Trio “Almaz” u sastavu: Kristina Ašković, Ljubica Damčević i Jovana Nikolić održaće koncert 16. decembra 2021. godine u u Gornjem Milanovcu u Modernoj galeriji Kulturnog centra.

Početak koncerta je u 19:30 sati.

Biografije

Kristina Ašković ima iza sebe bogatu koncertnu karijeru. Diplomirala je na odseku za solo pevanje Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu u klasi profesora Nikole Mijailovića, a tokom i nakon školovanja usavršavala se kod drugih izuzetnih umetnika. Osvojila je nagrade na brojnim međunarodnim i regionalnim takmičenjima solo pevača, ali kao posebno iskustvo ističe čuveno svetsko takmičenje „Marija Kalas“, gde je bila polufinalista. Imala je niz solističkih koncerata širom Srbije, Grčke, Nemačke, Rusije i drugih zemalja Evrope. Akcenat stavlja na solo pesme srpskih, ruskih i drugih slovenskih kompozitora, ali su na njenom repertoaru redovno i stari majstori italijanske, nemačke i španske solo pesme, kao i operske arije i dueti iz raznih epoha i zemalja. Bavila se horskim pevanjem i bila angažovana u horu RTS-a i horu Ansambla „Stanislav Binički“. Od njenih novijih nastupa, svakako se izdvaja koncert „Što se bore misli moje“, koji je održala sa pijanistom Petrom Markovićem na prošlom BELEF-u.

Ljubica Damčević je završila je master studije violine na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi prof. Marije Špengler. Završila je srednju muzičku školu u klasi prof. Kristine Ašković na odseku za solo pevanje. Tokom školovanja ostvarila je značajne uspehe na takmičenjima i održala veliki broj koncerata u značajnim salama Beograda. Po završetku studija počinje njena delatnost u pozorištu, kao kompozitorke i violinistkinje, ali i kao performerke i glumice. Bila je angažovana u brojnim pozorišnim trupama: Mimart, Hleb teatar, Tri groša, Le studio a posebno se izdvaja delatnost u DAH teatru. Komponovala je muziku za predstave i filmove. Ostvarila je značajne uloge u brojnim predstavama. Godine 2013. postaje članica kvinteta „Tanguango“. Pored pedagoške delatnosti u muzičkoj školi “dr Vojislav Vučković”, aktivna je i kao orkestarski muzičar. Član je Zemunskog kamernog orkestra, a od 2018. godine postaje član “Balint Kasza Verdi Orchestra” sa sedištem u Gracu, Austrija.

Jovana Nikolić je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu diplomirala u klasi prof. Nevene Popović. Paralelno se usavršavala u klasi Eugena Inđića. Studirala je na “Hochschule fur Musik” u Karlsrue-u u klasi prof. Mihael Udea i prof. Markus Stange-a gde je završila redovne i master studije i studije za kamernu muziku. Dobitnik je brojnih nagrada na nacionalnim i internacionalnim takmičenjima kao solista i kamerni muzičar (Laureat republičkih takmičenja , konkursa u Strezi , Kosicama, Parizu, takmičenja “ Karl Černi ” u Pragu itd..). Godine 2006. osvaja zajedno sa violinistkinjom Mari Klodin Papadopulos prvu nagradu na takmičenju kamernih dua „Freundeskreis“, drugo mesto na takmičenju “Felix Mendelssohn Bartholdy Preis” u Berlinu. Kao dobitnicima te nagrade omogućeno im je učešće na letnjem festivalu u Montepulćanu (Toskana). Godine 2016-2017 bila je angažovana kao klavirski saradnik na “Hochschule fur Musik” u Hamburgu.

Živi u Beogradu i radi kao klavirski saradnik u Muzičkoj školi za talente u Ćupriji.

05. decembar 2021. | Autor: Đorđe Bajić | FCS

Konferencija Mreže kinoprikazivača Srbije „Vidimo se u bioskopu!“ održana je na Mećavniku, u Drvengradu, od 3. do 5. decembra 2021. godine. Konferenciji su prisustvovala 24 kolektivna člana, 11 pojedinačnih članova, ukupno 35, kao i predstavnici distributera: Blitz film, MCF, Taramount i Delius filma, predstavnik Beldocs film festivala i predstavnici Filmskog centra Srbije. Redovna skupština Mreže kinoprikazivača Srbije održana je 4. decembra 2021. godine, u amfiteatru „Noam Čomski“ koji je deo Kulturno-sportskog centra „Prokleta avlija“.

Najznačajnije dostignuće Konferencije je upoznavanje i povezivanje članova mreže prvi put u novijoj istoriji srpske kinematografije, razmena iskustava, primera dobre prakse, razmatranje zajedničkih problema, donošenje odluka koje će osnažiti, kako samu Mrežu, tako i njen uticaj u zemlji i regionu.

Doneti su sledeći zaključci:

• Povezivanje mreže sa mrežama u regionu i šire;
• Podrška Filmskog centra Srbije u vidu saveta i svake druge pomoći za funkcionisanje Mreže i pojedinačnih članova (Konkurs za stimulacije, predidigitalizaciju i digitalizaciju, Media program i ReAct);
• Težnja distributera da se u svrhu pojačanja medijske kampanje i marketinškog promovisanja filmova što više koriste digitalni materijali (vizuali za sve platforme) kao i to da se za potrebe različitih medija namenski koriste džinglovi, spotovi – svi raspoloživi materijali. Takođe, sugestija distributera je ta da prikazivači što ranije najave svoje repertoare kako bi imali dovoljno vremena za blagovremenu i adekvatnu medijsku kampanju vezanu za, u tom trenutku atraktivne filmske naslove;
• Kolege koje su prošle kroz proces apliciranja na Colleborate to Innovate program u okviru Europa Cinemas konkursa ponudile su pomoć svim članicama mreže koji žele da apliciraju na iste, a zaključeno je i da se organizuje edukacija za članove mreže za pisanje projekata;
• Organizovati edukacije za kinooperatere za rukovanje savremenom digitalnom tehnologijom za prikazivanje filmova kako bi se izbegli problemi u radu;
• Organizovanje edukacije za programiranje koji bi pohađali urednici filmskog programa.
• U saradnji sa distributerima kvartalno će se izdavati publikacija o svim naslovima koji će biti prikazivani u narednom periodu, kao i da se napravi profesionalna baza podataka renomiranih filmskih radnika, ali i studenata režije, produkcije i drugih.
• U narednom periodu cilj Mreže je povezivanje sa sličnim mrežama u regionu, rad sa decom i mladima kroz radionice, a posebno rad na edukaciji nove filmske publike, pri čemu bi velika pažnja bila posvećena i debitantskim ostvarenjima. Nisu zaboravljene ni druge starosne kategorije publike, a poseba pažnja biće posvećena starijoj populaciji.
• Nastavak održavanja projekta „Kako se gleda film – mala škola bontona“ i drugi programi koji su organizovani pod okriljem mreže.
• Da se uz pomoć lokalne samouprave i načelnika školskih uprava pokuša da se najmlađi gledaoci (od IV do VIII razreda osnovne škole, kao i od I do IV. Godine srednje škole) organizuju kroz redovne posete kulturnim centrima.
• Za sve programe Mreže, neophodno je da se blagovremeno obezbede svi materijali za datu manifestaciju, kako bi se ostvario što veći efekat;
• U skladu sa budžetom Mreže u narednom periodu će biti donet plan o aktivnostima koje će biti sprovedene u 2022.godini.

