Рајко Попивода, уметник из Србије осамнаести је добитник Велике награде (Grand-Prix) Meђународног бијенала уметности минијатуре, највеће и најобухватније изложбе малог формата у свету. Гран-при, Попиводи је додељен за радове у области интермедија “Заробљени лавиринт” и “Изложба у лавиринту”.
Осамнаести међународни бијенале уметности минијатуре, светској јавности биће представљен у суботу, 18. априла 2026. године у Горњем Милановцу, у Модерној галерији Културног центра “Мија Алексић”. Церемонија отварања манифестације и додела признања награђеним уметницима обавиће се у 13 сати у великој сали Културног центра (Улица Војводе Милана Обреновића 6), саопштено је данас на конференцији за медије одржаној у свечаној сали општине Горњи Милановац.

У име града домаћина и организатора манифестације новинаре је поздравио Драган Арсић, директор Културног центра.

• Светској јавности представићемо 657 радова које потписује 438 аутора из 25 земаља (Аустралија, Аустрија, Белгија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Израел, Италија, Јужна Африка, Мађарска, Мексико, Немачка, Нови Зеланд, Пољска, Португалија, Румунија, Русија, С. Македонија, Словенија, Србија, Турска, Хрватска, Црна Гора, Француска, Чешка и Шведска), рекао је Драган Арсић и истакао да су сви експонати реализовани у последње две године, И да су оцењени као дела високог уметничког и професионалног домета.

Радови ће бити изложени у седам излагачких категорија: сликарство, графика, скулптура, цртеж, примењена уметност, фотографија и интермедија.

Селекциона комисија је радила у саставу: Саша Јањић, председник, Даниел Микић и Аница Радошевић Бабић.

• У оквиру пратећег изложбеног програма представиће се македонски уметници Владо Ђорески (изложба графика) и Гоце Божурски (изложба цртежа), рекла је Невена Чаворовић и додала да, по утврђеној концепцији од 2003. година (7. Бијенале), манифестацију прати двојезични каталог израђен у димензијама изложених експоната (10×10 цм).Каталог је тврдог повеза и у њему су, уз стручне текстове, представљене репродукције свих изложених радова (са подацима аутора), као и пратеће изложбе.

Жири 18. Међународног бијенала уметности минијатуре, у саставу: Саша Јањић (Србија), председник, Миха Цолнер (Словенија) и Тони Васић (С. Македонија) осим велике награде Бијенала Рајку Попиводи је доделио и прве награде у свих седам излагачких категорија.

Награђене ауторе 18. Међународног бијенала уметности минијатуре обзнанио је Саша Јањић, председник Уметничког савета Културног центра (Селекциона комисија) и жирија.

• Прву награду за сликарство добила је Милица Раичевић (Србија) за радове “Отац“ и „Деда“, за графику је награђен Слободан Радојковић (Србија) за радове “Без назива 1 и 2″, а за скулптуру Сара Андор (Мађарска), за рад „Crescit sub pondere palma”. Ивона Велковска (С. Македонија) за радове “Откриј тко те гледа!“ и “Све може да се промени” добитница је прве награда за цртеж. Прва награда за примењену уметност додељена је Доминики Морариу (Србија) за радове “Књига – буквар“ и “Књига – Истанбул“. Радови Катарине Радовић (Србија) „Каскада“ и „Спона” награђени су првом наградом за фотографију. И прва награда за интермедију додељена је ДиСТРУКТУРИ (Србија), за видео рад “Екологија простора”, истакао је Јањић.

Похвале Бијенала добили су: Стефан Стевановић (Србија) – сликарство, Владо Ђорески (С. Македонија) – графика, Милош Шарић (Србија) – скулптура, Маријета Сидовски (Србија) – цртеж, Деспина Црнчевић (Србија) – примењена уметност, Зоран Рашић (Србија) – фотографија и Вана Урошевић (С. Македонија) – интермедија.

Освајач Гран – приа добија 1.500 евра, а новчана вредност сваке од седам равноправних првих награда износи 500 евра.
Награђени радови биће похрањени у Збирку Бијенала (новчана награда подразумева откуп рада). Збирка тренутно броји око 1700 уметничких дела, и представља својеврстан репрезент манифестације, јер се кроз њу, уназад 37 година, могу пратити кретања и трендови савремене уметности.

Конференцији за медије присуствовао је и лауреат Рајко Попивода.

