Izložba: Ivane Marinković Racić u Modernoj galeriji

Kulturni centar Gornji Milanovac predstaviće u petak, 12. marta 2021. godine u Modernoj galeriji izložbu radova Ivane Marinković Racić, umetnice iz Gornjeg Milanovca..
Otvaranje izložbe je u 13 sati.

Biografija:
Ivana Marinković Racić je rođena 1978. godine. Završila je Višu politehničku školu u Beogradu 2001. godine na smeru industrijski dizajn. Izlagala je na više kolektivnih izložbi i član je Udruženja likovnih umetnika Gornjeg Milanovca. Živi i radi u Gornjem Milanovcu.
Samostalno je izlagala u Galeriji Doma vojske u Gornjem Milanovcu 2005. godine, “Pod tremom” 2005. godine i u Kruševcu. Radove je predstavila i na više kolektivnih izložbi gornjomilanovačkog udruženja umetnika. Učestvovala je u radu nekoliko lokalnih likovnih kolonija kao i na Likovnoj koloniji “Mina Vukomanović Karadžić” na Savincu. Učestvovala je i na nekoliko humanih i humanitarnih akcija i aukcija.

Nove realno romantičarske impresije

Ivana Marinković Racić ima neobičan stvaralački kontinuitet. Retko ko se tako i toliko trudi i uporno stvara u ovim čudnim vremenima tražeći stalno novi motiv, novi izraz, kolorit i sve ono što svaku novu sliku ili crtež čini celinom, dovršenim umetničkim delom. U svemu tome Ivana se nalazi i snalazi na svoj lični, originalan način, pokušavajući da u svakoj kreativnoj zamisli dokuči konačnu ideju koju kroz „istoriju slike“ i njen razvojni put stalno menja. Upotrebljavajući u svakoj kreaciji svoju duboku osećajnost i težeći da je osmisli onako kako joj se čini najbolje ona ulazi u stalno istraživanje i dograđivanje stvaralačkih elemenata svake slike želeći da im na taj način da naizgled konačno promišljen smisao. Zna i da je to nemoguće, da svaka slika čak i ako izgleda dovršeno može i dalje, i još dalje, da se nadgrađuje da se u njoj traži onaj krajnji smisao kako bi izgledala kao idejno, koloristički i kompoziciono potpuna ili banalno rečeno gotova slikana celina.
Otkad stvara Ivana prožima kroz slike elemente realnog, romantičnog i najviše impresivnog – impresionističkog. Tek ponekad dotiče se apstrakcije želeći da u nadgradnji slike ispolji i elemente njenog /ne/definisanog bojenog prostora, čak i figurativno fantastičnog. A svemu tome prethodi podslikavanje kao temeljni osnov svake njene slike, kao koloristička podloga i početna estetička vizija. U svoje kompozicije unosi i snove, neobična fantastična snoviđenja, dečju igru, imaginarne predele, čas realne, čas nepredvidive, daleke. To osmišljeno poigravanje temom odvodi je u detinjstvo, u nepregledne motive mašte, u sećanja na neprolaznost i iskrenost dečje duše, dečje igre, pune stvarne osećajnosti, bezbrižnosti, beskraja…
Veoma izrađen apstraktni crtež vodi Ivanu u nepoznate motivske i izražajne elemente. Mešavina linija boje i sasvim slobodnog poteza stvara estetične kompozicije kojima pokazuje neslućene crtačke sposobnosti. To se i potvrđuje kroz poneki čist, realan crtež, znalački izrađen i dorečen sa neobično zvučnim linijama, senkom, flekom, čvrstom kompozicionom celinom. Bilo da je u pitanju sasvim mali, srednji ili veći format svaki njen crtež prepun je zvuka i stvaralačke priče, svaki je definisan čak i kad je apstrakcija koja naizgled i na prvi pogled, ništa ne znači a mnogo kaže.
Stalna težnja ka inovaciji u stvaranju vodi Ivanu u stalnu različitost. Želja da ni u čemu potpuno ne liči na druge pa čak i samu sebe dovodi do svih tih različitosti i protivurečnosti u slikama i crtežima, instalacijama…. Tome doprinose i slike na drvetu, dasci, starim – etno predmetima kao svojstven iskorak van redovnih slikarskih obrazaca i šema. Otuda na ovoj izložbi i realnog i romantičnog i fantastičnog a najviše impresija. Poneka apstrakcija i fantazija samo potvrđuje njenu stalnu želju da ne slika isto, da se ne ponavlja, i da uvek izgrađuje i nadgrađuje svoje stvaralaštvo kroz večno sakriven, nedorečen i nedostižan umetnički izraz… Kao što to u umetnosti zauvek jeste. (Radoš Gačić)