Балет Српског народног позоришта, Нови Сад у четвртак, 9. април 2026. године од 19 сати одржаће балетско вече у великој сали Културног центра “Мија Алексић” у Горњем Милановцу.

Представиће се уметници: Катарина Зец, Артемиј Макаров, Џибраил Санчез, Катарина Кљајић, Полина Дашченко, Габријел Потенца, Тајсеј Такахаши, Пиња Рисанен, Симоне Стангалино, Рајна Ремовић и Самјуел Бишоп.

Цена улазнице је 500 динара.

Продаја на билетарници велике сале, радним данима од 13:00 до 20:00.

ПРОГРАМ:

1. А. Адам: Жизела, па-де-де, 2. чин

Играју: Катарина Зец, Артемиј Макаров

2. П. И. Чајковски: Лабудово језеро, варијација Шута

Игра: Џибраил Санчез

3. П. И. Чајковски: Лабудово језеро, руска игра

Игра: Катарина Кљајић

4. П. И. Чајковски: Лабудово језеро, Шпанска игра

Играју: Полина Дашченко, Габријел Потенца, Тајсеј Такахаши

5. А. Адам: Жизела, сељачки па-де-де

Играју: Пиња Рисанен, Симоне Стангалино

6. А. Адам: Жизела, варијација из 1. чина

Игра: Рајна Ремовић

7. Б. Асафјев: Пламен Париза, варијација

Игра: Џибраил Санчез

8. Л. Минкус: Дон Кихот, варијација Мерцедес, 1. чин

Игра: Катарина Кљајић

9. Ч. Пуњи: Сатанила, варијација

Игра: Тајсеј Такахаши

10. Ф. Херолд: Враголанка, мама Симоне

Игра: Самјуел Бишоп

11. Л. Минкус: Пахита, варијација

Игра: Полина Дашченко

12. Ч. Пуњи: Дијана и Актеон, варијација

Игра: Габријел Потенца

13. П. И. Чајковски: Лабудово језеро, тарантела

Игра: Пиња Рисанен

14. Л. Минкус: Дон Кихот, варијација Китри, 1. чин

Игра: Катарина Зец

15. Л. Минкус: Дон Кихот

Мерцедес: Катарина Кљајић

Еспада: Симоне Стангалино

16. Л. Минкус: Дон Кихот, Pas de deux, 3. чин

Играју: Рајна Ремовић, Артемиј Макаров

„Театар Додир“ из Београда у понедељак, 6. априла 2026. године од 18 сати на великој сцени Културног центра извешће представу за децу „Ускршња заврзлама“.

Радња ове бајковите приче одиграва се у Чаробној шуми, неколико дана пред Ускрс. Главни јунаци су шумске животиње, вила и Мраз. У надметању чаролијама и чаробним напицима долази до разних необичних догодовштина и заврзлама.

Представа обилује сонговима, издашним костимима и кореографијом.

Играју: Далибор Шишковић, Тамара Младеновић, Марија Стевановић и Теодора Тојагић.

Представа је за узраст 4+, а улаз је слободан.

Културни центар у сарадњи са Централним савезом аматера Србије у култури и Центром за културу Ваљево данас је (четвртак, 26. март) организовао општинско такмичење рецитатора “Песниче народа мог”.

На смотри одржаној у великој сали, у три старосне категорије, наступили су победници недавно одржаних школских надметања рецитатора.

У категорији млађих основаца пласман на Окружну смотру изборили су: Матеја Царевић (ОШ ”Десанка Максимовић”), Руслан Потерјахин (ОШ “Арсеније Лома”) и Филип Пехрат (ОШ “Краљ Александар I”), док су у категорији рецитатора од 5. до 8. разреда најбољи међу најбољима били: Ђурђа Оташевић (ОШ ”Десанка Максимовић”) и Ана Урошевић и Тијана Ђурђевић обе из ОШ “Таковски устанак”.

Општину Горњи Милановац на Окружној смотри рецитатора представљаће и средњошколци: Маша Николић, Наталија Дамљановић, Николина Марић и Хелена Марјановић ученице Гимназије “Таковски устанак”.