• Част ми је и задовољство што сам добитник награде Бијенала и што сам данас овде у Горњем Милановцу, граду који скоро четири деценије негује уметност малог формата. Знам како је настајало и сазревало, јер сам учесник манифестације од почетака, од прве изложбе. Сада је пунолетно.

  После толико деценија трајања, Бијенале наставља да привлачи уметнике са свих меридијана. То је веома важно јер изложба пружа могућност да се на једном месту виде различита уметничка размишљања и концепти. А то је богатство за све, и за уметнике, и за град и за Србију, рекао је између осталог лауреат Рајко Попивода.

Покровитељи Бијенала су општина Горњи Милановац, (официјелни оснивач манифестације) и Министарство културе Републике Србије (посредством институције конкурса за пројекте).

Фото: Виолета Поповић, GMInfo.rs

Програм свечаности и манифестација поводом обележавања Дана општине Горњи Милановац и 211 година од подизања Другог српског устанка.

ПРОГРАМ ПОВОДОМ ДАНА ОПШТИНЕ ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ 2026.

Понедељак, 6. април 2026. у 18.00 (Велика сала Културног центра)
Дечја представа „УСКРШЊА ЗАВРЗЛАМА“

Уторак, 7. април 2026. у 19.00 (Галерија Музеја рудничко-таковског краја)
Представљање слике Проф. Зорана Тодовића „ИЗ ЦИКЛУСА: РЕКВИЈЕМ ЗА ПЕТОКРАКУ“

Четвртак, 9. април 2026.
10.00 – Окружно такмичење рецитатора „ПЕСНИЧЕ НАРОДА МОГ“ (Велика сала Културног центра)
19.00 – БАЛЕТ СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА НОВИ САД (Велика сала Културног центра)

Среда, 15. април 2026. у 13.00 (Галерија Музеја рудничко-таковског краја)
Отварање изложбе „МОМЧИЛО НАСТАСИЈЕВИЋ: ПЕСНИК ИЗНАД ВЕКОВА“, поводом дана Музеја

Субота, 18. април 2026. у 13.00 (Велика сала Културног центра и Модерна галерија)
Свечано отварање 18. МЕЂУНАРОДНОГ БИЈЕНАЛА УМЕТНОСТИ МИНИАТУРЕ

Уторак, 21. април 2026.
19.00 – Пројекција документарног филма „120 година Горњег Милановца“ из 1974. године и разговор „Филм као архивска грађа“ (Галерија Музеја рудничко-таковског краја)

Среда, 22. април 2026.
12.00–18.00 – „СЕЛО У ГРАДУ“ Промоција сеоског туризма и домаће радиности (Градски парк)
20.30 – Клупска свирка „ВЕЧЕ ШАБАНА БАЈРАМОВИЋА“ („Корзо“)

Четвртак, 23. април 2026.
ДАН ОПШТИНЕ ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ
9.00 – „ДЕЧЈИ ДАН СУНЦЕМ ОБАЈАН“ Програм ПУ „СУНЦЕ“
20.00 – Концерт групе НЕВЕРНЕ БЕБЕ (Трг кнеза Михаила)

Петак, 24. април 2026. у 20.00 (Велика сала Културног центра)
Концерт АМИРЕ МЕДУЊАНИН

Субота, 25. април 2026.
14.00 – Хавана улица (Трг кнеза Михаила)
19.00 – Концерт УМЕТНИЧКОГ АНСАМБЛА МИНИСТАРСТВА ОДБРАНЕ „СТАНИСЛАВ БИНИЧКИ“ (Велика сала Културног центра)
20.00 – Кубанске игре (Трг кнеза Михаила)
20.30 – ПОП хор (Трг кнеза Михаила)
21.00 – Концерт групе КЕРБЕР (Трг кнеза Михаила)
22.30 – Клупска свирка („Магаза“)
22.30 – Ђ Салса Party („Тимок“)

Недеља, 26. април 2026.
10.00 – Старт трке „Таковски грм“ (Знаменито место „Таковски грм“)
11.30 – Проглашење победника трке „Таковски грм“ (Трг кнеза Михаила)
12.00 – Концерт бенда RIFF (Трг кнеза Михаила)
13.00 – Проглашење победника трке „Таковски грм“ (Трг кнеза Михаила)
16.30 – Фолклорни дефиле (Трг кнеза Михаила)
17.00 – Концерт „Улица расте са фестивалом“ (Синђелићева 7)
19.00 – Концерт КУД „Шумадија“ (први ансамбл и ветерани) (Велика сала Културног центра)

