17-jul-BOBA.jpg

13/07/2026 0

Модна креаторка Слободанка Боба Николић, „Златно лане“ некадашње светске модне куће и конфекције „Рудник“ из Горњег Милановца представиће у петак, 17. јула 2026. године у холу испред велике сале Културног центра изложбу назива “Живот као модерна модна импресија”.

Отварање изложбе је у19 сати.

Најновије Бобине модне и животне креације

Живот као модерна модна импресија

Модна креација је нешто што се током студија примењених уметности веома помно и подробно изучава. Модна креација је тренд времена, то је потреба да се у одређеном простору живљења лансира неки модни детаљ који ће постати миље свакодневног живота људи, нешто што их чини лепшим, задовољнијим, самим себи допадљивијим…

Мода се мења са временом и људима. Моду измишљају они који су за то учени. Неки постану светски, вечити, неки се вину па стану, неки се наметну озбиљним модним промишљањима, неки се, после свега, посвете цртању, сликању, креативној стваралачкој игри… Неки…

Слободанка Боба Николић, „Златно лане“ некадашње светске горњомилановачке модне куће и конфекције „Рудник“, специјалиста је за дечје колекције. Управо тај модни дизајн донео јој је велику, престижну награду на једном од великих југословенских сајмова моде у Сарајеву, давних година. То је била потврда знања и умења, достигнутог високог, највишег нивоа, врхунског квалитета на пољу модне креације. А то није онда било као сада. Далеко, далеко озбиљније… И стварно.

Модна креација као конкретно уметничко дело

Проводећи креативни живот у неколико великих модних кућа („Рудник“, Тајм аут“,“Тодор“, „Тифани“ и још многим), Слободанка је испекла занат до крајњих граница. А да би показао шта знаш и умеш у овој бранши мораш знати да црташ и сликаш. Управо томе посветила се после свега. Остао је онај нерв и префињен осећај за ликовност, за суштинско уметничко… Сваки њен рад је неки дезен, сваки цртеж потка за истанчане ћилим шаре, свака боја радост живота, симболика, орнамент, знање и велико креативно умеће. Управо из тог и таквог рада произашло је неколико самосталних изложби. А од изложбе до изложбе приметно је стално напредовање и усавршавање, и цртачког, и сликарског поступка.

Најновији опус Слободанке Бобе Николић је саткан елегантно префињеним фигурама које као да лебде на модном небу у невероватним лепршавим, елегантним и чаробно лаким модним импресијама и експресијама… У ствари то је тај модно-креативни нерв, тај црв што стално грицка у дубини душе и просто тера на стварање, неда мира. А Боба? Боба као да тек почиње, онај младалачки стваралачки занос просто је покуљао из меморијске картице неких прошлих времена. И као да је сав терет ововременог живота транспоновала у тако лаке и елегантне уметничке теме, доживљене негде и некад у младости и протеклим, старим добрим, срећним временима… не би ли јој било лакше да се носи са свакидашњицом, са самом собом. Кроз рад, дугогодишње стваралаштво, кроз игру живота и стила, кроз изузетну унутрашњу естетику која никако не јењава…

Напротив, опет је Боба са нама са најновијом продукцијом модних уметничких дела. Моднија и модернија но икад!

Само она зна зашто је то добро.

Радош Гачић


TAKOVSKE-CVETI-2026.jpg

09/07/2026

Осми међународни позоришни сусрет – ТАКОВСКЕ ЦВЕТИ у организацији Милановачког позоришта и подршку Културног центра биће реализован од 20. до 26. јула 2026. године на великој сцени Културног центра “Мија Алексић” у Горњем Милановцу.
Од двадесетак пријављених представа у продукцији професионалних и непрофесионалних позоришта из: Србије, Словеније и Босне и Херцеговине (Република Српска) на Осмом међународном позоришном сусрету ТАКОВСКЕ ЦВЕТИ, наступиће ансамбли из: Шкофја Локе, Куле, Инђије, Јагодине, Велике Плане и Београда.