На данашњем такмичењу додељено је и више похвала. Похваљени су ученици: Софија Поњавић, Андреј Весковић, Дуња Стековић, Емилија Глишовић, Нестор Глукчевић, Филип Марјановић, Аница Јевтовић и Нађа Јочовић.

Окружна смотра рецитатора “Песниче народа мог” биће одржана у 9. априла 2026. године у Горњем Милановцу у великој сали Културног центра “Мија Алексић”.

Гост концерта: Сања Станковић

Клавирски дуо Јелена Цветковић и Емилија Петковић у уторак, 31. марта 2026. године у холу испред велике сале Културног центра одржаће концерт.
На репертоару младих пијанисткиња, иначе професора Музичке школе „Коста Манојловић“ у Земуну биће одабрана дела која потписују: Маскањи, Пијацола, Рахмањинов, Росини и Штарус.
Гост концерта је пијанисткиња Сања Станковић.
Почетак концерта је у 20 сати.

Јелена Цветковић – основно и средње музичко образовање стекла је у Музичкој школи “Корнелије Станковић”, у класи проф. Лидије Матић. Током школовања, активно је учествовала на бројним концертима, семинарима и радионицама. Године 1994. уписује Факултет музичке уметности у Београду, где студира под менторством еминентне професорке Јокут Михаиловић. Након успешно завршених студија, стиче звање магистра клавира. Током свог школовања, Јелена је наступала у Београду, Новом Саду и Нишу, и као солиста, и као члан камерних састава. Њена посвећеност уметности укључује и похађање мастеркласа које су водили реномирани професори: Јокут Михаиловић, Биљана Горуновић, Наташа Шарчевић и Кемал Гекић. Од 2000. године, запослена је као професор – клавирски сарадник, на одсеку гудача у Музичкој школи “Коста Манојловић”. Активно наступа и остварује успешну сарадњу са младим уметницима и колегама, доприносећи развоју музичке заједнице. Наступала је у концертним салама у Београду укључујући САНУ, Артгет, Гварнериус, Мадленијанум, Београдску филхармонију, Конак Књегиње Љубице, Скупштину града Београда, Велику дворану и Галерију Коларчеве задужбине.

Емилија Петковић рођена је у Горњем Милановцу. Основно музичко образовање стиче у Музичкој школи „Др Војислав Вучковић“ у Чачку, у класама професорке Наталије Радовановић и професорке Магдалене Поповић, а школовање наставља у Музичкој школи „Коста Манојловић“ у Земуну, у класи професорке Злате Малеш. Основне, мастер и специјалистичке студије завршава на Факултету музичке уметности у Београду, у класи ред. професора Нинослава Живковића. У току школовања учествовала је на бројним домаћим и међународним такмичењима на којима је освајала многе награде. Наступала је у концертним салама и галеријама: Коларчеве задужбине, Београдске филхармоније Студенског културног центра, Етнографског музеја, Дечјег културног центра, Установе културе „Пароброд“, Галерији Артгет … Усавршавала се на мајсторским курсевима које су водили истакнути педагози и извођачи: Сијавуш Гаџијев, Константин Богино, Лидија Бизјак, Симон Ада-Рејс, Нинослав Живковић, Марија Ђукић, Александар Маџар, Михаел Уде, Жак Рувије. Клавирском педагогијом бави се од 2014. године, као професор у Музичкој школи „Коста Манојловић“ у Земуну. Редовно наступа на концертима за децу у оквиру Удружења Artysh:lab.

Сања Станковић рођена је 1991. године у Београду, у породици музичара. У Музичкој школи „Коста Манојловић“ у Земуну завршила је нижу и средњу школу клавира у класи професорке Весне Синђелић Станковић. Музичку академију у Београду уписала је са 16 година 2007. године. Мастер студије клавира завршила је 2012. године у класи професорке Љиљане Вукеље. У последњих 12 година стиче искуство у педагогији. Од новембра 2011. до децембра 2013. радила је као наставник клавира у Музичкој школи „Коста Манојловић“. Од децембра 2013. године ради у Музичкој школи „Петар Коњовић“ као наставник клавира. Током школске 2023/2024. године радила је као помоћник директора ОМШ „Петар Коњовић“. У августу 2024. године враћа се у своју матичну школу „Коста Манојловић“.