Podsećamo… Ciljevi Mreže kinoprikazivača Srbije su: umrežavanje kinoprikazivača i zastupanje zajedničkih interesa, unapređenje i razvoj kinoprikazivača i kinoprikazivačke delatnosti u Srbiji, povećanje broja gledalaca, edukacija i razvoj filmske publike, edukacija u oblasti audiovizuelne kulture, razmena znanja, iskustava, primera dobrih praksi i informacija između Strana potpisnica, kreiranje, razvoj i razmena filmskih i drugih programa i obogaćivanje kulturne ponude, promovisanje audiovizuelnog stvaralaštva i kinoprikazivačke delatnosti,podsticanje nacionalne i međunarodne saradnje, zajednički razvoj, apliciranje i realizacija projekata iz oblasti kulture, jačanje i razvoj organizacionih, programskih i tehničkih kapaciteta kinoprikazivača, praćenje, edukacija i uvođenje novih tehnologija u kinoprikazivačkoj delatnosti – sa posebnim osvrtom na digitalne medije i kreativne industrije.

Konferencija je u potpunosti postigla cilj, održana je u pravom trenutku i da je dala snažan stimulans razvoju kako Mreže, tako i prikazivačke delatnosti u Srbiji. Stoga bi konferencija trebalo da postane tradicionalna i da se održava svake godine jer na najbolji mogući način u direktnom kontaktu i komunikaciji svih navedenih učesnika otvara značajna pitanja i daje smernice za dalji rad i osnaživanje kinoprikazivačke delatnosti u Srbiji – stoji u saopštenju Mreže.

Konferencija i Skupština su održane uz sprovođenje svih mera propisane od strane nadležnih organa, a u cilju suzbijanja cirkulacije koronavirusa.

Foto: Iva Čolić, Đorđe Bajić, privatna arhiva

http://www.fcs.rs/52774/?fbclid=IwAR1Aa0BiNiyVru0c-_ddbZ1hY5PaGgGUO5murDj4N1LMxux6Cgl-SzDFbQ4

REZULTATI KONKURSA

Međunarodni bijenale umetnosti minijature, najveća i najobuhvatnija manifestacija umetnosti malog formata sigurnim koracima gazi četvrtu deceniju svog postojanja.
Zato je Bijenale značajna informativna manifestacija preko koje se može, na izvestan način, pratiti i razvoj svetske umetnosti u poslednje 33 godine.
Održavajući kvalitet i kredibilitet manifestacije, Kulturni centar, organizator izložbe uz stručnu pomoć priznatih istoričara umetnosti, likovnih kritičara i profesora sa nekoliko umetničkih univerziteta (članovi umetničkog saveta i žirija) svetskoj javnosti do sada je predstavio oko 12.000 umetničkih dela koja potpisuje više od 8.000 autora iz četrdesetak zemalja sveta.
Novi, šesnaesti po redu, Međunarodni bijenale umetnosti minijature došao je do faze kada se može napraviti procena kakva će čitava manifestacija biti, koliko je važna umetnicima – jednom rečju kakav je odziv.

I reklo bi se, dobar! U poređenju sa dosadašnjim, ovaj šesnaesti po redu Bijenale, koji polako nastaje i ide ka svom svečanom otvaranju 23. aprila 2022. godine, imaće umetnike sa gotovo svih meridijana.
Postavka će imati samo originalne radove, nastale u poslednje dve godine, ocenjene kao dela visokog umetničkog i profesionalnog dometa.
Kao i prethodnih godina nagrađene i stručno odabrane radove Kulturni centar će nakon izložbe uvrstiti u Zbirku Bijenala, koja trenutno broji oko 1.500 umetničkih dela.

Na konkurs za 16. Međunarodni bijenale umetnosti minijature odazvalo se 666 autora sa 1120 radova iz 26 zemalja (Austrija, Australija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Izrael, Irska, Italija, Japan, Južna Koreja, Mađarska, Severna Makedonija, Meksiko, Nemačka, Poljska, Rumunija, Slovenija, Srbija, Turska, Ukrajina, Francuska, Hrvatska, Crna Gora, Čile, Švajcarska, Švedska ).

Selekciju je prošlo 388 autora sa 607 radova iz 25 zemalja – (Austrija, Australija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Izrael, Irska, Italija, Japan, Južna Koreja, Mađarska, Severna Makedonija, Meksiko, Nemačka, Poljska, Rumunija, Slovenija, Srbija, Turska, Ukrajina, Hrvatska, Crna Gora, Čile, Švajcarska, Švedska). Iz Srbije – 303 umetnika, 84 iz inostranstva.

Statistika – izlagačke kategorije:

Slikarstvo : 102 autora / 167 radova

Grafika : 68 autora / 104 rada

Skulptura : 48 autora / 73 rada

Crtež : 61 autor / 97 radova

Primenjena umetnost : 40 autora / 59 radova

Fotografija : 32 autora / 51 rad

Intermedija : 37 autora / 56 radova

Autori koji su prošli selekciju po kategorijama:

Slikarstvo:

Azdejković Ana, Srbija
Bandović Lečić Tatjana, Srbija
Benčić Aneta, Srbija
Bergqvist Ake, Švedska/Sweden
Bogićević Danijela, Srbija
Božović Aleksandra, Srbija
Boros P. Ilona, Mađarska/Hungary
Branković Tamara, Srbija
Branovački Dunja, Srbija
Vasilijević Tijana, Srbija
Veit Berg Jovanka, Švedska/Sweden
Vesić Milica, Srbija
Vidojković Josif, Srbija
Vlastelica Magdalena, Srbija
Vujović Lidija, Srbija
Vučinić Ratko, Srbija
Vučković Veljko, Srbija
Gvardiol Mila, Srbija
Gonzalez Leal Gabriela, Meksiko/Mexico
Denkov Mirjana, Srbija
Dimitrijević Branko, Srbija
Drljača Miroslav, BiH/BH
Đokić Dušan, Srbija
Đorđić Nikolić Stojanka, Srbija
Đulizarević Karanović Selma, Srbija
Đurkaj (Gjurkaj) Shyqri, Švedska/Sweden
Živanović Gordana, Srbija
Zirojević Lečić Bosiljka, Srbija
Ivanović Gvaljumi Nevena, Srbija
Ienaga Takashi, Japan
Ilić Jelena, Srbija
Jasen Tomić Nataša, Srbija
Jelesijević Slobodan, Srbija
Jovanović Radosavljević Anita, Srbija
Jocić Nebojša, Srbija
Kanjerić Matija, Srbija
Knežević Marija, Srbija
Knežević Momir, Srbija
Kovačević Slavomirka, Srbija
Kojić Tijana, Srbija
Kosić Nikola, Srbija
Kostić Duško, Srbija
Kostić Ivana, Srbija
Krstić Danica, Srbija
Krstić Margareta, Hrvatska/Croatia
Lilić Danijela, Srbija
Lilić Milica, Srbija
Lukić Jelena, Srbija
Ljubinković Zorkić Katarina, Srbija
Maes Fred, Belgija/Belgium
Mamula Miloš, Srbija
Masnikosa Griša, Srbija
Mikaelis (Michaelis) Birgit, Nemačka/Germany
Milenković Ivan, Srbija
Milovanović Jelena, Srbija
Milović Dragana, Srbija
Milošević Sibinović Leposava, Srbija
Mitrović Danica, Srbija
Mićić Olivera, Srbija
Mladenović Jovanka, Srbija
Momčilović Milan, Srbija
Mošić Petar, Srbija
Nedelkov Dina, Srbija
Nikolić Teodora, Srbija
Niščior (Niscior) Barbara, Poljska/Poland
Novaković Bojan, Srbija
Otašević Bojan, Srbija
Paunković Aleksandar, Srbija
Pejčinović Dunja, Srbija
Petrović Vesna, Srbija, Čačak
Petrović Vesna, Srbija, Zemun
Petrović Konstantinos, Srbija
Petrović Snežana, Srbija
Popović Pavle, Srbija
Radosavljević Zoran, Srbija
Raković Branko, Srbija
Ratković Đerđi, Srbija
Ristić Vesna, Srbija
Sanglard Jobin Elisabeth, Švajcarska/Switzerland
Sibinović Marija, Srbija
Sibinović Miloš, Srbija
Sivicka (Cywicka) Magdalena, Poljska/Poland
Simić Jelena, Srbija
Sirovatka Maja, Srbija
Stanković Ivana, Srbija
Stipanić Darija, Hrvatska/Croatia
Stošić Vranjski Zoran, Srbija
Todović Zoran, Srbija
Todor Zoran, Srbija
Todorović Panjeta Adrijana, BiH/BH
Turković Davud, Srbija
Uzelac Marinko, Srbija
Filipović Sanja, Srbija
Filipović Teodora, Srbija
Hernandez Dominguez Eneida Martina, Meksiko/Mexico
Hojnik Cvetka, Slovenija/Slovenia
Hodžić Džeko, BiH
Čolić Marija, Srbija
Šalinić Terzić Jelena, Srbija
Šijački Gordana, Srbija
Šošić Marko, Hrvatska/Croatia
Špehar Ivan, Srbija

Grafika:

Agić Tamara, Srbija
Baik Kumnam, Južna Koreja/South Korea
Bilykivski Igor, Ukrajina/Ukraine
Bordes Pilar, Meksiko/Mexico
Boullosa Marisa, Meksiko/Mexico
Buchner Vitalij, Nemačka/Germany
Buchner Eugen, Nemačka/Germany
Buchner Zoya, Nemačka/Germany
Bulatović Gabrijela, Srbija
Vasiljević Katarina, Srbija
Vasić Marko, Srbija
Veljašević Vladimir, Srbija
Wilson Remus, Švedska/Sweden
Gucunski Sima, Srbija
Dimčić Bogdan, Srbija
Dosković Anja, Srbija
Druscovich Taddea, Slovenija/Slovenia
Đokić Bogoljub, Srbija
Đomđora (Dziomdziora) Marta, Poljska/Poland
Đurić Milica, Srbija
Žigić Sanja, Srbija
Zavišin Bojan, Srbija
Zarić Katarina, Srbija
Zei Miroslav, Srbija
Zeljić Lidija, Srbija
Zeljić Nenad, Srbija
Janković Ivana, Srbija
Jovčić Dušan, Srbija
Jojić Nemanja, Srbija
Karanović Dunja, Srbija
Kovač Vladimir, Srbija
Korać Radmila, Srbija
Lenić Branko, Hrvatska/Croatia
Mali Vukelić Ivana, Srbija
Masalović Milica, Srbija
Matejić Velimir, Srbija
Miljuš Dušan, Srbija
Mitrović Jovana, Srbija
Micić Teodora, Srbija
Mc Creary James, Irska/Ireland
Mladenović Aleksandar Leka, Srbija
Morales Galicia Diana, Meksiko/Mexico
Nikolov Branko, Bugarska/Bulgaria
Ninov Ivan, Bugarska/Bulgaria
Noguez Herrera Jorge Humberto, Meksiko/Mexico
Pavlović Nikola, Srbija
Pantev Evgenij, Makedonija/Macedonia
Paunović Milana, Srbija
Radonjić Đuro, Srbija
Radosavljević Nikola, Srbija
Rajković Matija, Srbija
Rios Olmos Victor Hugo, Meksiko/Mexico
Sauret Rangel Nunik, Meksiko/Mexico
Sivicki (Cywicki) Lukasz, Poljska/Poland
Simić Maja, Srbija
Stefanović B. Snežana, Srbija
Stojanović Ljiljana, Srbija
Stojinov Nevena, Srbija
Talmor Lihie, Izrael/Israel
Tila Adorian Vica, Rumunija/Romania
Todorović R. Dragan, Srbija
Tomašević Mirjana, Srbija
Trajković Tatjana, Srbija
Filipović Mirjana, Srbija
Flores Rom Carlos, Meksiko/Mexico
Hernandez Castillo Victor Manuel, Meksiko/Mexico
Hristova Desislava, Bugarska/Bulgaria
Čajkaš Nađa, Srbija

Skulptura:

Alander Vladimir, Srbija
Batak Milena, Srbija
Bachiyski Emil, Bugarska/Bulgaria
Beuković Goran, Srbija
Bogdanović Zoran, Australija/Australia
Vojinović Teodora, Srbija
Vukša Marko, Srbija
Đošić Slobodan, Srbija
Živanović Slavko, Srbija
Jozović Marko, Srbija
Kabadaja Gorski, Srbija
Kaljalović Gordana, Srbija
Kamenova Mihaela, Bugarska/Bulgaria
Knežević Bojana, Srbija
Luković Matea, Srbija
Lješević Ljubo, Srbija
Marinkov Mladen, Srbija
Masnikosa Sara, Srbija
Mijić Josip, Hrvatska/Croatia
Milev Ivana, Srbija
Milović Vukašin, Srbija
Mihailović Milan, Srbija
Mihajlović Slaviša, Srbija
Momirov Željka, Srbija
Nedeljković Prodanović Borislava, Srbija
Njerš Ljerka, Hrvatska/Croatia
Okiljević Teofil, Srbija
Pavlović Stanimir, Srbija
Paunović Maša, Srbija
Petrović Višnja, Srbija
Pytlik Josefine, Nemačka/Germany
Poptsis Mice, Srbija
Rakić Mihailo, Srbija
Rossi Madalina, Italija/Italy
Roce Boris, Hrvatska/Croatia
Rusalić Dušan, Srbija
Samardžić Ivana, Srbija
Simović Jovan, Srbija
Simonović Snežana, Srbija
Smiljanić Igor, Srbija
Spirovski Slavčo, Makedonija/Macedonia
Stefanović Srđan, Srbija
Shishkov Ventsislav, Bugarska/Bulgaria
Todorović Tomislav, Srbija
Trtanj Dijana, Hrvatska/Croatia
Hranuelli Petar, Hrvatska/Croatia
Cvetković Zlatko, Srbija
Šarić Miloš, Srbija

Crtež:

