У оквиру “Дана Мије Алексића” и 12. Међународног филмског фестивала у Горњем Милановцу, у петак, 4. септембра 2026. године, у Модерној галерији Културног центра “Мија Алексић” биће отворена репрезентативна изложба слика једне од најинтересантнијих личности уметничке Европе између два светска рата и јединог афирмисаног представника надреализма у српском сликарству – Милене Павловић Барили.

Поставку чине 64 уметничка дела и лични предмети уметнице који ће бити изложени у оба галеријска простора Културног центра (Модерна галерија и хол Дома културе).

Сусрет Милениног сликарства са филмом, кроз ову изложбу добија посебно значење. Занимљиву нит између Милене Павловић Барили и Мије Алексића представља управо сусрет различитих уметничких светова – Милена је у својим делима сликала лица глумаца и била очарана светом филма, док је Мија Алексић, своју потребу за стварањем исказивао кроз цртеж и слику. Тако се у оквиру изложбе „Лица сцене у бојама Милене“ симболично укрштају сликарство и глума, платно и сцена, Миленин поглед на глумца и Мијин поглед сликара.

Изложба се реализује у сарадњи са Фондацијом Миленин дом – Галерија Милене Павловић Барили (Пожаревац), и подршку Министарства културе Републике Србије.

Отварање изложбе је у 19 сати.

Аутопортрет (1938), уље на платну, 64×52,5 cm, без сигнатуре (власник Галерија Милене Павловић-Барили, Пожаревац, Србија)

Лица сцене у бојама Милене

Милена Павловић Барили je остварила снажан уметнички израз који је обележио европску авангарду четврте деценије двадесетог века богатством ликовне мисли оплемењене поезијом боја.Њена снажна уметничка креативност огледала се кроз разноврсна интересовања која су се кретала од цртежа, слика, модних илустрација и дизајна, костимографије, па до поезије.

У стваралаштву Милене Павловић Барили препознају се четири фазе сликарства:

• београдски и минхенски период (1922 – 1928) које подразумевају фазе њеног школовања;
• париско – римски период (1931 – 1936) који негује својеврстан магични постнадреални, линеарни стил и поетичност засновану на личној митологији;
• „ренесансни“, метафизички период (1936 – 1942) у коме настају њени најразличитији радови и
• амерички (1939 – 1945).

Рани период њеног сликарства био је везан за школске назоре за људе и природу која ју је окруживала; Младић у плавој кошуљи, Портрет жене са зеленим шалом, Зимски пејзаж. Често слика и свој сопствени лик; Аутопортрет са мајком, Аутопортрет с белом током. На тој слици можемо приметити да се уметница идентификује са гламуром током „златних“ двадесетих година XX века.

Своју фасцинацију филмом Милена је преточила у портрете филмских глумаца, као што је портрет звезде немих филмова Конрада Фајта, Рудолфа Валентина, прву звезду са статусом поп – иконе, насликала је у костиму шеиковог сина, Глорију Свансон, Полу Негри. Сликала је и Џозефину Бејкер, афроамеричку глумицу, играчицу и певачицу, а ради и портрет крхке балерине Ане Павлове.

Током боравка у Паризу и Риму њен уметнички језик постаје слободнији, прожет симболиком, метафизичким просторима и сноликим призорима. Дела попут Жене са пробушеним листом, Композиција са рукама, Девојке са гитаром, Црне жене са фигуром показују удаљавање од непосредне стварности и окретање ка загонетном и имагинарном свету.

Уочи Другог светског рата одлази у Америку. У Њујорку остварује успешну сарадњу са познатим модним часописима као што су: Vogue, Glamour, Charm,House Beautiful, Taun & Contri… На позив композитора Ђан Карла Менотија прави скице костима за балет Себастијан.

У америчком периоду Милена слика низ портрета познатих лица и крунисаних глава: шведског принца Карла, аустријског надвојводу Франца Јозефа, краља Петра II Карађорђевића. За свој тридесети рођендан слика Аутопортрет са велом, коју данас сматрамо њеним ремек – делом.

На изложби у Вашингтону упознаје Роберта Томаса Гослена и крајем 1943. се удаје за њега. Следећег пролећа приликом јахања пада са коња и повређује кичму. Интезивно ради иако на себи носи метални корсет.

Милену је издало срце 6. марта 1945. године у Њујорку.