Клавирски дуо Јелена Цветковић – Емилија Петковић настао је као резултат дружења, сличних сензибилитета и заједничког погледа на музику и стваралачки процес. Од првог наступа на једном од концерата професора школе, сарадња се даље развијала, што је резултирало, између осталог, и вечерашњим наступом. За ову прилику, програм је пажљиво одабран, на задовољство извођача, са жељом да са слушаоцима поделе свој музички доживљај.

ПРОГРАМ

Пјетро Маскањи:
Интермецо из опере „Кавалерија рустикана“
Непознат аутор аранжмана

Астор Пијацола:
„Четири годишња доба Буенос Ајреса“
Аранжман: П. Петроф

Јесен
Зима
Пролеће
Лето

Сергеј Рахмањинов:
Романса за клавир у шест руку

Ђоакино Росини – Арнолд Шенберг:
„Largo al factotum“
Каватина из опере „Севиљски берберин“

Јохан Штраус II:
Увертира за оперету „Слепи миш“
Аранжман: П. Зарукин

Трајање програма: 45-50 минута.

Културни центар “Мија Алексић” организује у четвртак, 26. марта 2026. године општинско такмичење рецитатора “Песниче народа мог”.

На смотри која ће бити одржана у великој сали Културног центра (Дом културе), у три старосне категорије, наступиће најбољи рецитатори са подручја општине Горњи Милановац, победници недавно одржаних школских надметања.

Смотра се под патронатом Централног савеза аматера Србије у култури и Центра за културу Ваљево, реализује 57. пут.

Победници такмичења представљаће општину Горњи Милановац на Окружној смотри која ће 9. априла 2026. године бити организована у Горњем Милановцу.

Почетак такмичења је у 10 сати.

Наталија Јанц, магистар историје, филозофије, природних наука и технологије представиће у петак, 27. марта 2026. године у галерији Дома културе “Војислав Илић” на Руднику изложбу “Поштовани господине колега, кореспонденција Милутина Миланковића (1879 – 1958)”.

Реч је о писмима које признати српски математичар, астроном, климатолог, геофизичар, грађевински инжењер, доктор техничких наука, али и писац размењивао са истакнутим људима тога доба. Између осталог на изложби ће бити представљено и писмо Архиепископа Константинопољског – Новог Рима и Патријарха Мелетона IV упућено Миланковићу 1923. године, затим рођенданска честитка коју је Миланковић упутио Николи Тесли 1931. године, као и песма посвећена математичару Мики Аласу.

Отварање изложбе је у 18 сати.

О академику Милутину Миланковићу

• Математичким формулама је описивао ритам свемира.
• Направио је један од најпрецизнијих календара и променио наше разумевање планете и њене климатске циклусе.
• Иза портрета мушкарца на новчаници од 2.000 динара крије се прича о једном о најзначајнијих светских научника.

Милутин Миланковић је био српски математичар, астроном, климатолог, геофизичар, грађевински инжењер, доктор техничких наука, али и писац. Радио је као професор примењене математике и небеске механике на Универзитету у Београду. Био је директор Астрономске опсерваторије у Београду, а учествовао је и у поновном оснивању Комисије 7 за небеску механику Међународне астрономске уније (члан комисије од 1948. до 1953.)

Пет занимљивих чињеница о Миланковићу

1. Изучавао бетон и градио мостове на почетку каријере

Рођен је 1879. године у Даљу, неделеко од Осјека, где је и започео школовање. Студирао је инжењерство на Техничкој великој школи у Бечу. Докторирао је 1904. године на теми теоријског истраживања бетона и пројектовања бетонских конструкција. Осмислио је и патентирао нове приступе бетонској конструкцији. Градио је бране, мостове, подизао грађевине у армираном бетону широм тадашње Аустроугарске, а реконструисао је и крило Техничке велике школе у Бечу.

2. Кратер на Месецу носи његово име

Милутин Миланковић 1909. године постаје професор Универзитета у Београду. Почиње да се бави небеском механиком, граном астрономије која проучава кретање небеских тела. Написао је неколико универзитетских уџбеника – “Небеска механика”, “Основе небеске механике” и “Астрономска теорија климатских промена и њена примена у геофизици”. Био је и директор Астрономске опсерваторије. Израчунавао је параметре Земљиног кретања. Бавио се и теоријом планетарних температура и утврдио да је средња температура површине Марса нижа за 30 степени Целзјуса у односу на Земљу.