Понедељак, 27. април 2026. у 13.00 (Хол Велике сале Културног центра)
Рукописне песме Душана Илића „Питање трајања“

Уторак, 28. април 2026. у 20.00 (Хол Велике сале Културног центра)
Концерт хармонике, ФИЛУМ

Среда, 29. април 2026. у 20.00 (Велика сала Културног центра)
Позоришна представа „НАШ РАЗРЕД“ (Народно позориште у Београду)

Балет Српског народног позоришта, Нови Сад у четвртак, 9. април 2026. године од 19 сати одржаће балетско вече у великој сали Културног центра “Мија Алексић” у Горњем Милановцу.

Представиће се уметници: Катарина Зец, Артемиј Макаров, Џибраил Санчез, Катарина Кљајић, Полина Дашченко, Габријел Потенца, Тајсеј Такахаши, Пиња Рисанен, Симоне Стангалино, Рајна Ремовић и Самјуел Бишоп.

Цена улазнице је 500 динара.

Продаја на билетарници велике сале, радним данима од 13:00 до 20:00.

ПРОГРАМ:

1. А. Адам: Жизела, па-де-де, 2. чин

Играју: Катарина Зец, Артемиј Макаров

2. П. И. Чајковски: Лабудово језеро, варијација Шута

Игра: Џибраил Санчез

3. П. И. Чајковски: Лабудово језеро, руска игра

Игра: Катарина Кљајић

4. П. И. Чајковски: Лабудово језеро, Шпанска игра

Играју: Полина Дашченко, Габријел Потенца, Тајсеј Такахаши

5. А. Адам: Жизела, сељачки па-де-де

Играју: Пиња Рисанен, Симоне Стангалино

6. А. Адам: Жизела, варијација из 1. чина

Игра: Рајна Ремовић

7. Б. Асафјев: Пламен Париза, варијација

Игра: Џибраил Санчез

8. Л. Минкус: Дон Кихот, варијација Мерцедес, 1. чин

Игра: Катарина Кљајић

9. Ч. Пуњи: Сатанила, варијација

Игра: Тајсеј Такахаши

10. Ф. Херолд: Враголанка, мама Симоне

Игра: Самјуел Бишоп

11. Л. Минкус: Пахита, варијација

Игра: Полина Дашченко

12. Ч. Пуњи: Дијана и Актеон, варијација

Игра: Габријел Потенца

13. П. И. Чајковски: Лабудово језеро, тарантела

Игра: Пиња Рисанен

14. Л. Минкус: Дон Кихот, варијација Китри, 1. чин

Игра: Катарина Зец

15. Л. Минкус: Дон Кихот

Мерцедес: Катарина Кљајић

Еспада: Симоне Стангалино

16. Л. Минкус: Дон Кихот, Pas de deux, 3. чин

Играју: Рајна Ремовић, Артемиј Макаров

„Театар Додир“ из Београда у понедељак, 6. априла 2026. године од 18 сати на великој сцени Културног центра извешће представу за децу „Ускршња заврзлама“.

Радња ове бајковите приче одиграва се у Чаробној шуми, неколико дана пред Ускрс. Главни јунаци су шумске животиње, вила и Мраз. У надметању чаролијама и чаробним напицима долази до разних необичних догодовштина и заврзлама.

Представа обилује сонговима, издашним костимима и кореографијом.

Играју: Далибор Шишковић, Тамара Младеновић, Марија Стевановић и Теодора Тојагић.

Представа је за узраст 4+, а улаз је слободан.

Културни центар у сарадњи са Централним савезом аматера Србије у култури и Центром за културу Ваљево данас је (четвртак, 26. март) организовао општинско такмичење рецитатора “Песниче народа мог”.

На смотри одржаној у великој сали, у три старосне категорије, наступили су победници недавно одржаних школских надметања рецитатора.

У категорији млађих основаца пласман на Окружну смотру изборили су: Матеја Царевић (ОШ ”Десанка Максимовић”), Руслан Потерјахин (ОШ “Арсеније Лома”) и Филип Пехрат (ОШ “Краљ Александар I”), док су у категорији рецитатора од 5. до 8. разреда најбољи међу најбољима били: Ђурђа Оташевић (ОШ ”Десанка Максимовић”) и Ана Урошевић и Тијана Ђурђевић обе из ОШ “Таковски устанак”.