Поштујући опредељење установљено од критике и од публике на претходних седам Међународних позоришних сусрета „Таковске цвети“, да су основ манифестације глумац и његова вештина, ансамбл игра, вредност, тј. дубина, ширина, значај и оправданост изабраних драмских текстова, као и већ уобличени сензибилитет посетилаца Сусрета, у својству селектора одабрао сам шест представа, а Управни одбор Милановачког позоришта усвојио да у такмичарском програму Сусрета који се одржава у Горњем Милановцу наступе:

  • Културни центар Кула, Кула, са представом СУМЊА, аутор текста Џон Патрик Шенли, у режији Слободана Станковића. (наступају у понедељак, 20. јула 2026. године од 20 сати).
  • Креативни центар Артеље, Инђија, са представом СКОРО ПАТЕТИЧНА ДРАМА О МАМИ КОЈА ЉУБИ РИЧАРДА III, аутор текста Матеја Карделис, у режији Маје Гргић (уторак, 21. јул 2026. године од 20 сати).
  • Градско позориште Јагодина, Јагодина, са представом КО ЈЕ ОВДЕ ЛУД, према мотивима филма Ток Ток, у режији и адаптацији Бранислава Недића (среда, 22. јул 2026. године од 20 сати).
  • Културно друштво Лошки одер, Шкофја Лока, са представом BOŽIČ PRI CUPIELLOVIH, аутор текста Edurdo De Filippo, у режији Матије Милчинског (четвртак, 23. јул 2026. године од 20 сати).
  • Студио глуме – Театар 011, Београд, са представом ЛЕТ ИЗНАД КУКАВИЧИЈЕГ ГНЕЗДА, аутор текста Кен Кизи, у режији Наташе Радоњић (петак, 24. јул 2026. године од 20 сати).
  • Позориште Центра за културу „Масука“, Велика Плана, са представом МАЛА, по мотивима текста Радослава Павловића, у режији и адаптацији Наташе Радоњић. (субота, 25. јул 2026. године од 20 сати), изјавио је Иван Пантовић, дипломирани глумац.

Критички осврт на представе и Сусрет даће Драги Ивић, продуцент и позоришни критичар.
Најбоље међу најбољима прогласиће Владимир Путник, признати српски и југословенски позоришни редитељ и театролог. Најбољој представи уз плакету и диплому ТАКОВСКЕ ЦВЕТИ припашће и новчани део награде од 150.000 динара. Награду додељује компанија “Металац” АД.
Плакета и диплома ТАКОВСКЕ ЦВЕТИ додељују се и за: најбољу мушку и женску улогу, најбољег младог глумца, као и најбољој представи по оцени публике – жирија у сенци (за ове плакете и дипломе нису предвиђене новчане награде).

Свечану доделу награда и признања у суботу, 26. јула употпуниће наступ Милановачког позоришта. У част победника, Бранко Кнежевић, глумац и редитељ извешће монодраму ГВОЗДЕНОВ ГРОБ, коју потписује Горан Трифуновић (1972 – 2022), новинар и публициста из Прањана.

Додела награда биће прилика да се Милановачко позориште одужи и својим заслужним члановима, Плакетом – Драгољуб Драшко Обреновић. Признање је установљено у знак сећања на једног од најистакнутијих чланова Милановачког позоришта, Драшка Обреновића, који је својим радом и глумачким квалитетима више од шест деценија био узор генерацијама глумаца, и као такав, уз остале позоришне прегаоце, уобличавао укус публике. Плакета се додељује најзаслужнијима за свеукупан, креативан рад у Позоришту у свим областима уметничког стваралаштва.

Овогодишњи добитник Плакете је недавно преминули Радојко Ал. Јоксић, глумац Милановачког позоришта и дугогодишњи професионалац у области филмске и телевизијске продукције, са богатим искуством у организацији снимања и реализацији играног програма на РТС-у.