Alić Šobot Elma, BiH/BH
Banjac Natalija, Srbija
Bogićević Aleksandra, Srbija
Belenzada Milena, Srbija
Vasiljević Jasmina, Srbija
Vojvodić Jelena, Srbija
Vučićević Ksenija, Srbija
Vučković Žarko, Srbija
Govedarica Nikola, Srbija
Gordić Aleksandra, Srbija
Grulkowski Jaroslaw, Poljska/Poland
Gulan Ružić Jasna, Srbija
Drašković Miljana, Srbija
Dudvarski Vladislava, Srbija
Đorđević Sonja, Srbija
Žunić Marija, Srbija
Ivanović Boris, Srbija
Ivanović Isidora, Srbija
Ilić Jovan, Srbija
Janković Tatjana, Srbija
Jevtić Biljana, Srbija
Jerlagić Lea, BiH/BH
Jovanović Igor, Srbija
Jovanović Stefana, Srbija
Jovčić Dragana, Srbija
Casimiro (Kasimiro) Cruz Itzel, Meksiko/Mexico
Kovačević Aleksandra, Srbija
Kovačević Goran, Srbija
Kosanović Mira, Srbija
Laketić Tane, Srbija
Marković Ana, Srbija
Marković Dragan, Srbija
Milatović Jelena, Srbija
Milošević Milanov Slavica, Srbija
Milutinović Aleksandra, Srbija
Mladenović Dragana, Srbija
Mitrović Ivana Kalina, Srbija
Micić Anđela, Srbija
Moteska Monika, Makedonija/Macedonia
Mrdaković Maja, Srbija
Nadaždin Nataša, Srbija
Nedeva Hristina, Bugarska/Bulgaria
Obradović Maja, Srbija
Pavličić Zvonko, Srbija
Peintner Elmar, Austrija/Austria
Popović Marija, Srbija
Premović Snežana, Srbija
Ranković Marija, Srbija
Ristić Kristina, Srbija
Sivcevič Vladimir Volođa, Srbija
Simčić Iva, BiH/BH
Spasić Aleksandar, Srbija
Spasić Jovan, Srbija
Stilinović Sven, Hrvatska/Croatia
Subotin Nikolić Mirjana, Srbija
Todović Vid, Srbija
Tomić Marina, Srbija
Teletović Alisa, BiH/BH
Frei Marta, Slovenija/Slovenia
Hajzler Gabriela, Srbija
Camović Aida, Srbija

Primenjena umetnost:

Bajić Sinkević Ružica, Srbija
Bunyik Eros Lili, Srbija
Vida Porumb Zoe, Rumunija/Romania
Vlašković Radenko, Srbija
Vojnović Mihajlo, Srbija
Vranešević Zoran, Srbija
Glid Gordana, Srbija
Grubić Branka, Srbija
Dević Sanja, Srbija
Đurđević Minja, Srbija
Đuričić Milena, Srbija
Janković Jovana, Srbija
Jevdić Dragan, Srbija
Jovanović Dragan, Srbija
Kovjenić Sylvia, Srbija
Krstić Milica, Srbija
Laketić Anđela, Srbija
Ličina Tanja, Srbija
Lovrenčić Ljubica, Hrvatska/Croatia
Mandić Sun, Srbija
Milićević Julija, Srbija
Nedeljković Dragan, Srbija
Opalić Milica, Srbija
Panović Aleksandra, Srbija
Parenta Suzana, Srbija
Petrović Jasmina, Srbija
Radovanović Gordana, Srbija
Sibinović Petar, Srbija
Spasojević Svetlana, Srbija
Stanojlović Marija, Srbija
Stevanović Zorka, Srbija
Stefanescu Valentina, Rumunija/Romania
Tanasković Minja, Srbija
Todorović Ružica, Srbija
Todorović Stefan, Srbija
Cetin (Ćetin) Almali Nurgin, Turska/Turkey
Hinić Jelena, Srbija
Čavorović Jovana, Srbija
Čavorović Nevena, Srbija
Ščuka Ana, Slovenija/Slovenia

Fotografija:

Avramović Milica, Srbija
Adorjani Gyorgypal Reka, Rumunija/Romania
Villavicencio Pasten Juan Domingo, Čile/Chile
Vučićević Vučković Branka, Srbija
Gorn Bettina, Nemačka/Germany
Drašović Ilija, Srbija
Đurović Ljiljana, Srbija
Đurović Olga, Srbija
Jankuloski Robert, Makedonija/Macedonia
Karanović Branimir, Srbija
Klikovac Luka, Srbija
Lazarević Vesna, Srbija
Marjanov Jovan, Srbija
Marković Milan, Srbija
Mijailović Vladimir, Srbija
Milićević Velimir, Srbija
Odanović Đorđe, Srbija
Pešterac Vojislav, Srbija
Radovanović Radenko, Srbija
Radovanović Sanja, Srbija
Radović Željko, Srbija
Rašić Zoran, Srbija
Savanović Aleksa, Srbija
Sretović Radović Ljiljana, Srbija
Stojanović Marko, Srbija
Schlotfeldt Ilvie, Nemačka/Germany
Tošev Rosen, Bugarska/Bulgaria
Tošić Darko, Srbija
Trajković Danica, Srbija
Šarki Fadil, Srbija
Šelmerdin (Shelmerdine) Jovana, Srbija
Šikić Vesna, Srbija

Intermedija:

Anđelković Dragoljub, Srbija
Acović Dejan, Srbija
Baumert Ljubica, Nemačka/Germany
Božić Đanino, Hrvatska/Croatia
Bojanić Sonja, Srbija
Vesić Vesna, Srbija
Despotovski Goran, Srbija
Dukić Milica, Srbija
Zdravković Viktorija, Srbija
Ilić Tatjana, Srbija
Janković Milica, Crna Gora/Montenegro
Jovanović Lena, Srbija
Killer Laura, Nemačka/Germany
Kuzmanović Branka, Srbija
Lizdek Radmila, Srbija
Lilić Anita, Srbija
Mandić Božidar, Srbija
Matijašević Jelena, Srbija
Mitić Izabela, Srbija
Mitrović Maksimović Maja, Srbija
Morariu Daniela/Morariu Dominika, Srbija (umetnički par)
Nedeljković Vukša Tamara, Srbija
Olujić Gordana, Srbija
Pytlik Andreas, Nemačka/Germany
Radović Pavle, Srbija
Ranković Vladimir, Srbija
Tanasković Sara, Srbija
Tešović Lenka, Srbija
Tomašević Lela, Srbija
Tomić Vicković Aleksandra, Srbija
Tončić Anja, Srbija
Trajković Popivoda Jelena, Srbija
Ćosić Ljuba, Srbija
Ćosić Marinković Aleksandra, Srbija
Ujhazi Adrienn, Srbija
Šebez Cveta, Srbija

Poznati srpski džez saksofonista, kompozitor i aranžer Jovan Maljoković u petak, 10. decembra 2021. godine održaće koncert u velikoj sali Kulturnog centra Gornji Milanovac.

Jedan od najplodnijih autora u Srbiji će te večeri izvesti numere sa svog novog albuma „Reka života“.

Početak koncerta je u 20 sati.

Ulaznice: besplatne (preuzimaju se u Kulturnom centru)

Zbog epidemijskih mera, broj ulaznica je ograničen.

