Аутобиографска монодрама глумице Христине Поповић ,,Добро сам испала! Шта ми фали?”, у уторак, 19. маја 2026. године биће изведена на великој сцени Културног центра у Горњем Милановцу.

Кроз духовиту, искрену и до суза забавну причу, Христина Поповић публици доноси своје успомене, дилеме и животне лекције, али и одговоре на питања која сви бар једном поставимо себи: „Шта ми фали?“, „Зашто сам испала?“, „Коме сам испала?“.

Христина ће публику повести на путовање кроз сопствени живот и кроз животе свих нас. Публика ће, заједно с њом, откривати ситнице, које нас обликују: у коју боју је тата окречио собу кад смо се родили, како су нас мајке доносиле на свет у немогућим околностима, које су васпитне методе тада биле нормалне, а данас би завршиле на суду…

На крају, Христина преноси и ултимативни савет за добар живот који јој је дала бака, чинећи ову представу топлом, искреном и блиском свима који у њој препознају делић сопственог живота.

Почетак представе је у 20 сати, а цена улазнице је 1.500 динара.

Продаја на билетарници велике сале, радним данима од 13:00 до 20:00.

Компанија „Рудник и флотација – Рудник“ и Културни центар „Мија Алексић“ представиће у уторак, 12. маја 2026. године у Галерији Дома културе „Војислав Илић“ на Руднику репрезентативну изложбу „Деса Дугалић (1897 – 1972) првакиња драме Народног позоришта између два рата“, ауторке мр Александре Милошевић, кустоскиње Музеја позоришне уметности Србије.

Отварање изложбе је у 18 сати.

Десанка Дугалић је била једна од значајних уметничких личности која је обележила културни, посебно театарски живот између два светска рата. Поред изузетне уметничке каријере имала је богат и лични живот у коме су се огледали бурни историјски догађаји и промене које су захватиле Балкан у првој половином 20. века. Њен животопис подсећа на драмско дело необичног заплета у коме главна јунакиња, после мелодрамског монолога треба стоички да изнесе трагичне сцене.

Све чиме је била окружена раскош и беда, болест, признања и порази били су само кулисе међу којима се одвијао дуг, непредвидив, али испуњен живот Десанке Десе Дугалић.

Деса Дугалић је рођена у Чачку 1897. године. Школовала се у Ваљеву, Београду, а потом и у Паризу где је завршила глумачку школу чувеног професора Ларшеа. По завршетку студија вратила се у Београд и 1920. године дебитовала на сцени Народног позоришта. Говорила је неколико језика и пропутовала више континената. Написала је путопис „Забелешке с пута кроз Палестину, Сирију и Египат“, као и неколико драма. Подучавала је младе људе глумачком занату и написала уџбеник о глуми. За непуне две и по деценије рада одиграла је 114 улога, носећи репертоар Народног позоришта заједно са великанима српског глумишта: Рашом Плаовићем, Миливојем Живановићем, Матом Милошевићем, Владетом Драгутиновићем, Жанком Стокић и Љубинком Бобић.

Српска Сара Бернар како су је многи звали је прошла пут од богаташице до сиромаха, од миљенице Београда и медија, до изгнаника без вољене земље и крова над главом. Након Другог светског рата, играла је у позориштима у Монтевидеу, Парагвају и другим местима где је била у изгнанству. Захваљујући предусретљивости Мире Трајловић, Деса се у земљу вратила након смрти супруга др Милорада Недељковића, универзитетског професора економије. Колеге су јој помогле и повратак на сцену. У Атељеу 212 играла је у комадима: “Коктел”, “Сунчано јутро” и “Глуви и неми”. У шездесет и деветој години, први пут се опробала и на филму. Добила је улогу у остварењу Владе Павловића “Деца војоде Шмита“, а потом и у филму “Дим“ Слободана Косовалића.

Десанка Дугалић, удато Недељковић, преминула је 22. априла 1972. године у Београду. Њој у част, Музеј позоришне уметности Србије 2003. године приредио је изложбу.

Мешовити хор „Увертира“ из Краљева предвођен диригентом професором Радошом Гвозденовићем у среду, 13. маја 2026. године одржаће концерт у великој сали Културног центра у Горњем Милановцу.