Општину Горњи Милановац на Окружној смотри рецитатора представљаће и средњошколци: Маша Николић, Наталија Дамљановић, Николина Марић и Хелена Марјановић ученице Гимназије “Таковски устанак”.

На данашњем такмичењу додељено је и више похвала. Похваљени су ученици: Софија Поњавић, Андреј Весковић, Дуња Стековић, Емилија Глишовић, Нестор Глукчевић, Филип Марјановић, Аница Јевтовић и Нађа Јочовић.

Окружна смотра рецитатора “Песниче народа мог” биће одржана у 9. априла 2026. године у Горњем Милановцу у великој сали Културног центра “Мија Алексић”.

Гост концерта: Сања Станковић

Клавирски дуо Јелена Цветковић и Емилија Петковић у уторак, 31. марта 2026. године у холу испред велике сале Културног центра одржаће концерт.
На репертоару младих пијанисткиња, иначе професора Музичке школе „Коста Манојловић“ у Земуну биће одабрана дела која потписују: Маскањи, Пијацола, Рахмањинов, Росини и Штарус.
Гост концерта је пијанисткиња Сања Станковић.
Почетак концерта је у 20 сати.

Јелена Цветковић – основно и средње музичко образовање стекла је у Музичкој школи “Корнелије Станковић”, у класи проф. Лидије Матић. Током школовања, активно је учествовала на бројним концертима, семинарима и радионицама. Године 1994. уписује Факултет музичке уметности у Београду, где студира под менторством еминентне професорке Јокут Михаиловић. Након успешно завршених студија, стиче звање магистра клавира. Током свог школовања, Јелена је наступала у Београду, Новом Саду и Нишу, и као солиста, и као члан камерних састава. Њена посвећеност уметности укључује и похађање мастеркласа које су водили реномирани професори: Јокут Михаиловић, Биљана Горуновић, Наташа Шарчевић и Кемал Гекић. Од 2000. године, запослена је као професор – клавирски сарадник, на одсеку гудача у Музичкој школи “Коста Манојловић”. Активно наступа и остварује успешну сарадњу са младим уметницима и колегама, доприносећи развоју музичке заједнице. Наступала је у концертним салама у Београду укључујући САНУ, Артгет, Гварнериус, Мадленијанум, Београдску филхармонију, Конак Књегиње Љубице, Скупштину града Београда, Велику дворану и Галерију Коларчеве задужбине.

Емилија Петковић рођена је у Горњем Милановцу. Основно музичко образовање стиче у Музичкој школи „Др Војислав Вучковић“ у Чачку, у класама професорке Наталије Радовановић и професорке Магдалене Поповић, а школовање наставља у Музичкој школи „Коста Манојловић“ у Земуну, у класи професорке Злате Малеш. Основне, мастер и специјалистичке студије завршава на Факултету музичке уметности у Београду, у класи ред. професора Нинослава Живковића. У току школовања учествовала је на бројним домаћим и међународним такмичењима на којима је освајала многе награде. Наступала је у концертним салама и галеријама: Коларчеве задужбине, Београдске филхармоније Студенског културног центра, Етнографског музеја, Дечјег културног центра, Установе културе „Пароброд“, Галерији Артгет … Усавршавала се на мајсторским курсевима које су водили истакнути педагози и извођачи: Сијавуш Гаџијев, Константин Богино, Лидија Бизјак, Симон Ада-Рејс, Нинослав Живковић, Марија Ђукић, Александар Маџар, Михаел Уде, Жак Рувије. Клавирском педагогијом бави се од 2014. године, као професор у Музичкој школи „Коста Манојловић“ у Земуну. Редовно наступа на концертима за децу у оквиру Удружења Artysh:lab.

Сања Станковић рођена је 1991. године у Београду, у породици музичара. У Музичкој школи „Коста Манојловић“ у Земуну завршила је нижу и средњу школу клавира у класи професорке Весне Синђелић Станковић. Музичку академију у Београду уписала је са 16 година 2007. године. Мастер студије клавира завршила је 2012. године у класи професорке Љиљане Вукеље. У последњих 12 година стиче искуство у педагогији. Од новембра 2011. до децембра 2013. радила је као наставник клавира у Музичкој школи „Коста Манојловић“. Од децембра 2013. године ради у Музичкој школи „Петар Коњовић“ као наставник клавира. Током школске 2023/2024. године радила је као помоћник директора ОМШ „Петар Коњовић“. У августу 2024. године враћа се у своју матичну школу „Коста Манојловић“.

