Doktor Monika Miler, profesor Univerziteta za obrazovanje u Ludvigsburgu, i gostujući profesor Univerziteta umetnosti u Beogradu predstaviće u četvrtak, 1. aprila 2021. godine u Modernoj galeriji Kulturnog centra Gornji Milanovac izložbu naziva „Transfer“.

U pitanju je knjižni projekat u dve knjige Stillman & Birn. Objašnjavajući tehniku koju je koristila autorka ukazuje da joj foto-transfer omogućava prenošenje slika i njihovog značenja u nove oblike. Kroz proces štampanja i kontakta prevazilazi medijske, prostorne i vremenske dimenzije. Transfer takođe predstavlja i njeno stalno prelaženje iz jedne kulture u drugu, iz jednog jezika u drugi, između Vojvodine i Nemačke.

Boja se prenosi sa izvora informacije na novi nosač slike, za razliku od tehnike kolažiranja, u kojoj se slika i pozadina izrezuju i ponovo lepe. Budući da se na novu površinu prenose samo boje, one se mogu u slojevima nanositi jedna na drugu, a da se volumen uopšte ne poveća- navodi Monika Miler. Ovaj proces nudi prostor za razigrano, eksperimentalno ispitivanje tehnika prenosa slike.

Dve knjige „Žena muža mazi” i „Die echte Lieb ist wie der Wein…” („Prava ljubav je kao vino…”), nastale su tehnikom prenošenja slike putem akrilne boje. Ručno izvezene takozvane „kuvarice“ predstavljaju centralni motiv dela: tekstilne ručne radove pronalazila je na pijacama u Srbiji i Nemačkoj, ili su joj prijatelji i rođaci ciljano tražili i donosili na poklon.

Fragmente tekstilnog ručnog rada prenela je u digitalnom obliku u dve knjige: srpsku i nemačku. U drugom koraku je vezla na stranice knjige reči: linija, konac, igla i transfer. I ovaj konac za vez ima svoju sopstvenu istoriju transfera: u sedamdesetim i osamdesetim godinama prošlog veka, Vilerovi konci su uvoženi iz Nemačke u Srbiju, da bi ih tada njena majka koristila za izradu goblena, a ona je sada donela nazad u Nemačku njene nepotrošene konce i njima vezla svoj knjižni projekat.

Monika Miler (Rozenhajm, Nemačka, 1970) osnovnu školu završila je u Zrenjaninu, a srednju školu za dizajn „Bogdan Šuput“ u Novom Sadu. Master studije iz umetničkog obrazovanja stekla je na Univerzitetu u Augsburgu gde je i doktorirala. Profesor je umetničkog obrazovanja na Univerzitetu za obrazovanje u Ludvigsburgu, a od 2018. gostujući profesor na Univerzitetu umetnosti u Beogradu.
Otvaranje izložbe je u 13 sati, a postavka će biti izložena do 15. aprila.

Kulturni centar Gornji Milanovac u saradnji sa Science Market Uppsala i Festivalom nauke, za polaznike svojih likovnih ateljea organizuje ove sedmice, (31. mart i 1. april 2021. godine) digitalnu ZOOM radionicu “Čokoladna nauka”.
U ovoj radionici mališani će naučiti da sami napravite najukusniji i najomiljeniji slatkiš na svetu. Eksperimentisaće u “kuhinji”, a istovremeno učiti o hemiji, tehnologiji, antropologiji, biogeografiji i tradiciji. Radionica je idealan spoj prirodnih i društvenih nauka upakovanih u ukusni produkt.

Radionicu vodi dr Zorana Kurbalija Novičić, osnivač i direktor Science Market Uppsala.

Science Market Uppsala je tim sastavljen od naučnika, nastavnika i kreativnih ljudi koji dele strast naučne komunikacije. Tim veruje da je ključni faktor razvoja društva obrazovanje, i to obrazovanje koje ide ruku pod ruku sa naučnim napretkom. Oni ‘sudaraju’ znanja iz nauke sa pedagoškim alatima i razvijaju prijemčive metodolgije kojima prilaze deci. Radionice su zabavne i ostavljaju trag u memoriji polaznika.

Festival nauke je najveći regionalni festival koji traje punih 14 godina i okuplja na desetine hiljada radoznalaca koji su spremni da nauku vide na jedan potpuno drugačiji, interaktivan način. Podržava sve inovativne pristupe i projekte obrazovanja i naučne komunikacije.

