Okružno takmičenje recitatora Moravičkog okruga biće organizovano u subotu, 24. aprila 2021. godine od 10 sati. Takmičenje se tradicionalno organizuje u Gornjem Milanocu povodom Dana opštine i godišnjice od podizanja Drugog srpskog ustanka u Takovu 1815. godine.

Odluka organizatora (Svez amatera Srbije i Centar za kulturu Valjevo) je da se 52. Smotra recitatora Srbije ,,Pesniče naroda mog“ održi, u ONLAJN formatu na svim nivoima takmičenja.
To znači da takmičari na Okružnoj smotri neće nastupati ,,uživo“, već će Kultunom centru Gornji Milanovac dostaviti snimak nastupa. Žiri će zasedati ,,uživo“, a snimci će im biti emitovani u kontinuitetu za svaku kategoriju posebno.

Deca koja su prošla opštinski nivo takmičenja, snimak pesme sa potpunim podacima takmičara (ime i prezime, razred, naziv pesme i autor pesme) moraju biti rečeni u predstavljanju pred kazivanje pesme.

Snimak takmičenja biće objavljen na FB stranici i YOUTUBE kanalu Kulturnog centra Gornji Milanovac.

Pobednici Okružne smotre u sve tri starosne kategorije predstavljaće Moravički okrug, na završnici 52. Smotre recitatora Srbije ,,Pesniče naroda mog” koja će polovinom maja meseca biti organizovana u Valjevu.

Kulturni centar Gornji Milanovac u saradnji sa Fakultetom muzičke umetnosti Beograd organizuje u sredu, 21. aprila 2021. godine u Modernoj galeriji koncert studenata Katedre za duvačke instrumente: Katarine Miljković, Davida Surdanovića, Miluna Mitića, Anje Martinović, Dušana Miranovića, Matije Rankovića i Nikole Radića.
Reč je o studentima koje podučavaju redovni profesori Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu: Miomir Simonović, Mladen Đorđević, Aleksandar Benčić, Dragan Lazić i Milan Radić.
Na repertoaru će će se naći dela velikana klasične muzike.
Klavirska pratnja biće Rada Pećanac i Melinta Benčić.
Početak koncerta je u 19 sati.

Dramski komad Маrtinа Маkdоnе: „Lepotica Linejna“ koji je na scenu postavilo reditelj Miloš Jagodić u utorak, 20. aprila 2021. godine biće izveden na velikoj sceni Kulturnog centra Gornji Milanovac.
Počletak predstave je u 19 sati, a cena ulaznice je 800 dinara.
Rezervacije: 032/711.119

O predstavi
„Lеpоticа Linејnа“ је izuzеtаn drаmski kоmаd kојi kоrеspоndirа sа аktuеlnim vrеmеnоm, bаvеći sе društvеnо оdgоvоrnim tеmаmа kао štо su – еlеmеnti nаsilја u pоrоdici, prаvо nа izbоr i slоbоdu sоpstvеnоg idеntitеtа.
Krеаtivni tim, kојi је stао izа оvоg umеtničkоg pоduhvаtа, pоtvrđuје umеtnički intеgritеt. Uz proslavljenu Ljilјаnu Stјеpаnоvić, u ulоzi Меg Fоlаn, u prеdstаvi igrајu: Đоrđе Маrkоvić i Nikоlа Rаkić, u ulоgаmа Pаtа i Rеја Duliја i Јеlеnа Stајkоvаc u ulоzi Моrin Fоlаn. Rеžiјu kоmаdа pоtpisuје Мilоš Јаgоdić. Мuziku i sоng zа prеdstаvu pоtpisuје Мilаn Đurđеvić i „Nеvеrnе bеbе“. Kоstim i scеnоgrаfiјu krеirаlа Sеlеnа Оrb. Drаmаturg prеdstаvе је Brаnislаv Nеdić.
Prеdstаvа је prеmiјеrnо izvеdеnа 17. 12. 2013. u Krušеvаčkоm pоzоrištu, gdе sе igrа nа stаlnоm rеpеrtоаru.
Snimlјеn је i spоt zа sоng „Rеkviјеm“ kојi је nаpisао Мilаn Đurđеvić i izvоdе „Nеvеrnе bеbе“, kојi je dео vizuеlnоg i еstеtskоg idеntitеtа kојi оvа prеdstаvа žеli dа pоstаvi kао stаndаrd.
Prеdstаvа „Lеpоticа Linејnа“ је bilа u tаkmičаrskој sеlеkciјi svih rеnоmirаnih fеstivаlа u Srbiјi i rеgiоnu: „Теаtаr u Тvrđаvi“ – Smеdеrеvо (nаgrаdа Маrа Brаnkоvić zа mlаdu nаdu fеstivаlа, Nikоli Rаkiću zа ulоgu Rеја Duliја ), Bоrini pоzоrišni dаni – Vrаnjе, Dаni Zоrаnа Rаdmilоvićа – Zајеčаr (nаgrаdа Zоrаnоv brk zа glumаčku brаvuru Јеlеni Stајkоvаc, zа ulоgu Моrin Fоrlаn ), Bаlkаn fеst – Dimitrоvgrаd, Меđunаrоdni fеstivаl glumcа – Nikšić, BЕLЕF – Bеоgrаd, „Аrt Тrеmа Fеst“ – Rumа, Теаtаr u јеdnоm dејstvu – Мlаdеnоvаc, 9. 10. 2015. i Fеstivаl u Аrаnđеlоvcu 10. 11. 2015. gоdinе, nа kоm је i dоbilа nаgrаdu nа nајbоlјu prеdstаvu.

