Културни центар “Мија Алексић”, уз подршку Министарства културе Републике Србије представиће у среду, 29. октобра 2025. године у Галерији Музеја Херцеговине у Требињу репрезентативну изложбу минијатура. Реч је о радовима из Збирке Међународног бијенала уметности минијатуре, збирке која тренутно броји више од 1500 уметничких остварења. Поставка у Требињу имаће више од 100 одабраних минијатура које потписују аутори са готово свих меридијана света.
За ову својеврсну промоцију Бијенала, као јединствене манифестације у свету, али и промоцију Горњег Милановца и читавог рудничко – таковског краја, одабрани су радови, домаћих и страних уметника, који представљају вредан део Збирке.
Највреднији део поставке свакако ће бити одабрани радови награђених аутора са предходних Бијенала, почев од главне гран-при награде, преко првих награда у свим областима ликовног, примењеног и уопште визуелног стваралаштва, до специјалних награда по одлуци жирија.
Одабрана уметничка дела биће најбољи репрезент Бијенала, познате, признате и престижне светске манифестације која ће априла 2026. године по 18. пут бити реализована у Горњем Милановцу.
Отварање изложбе је у 18:30 сати, а експонати ће у Музеју Херцеговине бити изложени до 28. новембра.

Културни центар “Мија Алексић” представиће у петак, 17. октобра 2025. године у холу испред велике сале књигу “Мој лов на тартуфе у Србији”, аутора Лаза Јовичића гљивара.

Књига је плод ауторовог вишедеценијског рада на терену у тражењу надземних и подземних печурака. Намењена је почетницима, искусним тартуфарима и осталим гљиварима. Посебан осврт Јовичић је дао на јестиве гљиве које расту на планини Сувобор. Књига садржи детаљне описе терена, као и описе припрема јела од гљива (са нутритивним вредностима и лековитим својствима) намењених аматерским и професионалним куварима.

Почетак промоције је у 18 сати.

Informacije: lazojovicic559@gmail.com

Тартуфи – богатство које нам измиче

Наша земља има веома добре услове за узгајање најскупљих гљива, али тај посао је реткост у Србији. Килограм од 2.000 до чак 8.000 евра. Код нас их има на 250 локација.

ЗОВУ их „храном богова“ и „јелом аристократа“, јер тартуфе и некада и сада могу да приуште само богаташи. Плод који расте искључиво под земљом, а тражен је због више од 400 мирисних нота које појачавају арому сваком специјалитету, сада се откупљује за 2.000 до чак 8.000 евра по килограму. Узгајање ове гљиве један је од најуноснијих послова, свуда у свету, па и у Србији. Иако се веровало да ове печурке не успевају у нашој земљи, у протекле две деценије пронађене су десетине врста на 250 локација. Тартуфи живе у симбиози са одређеним врстама дрвета, најчешће је то храст, топола, цер, липа. Од дрвета црпи угљене хидрате.

Уредбом о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне код нас су обухваћене и стављене под контролу сакупљања три врсте тартуфа – Tuber magnatum Pico – бели тартуф, Tuber aestivum Vitad – црни летњи тартуф и Tuber macrosporum Vittad.

Оригинални аранжмани одабраних успаванки света.

Кaтaринa Алeксић (виoлинa, умeтничкo вoђствo), Брaнислaвa Пoдрумaц (вoкaл) и
“БAСTAРДA TРИO” (Пoљскa) у саставу: Пaвeл Шaмбурски (клaринeт), Mихaл Гoрчињски (кoнтрaбaс клaринeт) и Toмaш Пoкшивињски (виoлoнчeлo) у четвртак, 16. октобра 2025. године одржаће концерт у у великој сали Културног центра “Мија Алексић” у Горњем Милановцу и представити јавности албум “ LILITH ABI”.

Почетак концерта је у 20 сати.

Преузимање бесплатних улазница на билетарници велике сале, радним данима од 13:00 до 20:00.