Покровитељи, Осмог међународног позоришног сусрета ТАКОВСКЕ ЦВЕТИ су: компаније „Металац“ АД, „Рудник и флотација – Рудник“ АД, домаћи трговински ланац „Металац-Пролетер“, “SWISSLION – TAKOVO”, Музеј Рудничко – таковског краја, Туристичка организација општине Горњи Милановац и општина Горњи Милановац (путем конкурса за суфинансирање програма од јавног интереса у области културе).

Карте за Осми међународни позоришни сусрет ТАКОВСКЕ ЦВЕТИ су у продаји. Тренутно се продају комплети за Сусрет, а појединачне карте продаваће се од 20. јула, сат и по пре почетка представе.
Цена улазнице је 600 динара, а комплета 4.200 динара.

Радојко Ал. Јоксић добитник Плакете Драгољуб Драшко Обреновић

Овогодишњи добитник Плакете – Драгољуб Драшко Обреновић, највреднијег признања које додељује театар из Горњег Милановца је недавно преминули Радојко Ал. Јоксић, глумац Милановачког позоришта и дугогодишњи професионалац у области филмске и телевизијске продукције, са богатим искуством у организацији снимања и реализацији играног програма.

Прве запажене наступе као глумац Милановачког позоришта остварио је у представама „Господар Младенова кћер“ и „Вила Лала“.

Током вишедеценијске професионалне каријере учествовао је у реализацији великог броја телевизијских драма, филмова и серија, радећи на неким од најзначајнијих пројеката домаће продукције. Међу ТВ филмовима и драмама издвајају се: „Кућна терапија“ (1977), „Господин Димковић“ (1979), „Какав дан“ (1979), „Снохватице“ (1983), „Крај партије“ (1988), „Глава шећера“ (1991), „Кнедле са шљивама“ (1992), „Коцкар“ (1993), „Електра“ (1993), „Вечита славина“ (1995), „Зла жена“ (1998) и „Судбина једног разума“ (1998).

Значајан допринос дао је и у реализацији телевизијских серија: „Последњи чин“ (1982), „Бањица“ (1984), „Четрдесет осма – завера и издаја“ (1988), „Јастук гроба мог“ (1991), „Срећни људи“ (1993), „Породично благо“ (1998), „Бела лађа“ (2006), „Рањени орао“ (2008), „Сва та равница“ (2010), „Шешир професора Косте Вујића“ (2013), „Самац у браку“ (2014) и „Бранио сам Младу Босну“ (2015). Учествовао је и у реализацији дечјих и образовних емисија у оквиру РТС-а, укључујући пројекте попут „Коцка, коцка, коцкица“, „Велики одмор“ и „Метла без дршке“. Поред телевизијских пројеката, радио је и на играним филмовима, међу којима се издвајају „Вариола вера“ (1982) у режији Горана Марковића и „Она воли звезду“ (2001) Драгана Маринковића.

Сарађивао је и са редитељима Сојом Јовановић, Здравком Шотром, Јагошем Марковићем и многи други, учествујући у стварању пројеката који су обележили домаћу телевизијску продукцију. Његово професионално искуство обухвата сарадњу са великим бројем најзначајнијих глумаца и глумица у Србији током последњих неколико деценија.

Својим дугогодишњим радом и посвећеношћу продукцији, Радојко Ал. Јоксић оставио је значајан траг у развоју домаће телевизијске и филмске сцене, посебно у сегменту организације и реализације сложених продукционих пројеката.

 


-колонија-2026.jpg

06/07/2026

Изложбом радова учесника 32. Ликовне колоније „Мина Вукомановић Караџић“, која ће у недељу, 12. јула у 14 часова, свечано бити отворена у Модерној галерији Културног центра „Мија Алексић“ Горњи Милановац, званично ће почети овогодишње издање ове значајне ликовне манифестације, која се одржава у континуитету више од три деценије.

