perspektivan momak, rešen da se oženi Džini, ženom svojih snova. Njihova veza je pomalo napeta jer Džini ima prilično burnu biografiju i čini se da krije dosta toga. Greg odlučuje da sve nedoumice razjasni jednom za svagda tako što će bez Džininog znanja posetiti njene roditelje i upoznati se sa njima. Ono što će ga tamo sačekati – niko nije mogao da predvidi.

Kulturni centar Gornji Milanovac predstaviće u petak, 12. novembra 2021. godine u Modernoj galeriji knjigu Dragoslave Koprivice “Boginja jezika Olga Luković Pjanović”. Knjiga govori o životnom putu i delu jedinstvene srpske i svetske naučnice.

“Ako je srpski jezik čudo – a jeste, Olga Luković-Pjanović, boginja jezika koja se njim bavila, čudo je od naučnice. Za nju nauka nije bila neozbiljna igra. U njenoj nauci nema pogodbenih rečenica.
Bila je i čudo kao sedmogodišnja devojčica koja napamet recituje pedeset strofa. Čudo od devojčeta iz Dragačeva, najboljeg đaka čačanske Gimnazije. Čudo od klasičnog filologa, znalca osam živih svetskih jezika i četiri mrtva – sanskritskog, etrurskog, staro-grčkog i staro-latinskog. Sorbonski doktor.
Na Sorboni je odbranila doktorat „Pojam pravde kod Eshila i Sofokla“. Reč pravda na grčkom se kaže „Dika“. U stvari, to je srpska reč, koja je potpuno usmerila naučnicu na istraživanje istorije Srba i srpskog jezika. Doktorirala je na Sorboni kod čuvenog profesora etimologije, Pjera Šantrena. I on je kapitulirao pred ovom viteškom Srbinjankom. Iako jezuita i lukavi Latin, zapisao je svojom rukom na Olginom doktoratu „DIKE“ ove reči: „Gospođo, ja se sa Vama ne slažem, ali Vam dajem titulu doktora filologije, jer ste je zaslužili.“

Početak promocije je u 19 sati.

Dragica Tasić, umetnica iz Beograda predstaviće u subotu, 13. novembra 2021. godine od 18 sati u galeriji Doma kulture “Vojislav Ilić” na Rudniku izložbu slika naziva “Vizuelna umetnost”.

Ovo je treća samostalna izložba Dragice Tasić. Naziv izložbe “Vizuelna misao” proistiće iz pogleda koji kao životna jedinstvena misao u apstraktnoj umetnosti, navodi promatrača na razmišljanje na drugačiji način,podstiče i oživljava misli i percipira kao celina. U suštini radovi kao delovi stvaralačke energije daju različite frekvencije i na specifičan način korespondiraju sa promatračem.

“Dragicu Tasić obujmljuju brojna interesovanja, ipak, ostala je poklonik svetlosti i boje, kojima gradi vlastitu viziju sveta. Ona se odvažila, da iz ranog dela opusa, vezanog za objektivnu stvarnost, učini iskorak ka asocijativnom i apstraktnom promišljaju slike. Njeni potonji radovi zalaze u domen slobodne percepcije, zapravo, samosvojnih odnosa među površinama, pri čemu je pažnja usmerena središnjem delu slikanog polja. Ono čini jezgro, koje sažima jasna, različito bojena saglasja u kojima se odvija snažno sadejstvo kolorističkih premisa. Aktivitet Dragice Tasić, prate uverljiva slikarska tkanja, obogačena spontanim uplivom linija i mrlja, čije sopstvo prate naglašene, gestualne izvedenice, imanentne njenom načinu sadašnjeg kazivanja.” (Zdravko Vučinić, likovni kritičar, slikar i istoričar umetnosti).

Dragica Tasić do sada je učestvovala na više od sto kolektivnih izložbi. Izlagala je u galerijama “Cvjeta Zuzorić”, “Singidunum”, Kući kralja Petra, Centru za kulturu “Vlada Divljan”, Centru za kulturu Majdanpek, zatim Galeriji 76, Galeriji 73, Dvorcu Ivanović, Centru za kulturu Požarevac, Centru za kulturu Sopot, noćnoj galeriji Petak, u okviru izložbe Art Kvadrat (Novi Sad, Golubac, Dom kulture Gračanica, Dom kulture “Jovan Tomić“ Nova Varoš, Dom kulture Priboj, Arilje, Kraljevo, Subotica, Zrenjanim, Srbobran, Majdanpek), galerija Akademije 28, Centru za kulturu Bjeljina RS i Balatonu Mađarska.

