Културни центар Горњи Милановац организује у суботу, 13. јуна 2026. године јавни час полазника Драмске радионице.

Програмом “У здравом телу – здрав дух (текстове потписује више аутора)“, који је осмислио Иван Пантовић, дипломирани глумац представиће се најмлађи полазници радионице, док ће старији полазници радионице извести „Луцкасте кловнове“ Тоде Николетиће.
Почетак програма је у 12 сати.

Позоришни комад „Олеана“ у продукцији Центра за културу Тиват, у четвртак, 11. јуна 2026. године биће изведен на сцени Културног центра “Мија Алексић” у Горњем Милановцу.

По тексту америчког драмског писца и филмског сценаристе Дејвида Мамета, представу је режирао Егон Савин, а играју Јована Крстић и Бранислав Лечић.

Текст који је Мамет написао пре више од три деценије изузетно је актуелан и не говори само о насиљу над женама већ, првенствено, о узајамној манипулацији која је честа појава у мушко-женским односима у савременом друштву.

Овим комадом разорена је традиционална слика о образовном систему, педагогији, слободоумним независним интелектуалцима, чистој и прогресивној студентској омладини, женским правима и равноправности полова, насиљу над женама…
Комплексан однос професор – студенткиња у савременом свету огледало је политичког лицемерства, обостране манипулације и узајамног злостављања. Наша “Олеана” је једна аутоиронијска гротеска на тему наше нарцисоидности, недостижних амбиција, неконтролисане пожуде и настраних идеолошких уверења.

Представа је провокативна, и тера нас да преиспитамо сопствене ставове у вези са односима између жена и мушкараца, односно, конкретно, у драми, између професора и студенткиње.

„Дејвид Мемет, који је драму писао анализирајући ту појаву у америчком друштву, а која је веома раширена и код нас, поставља значајна питања, али не стаје ни на чију страну. Режисер Егон Савин од нас није захтевао да се бранимо или нападамо, већ да се бавимо актуелним проблемом у друштву анализирајући га из сваког угла са амбицијом да докучимо због чега тај проблем постаје толико актуелан, да ли има своје корене, своје основе и шта је то што мушкарац и жена треба да коригују у релацијама које могу асоцирати на неку врсту мобинга“. Кроз целу причу провлачи се питање шта стоји иза онога шта се изговара, а шта се дешава.

Почетак представе је у 20 сати.

Преузимање бесплатних улазница на билетарници велике сале сваким радним даном од 13 до 20 сати.

Полазници музичке школе „Classic“ у среду, 10. јуна 2026. године у холу испред велике сале Културног центра „Мија Алексић“ одржаће летњи концерт.
На програму ће бити дела класичне, забавне и рок музике.
Почетак концерта је у 18 сати, а улаз је слободан.

Поводом 80. рођендана, „Металац – Пролетер“ поклања малишанима позоришну представу Крушевачког позоришта „Аладин“.

Представа ће бити изведена у петак, 5. јуна 2026. године на сцени Културног центра “Мија Алексић”.

Фантастичну бајку „Аладинова чаробна лампа“ Спасоје Ж. Миловановић је преуредио за позоришну представу, а својим неисцрпним талентом поставио Зоран Лозанчић, тако да у њој подједнако уживају и најмлађи гледаоци као и њихови „нешто старији“ пратиоци.

Костиме и лутке потписују Драгана Ђурић и Душан Станковић, а композитор је Боривоје Младеновић.

Улоге тумаче: Никола Ракић, Марија Видаковић, Драган Маринковић, Дејан Тончић, Стеван Здравић, Душан Јовановић / Небојша Вранић, Јелена Томић,

Предраг Миленковић, Биљана Јоцић Савић, Слађана Несторовић Ристић и Јованка Андрић.

Почетак представе је у 19 сати.

Преузимање бесплатних улазница на билетарници велике сале, радним данима од 13:00 до 20:00.