Клавирски дуо Јелена Цветковић – Емилија Петковић настао је као резултат дружења, сличних сензибилитета и заједничког погледа на музику и стваралачки процес. Од првог наступа на једном од концерата професора школе, сарадња се даље развијала, што је резултирало, између осталог, и вечерашњим наступом. За ову прилику, програм је пажљиво одабран, на задовољство извођача, са жељом да са слушаоцима поделе свој музички доживљај.

ПРОГРАМ

Пјетро Маскањи:
Интермецо из опере „Кавалерија рустикана“
Непознат аутор аранжмана

Астор Пијацола:
„Четири годишња доба Буенос Ајреса“
Аранжман: П. Петроф

Јесен
Зима
Пролеће
Лето

Сергеј Рахмањинов:
Романса за клавир у шест руку

Ђоакино Росини – Арнолд Шенберг:
„Largo al factotum“
Каватина из опере „Севиљски берберин“

Јохан Штраус II:
Увертира за оперету „Слепи миш“
Аранжман: П. Зарукин

Трајање програма: 45-50 минута.

Културни центар “Мија Алексић” организује у четвртак, 26. марта 2026. године општинско такмичење рецитатора “Песниче народа мог”.

На смотри која ће бити одржана у великој сали Културног центра (Дом културе), у три старосне категорије, наступиће најбољи рецитатори са подручја општине Горњи Милановац, победници недавно одржаних школских надметања.

Смотра се под патронатом Централног савеза аматера Србије у култури и Центра за културу Ваљево, реализује 57. пут.

Победници такмичења представљаће општину Горњи Милановац на Окружној смотри која ће 9. априла 2026. године бити организована у Горњем Милановцу.

Почетак такмичења је у 10 сати.

Наталија Јанц, магистар историје, филозофије, природних наука и технологије представиће у петак, 27. марта 2026. године у галерији Дома културе “Војислав Илић” на Руднику изложбу “Поштовани господине колега, кореспонденција Милутина Миланковића (1879 – 1958)”.

Реч је о писмима које признати српски математичар, астроном, климатолог, геофизичар, грађевински инжењер, доктор техничких наука, али и писац размењивао са истакнутим људима тога доба. Између осталог на изложби ће бити представљено и писмо Архиепископа Константинопољског – Новог Рима и Патријарха Мелетона IV упућено Миланковићу 1923. године, затим рођенданска честитка коју је Миланковић упутио Николи Тесли 1931. године, као и песма посвећена математичару Мики Аласу.

Отварање изложбе је у 18 сати.

О академику Милутину Миланковићу

• Математичким формулама је описивао ритам свемира.
• Направио је један од најпрецизнијих календара и променио наше разумевање планете и њене климатске циклусе.
• Иза портрета мушкарца на новчаници од 2.000 динара крије се прича о једном о најзначајнијих светских научника.

Милутин Миланковић је био српски математичар, астроном, климатолог, геофизичар, грађевински инжењер, доктор техничких наука, али и писац. Радио је као професор примењене математике и небеске механике на Универзитету у Београду. Био је директор Астрономске опсерваторије у Београду, а учествовао је и у поновном оснивању Комисије 7 за небеску механику Међународне астрономске уније (члан комисије од 1948. до 1953.)

Пет занимљивих чињеница о Миланковићу

1. Изучавао бетон и градио мостове на почетку каријере

Рођен је 1879. године у Даљу, неделеко од Осјека, где је и започео школовање. Студирао је инжењерство на Техничкој великој школи у Бечу. Докторирао је 1904. године на теми теоријског истраживања бетона и пројектовања бетонских конструкција. Осмислио је и патентирао нове приступе бетонској конструкцији. Градио је бране, мостове, подизао грађевине у армираном бетону широм тадашње Аустроугарске, а реконструисао је и крило Техничке велике школе у Бечу.