Član je likovnog kluba Akademije 28 u Beogradu. Učestvovala je na dvadeset tri međunarodne likovne kolonije. Za svoj rad dobila je nekoliko pohvala, zahvalnica i nagradu iz Balatona.

Gosti na izložbi su Una i Nina Limanović koje su izlagale u kući kralja Petra i na Akademiji 28 u Beogradu.

Jedna od najkraćih opera slavnog kompozitora Volfganga Amadeusa Mocarta, jednočinka “Bastijen i Bastijena” u produkciji Narodnog Pozorišta Beograd biće izvedena u sredu, 10. novembra 2021. godine u velikoj sali Kulturnog centra u Gornjem Milanovcu.

Mocart je ovo delo napisao kada je imao samo dvanaest godina i predstavlja jedno od njegovih prvih ostvarenja. Od malog Mocarta, operu je naručio ekscentrični bečki doktor Franc Mesmer 1768. godine.

„Bastijen i Bastijena“ je interaktivna predstava za decu i kao jedno od prvih Mocartovih operskih dela idealna je za upoznavanje mlade pozorišne publike sa operom. Bastijen i Bastijena igraju ljubavne igre koje im smišlja Kolas, a da bi proverili svoju ljubav koriste čak i društvene mreže koje ih podjednako zbližavaju i udaljavaju. U toj igri učestvuje i Kolina koja sa publikom posmatra predstavu i otkriva im tajne opere.

Adaptacija libreta radi približavanja zapleta deci i mladima, kao i ubacivanje edukativnih delova kroz lik Koline imaju za cilj da na zanimljiv način upoznaju najmlađu publiku sa ovim pozorišnim žanrom.

Dirigent je Stefan Zekić. Reditelj Ana Grigorović. Scenograf je Jasna Saramandić, a kostimograf Katarina Grčić Nikolić.

Dekor i kostimi urađeni su u radionicama Narodnog pozorišta u Beogradu.

Početak opere je u 18 sati, a cena ulaznice je 500 dinara.

https://www.narodnopozoriste.rs/sr/predstave/bastijen-i-bastije

Kulturni centar Gornji Milanovac predstaviće u subotu, 6. novembra 2021. godine u Modernoj galeriji izložbu slika „Krhotine u pesku vremena: zapis o slikama Vlade Mirkovića“.

Vlada Mirković je rođen 1954. godine u Gornjem Milanovcu. Obrazovao se u rodnom gradu i Beogradu. Od 1989, živi i radi kao slobodni umetnik. Njegove slike (preko sedamdeset pet radova) nalaze se u privatnim kolekcijama širom sveta: u Holandiji, Francuskoj, Švajcarskoj, Norveskoj, USA, Nemačkoj, Engleskoj, Južnoj Africi…

Zbog male godišnje produkcije (često samo nekolio slika) i prodaje, nije bilo lako organizovati samostalne izložbe. Najznačajnije su: Beograd 1994, Gornjni Milanovac 1995, Ženava 1996, Beograd 1998, Čačak 1999, Kraujevac 2002, Arandjelovac 2009…

Učestvovao je na mnogim grupnim izložbama širom Evrope.

Otvaranje izložbe je u 17 sati.

Krhotine u pesku vremena: zapis o slikama Vlade Mirkovića

Slikar Vlada Mirković (1954) već decenijama živi u svojevrsnom unutrašnjem egzilu i robinzonskom raju, u podnožju planine Rudnik. To nam, geografski gledano, daje za pravo da ga smatramo svojim zemljakom i sugrađaninom, ali, kada je u pitanju njegovo slikarstvo, stvari stoje sasvim drukčije. U tom pogledu, u najboljem slučaju dalo bi se reći da je on naš poznanik, o čijem delu imamo tek poneko saznanje i maglovito prisećanje.

Razlozi i povodi tome, koliko god kompleksni, u svojoj biti su jednostavni. Najveći deo Mirkovićeve umetničke produkcije trajno je udomljen u privatnim i galerijskim kolekcijama čija bi nas geografija i svojim najprostijim navođenjem zbunila, jer bi se za njeno popisivanje i pohođenje, od Norveške do Južne Afrike, i od Kalifornije do krajnjeg istoka našeg kontinenta, moralo utrošiti mnogo vremena i sredstava. Ovakva, nomadska sudbina umetnikovog dela, ide u korak sa njegovim trajnim opsesijama, koje se poput zagonetki neprekidno ponavljaju na njegovim platnima.