Biografija:

Jovan Maljoković je poznati srpski džez saksofonista, kompozitor i aranžer. Njegova karijera traje već punih šest decenija. Rođen je u Valjevu, 27. 01. 1943. godine. U rodnom gradu završio je gimnaziju i muzičku školu. Po dolasku u Beograd, 1961. godine, upisuje Filološki fakultet (Odsek za jugoslovensku i svetsku književnost) i Srednju muzičku školu “Slavenski”. U to vreme, glavno stecište beogradskih džezera je bio klub “Euridika” na Vračaru. Tu su svirali Vasilije Belošević, Dr Miša Radisavljević, Rade Milivojević Nafta, Saša Radojičić… “Imao sam veliku sreću što sam mogao da sviram sa takvim majstorima i da ujedno stičem velika znanja od njih,” kaže Maljoković. Ubrzo nakon toga, stiže jedan veoma važan poziv – od Miodrag Todorovoća i Nade Knežević, za gostovanje u Norveškoj i Švedskoj. Maljoković odlazi na tu turneju. Sledećih meseci turneja se nastavlja po Zapadnoj Nemačkoj, u klubovima sa isključivo američkom publikom. To će biti jedna od stilskih prekretnica u Maljokovićevom poimanju džeza.

Šest godina kasnije, vraća se u Beograd i osniva Jovan Maljoković sekstet. Odmah kreću snimanja sasvim nove i sveže muzike kakva se tada kod nas još nije svirala. U tada najpopularnijoj džez emisiji, takmičarskog karaktera, koju je na TV Beograd vodila Ildi Ivanji, osvaja prvo mesto i njegove snimke počinju sve učestalije da emituju na radiju i televiziji. Negde u to vreme stiže još jedan važan poziv – od Mladena Mazura, za nastup na čuvenom Ljubljanskom festivalu na Križankama. Tu Maljoković nastupa sa velikom italijanskom zvezdom na alt saksofonu Edijem Busnelom. Proglašeni su tada za najbolji bi-bap sastav. Članovi tog sastava bili su i Miloš Krstić (klavir), Mihailo Blam (kontrabas) i Miodrag Đino Maljoković (bubnjevi). Potom Maljoković sa Milošem Petrovićem i njegovom grupom Jazzy odlazi na West – Ost Jazz festival u Nirnbergu. Po povratku snimaju album “Beogradski tango” koji će biti proglašen džez albumom godine u Jugoslaviji. Dolazi još jedna velika saradnja – sa Lalom Kovačevim i njegovim sastavom Balkan Impressions. Sa njima obilazi gotovo sve evropske džez festivale. I Lalin album na kojem je Maljoković bio solista biva proglašen za album godine.

Maljoković je nastupao na 16 velikih turneja po SSSR-u i tada odsvirao više od 500 koncerata sa zvezdama tog vremena – Radmilom Karaklajić i Đorđem Marjanovićem. Maljoković je nastupao i na velikoj evropskoj turneji svetske zvezde Ivana Rebrova. Jedno veliko iskustvo u Maljokovićevoj karijeri bila je i četvorogodišnja saradnja sa Goranom Bregovićem i njegovim Orkestrom za svadbe i sahrane. Sa svojim orkestrom – Balkan Salsa Band, Maljoković je nastupao na svim domaćim i brojnim džez festivalima u Evropi. Jedan je od najplodnijih džez autora u Srbiji. Do sada je objavio dvanaest autorskih albuma. Muzika koju svira je veoma prepoznatljiva. To je fini spoj džeza i tradicionalne muzike.

Maljoković je od svog prvog albuma koristio balkansku muziku u svojim džez kompozicijama. “Etno muzika je naročit vid komunikacije među raznolikim kulturama. To je mogućnost za ljude širom sveta da se bolje razumeju. Kao što svaka regija ima svoju specifičnu kuhinju, ona ima i svoj specifičan muzički sos”, rekao je Maljoković u jednom intervjuu.

Jovan Maljoković i njegov Balkan Salsa Band predstavljali su Srbiju na brojnim evropskim džez festivalima. Izdvajaju se nastupi na Rottweil Jazz Festival (Nemačka), Festivalima kultura u Beču i Luksemburgu, Festivalu Đango Rajnhard (Francuska) i, naravno, na prestižnom Montreux Jazz festivalu (Švajcarska), gde je oko 2000 ljudi kraj koncerta dočekalo na nogama.

Maljoković je jedan od osnivača i 32 godine je bio umetnički direktor Valjevskog džez festivala. Gotovo svi značajniji džez muzičari iz bivše Jugoslavije nastupali su na ovom festivalu. Posebnu pažnju uvek je poklanjao promociji mladih džezera.

Maljokovićev saksofon obojio je brojne albume naših poznatih pop i rok izvođača. Oliver Mandić, Zdravko Čolić, Bijelo dugme, Vampiri, Piloti… samo su neki od njih. Komponovao je muziku za pozorište i televiziju. Maljoković je i danas, sa nesmanjenim žarom, aktivan na kulturnoj sceni Srbije.

Drama “Severoistok”, Torstena Buhštajnera, koju je na scenu postavila rediteljka Jana Maričić u četvrtak, 9. decembra 2021. godine biće izvedena u velikoj sali Kulturnog centra Gornji Milanovac.

Komad je nastao po istinitim svedočenjima preživelih u talačkoj krizi u Moskvi 2002. godine, kada je grupa čečenskih terorista upala u jedno pozorište i zahtevala da Rusi povuku svoje trupe iz mesta Groznog.

Čečenka, Ruskinja iz publike i Letonka koja je spasavala žrtve, iznose svoja potresna sećanja i ponovo ih proživljavaju.

Ove priče kreiramo suptilnim pozorišnim jezikom, insistirajući na istinitosti i tananosti ljudskih osećanja, a ne na političkom kontekstu događaja. Terorizam je suviše važna i prisutna pojava da bismo ga samo površno osuđivali – mi priznajemo njegovu prisutnost na celoj planeti i bavimo se složenim mehanizmima straha.

Početak predstave je u 20 sati.

Ulaznice (besplatne) se preuzimaju u Kulturnom centru.

Foto: Bitef Teatar

Reč rediteljke:

TERORIZAM I POZORIŠTE

Trinaest meseci nakon Jedanaestog septembra, na suprotnoj strani planete, odigrao se još jedan spektakularni teroristički napad. Grupa čečenskih fundamentalista upala je u moskovsko pozorište „Dubrovka“ i prekinula izvođenje ruskog nacionalnog mjuzikla “Nordost“ zatočivši pritom 850 talaca. Oko 40 do zuba naoružanih muškaraca i žena dalo je rok od nedelju dana ruskoj vladi da povuče svoje snage iz Groznog i okonča Drugi čečenski rat, pre nego što počnu da pucaju u taoce ili aktiviraju bombe kojima su opasani. Ni ne razmotrivši ovaj zahtev, ruske vojne i policijske snage su četvrtog dana talačke krize pustile nervni gas (do danas nerazjašnjenog sastava) u pozorišnu salu i uspavale većinu prisutnih. Nekoliko terorista je uspelo da pobegne, a ukupan broj žrtava je 170. Osim putem brojnih medija, predsednik Putin obratio se građanima i preko bilborda na kojima je nekoliko nedelja stajalo: ,,Nismo uspeli sve da spasemo. Oprostite nam. Sećanje na žrtve treba da nas ujedini.“

Jedan od pozorišnih komada nastalih po motivima ovog događaja je “Nordost” Torstena Buhštajnera. Tri žene – Čečenka, Ruskinja iz publike i Letonka, koja je u svojstvu lekarke ušla u salu na intervenciju, govore o tom događaju nekoliko meseci nakon što su ga preživele. No, ovo nije rašomonska struktura u kojoj različiti akteri imaju različite lične istine, već sklop individualnih doživljaja koji se sliva u jednu, zajedničku istinu: nepodnošljivi bol zbog gubitka najbližih, koji svoj izlaz nalazi u mržnji prema drugome.