Албум „Lilith Abi” којем је идејни творац Катарина Алексић дала диван наратив, инспирисан је дубоком, симболичком димензијом успаванки. Изнад звука Бастарда трија, јединствене боје и необичног састава инструмената (кларинет, контрабас кларинет и виолончело), допуњеног виолином, лебди глас демонске Лилит – митског, злог духа који вреба новорођенче и његову мајку у првим данима након рођења. Лилит је уједно и оличење дубоких и универзалних емоција попут усамљености, беса, фрустрације или страха од смрти. Њему се супротставља мек и топао мајчин глас, пун заштитничке љубави, бриге и наде, који пева ове необичне успаванке. Нумере су засноване на кратким одломцима традиционалних успаванки, а затим пропуштене кроз емотивни и креативни филтер овог међународног састава изузетних музичара. Током компоновања и импровизације музике, уметници трагају за сопственим изразом и, у репетитивним обрасцима успаванке, залазе у подручје транса, простора између сна и јаве, између живота и смрти.

“Бастарда трио” (Павел Шамбурски, Михал Горчињски и Томаш Покшивињски) ужива репутацију у врху пољске сцене алтернативних ансамбала са звуком који спаја традиционалне и савремене експерименталне звучне облике. Иза себе имају десет објављених албума и мноштво наступа на пољским и европским фестивалима.

Бранислава Подрумац, сопран, публици позната као свестрана уметница фантастичних могућности трансформације гласа. Редовно наступа на оперским сценама, тумачећи главне улоге у операма и оперетама и у оквиру разних ансамбала, певајући широк спектар репертоара.

Катарина Алексић, виолинисткиња, концертмајстор Симфонијског оркестра Радио телевизије Србије. Активно наступа и на барокној виолини у оквиру ансамбала у земљи и иностранству. Окупила је ове изузетне уметнике на заједничком музичком путовању кроз традиционалне успаванке света, представљене на другачији начин од уобичајеног.

Издавач: Албум је објављен у јесен 2023. у издању AudioCave, уз подршку Wieniawski Society и пројекта Европа у гостима.

Друштво српско – руског пријатељства „Таково“ и Културни центар ”Мија Алексић”, организују у среду, 15. октобра 2025. године у Модерној галерији трибину на тему “Ослобађање Србије у јесен 1944.”

Гост трибине је Небојша Дамњановић, историчар и дугогодишњи кустос и саветник у Историјском музеју Србије.

Медијатор разговора је Милош Капетановић

Почетак трибине је у 19 сати.

Културни центар “Мија Алексић” представиће у среду, 15. октобра 2025. године у холу испред велике сале изложбу слика Марије Станојковић, уметнице из Београда.

Марија је рођена 1994. године. Дипломирала је на Факултету примењених уметности – дизајн ентеријера и наместаја. Учесник је више излозби у земљи и иностранству.

Отварање изложбе је у 18 сати.

Ненад Гугл, професор књижевности и српског језика, предавач и аутор три романа: „Умро сам у петак“, „Велелепота секунде“ и „Живео сам хиљаду година“ у уторак, 14. октобра 2025. године, у великој сали Културног центра “Мија Алексић”, у два термина, одржаће по једночасовно предавање.

ПРОНАЂИ ОНО ЗА ШТА СИ РОЂЕН тема је првог предавања (12:45 сати) намењеног ученицима средњих и виших разреда основних школа.

За предавање од 19:00 сати тема је: НЕОПХОДНИ ПОКРЕТАЧИ: РАД, ЗНАЊЕ, ЉУБАВ, СТРПЉЕЊЕ

Улаз је БЕСПЛАТАН за посетице предавања.

Након предавања посетиоци ће моћи да купе књиге Ненада Гугла. Цена једног примерка књиге је 1.000 динара.

Ненад Гугл

Биографија аутора

Ненад Гугл је писац и професор српског језика, познат по књигама „Умро сам у петак“, „Велелепота секунде“ и „Живео сам хиљаду година“.

Рани живот и образовање

Ненад Гугл је рођен 1982. године у Минхену. Одрастао је у Чачку, где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду.

Четрнаест година је предавао српски језик и књижевност у Трећој београдској гимназији. Ненад Гугл се истакао својим инспиративним и мотивационим говорима, а његов рад и допринос у образовању и књижевности је инспирисао многе.