Колонија је покренута 1994. године поводом стогодишњице смрти Мине Вукомановић Караџић, познате српске сликарке. Неговање успомене на Вукову ћерку, једну од првих жена сликара у српском сликарству, као и афирмација рудничко-таковског краја, средине богате прошлости и значајне културно-уметничке традиције, представљају основну идеју Колоније.

Током више од три деценије постојања, у раду манифестације учествовало је око 246 уметника из Србије, Црне Горе, Републике Српске и иностранства. Том приликом настало је више од 600 уметничких дела, која данас чине Фонд Ликовне колоније.

Збирка је ове године богатија за 21 ново дело, а потписују их уметници: Илија Драшовић, Јелена Јовичић, Сања Жигић, Јелена Симић, Лидија Крњајић, Јасмина Петровић и Горан Драгаш.

Представљањем изложбе започеће рад овогодишње ликовне манифестације. На предлог Уметничког савета, учешће у раду овогодишње, 33. Ликовне колоније, потврдили су уметници: Дуња Денић, Татјана Мартицки, Јелена Аранђеловић, Милица Дукић, Михаило Ристић, Николина Ђорђевић и Владимир Антић.

Као и претходних година, за учеснике Колоније биће уприличен низ пратећих програма.


727178274_997000989750130_8360371641502810549_n.jpg

19/06/2026 0

Горњи Милановац ће и ове године бити део Фестивала француског филма.

У оквиру 8. издања ове манифестације, од 2. до 5. јула 2026. године, публику очекују бесплатне пројекције на отвореном, на Платоу поред Велике сале Културног центра „Мија Алексић“.

Фестивал француског филма одржава се у организацији Француског института у Србији и мтс Дворане, а Горњи Милановац је један од градова у којима ће публика имати прилику да погледа избор најновијих француских филмова.

На програму су изузетна остварења савремене француске кинематографије, међу којима и неколико филмова приказаних на Канском фестивалу. Фестивал ће ове године публици представити разноврстан избор филмских прича — од комедије и драме, до филмова који говоре о уметности, породици, идентитету и великим животним прекретницама.

Пројекције у Горњем Милановцу почињу у 21 час, а улаз је слободан. У случају лоших временских услова, филмови ће бити приказани у Великој сали Културног центра.

Кум овогодишњег издања Фестивала је глумац Андрија Кузмановић.

Четвртак, 2. јул у 21 час
КОМЕДИ ФРАНСЕЗ
Француска, 2026, 75 мин.
Режија: Мартен Дарондо и Бертран Искла
Улоге: Полин Клеман, Лоран Стокер, Гијом Галијен, Бенжамин Лаверн

У чувеном француском позоришту КОМЕДИ ФРАНСЕЗ треба да буде изведена представа. Међутим, три сата пре премијере све се руши: глумац је спречен, опрема се квари, тензије расту, а егои се сукобљавају. Нина се бори да спасе представу.

Петак, 3. јул у 21 час
АМЕРИЧКИ САН
Француска, 2026, 112 мин.
Режија: Антони Марсијано
Улоге: Рафаел Кенар, Жан-Паскал Зади

Филм прати невероватни успон двојице француских пријатеља, Жеремија и Буна, који од повремених послова — продавца у видео-клубу у Амијену и радника одржавања на аеродрому Орли — успевају да постану агенти НБА.

Субота, 4. јул у 21 час
ИГО
Француска, 2026, 89 мин.
Режија: Паскал Боницер
Улоге: Фабрис Лукини, Кјара Мастројани

Глумац Робер Зукини воли Виктора Игоа. Сваке вечери чита и рецитује његова дела у једном париском позоришту. Изван сцене, он је меланхоличан и усамљен. Изгубио је контакт са својом кћерком Лизбет.