„Мlаdа glumicа Јеlеnа Stајkоvаc је nаprаvilа svојеvrstаn pоdvig, pоkrеnuvši kоprоdukciјu sа Krušеvаčkim pоzоrištеm nа rеаlizаciјi kоmаdа Маrtinа Маkdоnе „Lеpоticа Linејnа“, kао prvi kоrаk u bоrbi zа dеcеntrаlizаciјu pоzоrištа. Pоdvig је, u vrеmеnu kаdа su pоzоrištа u vеlikој krizi, kаdа sе prеdstаvе vеlikih pоzоrišnih kućа skidајu sа rеpеrtоаrа, а Kulturni cеntri pо Srbiјi nisu čеstо u mоgućnоsti dа finаnsirајu gоstоvаnjа pоzоrišnih prеdstаvа, stvаrаti pоzоrišnu prеdstаvu u nаmеri dа sе pоstаvi umеtnički stаndаrd i dоkаžе dа sе ipаk mоžе, uprkоs tеškim vrеmеnimа, sаčuvаti stub bеz kоgа nаm nеmа sоpstvеnоg idеntitеtа, јеr kulturа јеstе stub nа kојi sе оslаnjа јеdnо društvо“.

Мilоš Јаgоdić, rеditеlј

Udruženje likovnih i primenjenih umetnika Gornji Milanovac u čast Dana opštine predstaviće u subotu, 17. aprila u Modernoj galeriji Kulturnog centra izložbu “Prolećni salon 2021”. Reč je o dvogodišnjoj izložbi likovnog i primenjenog stvaralaštva članova ULPU-a. Postavku će upotpuniti radovi umetnika po pozivu Umetničkog saveta Udruženja. Uz radove koje potpisuju članovi Udruženja likovnih i primenjenih umetnika Gornjeg Milanovca: Mirjana Avramović, Branka Vučićević Vučković, Žarko Vučković, Antonije Dimitrijević, Branko Dimitrijević, Ana Jelić, Jelena Jovičić, Arsenije Krsmanović, Ana Maksimović, Ivana Marinković Racić, Simo Marić, Slobodanka Marjanović, Mijat Mijatović, Milan Miletić, Izabela Mitić, Dragan Mihailović, Jasmina Petrović, Nebojša Savović Nes, Saša Savović, Ivana Stevović, Vesna Cvetić
i Nevena Čavorović, odabrane radove predstaviće i gosti: Dragan Despotović, Vesna Opavski, Bojan Otašević, Vojislav Vojo Pešterac i Jelena Šalinić Terzić.
Otvaranje izložbe je u 13 sati.

Iz Kataloga
Navikli smo da, s početkom proleća, i umetnost procveta u svim svojim vidovima i manifestacijama. Međutim, ove godine je drugačije.
Dok se planeta još uvek bori sa uporno prisutnom pandemijom, način na koji obično percipiramo umetnost se menja.