Најпознатије књиге Ненада Гугла

„Умро сам у петак“ је Ненадов први роман, објављен 2018. године. Ова књига истражује људску природу, духовност и преображај кроз причу о способности да се зло претвори у добро. Роман позива читаоце да преиспитају своје вредности и изборе се у свету који се удаљава од хуманизма.

„Велелепота секунде“ Ненада Гугла истражује дубоке људске емоције и унутрашњу трансформацију. Главни јунак Витал, чији је лик инспирисан Светим Виталијем, пролази кроз пут препун амбиција, искушења, покајања и личних победа. Кроз његову причу Гугл нас води кроз бујицу емоција, од туге и сажаљења до охрабрења и узвишености.

„Живео сам хилјаду година“ укршта више наративних токова и временских димензија, приказујући небески свет вечности, будућност која тек треба да се догоди и прошлост из које извиру и прошлост и будућност. Кроз причу о прецима и догађајима који остављају траг на оно што тек долази, роман истражује како савремени човек, заробљен између својих жеља и тренутне стварности, није свестан огромних таласа прошлости који обликују његове прилике у животу.

Горњи Милановац ће у суботу, 11. октобра 2025. године поново постати престоница народне уметности. Ова манифестација, духа, културе и традиције по девети пут за редом биће реализована у граду под Рудником.
Идеја водиља је: прикупљање, чување, приказивање и обнављање традиционалних вредности, игре, песме, свирке, ношњи и обичаја са простора Србије.
По ономе што чини и колико успева да допринесе очувању и неговању народне културе и традиције, Сабор народног стваралаштва Србије, стекао је право да се сврста у сам врх светковина ове врсте.
На Сабору ће бити представљено оно најрепрезентативније из богате ризнице традиционалне културе са простора Србије.

Народни сабори у нашој историји имају много потврда да су битни показатељи народног и државног живота. Први Сабор народног стваралаштва Србије организовао је Савез аматера Србије у Лесковцу пре више од пет деценија, затим се одржавао у Александровцу и Тополи.

Овогодишњи 53. Сабор народног стваралаштва Србије значајано доприноси очувању и неговању традиционалне народне духовне културе, а предходили су му афирмисани регионални сабори.

У суботу, 11. октобра представиће се најбољи чувари традиције: играчи, певачи, вокални и инструментални солисти и групе народних свирача са аутентичним вредностима из својих средина. Тако ће се богата ризница народне традиције приказивати и истовремено чувати од заборава, преносећи је на млађе нараштаје.
Дефиле учесника је у 18 сати испред Техничке школе “Јован Жујовић”, а почетак програма је у 19 сати на великој сцени Културног центра “Мија Алексић”.

Организатори сабора су Централни савез аматера у култури Србије и Културни центар “Мија Алексић”, а покровитељи манифестације Министарство културе Републике Србије и општина Горњи Милановац.

На великој сцени Културног центра “Мија Алексић” у Горњем Милановцу у петак, 10. октобра 2025. године биће изведена комедија „Акo сam жeнa нисam кoњ“, коју је на сцену поставио редитељ Joвaн Љубeнoвић.

– Причa o пaмeтнoj млaдoj жeни кoja рaди глупe ствaри. Збoг љубaви. Збoг биoлoшкoг сaтa. Збoг бaбe. O бaби кoja je тeрa дa сe удa. O мушкaрцимa кojи нe би дa сe oжeнe. Причa кoja ћe вaс нaсмejaти и рaсплaкaти. Причa кojу ћe свaкa жeнa рaзумeти. Причa свaкe жeнe кoja нaстojи дa прoнaђe “oнoг прaвoг”.

У представи игрa: Aнa Пoзнaнoвић.

Почетак комедије је у 20 сати.

Улазнице: 1.000 динара (Продаја на билетарници велике сале, радним данима од 13:00 до 20:00).