Opštinsko takmičenje recitatora „Pesniče naroda mog“ u organizaciji Kulturnog centra Gornji Milanovac i Saveza amatera Srbije biće organizovano u subotu, 3. aprila 2021. godine od 10 sati.

– U cilju očuvanja tradicije Smotre recitatora, duge više od pola veka, naročito u cilju podrške deci i mladima koji gaje ljubav prema poeziji i recitovanju, želimo da na svaki, pre svega bezbedan način, omogućimo deci da svoj talenat pokažu na ovom takmičenju.
S obzirom na veoma lošu epidemiološku situaciju u celom svetu, pa i u našoj zemlji, izazvanu korona virusom, koja je potpuno promenila način rada i života u svim segmentima, prinuđeni smo da organizaciju ovogodišnje Smotre recitatorima prilagodimo novim okolnostima, obaveštavaju organizatori 52. Smotre recitatora Srbije, Savez amatera Srbije i Centar za kulturu Valjevo.

Odluka organizatora je da se ove godine 52. Smotra recitatora Srbije ,,Pesniče naroda mog“ održi, u ONLAJN formatu na svim nivoima takmičenja.
To znači da takmičari neće nastupati ,,uživo“, već će organizatorima biti dostavljani snimci njihovog nastupa. Žiri na svim nivoima takmičenja zasedaće ,,uživo“, a snimci će im biti emitovani u kontinuitetu za svaku kategoriju posebno, kao što je to slučaj i u normalnim okolnostima.

Kako bismo takmičarima i njihovim mentorima (pedagozima) omogućili jednake uslove takmičenja, šaljemo vam detaljne instrukcije organizacije svih nivoa ovog takmičenja.

Instrukcije:
52. Smotra recitatora obaveštenje

Kulturni centar Gornji Milanovac prošle sedmice objavio je zbirku pesama “Kov istine ispod Lisine”, autora Nenada Stojića.

Nenad Stojić je rođen 1972. godine u Kotoru. Osnovnu školu završio je u selu Boljkovci: Obrazovaje je zatim sticao u Gornjem Milanovcu, a zatim je otišao na vojna školovanja.
Posmatra ljude i okolinu, piše za svoju dušu, slika i radi duborez. Poeziju stvara već petnaest godina. Do sada je održao tri književne večeri: „Metafore ispod Lisine“, „Kov istine ispod Lisine“ i „Alegorije života“.
Član je Književnog društva „Zapis“, Udruženja radnika umetnika Srbije i Crne Gore i Udruženja srpsko-ruskog prijateljstva.
Ovo mu je prva zbirka pesama.
“Svoju skrivenu pesničku dušu Nenad Stojić je slučajno „otvorio“ pesnikinji Mileni Proković pre desetak godina. Ona ga, na prečac, uputi u tajne poezije i nagovori da se njom bavi. Odmah je shvatio magičnu moć metaforičnog izražavanja kao i ulogu ostalih pesničkih slika i formi.
Kod njega je svaki stih metaforično iskazan. Pesme su mu „tvrdi“ odraz stvarnosti njegove duše.” (Radoš Marković)
Zbirka je štampana na 80 strana. Urednik izdanja je Branka Vučićević Vučković, korekturu i lekturu potpisuje Radoš Marković, a recenziju knjige napisala je Milesa Ilić. Motiv na koricama je Crkva „Svetog Nikole“ u Boljkovcima.

TAJNOVITOST REČI

Poezija je esencija književnog pisma i samo najhrabriji prihvataju sa njom da se bave. Tako se naš pesnik Nenad Stojić prihvatio teškog graditeljstva u ovo vreme kada lirika poprima svu gorčinu i neizvesnost sadašnjosti. Dosta uspešno jer se pisanju predaje u poznom delu življenja ali, možda, i u pravo vreme da oseti puls događaja ili prenese priču svog života bez ulepšavanja, noseći sobom neku tajnovitost i gorčinu zbog nametnog življenja ili neprihvatljivog života koji nalazi bez unapred planiranog.
Nesvesno oponaša metriku prošlog vremena a metafora caruje njegovim stihovima. Ovu poeziju treba pažljivo iščitavati jer traži posebnog čitaoca. Zato su mu kratke forme pesama čitljivije (Spas molitve, Pocrneli cvet, Neka nova Srbija) i ja bih rekla uspešnije od dugih htenja (dužih pesama kao što je pesma Zaboravljeni um kod njega prepoznatljiva) koja se prebrzo pretvaraju u gorčinu i neizvesnost).
Retko rimu ugrađuje u pesme. Pesniku tek ponegde bljesne unutrašnji ritam kod ljubavnih stihova: Dve jabuke, Prošće života. Svoje rodoljublje ne krije.“Ležemo u grobove raskola“ kaže on. Ili jedna vrlo uspešna poruka u pesmi Prelo magle:

Zašto majko bdiješ
na vratima sunčevih prela
kada će nečovečanstvo spržiti sunce?
Znaj, Srbija neće biti kuća bez pepela.

U ovom izboru stihova, posebno mesto imaju Stojićeve posvećenice Dobrici Eriću u pesmi Žal za pesnikom („Spade šajkača sa krajputaša!“) koji je očevidno jedan od njegovih uzora i prijateljima, Mileni Proković u pesmi Usne poje ispod zemlje („Ruža spokoja u sutonu rascvetala gine“), Miloradu Daničiću Gliru u pesmi Slava doveka („Stranicu časti listaju sveci“) i Milutinu Jovanoviću u pesmi Nevesela sudbina („Presuši znoj na telu i izvor ispod kamena“).
Pesnik Nenad Stojić već ovom svojom prvom knjigom Kov istine ispod Lisine iskazuje rođenjem nasleđen pesnički dar koji treba voditi i usmeriti pravim putem. Sa velikim jezičkim bogastvom imamo još jednog dobrog pesnika Šumadije.
Milesa Ilić

Koncert, zakazan za 23. mart 2021. godine, odlaže se zbog epidemiološke situacije.
Novi termin će biti objavljen kada se steknu uslovi.

Zbog aktuelne epidemiološke situacije Opštinsko takmičenje recitatora „Pesniče naroda mog“ biće organizovano u novom terminu (subota, 3. april 2021. godine od 10 sati).

Takmičenje će biti ONLINE.

Deca koja su prošla školski nivo takmičenja, snimak pesme sa potpunim podacima (ime i prezime, razred, naziv pesme i autor pesme) moraju biti rečeni u predstavljanju pred kazivanje pesme.

Krajnji rok za dostavljljanje snimka je sreda 31. mart 2021. godine. Neophodna je i saglasnost roditelja za emitovanje snimka (bez saglasnosti učenik se neće takmičiti).
Snimak se može dostaviti lično u Kulturni centar ili na e-mail adresu:
takmicenjerecitatora@kcgm.org.rs

Snimak takmičenja biće objavljen na FB stranici i YOUTUBE kanalu Kulturnog centra Gornji Milanovac.

52. Smotra recitatora obaveštenje

Kulturni centar Gornji Milanovac raspisao je konkurs za Sedmi festival kratkog filma “Kratka forma”. Manifestacija je međunarodnog karaktera i u Gornjem Milanovcu biće organizovana od 29. septembra do 03. oktobra 2021. godine.

Promocija kratkog filma, kao i filmskog stvaralaštva dece i omladine, osnovni je cilj „Kratke forme“. Festival je namenjen svim ljubiteljima filma, a ideja mu je da predstavi glavne pravce i stilove kratkog filma, neguje i promoviše umetničke vrednosti, da inicira kontakte filmskih radnika, autora i publike i predstavi najnovija ostvarenja iz produkcije kratkih filmova.

Festival ima tri takmičarske kategorije, i to:
1. MINI FILM (film do 15 minuta)
2. КRATКI FILM (film od 15 do 50 minuta)
3. FILMSКO STVARALAŠTVO DECE I OMLADINE (film do 15 minuta, uzrast do 19 godina)

Autori, producenti, distributeri ili filmske škole (pravno ili fizičko lice) festivalske prijave i potrebnu dokumentaciju treba da dostave organizatoru „Kratke forme“ najkasnije do 01. aprila 2021. godine.

Na Festivalu će biti prikazani samo filmovi koji su svoju premijeru imali posle 1. januara 2020. godine, odnosno filmovi koji odgovaraju formalnom okviru održavanja Festivala.

Za prijavljivanje filmova ne plaća se kortizacija, a troškove slanja materijala i kopija filmova snosi pošiljalac.