Svoje generacijsko iskustvo Vlada Mirković sticao je na tragu širokog, kosmopolitskog pogleda na svet, svojstvenog jugoslovenskom miljeu, koji su događaji na kraju prošlog veka obojili tamnim tonovima. Svoja lična iskustva oblikovao je u hazardnoj i strastvenoj životnoj avanturi koja ga je sa terena politike odvukla u umetnost, i koja je, lišivši ga iluzija, kod njega probudila metafizičku glad prema misteriji čovekovog bitija, njegovim dilemama i njegovom usudu. Otuda ne čudi što je kao svoj stvaralački moto uzeo potragu za izgubljenim vremenom, i što se među temama koje ga opsedaju pojavljuju metafizička putovanja, onostrano i nostalgija prema beskonačnom.

Takve sadržaje pred nas donosi i ova izložba, koja nam u nekoliko velikih formata prikazuje Mirkovićevu noviju produkciju. Pri susretu sa ovim slikama ostajemo u čudu. To većinom jesu poznati, karakteristični motivi Mirkovićeve umetnosti, ali sama veličina slika i njihov slojeviti svet izaziva izuzetno, gotovo religiozno poštovanje dela pred kojima treba skinuti šešir, kao kad se ulazi u crkvu (Edvard Munk). To su slike, koje bi se u nekom drugom vremenu, poput Karavađovih, našle u kapeli kakvog hrama, samo što je u slučaju Mirkovića, kao i u slučaju Karavađovom, vera pre stvar strasti i vatreno čistilište sumnje (Dostojevski), nego prebivanje u komforu nepokolebanih ubeđenja.

Centralni motiv u slikarstvu Vlade Mirkovića je čovek, ali toj Božijoj igrački nedostaje lice, identitet, i u velikoj partiji života, gde niko ne zna kakvu će izvući kartu, niti kakvu će sudbinsku ulogu na koncu odigrati, on je osuđen na prerušavanje, maskiranje, trajnu nedovršenost koja nosi pečat konačne, fatalne neizbežnosti. Tog nedovršenog stvora, sa prazninom umesto lica koje se krije iza maske, karakterišu astrološki, alhemijski, ezoterični simboli, knjige i kutije, pesak što struji u staklenim grlima klepsidri i prostori i krajolici utonuli u isti taj pesak. Poput fatamorgana i snova iz peska se dižu građevine, kule, brodovi, lavirinti, zaumne zavojnice puževih kućica, alhemijski laboratorijumi i kabineti, ali ta scenografija i rekvizitarijum kao da ostaju po strani od bilo kakvog arheološkog interesa i tako skrajnuti iščezavaju u dubini vremena. Samo povremeno dogodi se da plamen iznenadnog otkrovenja oprlji Mirkovićeve alhemičare i rizničare, čuvare tajni i maskirane protuve, i oni se tada usude da sa nama, namernicima u svetu njegove slike, podele svoje oduševljenje varljivim nagoveštajem izlaska iz nepomičnosti – slutnjom obećanog spasa.

Vlada Mirković je slikar velikih i teških tema, iskušenja, uskih i krividavih staza koje se račvaju u lavirinte i nestaju pod peskom, ljubitelj duhovitih paradoksa i glavoslamajućih zagonetki, rizničar krhotina i hroničar doba i svetova koji su iščezli u ponorima vremena. NJegovi saputnici – među slikarima bih izdvojio Đorđa De Kirika, Rene Magrita, Karla Karu i Pola Delvoa, a među književnicima Migela De Servantesa, Franca Kafku, Antonena Artoa, Semjuela Beketa i Horhe Luisa Borhesa – umetnici su koji su uvideli bedu i apsurd čovekovog položaja u svetu, ali se, kao ni Mirković, nisu poveli za tim da se od čoveka odreknu, znajući da su sva velika raskršća i lavirinti samo izraz čovekovog stanja i istinska građa umetnosti.

Zbog toga će ovaj novembar za mnoge među nama ostati upamćen upravo po ovoj izložbi, koja bez zazora može da ponese epitet kulturnog događaja sezone. Na njoj će se, besumnje, za one koji su se tek otisnuli na put umetničkog stvaralaštva, događati otkrovenja upravo onako kako Vladine konstrukcije i krhotine izranjaju sa dna, iz peska izgubljenog vremena. Za nas, koji smo trajali duže i videli više, ona će biti još jedno veliko svedočanstvo o drami i lakrdiji čovekovog usuda – utešni zapis sa puta po zaboravljenoj zemlji.

