Udruženje likovnih i primenjenih umetnika Gornji Milanovac u čast Dana opštine predstaviće u subotu, 17. aprila u Modernoj galeriji Kulturnog centra izložbu “Prolećni salon 2021”. Reč je o dvogodišnjoj izložbi likovnog i primenjenog stvaralaštva članova ULPU-a. Postavku će upotpuniti radovi umetnika po pozivu Umetničkog saveta Udruženja. Uz radove koje potpisuju članovi Udruženja likovnih i primenjenih umetnika Gornjeg Milanovca: Mirjana Avramović, Branka Vučićević Vučković, Žarko Vučković, Antonije Dimitrijević, Branko Dimitrijević, Ana Jelić, Jelena Jovičić, Arsenije Krsmanović, Ana Maksimović, Ivana Marinković Racić, Simo Marić, Slobodanka Marjanović, Mijat Mijatović, Milan Miletić, Izabela Mitić, Dragan Mihailović, Jasmina Petrović, Nebojša Savović Nes, Saša Savović, Ivana Stevović, Vesna Cvetić
i Nevena Čavorović, odabrane radove predstaviće i gosti: Dragan Despotović, Vesna Opavski, Bojan Otašević, Vojislav Vojo Pešterac i Jelena Šalinić Terzić.
Otvaranje izložbe je u 13 sati.
Iz Kataloga
Navikli smo da, s početkom proleća, i umetnost procveta u svim svojim vidovima i manifestacijama. Međutim, ove godine je drugačije.
Dok se planeta još uvek bori sa uporno prisutnom pandemijom, način na koji obično percipiramo umetnost se menja.
Nemogućnost društvenih okupljanja, ograničenost neposrednih kontakata, zabrinutost pred neizvesnošću budućnosti, uz žal nad odlaskom velikog broja dragih i divnih ljudi, stvorili su ambijent zarobljenosti u stvarnosti koja ne daje krila uzletima ljudskog duha. Takav atak na ličnu slobodu stvaraoci osećaju intenzivno. Uživaoci umetnosti, sa druge strane, navikli su da, osim u njoj samoj, uživaju i u socijalnom momentu umetničkih manifestacija, učestvovanju i kreiranju kulturnog života.
Ta zarobljenost je zaključala sve vidove umetnosti — muzičku, likovnu, pozorišnu, filmsku… To je i razlog što sve više stvaralaca plasira svoja dostignuća putem virtuelnih prezentacija, koncerata, izložbi… Premda takav vid komunikacije sa publikom, već neko vreme prisutan u onlajn eri današnjice, ima svoje pozitivne strane kao što su vremenska neograničenost trajanja, univerzalnost, dostupnost, ekonomičnost…, čar ekskluzivnosti fizičkog prisustva otvaranju klasične izložbe i posmatranja umetničkog dela dok stojimo pred njim, svakako se gubi. Zato su utoliko značajniji oni napori za realizacijom žive izložbe, težnje i trud koji u atmosferi sveopšte nesigurnosti, pronalaze način da održe normalnost u životu umetnosti — u životu uopšte.
Značaj ovogodišnje izložbe Prolećnog salona koji nam predstavlja milanovačko Udruženje likovnih i primenjenih umetnika, sa tog aspekta je nemerljiv. Takođe, značaj Prolećnog salona ULPU kao jedine konstantne manifestacije savremenog vizuelnog stvaralaštva u našem gradu, uz Bijenale minijaturne umetnosti, retko je istican. Kada se osvrnemo i pogledamo u prošlost, zaključak je da je uvek uspevao da ispuni estetska očekivanja, unoseći kosmopolitski duh u lokalne okvire.
Odabrana dostignuća članova, udružena sa delima uvek izuzetnih gostiju izlagača, nastala u doba uznemirujućih životnih oklonosti, svedoče o neodustajanju, nepredavanju, neprepuštanju tamnoj strani, već o izlasku na svetlost, kroz još dublju samospoznaju, ponovno otkrivanje sopstvenog umetničkog izraza, mudrijeg i osećajnijeg – savršenijeg. Ono što je primetno na ovogodišnjoj izložbi jeste veći broj autora mlađe generacije, uz pouzdano prisustvo osvedočenih imena ovdašnje likovne scene. Širok raspon zastupljenih tema i tehnika, posledica su slobode u njihovom izboru, propisane i Pravilnikom. Motivi prezentovanih radova su i novi i večni, lični i univerzalni. Neka dela su direktna, neka metaforična. Pojedini stvaraoci svojim radovima reaguju na svet oko sebe, drugi su orjentisani prema prošlosti. I dok nas svaki od njih navodi da se zapitamo o nečemu, zanimljivo je da se ni za jedan rad ne može reći da je, čak ni u prenesenom značenju, zaražen politikom, koja je toliko obuzela većinu segmenata naše stvarnosti. Ta odlika izložbi pred nama daje epitet idealnog utočišta, poetičnog skrovišta ispunjenog izmaštanim prizorima, potvrđujući da uzvišenost umetnosti, daje upravo njeno obitavanje iznad realnosti.
I ako bismo se zapitali kako umetnost odgovara na pandemiju, izložba pred nama bi nam dala odgovor: sobom samom.
Ana Ranković, viši kustos, istoričar umetnosti