Festival ima dva žirija. Za kategorije: mini i kratki film i drugi za kategorije filmsko stvaralaštvo dece i omladine. Oba žirija su međunarodna.

NAGRADE FESTIVALA
Žiri za kategorije mini i kratkog filma, nakon svih odgledanih filmova prikazanih u takmičarskom programu ovih kategorija dodeljuje sledeće nagrade:
– GRAN PRI za najbolji film u kategorijama mini i kratkog filma,
– Nagradu za najbolji film u kategoriji mini filma,
– Nagradu za najbolji film u kategoriji kratkog filma.
– Nagradu za najbolji animirani film,
– Nagradu za najbolji evropski film,
– Nagradu za najbolji srpski film.
Žiri takođe može dodeliti pohvale i specijalna priznanja u ovoj kategoriji.

Žiri za kategoriju filmsko stvaralaštvo dece i omladine, nakon svih odgledanih filmova prikazanih u takmičarskom programu ove kategorije dodeljuje sledeće nagrade:
– GRAN PRI za najbolji film u kategoriji filmsko stvaralaštvo dece i omladine,
– Nagradu za najbolji film dečjeg filsmkog stvaralaštva (uzrast do 15 godina),
– Nagradu za najbolji omladinskog filmskog stvaralaštva (uzrast od 15 do 19 godina),
Žiri takođe može dodeliti pohvale i specijalna priznanja u ovoj kategoriji.
Za prestižnu međunarodnu nagradu Omladinske filmske mreže za najbolji film (Youth Cinema Network Award) Organizator kandiduje sledeće nagrađene filmove: Gran pri festivalskog stvaralaštva dece i omladine, Najbolji film dečjeg filmskog stvaralaštva i Najbolji film omladinskog filmskog stvaralašta. O vremenu i mestu prikazivanja Organizator će blagovremeno obavestiti lice koje je prijavilo film.

Odluke o nagradama u takmičarskim kategorijama donose žiriji na javnom žiriranju.
Javno žiriranje podrazumeva pravo publike da iznese svoje mišljenje, da polemiše sa članovima Žirija ili da svojim analizama utiče na odluke Žirija, ali konačne Odluke o nagradama donosi Žiri.
Odluke Žirija donose se većinom glasova Žirija.

Festivalska pravila, Takmičarske propozicije i Festivalsku prijavu možete preuzeti sa sajta Festivala.

http://shortform.org.rs/
e-pošta je: festival@shortform.org.rs

Organizator fesivala “Kratka forma” je Kulturni centar, a pokrovitelji manifestacije: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Filmski centar Srbije i opština Gornji Milanovac.

Fakultet Muzičke umetnosti – Beograd i Kulturni centar – Gornji Milanovac u utorak, 23. marta 2021. godine u Modernoj galeriji organizuju koncert kamernih ansambala FMU, studenata u klasi nanrednog profesora Dejana Subotića.
Na repertoaru mladih umetnika: Vladimira Stanišića (klarinet), Nemanje Adamovića (viola), Ivana Nešića (violina), Vojina Aleksića (violina), Tamare Ranković (violončelo) i Marije Radojević (klavir) biće odabrana dela Maksa Bruha (Komadi za klarinet, violu i klavir, op. 83) i Johanesa Bramsa (Klarinetski kvintet op.115, h-mol)
Početak koncerta je u 19 sati.

Programi Kulturnog centra će se organizovati u skladu sa epidemiološkim merama koje donosi Vlada Republike Srbije

Od 17. do 22. marta 2021. godine u Srbiji će sve biti zatvoreno kao što je to bio slučaj prethodna dva vikenda, saopštila je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.
„Od večeras pa do ponedeljka radiće samo prehrambene prodavnice, apoteke i benzijske pumpe. Policijskog časa neće biti“.
Brnabićeva je navela da će raditi i državne institucije, i pošta, dok će sve što je moguće preći na rad onlajn.
U skladu sa usvojenim merama, Kulturni centar Gornji Milanovac realizaciju programa planiranih za period od 17. do 22. marta 2021. godine, odlaže za naredni period.
O novim terminima planiranih programa naknadno ćemo vas obavestiti.

Kulturni centar Gornji Milanovac predstaviće u petak, 12. marta 2021. godine u Modernoj galeriji izložbu radova Ivane Marinković Racić, umetnice iz Gornjeg Milanovca..
Otvaranje izložbe je u 13 sati.