Виолета Томић, историчар уметности

Драмска радионица Културног центра од уторка, 1. септембра 2026. године поново почиње са радом. И у школској 2026/27. години часови ће бити у истим терминима – уторком и петком.
Радионицу води Иван Пантовић, дипломирани глумац.
Програм је осмишљен на модеран начин, кроз вежбе покрета, пантомиме, вежбе говора и импровизације, а основни циљ је да на забаван и креативан начин уведе децу у свет позоришта.
Број места је ограничен.
Информације: 064/16-60-534; 065/5-715-135

На данашњи дан (22. август) пре деведесет година рођен је Добрица Ерић, један од највољенијих српских песника. Поводом великог јубилеја, часопис „Змај“ представља нови дигитални портал посвећен лику и делу Добрице Ерића. На адреси https://dobricaeric.casopiszmaj.com поштоваоци његовог стваралаштва, наставници, ученици и љубитељи писане речи имају прилику да на једном месту пронађу свеобухватну архиву и дигитално сећање на песника који је обележио детињство и младост многих генерација.

Фото: Дечји књижевни лист „Змај“

Добрица Ерић (22. август 1936 — 29. март 2019) рођен је у селу Доња Црнућа, у срцу Груже, која је заувек остала његова највећа инспирација и поетско уточиште. Као прави лирски здравичар и неуморни чувар народног говора, оставио је иза себе више од стотину књига поезије, прозе, антологија и сликовница. Његови стихови, уз које је плакала и певала цела држава, славили су природу, завичај, слободу и љубав. Био је песник исконске жудње чије се стваралаштво није задржало само у оквирима традиционалне књижевности, већ је својим талентом оплеменио и свет стрипа, оживљавајући странице наше историје.

Новопокренути портал замишљен је као дигитални споменар и ризница његовог вишедеценијског стваралаштва. Посетиоцима је на располагању ексклузивни „Змајев“ серијал текстова који кроз осам поглавља детаљно осветљава живот и рад песника – од првих књижевних корака и култних интервјуа из шездесетих година до мање познатих детаља о његовом стваралаштву. Један од најзначајнијих сегмената сајта чини и детаљна библиографија, пажљиво разврстана по годинама и издањима, која истраживачима и читаоцима пружа драгоцен увид у хронологију његовог плодног стваралаштва.

Поред богате библиотеке која обухвата преглед његових књижевних дела, поезије и стрип-наслова, сајт нуди и мултимедијалне садржаје: галерију фотографија и интерактивни квиз кроз који најмлађи могу да упознају његов поетски свет. Посебан сегмент посвећен је сећањима савременика, критичара и пријатеља који су делили време са великим песником.

Фото: Дечји књижевни лист „Змај“

– Захваљујем се „Змају“ у име породице Ерић на величанственој иницијативи да овај портал посвети стваралаштву и биографији нашег и вашег Добрице. Ово је диван начин да се његови стихови сачувају од заборава и приближе новим генерацијама које одрастају у дигиталном добу, јер сваки сусрет његове поезије са најмлађима изнова сведочи о њиховој дубокој потреби за повезаношћу са коренима, прецима и свим оним исконским вредностима које су на аутентичан начин уткане у татино стваралаштво. Хвала вам за још један такав драгоцени сусрет – поручила је ћерка Добрице Ерића, Светлана Ерић Дамљановић.

Из редакције „Змаја” истичу да је идеја о реализацији овог пројекта проистекла из дубоког поштовања према аутору који је деценијама био један од стубова дечје књижевности. Добрица је годинама исписивао странице „Змаја“, објављујући своје најлепше стихове управо у овом листу, чиме је постао нераскидиви део његовог идентитета. Из те снажне везе проистекла је и потреба да се његово богато наслеђе сачува од зуба времена кроз модерне технологије.

– Идеја нам је била да Добрицу вратимо међу младе на начин који је њима данас најближи. Његова гружанска нота заслужује да одзвања и на интернету, јер праве вредности не познају медијске границе. Желели смо да његова поезија, али и подаци о његовом животу и раду, буду доступни свима на само један клик – наводе из редакције часописа „Змај“.

Културни центар “Мија Алексић” организује у четвртак, 20. августа 2026. године, на Платоу испред зграде “Старог суда” (Трг кеза Михаила) представу за децу: „Шкрти берберин“.

Реч је о лутка представи позоришта “Звездица” из Зрењанина урађеној према истоименом делу Александра Поповића, књижевника, који је иза себе оставио богат опус драма за децу и одрасле.