Nemogućnost društvenih okupljanja, ograničenost neposrednih kontakata, zabrinutost pred neizvesnošću budućnosti, uz žal nad odlaskom velikog broja dragih i divnih ljudi, stvorili su ambijent zarobljenosti u stvarnosti koja ne daje krila uzletima ljudskog duha. Takav atak na ličnu slobodu stvaraoci osećaju intenzivno. Uživaoci umetnosti, sa druge strane, navikli su da, osim u njoj samoj, uživaju i u socijalnom momentu umetničkih manifestacija, učestvovanju i kreiranju kulturnog života.
Ta zarobljenost je zaključala sve vidove umetnosti — muzičku, likovnu, pozorišnu, filmsku… To je i razlog što sve više stvaralaca plasira svoja dostignuća putem virtuelnih prezentacija, koncerata, izložbi… Premda takav vid komunikacije sa publikom, već neko vreme prisutan u onlajn eri današnjice, ima svoje pozitivne strane kao što su vremenska neograničenost trajanja, univerzalnost, dostupnost, ekonomičnost…, čar ekskluzivnosti fizičkog prisustva otvaranju klasične izložbe i posmatranja umetničkog dela dok stojimo pred njim, svakako se gubi. Zato su utoliko značajniji oni napori za realizacijom žive izložbe, težnje i trud koji u atmosferi sveopšte nesigurnosti, pronalaze način da održe normalnost u životu umetnosti — u životu uopšte.

Značaj ovogodišnje izložbe Prolećnog salona koji nam predstavlja milanovačko Udruženje likovnih i primenjenih umetnika, sa tog aspekta je nemerljiv. Takođe, značaj Prolećnog salona ULPU kao jedine konstantne manifestacije savremenog vizuelnog stvaralaštva u našem gradu, uz Bijenale minijaturne umetnosti, retko je istican. Kada se osvrnemo i pogledamo u prošlost, zaključak je da je uvek uspevao da ispuni estetska očekivanja, unoseći kosmopolitski duh u lokalne okvire.
Odabrana dostignuća članova, udružena sa delima uvek izuzetnih gostiju izlagača, nastala u doba uznemirujućih životnih oklonosti, svedoče o neodustajanju, nepredavanju, neprepuštanju tamnoj strani, već o izlasku na svetlost, kroz još dublju samospoznaju, ponovno otkrivanje sopstvenog umetničkog izraza, mudrijeg i osećajnijeg – savršenijeg. Ono što je primetno na ovogodišnjoj izložbi jeste veći broj autora mlađe generacije, uz pouzdano prisustvo osvedočenih imena ovdašnje likovne scene. Širok raspon zastupljenih tema i tehnika, posledica su slobode u njihovom izboru, propisane i Pravilnikom. Motivi prezentovanih radova su i novi i večni, lični i univerzalni. Neka dela su direktna, neka metaforična. Pojedini stvaraoci svojim radovima reaguju na svet oko sebe, drugi su orjentisani prema prošlosti. I dok nas svaki od njih navodi da se zapitamo o nečemu, zanimljivo je da se ni za jedan rad ne može reći da je, čak ni u prenesenom značenju, zaražen politikom, koja je toliko obuzela većinu segmenata naše stvarnosti. Ta odlika izložbi pred nama daje epitet idealnog utočišta, poetičnog skrovišta ispunjenog izmaštanim prizorima, potvrđujući da uzvišenost umetnosti, daje upravo njeno obitavanje iznad realnosti.

I ako bismo se zapitali kako umetnost odgovara na pandemiju, izložba pred nama bi nam dala odgovor: sobom samom.

Ana Ranković, viši kustos, istoričar umetnosti

U Galeriji Doma kulture “Vojislav Ilić” na Rudniku u utorak, 6. aprila 2021. godine predstavljena je izložba starih radio i tv-aparata koji su nekada krasili domove u rudničko – takovskog kraja.