Budući da je istina vrhunski zahtev fenomenologije, može se reći da je “Nordost” sklop čulnih i mentalnih fenomena, doživljaja “sveta” njegovih likova, što je tipično za pozorište Stanislavskog. Ipak, Buhštajner kreira replike po dokumentarističkoj građi, dakle objektivni “svet po sebi” suočava sa drastičnim pozicijama u koje smešta svoje likove. Tako ovaj tekst sadrži izvesnu vitalnost očitanu u njegovoj otvorenosti da bude promenjen, ali i da izvrši promenu na drugog u kontekstu heterogenih subjekata koji međusobno utiču jedni na druge. Dakle, ne može se reći da je umetnost glumca da rekreira proživljeno dovoljan put u rediteljskom tretmanu “Nordost-a”. Snaga traumatičnog iskustva učešća u terorističkom činu izmiče kognitivnim mehanizmima autora i stavlja pred njega zahtev za zaigranim uspostavljanjem situacija u kojima se oslobađa – afekt.

…

Dominantna, a ipak ekstremna reakcija na savremeni terorizam je utapanje u politički diskurs o nepoznatim i užasnim opasnostima koja prete iz inostranstva, o histeriji od masovnog uništenja, o nakaradnom konstruktu “rat protiv terora”, i o “odbrani našeg načina života” od stranih neprijatelja i njihovih terorističkih agenata. Takav diskurs ne ide u prilog suštinskoj borbi protiv terorizma, već naprosto prestravljuje građane. A prestravljenost i izazivanje panike je upravo i cilj terorista. NJihov politički cilj nije ubijanje ljudi, već publicitet koji im ubijanja obezbeđuju i koji potom demorališe ljude… Teroristički napadi se neće pretvoriti u rat, oni se pre mogu tretirati kao problem javnog reda i mira. Stvarna opasnost terorizma leži u nesagledivom strahu, koji vlasti i dominantni mediji samo potpiruju.

Na pozorištu kao inferiornom mediju je zato da preuzme drugačiju ulogu. Ustuknuvši pred televizijom, filmom i digitalnim medijima, gde je sve teatralizovano do krajnjih granica, pozorište postmoderne je uspostavilo izvesnu emocionalnu distancu u odnosu na događaje – ironičan odnos prema savremenosti i generalni pesimizam prema mogućnosti bilo kakve društvene promene. Međutim, biti ironičan prema globalnom strahu od terorizma čini se gotovo nemogućim. Pre svega, tako nešto bi bilo nekorektno (i to ne u pozitivnom smislu koji podrazumeva umetničku hrabrost), a zatim lažno i neuverljivo, s obzirom na relativno mladi život ove nove vrste straha na Zapadu. Jedan od mogućih puteva straha je put razumevanja i saosećanja sa pojedinačnim subjektima. To nije beslovesni aktivizam kao govor u ime drugog, kao ni malograđansko sažaljenje nad stranim i dalekim pojavama. Postaviti gledaoca pred problem da uspostavi neki odnos prema onome što se događa u njegovoj prisutnosti kada više nema sigurnog odmaka, ne sugerisati mu prirodu i sadržaj tog odnosa, već ga suočiti sa afektom, može biti novi put savremenog pozorišta.

…

U tom smislu, odnos između ovih žena, koje su mogle da ostanu na suprotnim stranama u nedogled raspirujući mržnju prema Drugome, transformiše se i stavlja ih u isto polje. Dve preživele žrtve terorizma dobijaju šansu za uspostavljanje novog odnosa. Buhštajner time ne sugeriše utopistički ishod, niti uspostavlja viktimalnu ideologiju kao novo polje sigurnosti; on otvara vrata beskonačnom broju mogućih narativa koje ne možemo da predvidimo iz pozicija dosadašnjeg iskustva.

Zato je, u širem kontekstu, važno ne svoditi afekt na isključivo utrobne procese glumaca ili nevidljive talase koji struje između likova, već uočiti njegovu moć da transformiše fiziološke, psihološke, autobiografske i društvene odnose između ljudi. A tako možda i upiše neko novo značenje onome što danas prepoznajemo kao – strah.

Jana Maričić

Celokupan autorski tekst Jane Maričić možete pročitati u časopisu „Scena” (Sterijino pozorje, Novi Sad), broj 1/2018.

Minijaturni bijenale 9, najavna manifestacija 16. Međunarodnog bijenala umetnosti minijature sinoć je (2. decembar 2021. godine) svečano otvoren u Modernoj galeriji Kulturnog centra.

Postavku čini oko 900 izabranih dela, koje potpisuje isto toliko mladih autora, uzrasta od 5 do 19 godina. Radovi su rađeni različtitim tehnikama, ali u formatu identičnom kao i za Međunarodni bijenale umetnosti minijature (10×10 cm).

Osnovna ideja Minijaturnog bijenala je pridati veću ozbiljnost i značaj umetničkom izražavanju dece, a sve u cilju da ona integrišu svoju maštu i istraže mogućnosti svog stvaralaštva, rečeno je prilikom otvaranja.

Želja nam je bila da podstaknemo decu, da i ona na svoj način upoznaju minijaturu, kao jedan od načina likovnog i primenjenog izražavanja.

Do sada na svakom dečjem bijenalu učestvovalo je više od hiljadu mališana ne samo iz Gornjeg Milanovca već i iz gradova koji su bili gosti manifestacije.

Kroz projekat Minijaturni bijenale – putujuća izložba, koji je podržalo Ministarstvo kulture, radovi mališana predstavljeni su u brojnim gradovima Srbije, istaknuto je na otvaranju izložbe.

U ime organizatora manifestacije decu su pozdravili: Dragan Arsić, direktor Kulturnog centra i Valentina Nađ, urednik dečjeg programa.

Iz Kataloga

“Pred vama nije nikakvo čudo, pred vama je 9. Minijaturni Bijenale, manifestacija po svemu naročita i posebna. Naročita je po tome što već petnaest godina neumorno traje, a posebna po onome, što nam i ove godine čini čast, a to su radovi naših gostiju (416!) iz Beograda (Srednja umetnička škola), Kraljeva (Srednja umetnička škola), Niša (Srednja umetnička škola), Preljine (Osnovna škola), Užica (Srednja umetnička škola), Čačka (Srednja umetnička škola, Mašinsko-saobraćajna škola, smer tekstilni krojač, Osnovna škola “Filip Filipović” i atelje “Prostor”). U takmičarskom delu koji čine đaci osnovnih i srednjih škola i polaznici likovnih radionica sa teritorije opštine Gornji Milanovac, učešće je uzelo čak 1212 učenika, golem broj koji je žiriju (Nevena Čavorović, Branka Vučićević Vučković i Miodrag Danilović) zadao velike glavobolje, pa je pored devet nagrada za zastupljene kategorije izrečeno i 13 pohvala za najuspelije radove.