„Шкрти берберин“ је писан у форми комедије. Прича је о свакодневници једног берберина, себичног и усамљеног намћора, који се током представе мења, након што схвати да је остао без пријатеља.

Драматизацију, текстове сонгова и режију потписује Татјана Рељин. Лутке и ликовну обраду урадила је Марија Попов, а музику Владимир Агић Ага.

Ликове у представи: Берберина Пају, Пса Жућу, Мачка Мрвицу, Птицу певачицу и

Комшиницу Лазиницу отелотвориће глумци: Миљан Вуковић и Татјана Бараћ/Снежана Попов.

Представа је намењена деци узраста 4+, а почетак је у 18:30 сати.

Александар Поповић, један од најзначајнијих српских књижевника за децу и одрасле. За драмска дела освојио је бројне награде и признања. Његова најпознатија књига „Судбина једног Чарлија“ деценијама је била у лектири за децу нижег школског узраста. Позоришне представе рађене по његовим текстовима, постале су зашитни знак многих театара.

Позориште за децу ЗВЕЗДИЦА основано је 1995.године. Основали су га глумци зрењанинског Луткарског позоришта, чија је матична кућа Народно позориште “ТОША ЈОВАНОВИЋ” у Зрењанину. У променљивом глумачком саставу, позориште обавља своју мисију више од 30 година.

Удружење стваралаца ликовне и примењене уметности и традиционалних заната „Руднички видици“ из Горњег Милановца представиће у уторак, 18. августа 2026. године од 19 сати у Галерији Дома културе „Војислав Илић“ на Руднику изложбу слика „Стил – то је човек“, аутора Љубише Станковића.

Отварање изложбе прилика је да „Руднички видици“ јавности Рудника представе своју Монографију „Деценија трајања и видиковања“.

Удружење стваралаца ликовне и примењене уметности и традиционалних заната „Руднички видици“ из Горњег Милановца уз подршку Културног центра „Мија Алексић“, организује од 14. до 16. августа 2026. године у Горњој Трепчи Девету ликовну колонију „На извору здравља“.

Почетак рада колоније биће прилика да се јавности представе радови настали током прошле године у Горњој Трепчи у оквиру ове манифестације коју подржавају Специјална болница Атомска бања Горња Трепча, компанија „Металац – Пролетер“ и предузеће „Марић – производи од дрвета“.

Отварање изложбе је у 14 сати у башти ресторана „Вујан“.

Девету ликовну колонију употпуниће пратећи садржаји – изложба слика и рукотворина у „Улици занатског срца“ и песничко вече.

Културни центар “Мија Алексић” представиће у четвртак, 13. августа 2026. године у холу испред велике сале изложбу слика Ранка Павићевића, уметника из Подгорице (Црна Гора).

Поред сликарства, бави се израдом модела једрењака, кутија и сатова од мермера и гранита, као и израдом столова и свећњака од кованог гвожђа.

Отварање изложбе је у 14 сати.

Биографија:

Ранко Благоте Павићевић рођен је 1948. године у Мостару (Босна и Херцеговина). Завршио је Гимназију „Алекса Шантић“, а потом и Машински факултет у родном граду. Од ране младости бави се сликарством, уметничком фотографијом и моделарством. Члан је Удружења уметничких занатлија Црне Горе, Удружења ликовних стваралаца Црне Горе, Удружења „Сликарски уранак“ и Удружења радника уметника Србије.

Учесник је бројних заједничких изложби, а самостално је излагао у Мостару, Галерији Удружења ликовних стваралаца Црне Горе, Изложбеном салону „Петар Лубарда“ у Српској кући и Културно-информативном центру „Будо Томовић“ у Подгорици.

Традиционална смотра народног стваралаштва „Вече под грмом“, биће организована у недељу, 9. августа 2026. године у Такову, на Кнежевим ливадама, платоу испред Таковског грма, места где је 1815. године кнез Милош Обреновић подигао Други српски устанак.

Манифестација се, приређује на Пантелијевдан, а на овогодишњој Смотри наступиће: КУД „Шумадија“ (Горњи Милановац), КУД “Тиквеш” (Кавадарци, Северна Македонија), изворна певачка група “Црнућанка” и певачка група “Извор Јасенице” (Рудник).
Почетак програма је у 19:00 сати.
Смотру „Вече под грмом“ организује Културни центар “Мија Алексић” у сарадњи са: Туристичком организацијом општине Горњи Милановац и месном заједницом “Таково”.
Покровитељ смотре је општина Горњи Милановац.