У част његових достигнућа у астрономији,  научници Совјетске академије су 1965. године један кратер на тамној страни Месеца назвали „Миланковић“.

3. Миланковићев календар

На Конгресу православних цркава у Истанбулу, 1923. године Миланковић представља реформисани јулијански календар. Имао је идеју да се преступне године више не рачунају по правилу „свака четврта“, већ посебним прорачунима. Овом реформом календар постаје прецизнији, а разлика у односу на грегоријански појавила би се тек 2800. године. Правило за одређивање хришћанског празника Ускрса није мењано.

4. Теорија о смењивању ледених доба

Миланковић је открио и да дугорочне промене у односу Земље и Сунца утичу на климу и да управо оне покрећу почетак и крај ледених доба. Ледена доба смењују се на око 41.000 година. Ови циклуси, данас су познати као Миланковићеви циклуси. Миланковићева теорија добила је потврду 1976, када је студија објављена у часопису “Science” показала да се велике климатске промене у последњих 450.000 година поклапају са фазама Миланковићевих циклуса. Каснија истраживања, као што је анализа дубоких морских седимената и ледених језгара потврдила су у потпуности Миланковићев рад. Његова теорија данас је део званичне научне литературе Националне академије наука Америке.

5. Научник и писац

Миланковић је двадесетих година прошлог века имао идеју да развој астрономије представи у форми личних доживљаја. Писао је писма младом имагинарном пријатељу која су излазила у Летопису Матице српске. У њима је описивао путовања у прошлост како би посећивао познате научнике и истраживао њихове идеје, посебно о астрономији. Писао је на питак и разумљив начин. Преписка је касније сакупљена и објављена као књига “Кроз васиону и векове: Писма једног астронома”. Миланковић је аутор и других дела у којима се сусрећу наука, књижевност и простор.

Милутин Миланковић је преминуо 12. децембра 1958. у Београду.

Сахрањен је на београдском Новом гробљу, да би, осам година касније његови посмртни остаци, по његовој жељи, били пренети у породичну гробницу у Даљу.

Комедија: “Моја жена се зове Борис”

Театар при Дому културе “Иван Мазов Климе” из Кавадараца у суботу, 21. марта 2026. године гостоваће у Горњем Милановцу и у великој сали Културног центра извести представу “Моја жена се зове Борис”, коју је на сцену поставио Диме Боцев.

Реч је о делу Рафија Шарта, једног од познатијих савремених француских комичара, чији су текстови доживели велики успех на позоришним сценама света.

„Моја жена се зове Борис“ је савремена фарсична комедија, са сплетом заплета, заменом идентитета и мноштвом лудих ситуација које се одвијају невероватном брзином.

Теме комедије су проблеми обичног човека, осећања, прељуба, лажи, интриге, либидо…

Улоге тумаче: Видан Станев Диме Боцев, Благица Боцева Анастасија Данаилова, Саше Орешков, Цветанка Проиков и Александар Малинков. Костиме је урадила Сара Милевска, сценографију потписују Диме Темков и Тони Туримаџов.

Почетак представе је у 19 сати, а улаз је слободан.

Културни центар „Мија Алексић“ представиће у суботу, 21. марта 2026. године у холу испред велике сале изложбу цртежа, слика и ручних радова Снежане Перовић, уметнице из Бруснице код Горњег Милановца.

Отварање изложбе је у 13 сати.

Биографија:

Снежана Перовић је рођена у Чачку 1958. године. Основну школу и Гимназију завршила је у родном граду, а Економски факултет у Крагујевцу. Пуне три деценије била је запослена у ВИК Вршац као један од директора комбината.

И поред тога што је интересовање за цртање и сликање показивала од малена сликарством је почела аматерски да се бави у последње три године. Покренута огромном жељом и невероватним талентом, у седмој деценији почиње озбиљно да црта и слика и до сада је реализовала стотине слика и цртежа високог уметничког нивоа. Упоредо са сликањем и цртањем бави се и ретком примењеном занатском вештином израде јастука и јастучића техником тзв. индуске обраде текстила-платна.