Takođe je, i ovoga puta, kompanija “Metalac” stala iza naše manifestacije i podržala sponzorstvom prvu nagradu za goste, što u perspektivi daje mnogo širu osnovu za rad na našoj izložbi, o čemu svedoči činjenica da je u ovoj kategoriji pohvaljeno 10 učesnika.

Za kraj jedno skromno priznanje. Autor ovog teksta, i posle devetogodišnjeg iskustva u radu na ovoj izložbi, ima da konstatuje samo jedno: neprekidna iznenađenost i oduševljenje ne samo da ne jenjavaju, već i podmlađuju. A znate li zašto? Zato što i vremena velikih oseka i kriza, pored svih muka i iskušenja, traže mogućnost za igru i cvetanje, i to najčešće tamo gde se čini da ih uopšte nema, u naivnom ali silnom nagoveštaju nekog boljeg doba! Po svemu što ovde videsmo ono ipak dolazi.” (Miodrag Danilović)

NAGRADE:

KATEGORIJA I – III RAZRED

• Natalija Racić, III razred – 1 nagrada OŠ „Sveti Sava“, Gornji Milanovac / Mentor: Aleksandra Milićević
• Vuk Janković, II razred – 2 nagrada OŠ „Sveti Sava“, Gornji Milanovac / Mentor: Slavica Mihajlović
• Vuk Perović, III razred – 3 nagrada OŠ „Desanka Maksimović“, Gornji Milanovac / Mentor: Vesna Ivanović

Pohvala:

• Sofija Damnjanović, II razred OŠ „Kralj Aleksandar I“, Gornji Milanovac / Mentor: Dragana Kovačević

KATEGORIJI IV – VI RAZRED

• Nikolina Gajić, VI razred – 1 nagrada OŠ „Arsenije Loma“, Rudnik / Mentor: Silvija Mitrović
• Iva Bajić, V razred – 2 nagrada OŠ „Sveti Sava“, Gornji Milanovac / Mentor: Jovana Janković
• Jakša Vasić, VI razred – 3 nagrada OŠ „Kralj Aleksandar I“, Gornji Milanovac / Mentor: Zoran Marinković

Pohvala:

• Kalina Dragović, V razred OŠ „Kralj Aleksandar I“, Gornji Milanovac, odeljenje Brđani / Mentor: Dejana Damljanović
• Ana Kaličanin, V razred OŠ „Kralj Aleksandar I“, Gornji Milanovac / Mentor: Zoran Marinković

KATEGORIJA VII – VIII RAZRED

• Sava Nešović, VIII razred – 1 nagrada OŠ „Sava Sava“, Gornji Milanovac / Mentor: Dragana Bakić
• Iva Adžić, VIII razred – 2 nagrada OŠ „Kralj Aleksandar I“, Gornji Milanovac / Mentor: Zoran Marinković
• Kristina Milinković, VIII razred – 3 nagrada OŠ „Sveti Sava“, Gornji Milanovac / Mentor: Dragana Bakić

Pohvala:

• Mateja Matović, VIII razred OŠ „Takovski ustanak“, Takovo / Mentor: Dušan Jelesijević

KATEGORIJA GOSTI:

Nagrada kompanije “Metalac” najboljem gostujućem autoru.

• Nina Cvijović, Umetnička škola Užice, / Mentor: Marijana Ćurčić.

Pohvala:

• Sofija Sebić, Umetnička škola Kraljevo, Mentor: Silvija Mitrović
• Filip Zlatojević, Umetnička škola Kraljevo, Mentor: Silvija Mitrović
• Sara Stoimenov, Umetnička škola Niš, Mentor: Dragana Nikolić
• Anja Krstić, Umetnička škola Niš, Mentor: Olivera Stanković Petrović
• Sandra Mitić, Umetnička škola Niš, Mentor: Olivera Stanković Petrović
• Tara Ranđelović, Umetnička škola Niš, Mentor: Danka Stepić Brković
• Jovana Marić, Umetnička škola Čačak, Mentor: Sofija Voinović
• Teodora Đurđić, Umetnička škola Čačak, Mentor: Snežana Dobrosavljević
• Misa Vuković, Umetnička škola Čačak, Mentor: Snežana Dobrosavljević
• Ana Božičković, Škola za dizajn Beograd, Mentor: Katarina Jakovljević

POHVALE ZA KOLEKCIJE:

Učiteljice:

• Vesna Mišković, OŠ „Kralj Aleksandar I“, Gornji Milanovac
• Mila Mišković, OŠ „Kralj Aleksandar I“, Gornji Milanovac
• Zorica Ristović, OŠ „Kralj Aleksandar I“, Gornji Milanovac
• Danijela Pešić, OŠ „Sveti Sava“, Gornji Milanovac
• Svetlana Marković, OŠ „Sveti Sava“, Gornji Milanovac
• Jelena Dabić, OŠ „Sveti Sava“, Gornji Milanovac
• Jasmina Krstović, OŠ „Sveti Sava“, Gornji Milanovac
• Jelena Solujić, OŠ „Sveti Sava“, Gornji Milanovac
• Ljiljana Maksić, OŠ „Desanka Maksimović“, Gornji Milanovac
• Marijana Vasojević, OŠ „Arsenije Loma“, Ugrinovci

Postavka Minijaturnog bijenala 9. biće izložena u Modernoj galeriji do 28. decembra 2021. godine.

Izložbu od 1600 pristiglih radova čini oko 900 izabranih dela, koje potpisuje isto toliko mladih autora, uzrasta od 5 do 19 godina iz gotovo svih osnovnih i srednjih škola sa područja opštine Gornji Milanovac. Radovi su rađeni različtitim tehnikama, ali u formatu identičnom kao i za Međunarodni bijenale umetnosti minijature (10×10 cm). Ove godine će radove predstaviti i učenici osnovnih i stručnih škola, kao i polaznici likovnih ateljea iz: Užica, Beograda, Čačka, Kraljeva, Preljine i Niša.

Kompanija “Metalac” će i ove godine dodeliti nagradu – najboljem gostujućem autoru.

Foto. Jovana Ruvidić, Škola za dizajn Beograd (nagrada kompanije „Metalac“ – gosti Mini bijenale 8)

Osnovna ideja Minijaturnog bijenala je pridati veću ozbiljnost i značaj umetničkom izražavanju dece, a sve u cilju da ona integrišu svoju maštu i istraže mogućnosti svog stvaralaštva.

Otvaranje izložbe je u 19 sati.