Доделом награда и признања синоћ је завршен Осми међународни позоришни сусрет “Таковске цвети” у Горњем Милановцу.

У протеклих седам дана на великој сцени Културног центра „Мија Алексић“ изведено је седам представа различитог жанра и позоришног израза од којих је шест било у такмичарском делу сусрета. За највреднија признања фестивала и новчану награду од 150.000 динара надметали су се: Културни центар Кула из Куле, Креативни центар “Артеље” из Инђије, Градско позориште из Јагодине, Културно друштво “Лошки одер” из Шкофја Локе, Позориште Центра за културу “Масука” из Велике Плане и Студио глуме “Театар 011” из Београда.

Концепцију Сусрета одабиром представа поставио је Иван Пантовић, дипломирани глумац, а све представе је оцењивао Владимир Путник, признати југославенски и српски позоришни редитељ и театролог.

Проглашавајући најбоље Владимир Путник је искористио право да похвалом за глумачку креацију издвоји Марину Мардер

• Марина Мардер је веома пластично креирала лик фрустриране и зле особе у представи “Лет изнад кукавичјег гнезда” у извођењу “Театра 011” из Београда (аутор: Кен Кизи, режија: Наташа Радоњић), градећи га на јаким контрастима цинизма и хистерије.

Путник је похвалу доделио и за глумачки пар. Похвала је припала Мији Марјановић и Александру Петровићу Вавићу

• Мија и Александар су у представи „Мала“ у извођењу Центра за културу „Масука“ из Велике Плане (аутор: Радослав Павловића, режија и адаптација Наташе Радоњић) дирљиво приказали тему суочавања са суровим аспектима живота, али и клицу наде да љубав и саосећање могу бити улазнице за боље сутра.

• Повељу за најбољег младог глумица Осмог међународног позоришног сусрета “Таковске цвети” жири је доделио Александру Радојковићу за улогу МекМарфија у представи „Лет изнад кукавичјег гнезда“, Кена Кизија. Представу су на сцену поставила Наташа Радоњић.
  • Александар Радојковић поистоветио је свој лични глумачки шарм са ветропирастим ликом МекМарфија и тако испреплетани владали су сценом све до трагичног расплета када га зли дуси система доводе до спознаје да бег из „Кукавичјег гнезда“ није намењен њему.

  Најбоља глумица је Драгица Јотановић, која је тумачила сестру Алојзију у представи „Сумња“. Представу Културног центра Кула из Куле на сцену је поставио редитељ Слободан Станковић., а аутор текста је Џон Патрик Шенли.

  • Драгица Јотановић моћном глумачком енергијом и концентрацијом извајала је лик сестре Алојзије, бескомпромисан у својој предрасуди, лик који априори пресуђује, служећи се и мање часним нехришћанским методама.
  • За најбољег глумца сусрета, проглашен је Матеј Чујович за улогу Луке Купиела, у представи “Божић у дому Купиелових”, Едуарда Де Филипа коју је на сцену поставио Матија Милчински, а извело Културно друштво “Лошки одер” из Шкофја Локе.
    • Матеј Чујович у улози Луке Купиела показао је раскошну палету глумачких средстава, превасходно топлих боја. Попут неког „оца храбрости“, покушавао је да одржи породицу на окупу, а сваким његовим покушајем она се све више урушавала . Метафори изградње божићних јаслица, као симболу хармоније, Матеј је пришао са убедљивошћу једног занесењака колико доброћудног, толико и наивног.
    • У конкуренцији шест представа које су поставили ансамбали из: Куле, Инђије, Јагодине, Шкофја Локе, Београда и Велике Плане, најбоља представа 8. Међународног позоришног сусрета, по оцени Владимира Путника, је „Лет изнад кукавичјег гнезда“, Кена Кизија. Представу је на сцену поставила Наташа Радоњић, а извео Студио глуме „Театар 011“ из Београда.– Представа „Лет изнад кукавичјег гнезда“ снажном театарском сугестивношћу овладава свим чулима гледалаца, чинећи их усхићеним што су се нашли баш у датом тренутку у позоришту. А кад се први утисци слегну, остаје упамћена маестрална игра глумаца и до детаља промишљена режија која је учинила да смо сви спознали метаморфозу „Кукавичјег гнезда“ и узлетели пут неког бољег, праведнијег и хуманијег света.Победничкој представи уз плакету “Таковске цвети”, и “Цветни венац “ припада и новчана награда од 150.000 динара, дар компаније „Металац“ АД
    • Одлука жирија у сенци (публика)
      Жири у сенци, састављен од позоришних поштовалаца, различите старосне доби и пословне орјентације, за најбољу представу прогласио је драму „Мала“, Радослава Павловића. Представу је на сцену поставила Наташа Радоњић, а извео Центар за културу „Масука“ из Велике Плане.
  • Дајући осврт на Осми међународни позоришни сусрет “Таковске цвети” Владимир Путник је између осталог рекао:
    • Протеклих недељу дана, у фестивалском Милановцу, под окриљем богиње Талије, било да смо били гости или домаћини, глумци или гледаоци сви заједно сањали смо један диван “Сан позоришних летњих ноћи”! Он је понекад успевао да нас расплаче, прочисти, разнежи, а оно што је најдрагоценије је да нас је подстакао да приђемо бар један корак ближе једни другима. У улози оцењивача селектованих представа са задовољством сам могао да констатујем да су виђена остварења разноврсна и занимљива по тематици, а да се страст за позоришном игром, неисцрпна енергија и вера у снагу уметности – са сцене преливала на раздрагано гледалиште.Смисао бављења позоришним стваралаштвом је емоција и формирање праве, посвећене позоришне публике. Најбољи доказ за ово је публика која је за протеклих осам фестивалских година, пратећи милановачко и гостујућа позоришта развила позоришни укус, критеријуме и препознавања правих уметничких вредности.
  • 