Марија Туршијан, хармоника

20 концерата поводом 20 година извођаштва на хармоници

Марија Туршијан, уметница која је завршила мастер академске студије хармонике и мастер студије камерне музике на крагујевачком ФИЛУМ-у, у оквиру турнеје “20 концерата поводом 20 година извођаштва на хармоници” у среду, 3. јуна 2026. године у холу испред велике сале Културног центра у Горњем Милановцу одржаће концерт под називом ”Путовање кроз деценије – 20 станица”.

Почетак концерта је у 20 сати, а улаз је слободан.

Марија Туршијан, рођена је 1998. године у Новом Саду. У родном граду завршила је основну и средњу музичку школу ,,Исидор Бајић“.

Освајала је награде на бројним домаћим и међународним такмичењима.

Филолошко – уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу уписује 2017. године. Придружује се Крагујевачком академском оркестру акордеониста у коме постаје солиста и концерт мајстор.

Фондација за стипендирање и подстицање напредовања најбољих студената, младих научних радника и уметника, Марији 2021. године додељује награду за најбољег студента Филолошко – уметничког факултета. Исте године проглашена је за студента генерације на Одсеку за музичку уметност.

Завршила је мастер академске студије хармонике и мастер студије камерне музике, и тренутно је на докторским студијама. Од прошле године Марија Туршијан је асистент на Катедри за хармонику на крагујевачком ФИЛУМ-у.

Представа за децу “Спајдермен и Скај”, по тексту Алексе Раичевића, у режији Предрага Продановића, а у продукцији Позоришта за децу “Крианда”, Београд, у уторак, 2. јуна 2026. године биће изведена на великој сцени Културног центра “Мија Алексић” у Горњем Милановцу.

Овог пута пратимо згоде и незгоде амбициозног и помало размаженог чаробњака Фиће, који жели да победи на такмичењу за најстрашнијег чаробњака на свету. Али, за то су му потребне супермоћи. Његов комшија и школски друг – Спајдермен их поседује супермоћи, али он не жели да их да Фићи, јер се супермоћи могу употребити само у добре сврхе. Фића очигледно тога није свестан. Изазива Спајдермена на двобој, а у помоћ пристиже добро позната патролна шапа Скај.

Представа је прилагођена за узраст од 3-12година.

Почетак представе је у 18 сати, а цена улазнице је 400 динара.

Поводом обележавања градске славе и славе храма “Свете Тројице”, удружење „Руднички видици“ у сарадњи са свештенством храма организује од 29. до 31. маја 2026. године осму по реду „Тројичку ликовну колонију“.

Колонија ће окупити дванаест сликара из Горњег Милановца, Чачка и Тополе. Радове, од којих ће једна слика бити на тему „Православни храмови и манастири“ ствараће уметници: Драган Д. Михаиловић, Манда Стругаревић, Биљана Настић, Анка Вукосављевић, Ана Жижовић, Милан Бојовић, Борко Шаиновић, Љубиша Станковић, Радомир Аранђеловић и Предраг Пајић. Учешће у раду колоније узеће и млади сликари Невена Жижовић и Стефан Орловић. Уметници ће дела стварати у просторијама удружења, порти цркве и на централном градском тргу. Дела која буду настала током тродневне манифестације биће изложена у недељу, 31. маја у порти храма “Свете Тројице”.

Селектор колоније је Александар Павловић.

Реализацију колоније помогли су: Црквена општина Горњи Милановац, Културни центар „Мија Алексић“, „Туристичка организација“ општине Горњи Милановац, компанија „Металац-Пролетер“, ресторан „Луњевица“, КТЦ „НУМБЕР ОНЕ“, предузеће „Марић“ и „ДАМ-93“.

Полазници виолине (средњошколски узраст) у класи проф. Бојане Ђоловић Репац и камерни ансамбли под њеним руководством у среду, 27. мај 2026. године у холу испред велике сале Културног центра „Мија Алексић” одржаће концерт.

На репертоару ће бити одабрана дела великана класичне музике.

У истом простору, али у четвртак, 28. маја 2026, завршни концерт ће одржати и ученици (основношколски узраст) Музичке школе „др Војислав Вучковић“, Чачак – одељење Горњи Милановац. Представиће се полазници виолине, хармонике, кларинета, клавира и виолине.