O Minijaturnom bijenalu
Minijaturni bijenale, likovni konkurs za decu i mlade, je pokrenut 2005. godine kao prateći program VIII Međunarodnog bijenala umetnosti minijature. Organizator je Kulturni centar Gornji Milanovac.
– Smatrali smo da je naša dužnost, kao organizatora jedne od najvećih manifestacija sa temom minijatura, da podstaknemo decu, pre svih učenike lokalnih osnovnih i srednjih škola, na aktivno stvaralačko izražavanje u ovom posebnom formatu (10cm x 10cm) i na taj način, vremenom, pomognemo razvijanje njihovog odnosa prema ovoj likovnoj disciplini.
Svake druge godine, više od tri decenije unazad, generacije milanovačkih učenika redovno sa svojim nastavnicima i profesorima obilaze galerije i pred njihovim očima se ređaju na stotine izuzetnih umetničkih radova u različitim materijalima izloženih na Bijenalu umetnosti minijature. Oni, svakako, ostavljaju izvestan utisak, ali nakon učešća na Minijaturnom bijenalu taj odnos postaje ličan. Porede se teme, materijali, veština i tehnike. Sa velikom pažnjom se prate radovi sa bliskim ili potpuno različitim načinom razmišljanja, kaže Valentina Nađ, urednik dečjeg programa Kulturnog centra.
Ovo je deveto Dečje bijenale i na svakom od njih je učestvovalo više od hiljadu dece i mladih, većinom učenika milanovačkih osnovnih i srednjih škola, a delom gosti Bijenala. Na prvom su gostovala deca Dečje ustanove „Sunce“, a na ostalim deca iz različitih gradova u Srbiji (Beograd, Kraljevo, Vršac, Čačak, Bačko Dobro Polje, Begaljica, Aranđelovac, Niš, Šabac, Užice, Novi Pazar) kao i polaznici Ateljea za decu Kulturne škole iz Mušjena, bratskog grada u Norveškoj.

Ugledni ansambl “Krug” (Cirkle) okupljen oko ideje Katarine Aleksić, violinistkinje i koncertmajstora Simfonijskog orkestra Radio-televizije Srbije u okviru koncertnog serijala „Evropa, u gostima“, u sredu, 1. decembra 2021. godine u Modernoj galeriji Kulturnog centra održaće koncert klasične muzike pod nazivom “Mocart, Betoven i njihovi rivali”.

Okosnicu ansamlba uz Katarinu Aleksić čine i: Ivana Dakić – oboa, Marina Popović – viola i Tomaš Pokšivinski – violončelo.

Interesantno je da postavka ansambla nije fiksna, već predstavlja jedan „krug“ muzičara, koji realizuju koncerte u okviru međunarodne saradnje u aktuelnom epidemiološkom trenutku. Do sada, Ansambl “Krug“je održao više koncerata u Beogradu, a potom i u Poljskoj, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, kao i malobrojnih ustanova kulture i sponzora “Henkel” i “Princeza Paf”.

Na koncertu u Gornjem Milanovcu, publika će imati jedinstvenu priliku da čuje odabrana dela: Mocarta, Salijerija, Humela i Betovena.

Početak koncerta je u 19:30 sati.

Zijah A. Sokolović, ambasador dobre volјe razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP) za toleranciju i nenasilјe, osnivač Teatra “Salcburg – Zagreb”, projekta EU za informisanje i edukaciju dece kroz formu teatarske predstave “Droga – reci drogi NE” / “Demokratija” / “Ravnopravnost – žena i muškarac” / “Nasilјe – za nasilјe nema opravdanja”, dobitnik Zlatnog venca Evropske Unije, za najbolјi i najkvalitetniji projekt EU u edukaciji dece u utorak, 30. novembra 2021. godine u velikoj sali Kulturnog centra Gornji Milanovac održaće predstavu, predavanje, team building i radionicu naziva “Lijevo desno glumac”.

Reč je o autorskom projektu jugoslovenskog i bosanskohercegovačkog glumca i režisera. Bio je profesor glume na Brukner univerzitetu u Lincu i gostujući profesor na doktorskim studijama Akademije Umetnost u Beogradu.

Zijah Sokolović je poznat po mnogobrojnim filmskim, televizijskim i pozorišnim ulogama širom bivše SFRJ, a za 53 godine rada dobio je 76 nagrada, među kojima je i “Zlatna arena u Puli – 1983 godine” za ulogu u filmu “Zadah tela”.

Početak predstave je u 20 sati, a cena ulaznice je 500 dinara.

Radmila Jeremić Ćurčin predstaviće u ponedeljak, 29. novembra 2021. godine u Domu kulture “Vojislav Ilić” na Rudniku svoje stvaralaštvo.

Izloženi radovi rađeni su tehnikama: kolaž, ulje na platnu, akril, kombinovana tehnika.

Otvaranje izložbe je u 18 sati.

Biografija:

Radmila Jeremić Ćurčin rođena je u Beogradu 1960 godine, gde živi i stvara. Ekonomista je po struci. Kao pripadnik slovenačke nacionalne manjine stvara u okviru Društva Slovenaca “Sava” u Beogradu gde posećuje likovnu radionicu “Slika i znanje” koju vode Marija Vauda dipl. vajar i Nikola Pilipović, magistar slikarstva.

Član je ULUPUDS-a, sekcije slikapstvo i grafika, ULU “Sergej Jovanović”, ART Centra i Udruženja likovnih stvaralaca “Tolmin” u Sloveniji.

Radove je predstavljala u Srbiji, Federaciji BIH i Sloveniji.

Samostalne izložbe:

• “Kolaži”, Centar za kulturu Kovin, 2021.
• Samostalna izložba Centar za kulturu Majdanpek, 2021
• “Igra” u okviru projekta “Dosije Umetnik”, Beograd, 2020.

Odabrane grupne izložbe:

• Mostovi, Sarajevo, ambasada Republike Slovenije 2021
• Figura, 2021. Tolmin- Republika Slovenija
• Žene slikari 2021, 2018, 2019, 2020. – Majdanpek – 1. nagrada u kategoriji skulptura
• Jesenji salon, Velika Plana 2020.
• REM – projekat Kreativna fabrika i Umetnikov otisak
• Art apstrakt– projekat Kreativna fabrika i Umetnikov otisak
• Širom zatvorenih očiju – projekat Kreativna fabrika i Umetnikov otisak
• Impuls 2020. – projekat Kreativna fabrika i Umetnikov otisak
• Ni jedan dan bez linije – projekat Kreativna fabrika i Umetnikov otisak
• Kontakt 2020 ,2021- projekat Kreativna fabrika i Umetnikov otisak
• Strah vs Nada – ART CENTAR Beograd
• BG minijatura 2020, 2021, – ART CENTAR Beograd
• April u Beogradu 2020. – internet izložba – ART CENTAR Beograd
• Dame biraju 2020,2021
• U toplini doma i Okean u činijici – internet izložbe – LJubljana, Javni sklad Republike Slovenije
• Bele noći- internet izložba – Majdanpek 2020.
• U zagrljaju kuće – Slovenska iseljenska matica 2020.
• 30×30, Zrenjanin,2018, 2019,2020
• Minijatura Majdanpek 2018, 2019.
• Oktobarski salon, Kovin 2020.
• Učesnik je kolonije Slovenaca u Sloveniji “Most na Soči” 2017, 2018, 2019,
• Sarajevo, Mostovi 2021.
• Slovenci u Tuzli 2017, 2018, 2019,2021