Biografija:
Ivana Marinković Racić je rođena 1978. godine. Završila je Višu politehničku školu u Beogradu 2001. godine na smeru industrijski dizajn. Izlagala je na više kolektivnih izložbi i član je Udruženja likovnih umetnika Gornjeg Milanovca. Živi i radi u Gornjem Milanovcu.
Samostalno je izlagala u Galeriji Doma vojske u Gornjem Milanovcu 2005. godine, “Pod tremom” 2005. godine i u Kruševcu. Radove je predstavila i na više kolektivnih izložbi gornjomilanovačkog udruženja umetnika. Učestvovala je u radu nekoliko lokalnih likovnih kolonija kao i na Likovnoj koloniji “Mina Vukomanović Karadžić” na Savincu. Učestvovala je i na nekoliko humanih i humanitarnih akcija i aukcija.

Nove realno romantičarske impresije

Ivana Marinković Racić ima neobičan stvaralački kontinuitet. Retko ko se tako i toliko trudi i uporno stvara u ovim čudnim vremenima tražeći stalno novi motiv, novi izraz, kolorit i sve ono što svaku novu sliku ili crtež čini celinom, dovršenim umetničkim delom. U svemu tome Ivana se nalazi i snalazi na svoj lični, originalan način, pokušavajući da u svakoj kreativnoj zamisli dokuči konačnu ideju koju kroz „istoriju slike“ i njen razvojni put stalno menja. Upotrebljavajući u svakoj kreaciji svoju duboku osećajnost i težeći da je osmisli onako kako joj se čini najbolje ona ulazi u stalno istraživanje i dograđivanje stvaralačkih elemenata svake slike želeći da im na taj način da naizgled konačno promišljen smisao. Zna i da je to nemoguće, da svaka slika čak i ako izgleda dovršeno može i dalje, i još dalje, da se nadgrađuje da se u njoj traži onaj krajnji smisao kako bi izgledala kao idejno, koloristički i kompoziciono potpuna ili banalno rečeno gotova slikana celina.
Otkad stvara Ivana prožima kroz slike elemente realnog, romantičnog i najviše impresivnog – impresionističkog. Tek ponekad dotiče se apstrakcije želeći da u nadgradnji slike ispolji i elemente njenog /ne/definisanog bojenog prostora, čak i figurativno fantastičnog. A svemu tome prethodi podslikavanje kao temeljni osnov svake njene slike, kao koloristička podloga i početna estetička vizija. U svoje kompozicije unosi i snove, neobična fantastična snoviđenja, dečju igru, imaginarne predele, čas realne, čas nepredvidive, daleke. To osmišljeno poigravanje temom odvodi je u detinjstvo, u nepregledne motive mašte, u sećanja na neprolaznost i iskrenost dečje duše, dečje igre, pune stvarne osećajnosti, bezbrižnosti, beskraja…
Veoma izrađen apstraktni crtež vodi Ivanu u nepoznate motivske i izražajne elemente. Mešavina linija boje i sasvim slobodnog poteza stvara estetične kompozicije kojima pokazuje neslućene crtačke sposobnosti. To se i potvrđuje kroz poneki čist, realan crtež, znalački izrađen i dorečen sa neobično zvučnim linijama, senkom, flekom, čvrstom kompozicionom celinom. Bilo da je u pitanju sasvim mali, srednji ili veći format svaki njen crtež prepun je zvuka i stvaralačke priče, svaki je definisan čak i kad je apstrakcija koja naizgled i na prvi pogled, ništa ne znači a mnogo kaže.
Stalna težnja ka inovaciji u stvaranju vodi Ivanu u stalnu različitost. Želja da ni u čemu potpuno ne liči na druge pa čak i samu sebe dovodi do svih tih različitosti i protivurečnosti u slikama i crtežima, instalacijama…. Tome doprinose i slike na drvetu, dasci, starim – etno predmetima kao svojstven iskorak van redovnih slikarskih obrazaca i šema. Otuda na ovoj izložbi i realnog i romantičnog i fantastičnog a najviše impresija. Poneka apstrakcija i fantazija samo potvrđuje njenu stalnu želju da ne slika isto, da se ne ponavlja, i da uvek izgrađuje i nadgrađuje svoje stvaralaštvo kroz večno sakriven, nedorečen i nedostižan umetnički izraz… Kao što to u umetnosti zauvek jeste. (Radoš Gačić)