Радојку Јоксићи постхумно додељена плакета “Драгољуб Драшко Обреновић”

Завршне вечери Сусрета, Милановачко позориште је Радојку Ал. Јоксићу, постхумно доделило плакету „Драгољуб Драшко Обреновић“.
Плакета је установљена у знак сећања на једног од најистакнутијих чланова Милановачког позоришта, Драшка Обреновића, који је својим радом и глумачким квалитетима више од шест деценија био узор генерацијама глумаца и као такав, уз остале прегаоце, уобличавао укус позоришне публике. Плакета се додељује најзаслужнијима за свеукупан, креативан рад у Позоришту у свим областима уметничког стваралаштва.

Прве запажене наступе Радојко Јоксић је као глумац Милановачког позоришта остварио у представама „Господар Младенова кћер“ и „Вила Лала“.

Током професионалне каријере учествовао је у реализацији великог броја телевизијских драма, филмова и серија, радећи на неким од најзначајнијих пројеката домаће продукције. Међу ТВ филмовима и драмама издвајају се: „Глава шећера“ (1991), „Кнедле са шљивама“ (1992), „Коцкар“ (1993), „Вечита славина“ (1995) и „Зла жена“ (1998).

Значајан допринос Радојко Јоксић је дао и у реализацији телевизијских серија: „Последњи чин“ (1982), „Бањица“ (1984), „Четрдесет осма – завера и издаја“ (1988), „Јастук гроба мог“ (1991), „Срећни људи“ (1993), „Породично благо“ (1998), „Бела лађа“ (2006), „Рањени орао“ (2008), „Сва та равница“ (2010), „Шешир професора Косте Вујића“ (2013), „Самац у браку“ (2014) и „Бранио сам Младу Босну“ (2015). Учествовао је и у реализацији дечјих и образовних емисија у оквиру РТС-а, укључујући пројекте попут: „Коцка, коцка, коцкица“, „Велики одмор“ и „Метла без дршке“.

На реализацији играних филмова сарађивао је са редитељима: Гораном Марковићем, Драганом Маринковићем, Сојом Јовановић, Здравком Шотром, Јагошем Марковићем и многим другима, учествујући у стварању пројеката који су обележили домаћу телевизијску продукцију. Његово професионално искуство обухвата сарадњу и са великим бројем драмских уметника из Србије и некадашње Југославије.

Својим дугогодишњим радом и посвећеношћу продукцији, Радојко Ал. Јоксић оставио је траг у развоју домаће телевизијске и филмске сцене, посебно у сегменту организације и реализације сложених продукционих пројеката.

