Лица сцене у бојама Милене Павловић Барили
У оквиру “Дана Мије Алексића” и 12. Међународног филмског фестивала у Горњем Милановцу, у петак, 4. септембра 2026. године, у Модерној галерији Културног центра “Мија Алексић” биће отворена репрезентативна изложба слика једне од најинтересантнијих личности уметничке Европе између два светска рата и јединог афирмисаног представника надреализма у српском сликарству – Милене Павловић Барили.
Поставку чине 64 уметничка дела и лични предмети уметнице који ће бити изложени у оба галеријска простора Културног центра (Модерна галерија и хол Дома културе).
Сусрет Милениног сликарства са филмом, кроз ову изложбу добија посебно значење. Занимљиву нит између Милене Павловић Барили и Мије Алексића представља управо сусрет различитих уметничких светова – Милена је у својим делима сликала лица глумаца и била очарана светом филма, док је Мија Алексић, своју потребу за стварањем исказивао кроз цртеж и слику. Тако се у оквиру изложбе „Лица сцене у бојама Милене“ симболично укрштају сликарство и глума, платно и сцена, Миленин поглед на глумца и Мијин поглед сликара.
Изложба се реализује у сарадњи са Фондацијом Миленин дом – Галерија Милене Павловић Барили (Пожаревац), и подршку Министарства културе Републике Србије.
Отварање изложбе је у 19 сати.
Аутопортрет (1938), уље на платну, 64×52,5 cm, без сигнатуре (власник Галерија Милене Павловић-Барили, Пожаревац, Србија)
Лица сцене у бојама Милене
Милена Павловић Барили je остварила снажан уметнички израз који је обележио европску авангарду четврте деценије двадесетог века богатством ликовне мисли оплемењене поезијом боја.Њена снажна уметничка креативност огледала се кроз разноврсна интересовања која су се кретала од цртежа, слика, модних илустрација и дизајна, костимографије, па до поезије.
У стваралаштву Милене Павловић Барили препознају се четири фазе сликарства:
- београдски и минхенски период (1922 – 1928) које подразумевају фазе њеног школовања;
- париско – римски период (1931 – 1936) који негује својеврстан магични постнадреални, линеарни стил и поетичност засновану на личној митологији;
- „ренесансни“, метафизички период (1936 – 1942) у коме настају њени најразличитији радови и
- амерички (1939 – 1945).
Рани период њеног сликарства био је везан за школске назоре за људе и природу која ју је окруживала; Младић у плавој кошуљи, Портрет жене са зеленим шалом, Зимски пејзаж. Често слика и свој сопствени лик; Аутопортрет са мајком, Аутопортрет с белом током. На тој слици можемо приметити да се уметница идентификује са гламуром током „златних“ двадесетих година XX века.
Своју фасцинацију филмом Милена је преточила у портрете филмских глумаца, као што је портрет звезде немих филмова Конрада Фајта, Рудолфа Валентина, прву звезду са статусом поп – иконе, насликала је у костиму шеиковог сина, Глорију Свансон, Полу Негри. Сликала је и Џозефину Бејкер, афроамеричку глумицу, играчицу и певачицу, а ради и портрет крхке балерине Ане Павлове.
Током боравка у Паризу и Риму њен уметнички језик постаје слободнији, прожет симболиком, метафизичким просторима и сноликим призорима. Дела попут Жене са пробушеним листом, Композиција са рукама, Девојке са гитаром, Црне жене са фигуром показују удаљавање од непосредне стварности и окретање ка загонетном и имагинарном свету.
Уочи Другог светског рата одлази у Америку. У Њујорку остварује успешну сарадњу са познатим модним часописима као што су: Vogue, Glamour, Charm,House Beautiful, Taun & Contri… На позив композитора Ђан Карла Менотија прави скице костима за балет Себастијан.
У америчком периоду Милена слика низ портрета познатих лица и крунисаних глава: шведског принца Карла, аустријског надвојводу Франца Јозефа, краља Петра II Карађорђевића. За свој тридесети рођендан слика Аутопортрет са велом, коју данас сматрамо њеним ремек – делом.
На изложби у Вашингтону упознаје Роберта Томаса Гослена и крајем 1943. се удаје за њега. Следећег пролећа приликом јахања пада са коња и повређује кичму. Интезивно ради иако на себи носи метални корсет.
Милену је издало срце 6. марта 1945. године у Њујорку.
Виолета Томић, историчар уметности