Miodrag Danilović

ZAJEDNO U INTUITIVNOM MUZIČKOM POKRETU

„Trio Pokret“ (Dr muz. um. Madlen Stokić Vasiljević, violina ;Dr muz. um, Miloš V. Nikolić, klarinet i kaval i Dr muz. um, Maja Mihić, klavir) i „Trio Femina“ (Dr muz. um. Madlen Stokić Vasiljević, violina ; Mr Ivana Dakić, oboa i Dr muz. um, Maja Mihić, klavir) u utorak, 2. novembra u Modernoj galeriji Kulturnog centra održaće zajednički koncert.

Na programu će biti dela: Dragana Jovanovića, Milana Stojadinovića-Milića, Miloša Raičkovića, Svetlane Maksimović, Isidora Žebeljana i Ivana Brkljačića.

Početak koncerta je u 19 sati.

BIOGRAFIJA TRIO „POKRET“

Trio „Pokret“, čiji su članovi violinistkinja Madlen Stokić Vasiljević (FMU), pijanistkinja Maja Mihić (FMU) i klarinetista Miloš Nikolić (MŠ „Mokranjac“, Beograd), predstavlja ansambl koji je za jedanaest godina svog postojanja napravio prekretnicu u pristupu kamernoj muzici na srpskoj muzičkoj sceni. Osnovan je 2010. godine iz potrebe troje izvođača da se u potpunosti posvete muzici savremenog trenutka. U centru interesovanja ovog sastava su dela savremenih kompozitora.

Nakon što je 2011. izveo sva do tada napisana dela iz pera domaćih kompozitora za ovaj tip kamernog ansambla, Pokret je „pokrenuo“ i druge autore da napišu nova dela, od kojih su mnoga upravo i posvećena triju. Sva ova dela Pokret je izvodio sukcesivno, ubrzo po njihovom nastanku. Izvođenjem aktuelnih kompozicija Trio Pokret doprinosi životnosti i dinamičnosti muzičke scene danas i obogaćuje literaturu za ovaj sastav. Godine 2012. Trio Pokret je za koncert u Kolarčevoj zadužbini („Živa srpska muzika – premijere“) sa premijernim izvođenjem osam novih dela dobio nagradu „Koncert godine“.

Trio Pokret je imao veliki broj koncerata u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Čačku, Novom Kneževcu sa premijernim izvođenjem dela domaćih autora. U sezonama od 2013. do 2019. godine, trio „Pokret“ je ostvario projekte („Portreti“, „Senzibiliteti“, „Pet godina muzičkog kretanja“, „Retrospektive“, „Dinamika pokreta“, „Novi muzički pokreti“ i „Srpska muzika u pokretu“) sa premijernim izvođenjem dela nove muzike. Trio je imao zapažene koncerte na Međunarodnoj tribini kompozitora u Beogradu 2012. i 2015. godine. Koncert u septembru 2015. godine uživo je emitovan na televizijskom i radijskom programu RTS3. U novembru 2016. Trio Pokret je imao veoma uspešan koncert u Rimu što je prestavljalo prvi izlazak ovog ansambla van granica zemlje. Godine 2017. održali su turneju po zemljama bivše Jugoslavije sa zapaženim koncertima u Skoplju, Zagrebu i LJubljani. Nastupali su na festivalima NIMUS, „Tisin cvet“ i „Skopska esen“. U leto 2018, nastupili su na festivalu „Lucci della ribalta“ u Narniju u Italiji, a samo mesec dana kasnije U Minhenu (Nemačka), u Askoliju (Italija) na značajnom festivalu „Nuovi spazi musicali” i u Srpskom kulturnom centru u Parizu (Francuska). Značajan koncert, trio je imao novembra 2019. u NJujorku, SAD (The Natiolnal Opera Center America, Placido Domingo Hall).