Недеља, 5. јул у 21 час
ШАПАТ
Француска, 2026, 113 мин.
Режија: Лејла Бузид
Улоге: Еја Бутера, Хиам Абас, Марион Барбо

Након смрти ујака, Лилија се враћа у Тунис и суочава се са породицом која не зна ништа о њеном париском животу и љубавним везама. У покушају да сазна узрок његове смрти, Лилија открива мрачне породичне тајне.

Фестивал су подржали: Телеком Србија, Ла Roche-Posay, линија производа Иле-де-Франце, МПЦ Пропертиес и Делегација Европске уније у Србији.


27-jun-Vidovdanske-svecanosti.jpg

19/06/2026

Tрадиционална манифестација изворног народног певања „Видовданске свечаности“ у суботу, 27. јуна 2026. године по 30. пут свечано ће бити организованa на Руднику. Након такмичарског дела програма младих певачких група, Удружење Рудничана доделиће Златне плакете и грамате заслужним институцијама и појединцима који су својим радом и стваралоштвом допринели развоју Рудника.
Почетак програма је у 12 сати у Дому културе „Војислав Илић“.


cinema-1.png

18/06/2026

Нови модел биоскопске претплате из Србије међу изабраним европским иновацијама у програму Europa Cinemas

Пројекат European Cinema Pass Serbia (ЕЦПС), који се реализује у Србији, подржан је у оквиру шестог издања програма Collaborate to Innovate који спроводи Europa Cinemas. У овогодишњем циклусу, од 20 пријава пристиглих из 99 биоскопа (16 земаља) изабрано је девет пројеката оцењених високим нивоом квалитета и иновативним приступом развоју публике и биоскопске мреже.

Координатор European Cinema Pass Serbia пројекта је мтс Дворана (Београд), а партнери су: Културни центар “Мија Алексић” (Горњи Милановац), Лесковачки културни центар (Лесковац) и Биоскоп “Вилин Град” (Ниш).

Пројекат уводи иновативни модел приказивања европског филма кроз претплатнички систем, уз курирани програм (пажљиво одабран, осмишљен и структуриран садржај) и активно укључивање публике. То је први међу-биоскопски модел претплате у Србији, који заједно спроводе независни биоскопи. Циљ је да се европски филм учини доступнијим публици, посебно међу млађим генерацијама. Посебан сегмент пројекта је посвећен приступачности садржаја кроз ЕТР (Easy-to-Read) програмске водиче, који европски филм приближавају гледаоцима различитог нивоа филмске писмености. Пројекат уводи и Passport Challenge, интерактивни програм намењен подстицању редовних одлазака у биоскоп, већег ангажовања публике и стварања дугорочне навике праћења европског филма.

Важан сегмент пројекта представља и заједничка дигитална платформа која интегрише систем претплате, аналитику и комуникацију са публиком. Поред унапређења рада биоскопа, платформа прати и принципе одрживости кроз беспапирни приступ, смањујући потребу за штампаним материјалима и доприносећи еколошки одговорнијем пословању.

У оквиру пројекта, четири биоскопа у Србији: мтс Дворана (Београд), Биоскоп “Вилин Град” (Ниш), Културни центар “Мија Алексић” (Горњи Милановац) и Лесковачки културни центар (Лесковац), сваког месеца приказиваће од три до пет пажљиво одабраних европских филмова, (од 36 до 60 пројекција) и додатне програме са циљем развоја нове публике.

Пројекат се реализује од маја 2026. до маја 2027. године и има пилот карактер, са потенцијалом ширења на друге биоскопе у Србији.

Програм пројекта укључује: претплатнички модел за редовно гледање филмова, заједничку дигиталну платформу (билтен, подкаст и online приступ) и месечне јавне дискусије са младим филмским професионалцима.

Програм Collaborate tо Innovate, који је Europa Cinemas покренула 2021. године уз подршку Creative Europe/MEDIA, подржава иновативне пројекте сарадње међу биоскопима са циљем јачања видљивости европског филма, развоја публике и унапређења одрживости и инклузивности биоскопског сектора.