Postavku iz kolekcije Momčila Paunovića čine aparati stari između 80 i 50 godina, oko kojih su se porodice nekad okupljale, a danas samo čine deo stilskog enterijera.
Izložba takozvanih „lampaša“, vraća nas u vreme kada je tehnika tek stigla u naše domove, i kada su nam te sprave zaista izgledale kao čarobne kutije.
Porodice su se okupljale oko njih da čuju najnovije vesti ili novine iz sveta muzike, a program je bio i razlog mnogih komšijskih druženja.
“Kada su se pojavili, radio-aparati su imali dozu mističnosti, dok nas danas nostalgično vraćaju u prošla vremena, i bude sećanja najčešće na detinjstvo, kaže Momčilo Paunović, autor postavke.
Na izložbi su predstavljeni radio i tv uređaji iz perioda sredine 20 veka, ali i par tranzistora i jedan vokmen. Među izloženim eksponatima je i prvi televizor (marke “Filips”) u čačanskom okrugu koji je bio u vlasništvu kompanije “Rudnik olova i cinka – Rudnik”. Svakako najvredniji eksponati su radio uređaj iz 1947 godine marke „Grunding“ koji je bio u vlasništvu francuske novinske agencije “Frans-pres” i koji punih 35 godina radio bez prestanka. Tu je i prvi srpski radio-uređaj uređaj marke “Kosmaj”i engleski “Ferguson”, kao i dva gramofona iz šesdesetih godina prošlog veka koji su proizvedeni u Češkoj, odnosno Nemačkoj.
Izloženi eksponati u Galeriji Doma kulture na Rudniku biće izloženi do 1. juna 2021. godine.

Polaznici Dramske radionice Kulturnog centra u utorak, 13. aprila 2021. godine u velikoj sali Kulturnog centra imaće javni čas u okviru koga će izvesti predstavu „Robin Hud“, Branka Milićevića.
Predstavu je na scenu postavila Slađana Popov, koja potpisuje adaptaciju teksta, muziku i režiju, dok je kostime, maske i scenografiju osmislila Valentina Nađ.
Početak javnog časa je u 19 sati.
Program će se organizovati u skladu sa epidemiološkim merama koje donosi Vlada Republike Srbije.

Komedija “Brat” Aleksandra Ristanovića, a u interpretaciji glumaca NASTeatra: Tatjane Dimitrijević, Ivana Perkovića i Aleksandra Ristanovića, ponovo će biti izvedena u ponedeljak, 12. aprila 2021. godine u 19.30 sati u velikoj sali Kulturnog centra.
Predstava na jedan šaljivi način ukazuje na probleme koje danas imaju mlađe generacije:

O predstavi:
Goran i Jelena su mladi par, pred venčanjem. Jelena odlazi na kratak put, a Goran sa drugarima proslavlja momačko veče. Pred Jelenin povratak, u stan upada Šile, uterivač dugova. On traži od Gorana da isplati dug koji je prethodno veče napravio na kockanju. Jelena se vraća i zatiče Šileta u stanu. Goran , plašeći se da kaže istinu, predstavlja ga kao svoga BRATA sa kojim je odavno izgubio kontakt. Šile na to pristaje iz skrivenih motiva koje Goran ne može ni da zamisli.
Ovde nastaje potpuna komedija zabune i situacije u koju likovi iz scene u scenu sve dalje upadaju.
Ulaz je besplatan, a broj mesta je ograničen zbog epidemiološke situacije.

Kulturni centar Gornji Milanovac u saradnji sa Savezom amatera Srbije danas (subota, 3. april 2021. godine) je organizovao Opštinsko takmičenje recitatora “Pesniče naroda mog”.

U dve starosne kategorije ON LINE, predstavili su se pobednici nedavno održanih školskih nadmetanja recitatora. U kategoriji mlađih osnovaca plasman na Okružnu smotru izborili su: Višnja Cvetković, (OŠ “Desanka Maksimović“, G. Milanovac), Ružica Petrović (OŠ “Momčilo Nastasijević“,G. Milanovac) i Teodora Vidojević (OŠ “Momčilo Nastasijević“, G. Milanovac).
Pohvale su dobili: Ana Zarić (OŠ “Sveti Sava”, G. Milanovac) i Maša Marinković (OŠ “Desanka Maksimović“, G. Milanovac).

Odlukom žirija: Aleksandre Bojović, master prof. srpskog jezika i književnosti (predsednik), Dragane Perišić, diplomiranog filologa opšte književnosti i teorije književnosti i Predraga Lošića, glumca Milanovačkog pozorišta i predstavnika Kulturnog centra, opštinu Gornji Milanovac na Okružnoj smotri recitatora predstavljaće i stariji osnovci Isidora Lazić i Lara Milena Martin, obe iz OŠ “Kralj Aleksandar I“, G. Milanovac.
Pohvale za nastup su pripale: Nataliji Damljanović (OŠ “Sveti Sava”, G. Milanovac) i Jani Radovanović (OŠ “Desanka Maksimović“, G. Milanovac).
U kategoriji srednjoškolaca nije bilo prijavljenih takmičara.
Okružna smotra recitatora “Pesniče naroda mog” biće organizovana krajem aprila u Gornjem Milanovcu i po preporukama organizatora takođe će biti ON LINE.