2. Кратер на Месецу носи његово име

Милутин Миланковић 1909. године постаје професор Универзитета у Београду. Почиње да се бави небеском механиком, граном астрономије која проучава кретање небеских тела. Написао је неколико универзитетских уџбеника – “Небеска механика”, “Основе небеске механике” и “Астрономска теорија климатских промена и њена примена у геофизици”. Био је и директор Астрономске опсерваторије. Израчунавао је параметре Земљиног кретања. Бавио се и теоријом планетарних температура и утврдио да је средња температура површине Марса нижа за 30 степени Целзјуса у односу на Земљу.

У част његових достигнућа у астрономији,  научници Совјетске академије су 1965. године један кратер на тамној страни Месеца назвали „Миланковић“.

3. Миланковићев календар

На Конгресу православних цркава у Истанбулу, 1923. године Миланковић представља реформисани јулијански календар. Имао је идеју да се преступне године више не рачунају по правилу „свака четврта“, већ посебним прорачунима. Овом реформом календар постаје прецизнији, а разлика у односу на грегоријански појавила би се тек 2800. године. Правило за одређивање хришћанског празника Ускрса није мењано.

4. Теорија о смењивању ледених доба

Миланковић је открио и да дугорочне промене у односу Земље и Сунца утичу на климу и да управо оне покрећу почетак и крај ледених доба. Ледена доба смењују се на око 41.000 година. Ови циклуси, данас су познати као Миланковићеви циклуси. Миланковићева теорија добила је потврду 1976, када је студија објављена у часопису “Science” показала да се велике климатске промене у последњих 450.000 година поклапају са фазама Миланковићевих циклуса. Каснија истраживања, као што је анализа дубоких морских седимената и ледених језгара потврдила су у потпуности Миланковићев рад. Његова теорија данас је део званичне научне литературе Националне академије наука Америке.

5. Научник и писац

Миланковић је двадесетих година прошлог века имао идеју да развој астрономије представи у форми личних доживљаја. Писао је писма младом имагинарном пријатељу која су излазила у Летопису Матице српске. У њима је описивао путовања у прошлост како би посећивао познате научнике и истраживао њихове идеје, посебно о астрономији. Писао је на питак и разумљив начин. Преписка је касније сакупљена и објављена као књига “Кроз васиону и векове: Писма једног астронома”. Миланковић је аутор и других дела у којима се сусрећу наука, књижевност и простор.

Милутин Миланковић је преминуо 12. децембра 1958. у Београду.

Сахрањен је на београдском Новом гробљу, да би, осам година касније његови посмртни остаци, по његовој жељи, били пренети у породичну гробницу у Даљу.

Комедија: “Моја жена се зове Борис”

Театар при Дому културе “Иван Мазов Климе” из Кавадараца у суботу, 21. марта 2026. године гостоваће у Горњем Милановцу и у великој сали Културног центра извести представу “Моја жена се зове Борис”, коју је на сцену поставио Диме Боцев.

Реч је о делу Рафија Шарта, једног од познатијих савремених француских комичара, чији су текстови доживели велики успех на позоришним сценама света.

„Моја жена се зове Борис“ је савремена фарсична комедија, са сплетом заплета, заменом идентитета и мноштвом лудих ситуација које се одвијају невероватном брзином.

Теме комедије су проблеми обичног човека, осећања, прељуба, лажи, интриге, либидо…

Улоге тумаче: Видан Станев Диме Боцев, Благица Боцева Анастасија Данаилова, Саше Орешков, Цветанка Проиков и Александар Малинков. Костиме је урадила Сара Милевска, сценографију потписују Диме Темков и Тони Туримаџов.

Почетак представе је у 19 сати, а улаз је слободан.

Културни центар „Мија Алексић“ представиће у суботу, 21. марта 2026. године у холу испред велике сале изложбу цртежа, слика и ручних радова Снежане Перовић, уметнице из Бруснице код Горњег Милановца.

Отварање изложбе је у 13 сати.

Биографија:

Снежана Перовић је рођена у Чачку 1958. године. Основну школу и Гимназију завршила је у родном граду, а Економски факултет у Крагујевцу. Пуне три деценије била је запослена у ВИК Вршац као један од директора комбината.

И поред тога што је интересовање за цртање и сликање показивала од малена сликарством је почела аматерски да се бави у последње три године. Покренута огромном жељом и невероватним талентом, у седмој деценији почиње озбиљно да црта и слика и до сада је реализовала стотине слика и цртежа високог уметничког нивоа. Упоредо са сликањем и цртањем бави се и ретком примењеном занатском вештином израде јастука и јастучића техником тзв. индуске обраде текстила-платна.