Филмови браће Лимијер као увод у European Cinema Pass Serbia

Ове године обележава се 130 година од прве филмске пројекције у Београду, одржане 6. јуна 1896. године у кафани „Златни крст“ на Теразијама, када су публици премијерно приказани филмови браће Лимијер. Тим поводом, у оквиру пројекта, a током Фестивала француског филма (од 23. до 28. јуна и од 2. до 5. јула) биће приказани кратки филмови браће Лимијер.

 

Више информација о подржаним пројектима: https://www.europa-cinemas.org/en/news/cinema-culture/collaborate-to-innovate-2026

 


23-jun-promocija-knjige.jpg

18/06/2026

Породичма књига „Детињство на бродовима“ коју је превела и обрадила проф. Гордана Наумовић биће представљена у уторак, 23. јуна 2026. године у холу испред велике сале Културног центра „Мија Алескић“ у Горњем Милановцу.

О књизи ће говорити Радивоје Минић, историчар, а уводну реч даће Војкан Николић.

Одломке из књиге читаће Зорица Јовановић, драмска уметница.

Почетак промоције је у 19 сати


-КАКО-ЈЕ-ПРИРОДА-ЛЕПА.jpg

17/06/2026

Позориште „Едука“ из Суботице извешће у четвртак, 25. јуна 2026. године на Платоу испред зграде Старог суда (Културни центар „Мија Алексић“) лутка – представу за децу „Како је природа лепа“.

Јунаци приче су овчица Белка, пас Жућко, газда Јова и један мали негативац. Прича на сликовит и забаван начин приказује борбу главних јунака за очување природе и животног окружења. Кроз разне ситуације приказује радост живота и снагу другарства у циљу представљања правилног понашања у свету који нас окружује.
У представи играју професионални глумци Српског народног позоришта и Позоришта младих у Новом Саду.
Текст и режија: Небојша Савић. Играју: Саша Стојковић и Драган Којић. Сценографија: Владимир Илић. Израда лутака: Марија Малбаша. Музика: Ненад Савић.
Почетак представе је у 18 сати.

18-јун-Песничко-вече.jpg

08/06/2026

Песничко вече назива „Судбоносни тренуци“, аутора Ненада Стојића („Ков истине испод Лисине“) биће организовано у четвртак, 18. јуна 2026. године у холу испред велике сале Културног центра.

Стихове ће говорити: Милош Капетановић, Ксенија Станковић и Вањка Поњавић.

Аутор и водитељ програма је Ненад Стојић. Песничко вече наступом ће употпунити изворна група „Црнућанка“.

Почетак песничке вечери је у 19 сати.

 


16-јун-Изложба-З.-РАДМИЛОВИЋ.jpg

08/06/2026

Компанија “Рудник и флотација – Рудник” уз подршку Културног центра “Мија Алексић” представиће у уторак, 16. јуна 2026. године у Галеријском простору Дома културе „Војислав Илић“ на Руднику документарну изложбе „Зоран Радмиловић у Атељеу 212“.

Отварање изложбе је у 18 сати.

“Постоје глумци које памтимо по улогама. Постоје и они које памтимо по осећају који су остављали за собом. Зоран Радмиловић био је управо такав уметник – глумац чије реплике и данас цитирамо, чијим се ликовима враћамо и чије присуство на сцени ни време није успело да избрише.

Поводом четрдесет година од његове смрти, Позориште Атеље 212 приредило је изложбу која нас враћа у једно посебно време домаћег позоришта. Кроз фотографије, оригиналне костиме, документа и драгоцену архивску грађу, публика ће имати прилику да се присети представа које су обележиле генерације и да изнова открије уметника који је својим талентом, духовитошћу и непоновљивом енергијом заувек променио лице нашег театра.”