BEOGRADSKI FESTIVAL IGRE
MALPASO – Kompanija igre | Havana
Zahvaljujući Beogradskom festivalu igre i Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, poklonici savremene igre, posle Beograda i Novog Sada moći će i u Gornjem Milanovcu da pogledaju živi nastup i magiju teatra trupe “Malpaso” iz Havane. Reč je o jednoj od najtraženijih kubanskih trupa savremene igre.
Koncert će biti organizovan u sredu, 7. aprila 2021. godine u 19 sati u velikoj sali Kulturnog centra.
– „U Gornjem Milanovcu MALPASO će predstaviti igre: NEUKROTIVI VALCER (Koreografija: Aszure Barton / Muzika: Alexandre Balanescu, Michael Nyman, Nils Frahm), 24 SATA I PAS (Koreografija: Osnel Delgado, in collaboration with the dancers / Muzika: Arturo O’Farrill, recorded by the Afro Latin Jazz Ensemble) i TABULA RASA (Koreografija, dizajn svetla: Ohad Naharin / Muzika: Arvo Part). Za gornjomilanovačku publiku biće to pravi praznik za oči, jer u širem okruženju, nema mnogo ovakvih baletskih nastupa koji promovišu umetničku igru. Naročito danas kada je epidemijološka situacija izazvana korona virusom još uvek složena“ – ističe Dragan Arsić, direktor Kulturnog centra.

Besplatne ulaznice se preuzimaju na blagajni Kulturnog centra
(Zbog epidemijske situacije, broj ulaznica je ograničen)

NEUKROTIVI VALCER
Koreografija: Aszure Barton
Muzika: Alexandre Balanescu, Michael Nyman, Nils Frahm
Dizajn kostima: Fritz Masten
Dizajn svetla: Nicole Pearce
Asistent koreografa: Jonathan Emanuell Alsberry
Trajanje: 26’

Na početku saradnje sa kubanskom trupom, Bartonova je želela da kreira “nešto super vedro i slavljeničko, sa šarenim kostimima”. Neposredno pre kreativne rezidencije, njen otac se razboleo. “Bila sam suočena sa mogućnošću gubitka“, objasnila je, „ali kao profesionalac, stigla sam se u Havanu, osetila toplinu i zatekla okrepljujuću kreativnu atmosferu, ali i ljude koje sam zavolela. Bili smo kao porodica, deleći osećaj ravnopravnosti i ogromnog međusobnog poštovanja. Posao je tekao neprimetno.” Razvijajući koreografiju, Bartonova se pomirila sa činjenicom da su okolnosti komadu donele “izvesnu težinu”, pa je i originalni dizajn kostima zamenila jednostavna crna odeća…

Azur Barton je rođena u Kanadi, gde se školovala u Nacionalnoj baletskoj školi. Koreografijom se bavi preko 25 godina, sarađujući sa slavnim umetnicima i kompanijama, poput Mihaila Barišnjikova, Teatra milanske Skale, Kompanije Elvina Ejlija, Engleskog nacionalnog baleta, Američkog baletskog teatra, Holandskog teatra igre, Nacionalnog baleta Kanade, Kompanije Marte Grem, Državnog baleta u Berlinu, Sidnejske kompanije igre, Hjuston baleta i Hubbard Street Dance kompanije iz Čikaga, između ostalih. Njeni radovi su izvođeni na bezbroj svetskih pozornica, uključujući parisku Palatu Garnije, peterburški Marijinski teatar, Kenedi centar u Vašingtonu, Veliki teatar Ališija Alonso u Havani i Linkoln centar u Njujorku. Osnivač je interdisciplinarnog umetničkog projekta Azur Barton i umetnici. Radila je koreografije za brodvejske produkcije, uključujući “Operu za tri groša” u režiji Skata Elijota, sa Sindi Loper u glavnoj ulozi, zatim filmove i instalacije, kao i planetarne projekte društvene odgovornosti i dobročinstva. Njene koreografije su i deo brojnih televizijskih emisija, uključujući seriju sa Elis Voters i Mihailom Barišnjikovim na Sundance kanalu. Dobitnica je brojnih nagrada i počasti, dok je kao pedagog redovna gošća univerziteta i umetničkih institucija širom sveta.