Trio je bio aktivan u medijskoj promociji savremene muzike. Pored koncerata, trio je učestvovao u snimanju emisije „Ad libitum“ za RTS, izvodeći delo Tatjane Milošević, kao i emisije „Art fantazija“ koja je u celosti bila posvećena ansamblu. Radio emisija „Muzika sa povodom“ muzikologa Donate Premeru je takođe u celosti bila posvećena triju. Bili su učesnici autorskog koncerta Vladimira Tošića u velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, i u sali Beogradske filharmonije, kao i na svečanosti dodele nagrade „Zlatni beočug“ Kulturno-prosvetne zajednice akademiku Dejanu Despiću. Trio je nastupio i na koncertu u okviru doktorskog umetničkog projekta člana trija Miloša Nikolića. Značajan nastup, trio je imao i u Muzeju Narodnog pozorišta, početkom 2013. godine, kada im je dodeljena nagrada „Koncert godine 2012“ časopisa „Muzika klasika“. Marta 2018. godine, učestvovali su na Tribini „Novi zvučni prostori“ u organizaciji Centra za muzičku akciju i Udruženja kompozitora, izvodeći i diskutujući o delu Srđana Hofmana „Kroz kutije zvuka“. Oktobra 2019. godine, bili su pozvani da nastupe na svečanom otvaranju Prve internacionalne konferencije „Psihologija i muzika“.

Na Međunarodnoj tribini kompozitora 2019. godine, dodeljena im je prestižna nagrada „Aleksandar Pavlović“ za najuspešniju promociju domaće muzike u zemlji i inostranstvu tokom 2018. godine. Na inicijativu ovog ansambla savremena muzika je obogaćena za gotovo četrdeset novih dela napisanih za violinu, klarinet i klavir.

BIOGRAFIJA TRIJA „FEMINA“

Beogradski trio „Femina“ čine dr um. Madlen Stokić Vasiljević, profesor violine na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, dr um. Maja Mihić, profesor uporednog klavira na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu i mr Ivana Dakić, 1.oboa Simfonijskog orkestra RTS.

Trio Femina je oformljen 2016 godine sa željom da publici predstavi nesvakidašnji ansambl koji čine oboa, violina i klavir. Za samo tri godine žive koncertne aktivnosti, trio je zabeležio uspešne koncerte u Muzičkoj galeriji Kolarčeve zadužbine, u Kulturnom centru Novog Sada u okviru Tribine mladih, a gostovale su i u Kragujevcu i Srbobranu. U Beogradu su još nastupile i u okviru ciklusa „Ponedeljkom u Đorđeviću“, kao i u Galeriji ULUPUDS na otvaranju likovne izložbe. Koncert u „Đorđeviću“ zabeležen je i audio u okviru projekta „Trag u vremenu“. Godine 2019, nastupile su na koncertu u okviru „Oboa festa“. Na repertoaru trija nalaze se dela savremenih srpskih autora Dušana Radića, Miloša Raičkovića, Isidore Žebeljan, Mirjane Živković, Dragane Jovanović, Ivane Stefanović, kao i širi spektar muzike 20. veka aranžirane za ovaj ansambl (Šostakovič, Debisi, Ravel itd).

U okviru programa “Dan domaćeg filma”, a u organizaciji Filmskog centra Srbije i DOK Srbija, u petak, 29. oktobra 2021. godine u 26 gradova Srbije biće upriličene projekcije 12 domaćih dokumentarnih filmova. </br>
“Dan domaćeg filma” ima za cilj promociju domaćih dokumentarnih filmova koji nisu imali široku bioskopsku distribuciju, a zaslužuju da budu viđeni. Nakon projekcije, gledaoci će imati priliku da razgovaraju sa nekim od članova autorskog tima. </br>

Viktorija (15) je hevi metal bubnjarka iz malog srpskog grada Smedereva. Njena intersovanja i ambicije ispunjavaju svoj pun potencijal tokom Rok kampa za devojčice 2017. godine. Tamo stiče puno prijatelja, a kamp joj priprema veliko iznenađenje koje rezultuje međunarodnom saradnjom i putovanjem u inostranstvo tokom leta 2019. godine. Nakon svega toga, ona se vraća u svoj rodni grad zbog početka nove školske godine, i to je pomalo pogađa. Ali, sećanje na njeno iskustvo na Islandu je motiviše da nastavi sa sviranjem bubnjeva, kao i pohađanjem škole i drugih aktivnosti. </br>

Režija i montaža: Mina Petrović </br>
Pomoćnica režije i montaže: Sofija Budimir </br>
Direktorka fotografije: Neda Mojsilović </br>
Kolor korekcija: Goran Todorić </br>
Dizajn zvuka i originalna muzika: Luka Ožegović </br>
Produkcija: Akcija produkcija, Forgrade </br>
Producentkinje: Ikonija Jeftić, Jovana Karaulić </br>
Koproducent: Miodrag Popović </br>

Početak projekcije je u 19 sati, a ulaz je slobodan.