Едукативна представа ”Браинротови – против превише нета и других штета“, путујућег позоришта “Панда” у петак, 20. марта 2026. године биће изведена на великој сцени Културног центра “Мија Алексић” у Горњем Милановцу.

Реч је о едукативној дечјој представи урађеној по причи Павла Лазаревића, награђиваног сценаристе из области д‌ечје литературе. На забаван и поучан начин представа говори о правилном коришћењу интернета, дигиталној сигурности и здравим навикама. Кроз игру, песму и препознатљиве ликове, деца ће сазнати како паметно да користе технологију и препознају све online изазове.

Ликове у представи: Тралалеро Тралала, Балерина Капућина, Тунг Тунг Сахур и Капућино Асасино отелотвориће академски глумци с вишегодишњим позоришним искуством.

Почетак представе је у 18 сати, а цена улазнице је 400 динара.

Продаја улазница на билетарници велике сале, радним данима од 13:00 до 20:00.

Један од најстаријих ансамбала староградског мелоса у Србији “Наракорд” у четвртак, 19. марта 2026. године од 19 сати одржаће концерт у великој сали Културног центра у Горњем Милановцу.

Ансамбл „Наракорд“ синоним је за квалитетну и лепу нову градску песму. Основао га је београдски музички прегалац и доктор стоматологије Ђорђе Kангрга, давне 1975. године.

„Велика културна баштина нашег народа заслужује да се негује на достојан начин, не крњећи лепоту и разноликости вечних песама. Брижљиво одабраним аранжанима, ансамбл „Наракорд“ се представља чистоћом и бриљантношћу гласова. Уједињује староградске и народне песме Србије и других наших крајева, снагом и једноставношћу својствено аутентичном традиционалном стилу.“ Ђорђе Kангрга

У свом скоро четрдесетогодшњем постојању, ансамбл је одржао више од 400 солистичких концерата у земљи и иностранству – „све од Аљаске до Аустралије“, гостовао је у многим телевизијским и радио емисијама и на музичким фестивалима. Само у београдском Дому синдиката одржао је четири солистичка концерата, које је снимила РТС. „Наракорд“ је снимио готово све изворне народне песме из Србије и преко 100 најпознатијих староградских. Неке од њихових легендарних нових градских песма су: „Песме смо певали старе“, „Хеј Сомборе“, „Фијакерист“. Занимљиви су његови препеви у новим аранжманима познатих италијанских канцона, руских и украјинских народних песама, као што су нумере: „O sole mio“, „Дњепр широки“, „Kаљинка“, циганска нумера „Аманге романе“ из филма “Цигани лете ка небу“.

Године 1976. ансамбл снима свој деби албум „Kажи ми, кажи“ за продукцију грамофонских плоча Радио телевизије Београд (ПГП РТБ) а касније четири албума за загребачки „Југотон“.
На Вечерима староградске песме у оквиру фестивала „Београдско пролеће“, осваја четири награде, а побеђује 1983. године са песмом Боре Ђорђевића „Kад испијем своје пиће“. Kроз ансамбл „Наракорд“ прошао је огроман број музичара и певача. Сталним подмлађивањем чланства, у трагању за најспособнијима, ансамбл је изнедрио велики број данас познатих еминентних извођача.

По смрти оснивача Ђорђа Kангрге 2005. године, вођење ансамбла преузима дугогодишњи члан, вокални солиста и гитариста Мирослав Мика Марковић. Године 2006. „Наракорд“ објављује албум под називом: „А живот тече даље“.

„Раније се староградска музика пазила, а Скадарлија је била као колевка за ансамбле те врсте. До ње се није могло доћи тек тако. Да би ансамбл уопште ушао у Скадарлију, морала је да се прође аудиција коју је водио Ђорђе Kараклајић, познати композитор и уредник у Радио Београду. Ако ниси био добар, није било шансе да се провучеш. Чак су и добри оркестри морали да иду на додатно ’пеглање’, да исправе недостатке, да би могли да засвирају у некој од скадарлијских кафана.“ Ђорђе Kангрга

Преузимање бесплатних улазница на билетарници велике сале, радним данима од 13:00 до 20:00.