24 SATA I PAS
Koreografija: Osnel Delgado, in collaboration with the dancers
Muzika: Arturo O’Farrill, recorded by the Afro Latin Jazz Ensemble
Dizajn kostima: Eric Grass
Dizajn svetla: Crawford
Trajanje: 35’

Kreirajući u okvirima laganog, uličnog stila igre, sa udarcem koji prirodno vodi u kolut, čini se da Delgadova koreografija neizbežno sledi tok domina. Pokret je opušten i svojstven telu, deluje kao improvizacija. Igrači su prenosioci izražaja koji osluškuje prirodan ritam tela, dah, puls i otkucaje srca. Tehnika je, naravno, prisutna, ali čini se da su pravila i propisi potisnuti, kako bi dozvolili čisto kretanje i izraz.

Osnel Delgado je bio igrač trupe Danza Contemporanea de Cuba od 2003 do 2011. godine, a Kompaniju Malpaso je osnovao 2013. godine, gde ostaje na mestu koreografa i umetničkog direktora. Sarađivao je sa važnim koreografima poput Maca Eka, Rafaela Bonačele, Keneta Kvarnstorma, Icika Galilija, Samira Akike, Pedra Ruiza i Žorža Sespedesa. Delgado je kreirao radove za trupu Danza Contemporanea de Cuba, Rakatan i kubanski Ebony Dance. Diplomirao je 2003. godine u Nacionalnoj školi igre u Havani, gde danas radi kao pedagog. Dobitnik je najvažnijih kubanskih priznanja.

TABULA RASA
Koreografija, dizajn svetla: Ohad Naharin
Muzika: Arvo Part
Dizajn kostima: Eri Nakamura
Asistenti koreografa: Matan David, Bret Easterling
Trajanje: 30’
Premijera: Pittsburgh Ballet Theatre, 1986./Malpaso Dance Company, 2018. in Havana.

“Tabula Rasa” je originalno kreirana za Baletski teatar Pitsburga, 1986. godine. Izraz na latinskom označava “neispisanu tablu” i odnosi se na stanje čoveka pri rođenju, pre nego što ga obeleže okolnosti i životna iskustva. U određenom smislu, Naharin je takođe “izbrisao tablu” kada je odlučio da ponovo rekonstruiše ovo delo za kubanski Malpaso, više od tri decenije nakon prve premijere. Govoreći za njujorški Džojs teatar, koreograf navodi da mu je vreme koje je prošlo podarilo “drugačiji komplet alata” u samoj interpretaciji dela, ali i novo razumevanje i iskustva kroz saradnju sa igračima. Muzika koju potpisuje Arvo Part, u prvom delu partiture nudi melodiju violine koja se melanholično gradi i bledi, zračeći opštim osećajem gubitka. Drugi deo je meditativan, sa igračima koji se kreću u formi transa, kroz teksturiranu melodičnu izmaglicu. Govoreći o koreografskom procesu dela, Naharin kaže da se „igrači moraju uveriti da je manje – bolje, i da moraju sami sebi da stvore meditativno iskustvo koje nema nikakve veze sa osećajem stajanja ispred publike”.