Почетак оба концерта је у 18 сати, а улаз је слободан.

Аутобиографска монодрама глумице Христине Поповић ,,Добро сам испала! Шта ми фали?”, у уторак, 19. маја 2026. године биће изведена на великој сцени Културног центра у Горњем Милановцу.

Кроз духовиту, искрену и до суза забавну причу, Христина Поповић публици доноси своје успомене, дилеме и животне лекције, али и одговоре на питања која сви бар једном поставимо себи: „Шта ми фали?“, „Зашто сам испала?“, „Коме сам испала?“.

Христина ће публику повести на путовање кроз сопствени живот и кроз животе свих нас. Публика ће, заједно с њом, откривати ситнице, које нас обликују: у коју боју је тата окречио собу кад смо се родили, како су нас мајке доносиле на свет у немогућим околностима, које су васпитне методе тада биле нормалне, а данас би завршиле на суду…

На крају, Христина преноси и ултимативни савет за добар живот који јој је дала бака, чинећи ову представу топлом, искреном и блиском свима који у њој препознају делић сопственог живота.

Почетак представе је у 20 сати, а цена улазнице је 1.500 динара.

Продаја на билетарници велике сале, радним данима од 13:00 до 20:00.

Компанија „Рудник и флотација – Рудник“ и Културни центар „Мија Алексић“ представиће у уторак, 12. маја 2026. године у Галерији Дома културе „Војислав Илић“ на Руднику репрезентативну изложбу „Деса Дугалић (1897 – 1972) првакиња драме Народног позоришта између два рата“, ауторке мр Александре Милошевић, кустоскиње Музеја позоришне уметности Србије.

Отварање изложбе је у 18 сати.

Десанка Дугалић је била једна од значајних уметничких личности која је обележила културни, посебно театарски живот између два светска рата. Поред изузетне уметничке каријере имала је богат и лични живот у коме су се огледали бурни историјски догађаји и промене које су захватиле Балкан у првој половином 20. века. Њен животопис подсећа на драмско дело необичног заплета у коме главна јунакиња, после мелодрамског монолога треба стоички да изнесе трагичне сцене.

Све чиме је била окружена раскош и беда, болест, признања и порази били су само кулисе међу којима се одвијао дуг, непредвидив, али испуњен живот Десанке Десе Дугалић.

Деса Дугалић је рођена у Чачку 1897. године. Школовала се у Ваљеву, Београду, а потом и у Паризу где је завршила глумачку школу чувеног професора Ларшеа. По завршетку студија вратила се у Београд и 1920. године дебитовала на сцени Народног позоришта. Говорила је неколико језика и пропутовала више континената. Написала је путопис „Забелешке с пута кроз Палестину, Сирију и Египат“, као и неколико драма. Подучавала је младе људе глумачком занату и написала уџбеник о глуми. За непуне две и по деценије рада одиграла је 114 улога, носећи репертоар Народног позоришта заједно са великанима српског глумишта: Рашом Плаовићем, Миливојем Живановићем, Матом Милошевићем, Владетом Драгутиновићем, Жанком Стокић и Љубинком Бобић.

Српска Сара Бернар како су је многи звали је прошла пут од богаташице до сиромаха, од миљенице Београда и медија, до изгнаника без вољене земље и крова над главом. Након Другог светског рата, играла је у позориштима у Монтевидеу, Парагвају и другим местима где је била у изгнанству. Захваљујући предусретљивости Мире Трајловић, Деса се у земљу вратила након смрти супруга др Милорада Недељковића, универзитетског професора економије. Колеге су јој помогле и повратак на сцену. У Атељеу 212 играла је у комадима: “Коктел”, “Сунчано јутро” и “Глуви и неми”. У шездесет и деветој години, први пут се опробала и на филму. Добила је улогу у остварењу Владе Павловића “Деца војоде Шмита“, а потом и у филму “Дим“ Слободана Косовалића.

Десанка Дугалић, удато Недељковић, преминула је 22. априла 1972. године у Београду. Њој у част, Музеј позоришне уметности Србије 2003. године приредио је изложбу.