Након 35 одгледаних филмова, у категоријама КРАТКА ФОРМА и ФИЛМОВИ ЗА ТЕБЕ, на 11. Међународном филмском фестивалу у Горњем Милановцу, стручни жири у саставу: Дејан Дабић, филмски критичар, Данило Лола Илић, монтажер и редитељ и Емилија Филиповић, продуцент, доноси следећу

ОДЛУКУ

У категорији краткометражног филма до 20 минута – КРАТКА ФОРМА, селектована су 24 филма из 12 земаља (Француске, Бугарске, Јерменије, Чилеа, Босне и Херцеговине, Турске, Ирана, Хрватске, Немачке, Словеније, Северне Македоније и Србије). Према једногласној одлуци жирија, НАГРАДА ЗА НАЈБОЉИ ФИЛМ у категорији додељује се равноправно – ex aequo остварењима:

• РАЈА, ауторки Франциске вон Холст и Луизе Марије Вурден из Немачке и
• КАНОН, аутора Мартина Сегера из Чилеа.

Додатно, жири је донео одлуку и о додели СПЕЦИЈАЛНОГ ПРИЗНАЊА за идеју, филму РАТНИ ТЕАТАР, групе аутора из Француске, као и СПЕЦИЈАЛНОГ ПРИЗНАЊА за иновативни приступ нарацији, филму ОМБР, групе аутора из Француске.

У категорији дугометражног филма – ФИЛМОВИ ЗА ТЕБЕ, селектовано је 11 филмова из 8 земаља (Француске, Словеније, Црне Горе, Уједињеног Краљевства, Норвешке, Хрватске, Италије и Србије). Према једногласној одлуци жирија, НАГРАДА ЗА НАЈБОЉИ ФИЛМ у категорији додељује се остварењу

• УВЕК ПОСТОЈИ СУТРА, Пауле Кортелези из Италије.

Додатно, жири је донео одлуку и о додели СПЕЦИЈАЛНОГ ПРИЗНАЊА за визуелни стил, филму ПРИЧА О МОЈОЈ МАЈЦИ, аутора Кристофа Онореа из Француске, као и СПЕЦИЈАЛНОГ ПРИЗНАЊА за штимунг у фотографији, филму ПТИЦА, ауторке Андрее Арнолд из Уједињеног Краљевства.

Жири овим путем користи прилику да похвали селекцију друштвено ангажованих филмова, у актуелном тренутку.

У категорији ФИЛМСКО СТВАРАЛАШТВО ДЕЦЕ И ОМЛАДИНЕ, након одгледаних филмова, стручни жири у саставу: Ана Лазаревић (Црна Гора), Валентина Нађ (Србија) и Небојша Гојковић (Србија), донео је

ОДЛУКУ

ГРАН ПРИ – НАГРАДА ЗА НАЈБОЉИ ФИЛМ

• SUNFLOWER режија: Кетлин Кõив, земља: Естонија

РАВНОПРАВНЕ НАГРАДЕ

Категорија – Филмови ДЕЦЕ:

• МАШИНА режија: Група аутора, земља: Србија

• КАЈА И МАЧКА МИЦА режија: Миа Ђуркан, земља: Хрватска

• НЕСТАЈАЊЕ режија: Група аутора, земља: Хрватска

Категорија – Филмови МЛАДИХ:

ПОСЛЕДЊИ МИНУТИ режија: Нина Рикановић, земља: Србија

ВАКУМ режија: Лара Јаковина, земља: Хрватска

ПОХВАЛА ЖИРИЈА

SEEDS OF CHANGE режија: Група аутора, земља: Португал

Жири посебно истиче висок ниво креативности, аутентичност израза и тематску зрелост у остварењима деце и младих аутора.
Ова селекција потврдила је да филмски језик младих доноси нову енергију, храброст и поетику која осветљава свет из перспективе искрености, радозналости и наде.

Културни центар “Мија Алексић”, Горњи Милановац, започео је са уписом полазника у ликовну радионицу „In Gogh“. Радионица је намењена деци узраста од 5 до 15 година.

Радионицом руководе Валентина Нађ, дипломирани вајар и Небојша Гојковић, професор разредне наставе.

Програм радионице, осим рада са класичним материјалима, подразумева и рад са материјалима који не улазе у планове часова ликовне културе. У радионици деца сликају и на старим ципелама, праве портрете и маске у техници папир машеа, праве скулптуре од делова старих и поломљених играчака, тканице од папира, вајају, а сликају и по својим лицима…

Број места ограничен.

Информације 032/711-118 или 065/57 – 15 – 135