Ohad Naharin je stalni koreograf Kompanije Batševa i tvorac Gaga pokreta. Rođen je 1952. godine u Mizri, Izrael. Majka mu je koreograf, pedagog igre i instruktorka Feldenkraisove metode, a otac je bio glumac i psiholog. Uprkost nedostatku formalnog obrazovanja, Naharin se pridružio Kompaniji Batšheva 1974. godine. Tokom prve sezone, gostujući koreograf Marta Grem ga je pozvala da se pridruži njenoj trupi u Njujorku. Između 1975. i 1976. godine, pohađao je Školu američkog baleta, bio student Džulijard univerziteta i pratio časove Megi Blek i Dejvida Hauvarda. Zatim se tokom jedne sezone pridružio Bežarovom baletu XX veka u Briselu, da bi se vratio u Njujork 1979. godine i napravio svoj koreografski prvenac u studiju Kazuko Hirabajiši. Od 1980-1990. godine, postavljao je radove u Njujorku i inostranstvu, uključujući komade za Kompaniju Batševa, Kompaniju Kibuc i Holandski teatar igre. Istovremeno, radio je sa svojom prvom suprugom Mari Kadživarom i grupom igrača u Njujorku. Naharin i Kadživara su sarađivali sve do njene smrti 2001. godine. Godine 1990., postavljen je za umetničkog direktora Kompanije Batševa, i iste godine osnovao podmladak glavne trupe – Batševa ansambl. Od tada je kreirao preko 35 radova za obe kompanije. Nakon skoro tri decenije, 2018. godine napušta mesto umetničkog direktora Batševe, nastavljajući saradnju kao stalni koreograf. Pored svog scenskog delovanja, razvio je inovativni jezik pokreta Gaga zasnovan na istraživanju povećanja senzacije i mašte, kroz koji se stiče svest o formi, pronalaze novi obrasci kretanja i prevazilaze zacrtane granice. Gaga je svakodnevni trening za njegove igrače i globalno rasprostranjena tehnika među profesionalcima i amaterima u igri. Naharin se tokom detinjstva bavio muzikom, pa je kasnije svoj koreografski rad prožimao jedinstvenim muzičkim darom. Sarađivao je sa izraelskom rok grupom The Tractor’s Revenge (“Kir”, 1990), kompozitoirima Avijem Balelijem (“Anafaza”, 1993), Ivrijem Liderom (“Z / na”, 1995) i Grišom Lihtenbergerom (“Poslednje delo”, 2015). Pod pseudonimom Maksim Varat komponovao je muziku za “MAKS” (2007), montirao i miksovao numere za filmove filmove “Mamootot” (2003), “Hora” (2009), “Sadeh21” (2011), “Rupa” (2013), “Poslednje delo” (2015), “Venecuela” (2017)… Naharinov rad je prikazan u nekoliko filmova. U dokumentarcu “Izvan fokusa” (2007), režiser Tomer Hejman snimio je proces restauracije komada ”Dekadens” za trupu Cedar Lake. Godine 2015, braća Hejman prikazuju film “Gospodin Gaga” o Naharinu. Građanin Izraela i SAD, Naharin danas živi u Izraelu sa igračicom i kostimografkinjom Eri Nakamurom i njihovom kćerkom Nogom.

Ubrzo nakon osnivanja 2012. godine, Malpaso je postala jedna od najtraženijih kubanskih trupa savremene igre, rastućeg međunarodnog ugleda. Naglašavajući kolektivni kreativni proces, kompanija je posvećena radu sa priznatim svetskim autorima, ali neguje i nove kubanske koreografske glasove. Uz podršku departmana za produkciju njujorškog Džojs teatra, Malpaso na svom repertoaru ima originalna dela brojnih uglednih koreografa iz SAD, uključujući Ronalda K. Brauna, Treja MekIntajra, Azur Barton, Sonje Tajeh koja je dobitnica Emi nagrade, i Robin Minek Vilijams. Kao deo posvećenosti kubanskim koreografima, Malpaso izvodi i dela svojih igrača, Beatriz Garsije i Abela Roha, koji su bili nominovani za prestižnu nagradu Benois de la Danse. Takođe, često gostuju sa komadima svog umetničkog direktora Osnela Delgada, uz živu pratnju Afro Latin Jazz ansambla i kubansko-američkog kompozitora i pijaniste Artura O´Farila, koji je laureat nagrade Gremi. Trupa je nedavno svom repertoaru dodala radove legendarnog Mersa Kaningama, slavnog švedskog koreografa Matsa Eka i svetski poznatog izraelskog autora Ohada Naharina. Naharin je 2018. godine putovao na Kubu, kako bi radio sa igračima trupe, rekonstruišući za njih svoje poznato delo “Tabula Raza”.

Kulturni centar Gornji Milanovac i Umetnička radionica za izradu i opravku gudačkih instrumenata i muzički centar za edukaciju “Tarisio” prof. Miodraga V. Bogića u petak, 2. aprila 2021. godine u Modernoj galeriji organizuju koncert pod nazivom “Velikani klasične muzike za violinu i klavir”.
Na repertoaru vrsnih umetnika Miodraga V. Bogića – violina i Biserke Marović – klavir biće odabrana dela: Leklera, Betovena, Vieniavskog, Bramsa I Rahmanjinova.
Početak koncerta je u 19 sati, a ulaz je slobodan.