У име породице Радојка Јоксића, ПЛАКЕТУ „Драгољуб Драшко Обреновић“ преузела је Ања ЈОКСИЋ, унука. Она је том приликом рекла:

– Част ми је да коренима својим одам почаст, уједно и граду у којем сам рођена и живим. Милановачко позориште је више од пуке случајности и пуно више од „озбиљне“ игре. Његове звезде сијају, тињајући скромно, али постојано, на бледој месечини наше урођене креативности и наслеђеног инаћења. Инат је одувек био више од особине, више од доброг васпитања, био је алат да се путује кроз време и еликсир да се никад не остари.

Своју пасију према позоришној уметности чланови позоришта готово увек су преносили у своје професионалне позиве.

Тако се и Радојко Јоксић, човек коме вечерас чинимо ову посвету, нашао у Београду, на Факултету драмских уметности, као студент позоришне продукције, а потом и као сарадник играног програма Радио-телевизије Београд.

Током више од четрдесет година рада учествовао је у стварању десетина телевизијских драма, серија и филмова које су оставиле дубок траг у нашој култури. Сарађивао је са неким од највећих имена југословенског и српског филма и телевизије. Иако би се повремено појавио као глумац епизодиста, његова главна улога одвијала се иза камере.

Ипак, без обзира на све што је уследило, почетак је био овде. На даскама Милановачког позоришта родила се љубав према сцени која га је пратила читавог живота. Овде су настала пријатељства, прве представе, први аплаузи и прва вера да уметност може да осмисли један животни пут. Зато ова награда не представља само признање за богату професионалну каријеру, већ и симболичан повратак месту где је све почело.

Част ми је што вечерас у име породице преузимам Плакету „Драшко Обреновић“, плакету која носи име Раддојковог пријатеља и колеге из Милановачког позоришта, а сада вечног партнера на „небеским даскама“. Ово признање доживљавамо као потврду да се човек, ма где га живот одведе, никада не удаљи од својих корена и суштине. Хвала вам што сте сачували успомену на једног од својих, што сте препознали његов животни пут и што сте показали да љубав овог позоришта и његових чланова не престаје њиховим одласком – она траје кроз вечност.

У име читаве породице Јоксић, хвала вам од срца, рекла је Анја Јоксић, унука Радојка Јоксића.

Повељу „Драгољуб Драшко Обреновић“ Ањи Јоксић је предао Иван Пантовић, председник Уметничког савета Милановачког позоришта и Селектор 8. Међународног позоришног сусрета ТАКОВСКЕ ЦВЕТИ.

Монодрама “Гвозденов гроб” у част победника

Бранко Кнежевић, глумац и редитељ Милановачког позоришта у част победника, извео је монодраму “Гвозденов гроб”, Горана Трифуновића, новинара, публицисте и дугогодишњег сарадника позоришта из Горњег Милановца.

Драматизацију, режију и сценску поставку Трифуновићеве драме потписује Бранко Кнежевић који уједно тумачи и три лика у овој причи .

Ништа без покровитеља Сусрета

Реализацију Осмог међународног позоришног сусрета помогли су компаније: „Металац“ АД, „Рудник и флотација – Рудник“ АД, ДТЛ „Металац-Пролетер“, “Kansai – Helios“ Srbija, „Flint Group Balkan“, “Swislajon – Takovo”, S-Grоup“, „Папирпринт“, предузећа: „Печат“, „РП“, „Рапид“, „Белпринт“, „Кеј комерц“, „Графопринт“, „Форма“, Музеј Рудничко – таковског краја, Туристичка организација општине Горњи Милановац и Општина Горњи Милановац (посредством конкурса за суфинансирање програма од јавног интереса у области културе).

Музичко сценски пројекат „Лилихип Лилихоп“ у продукцији Дечјег позоришта “Maximus Art” из Београда, после тачно годину дана, а због великог интересовања најмлађих суграђана биће поново организован у Горњем Милановцу. Концерт-представа бић одржан у четвртак, 30. јула 2026. године од 19 сати на платоу испред зграде “Старог суда”.

Подсећамо, у пројекту наступају професионални глумци и музичари који, кроз ауторске песме, али и обраде деци већ познатих песама, анимирају малишане, упознајући их са једном новом врстом позоришног жанра. Током концерта – представе деца својим звуковима и гласовима, заједно са музичарима и извођачима учествују у стварању песама, и тако чине један велики бенд.
У програму ће наступити: Марко Миловановић – гитара и глума; Санда Кнежевић – гитара, вокал, глума; Владимир Живановић – кахон. глума; Жељко Алексић – перкусије и глума.

У случају лошег времена програм ће се одржати у великој сали Културног центра.