Почетак концерта је у 20 сати, а улаз је слободан.

Мешовити хор „Увертира“ из Краљева је основан октобра 2022. године у оквиру Музичко-едукативне радионице „Увертира“, са јасном визијом – систематско неговање хорске музике и развој вокалне културе у локалној заједници.

Хор представља природан наставак вишегодишњег рада удружења на пољу музичке едукације, са фокусом на уметнички развој и афирмацију појединаца кроз колективни музички израз. Захваљујући континуитету рада, квалитету извођења и активном учешћу у културном животу града, хор „Увертира“ се профилисао као својеврсни градски хор Краљева и важан актер у развоју локалне културне сцене. Ансамбл окупља одрасле чланове различитих професија са или без музичког предзнања, повезане заједничком страшћу према хорском певању. Посебан акценат ставља се на афирмацију аматера, чиме се доприноси демократизацији уметности и омогућава активно учешће грађана у културним токовима, без обзира на претходно формално музичко образовање.

Рад хора заснива се на континуираном педагошком и уметничком процесу који води дипломирани музички педагог, професор Радош Гвозденовић, диригент са вишегодишњим искуством у раду са хоровима. Под његовим уметничким руковођењем развија се вокална техника, интерпретација и сценски наступ, уз неговање високих уметничких стандарда, дисциплине и колективне одговорности. Репертоар хора обухвата широк спектар стилова и жанрова – од класичне и духовне музике, преко традиционалних и етно композиција, до савремених аранжмана популарне и филмске музике. Овакав репертоарски концепт доприноси развоју публике и приближавању хорске музике различитим циљним групама, посебно у срединама ван великих културних центара.

У свом раду хор промовише идеју да је људски глас најуниверзалнији инструмент, а хорско певање један од најснажнијих облика уметничког повезивања људи – простор у којем се сусрећу уметност, емоција и заједништво.

Дечја позоришна представа „Царство и другарство“ у извођењу театра “Машине бајке” из Београда у уторак, 12. мај 2026. године биће изведена на великој сцени Културног центра “Мија Алексић” у Горњем Милановцу.

Тематика представе ослања се на популарне ликове из серијала „Габине кућице“ и кроз игру наглашава значај маште и међусобног пријатељства.

Главна јунакиња ове приче, Габи уз помоћ Виле Добриле одлази у свет маште у коме је другарство и поштовање породичних вредности највеће богатство .

Цена улазнице је 400 динара, а почетак представе је у 18 сати.

Милица Весовић, клавир и Јаков Павловић, кларинет у понедељак, 4. маја 2026. године одржаће концерт класичне музике у холу испред велике сале Културног центра у Горњем Милановцу.

Клавирска сарадња: Александар Поповић.

На репертоару ће бити одабрана дела: Б. Ковача, Ј. С. Баха, Л. В. Бетовена, Ј. Штамица, Ф. Шопена, А. Гргина, А. Месажера.

Почетак концерта је у 20 сати, а у улаз је слободан.

Јаков Павловић рођен је 2007. године у Горњем Милановцу. Ученик је завршне године СМШ „Др Војислав Вучковић” у Чачку, одсек кларинет. Музичко образовање је започео у Горњем Милановцу као деветогодишњак, где је и завршио основну музичку школу. Од самог почетка је у класи професора Александра Поповића са којим је остварио бројне запажене резултате на државним и интернационалним такмичењима. Полазник је бројних мајсторских курсева код наших еминентних професора (Огњен Поповић, Вељко Кленковски…).  Поред кларинета свира и саксофон. Планови за будућност су музичка академија и креирање сопствене музичке приче.

Милица Весовић рођена je 2007. године у Чачку. Основно музичко образовање је започела у МШ „Др Војислав Вучковић“ (одељење у Горњем Милановцу) у класи професора Александра Поповића, а завршила у класи професора Милана Радовановића. Као ученица основне школе је наступала на више такмичења републичког и међународног нивоа, на којима је остварила запажене резултате. Уписала је средњу музичку школу „Др Војислав Вучковић“ у Чачку,  у класи проф. Марије Рудеж Тишма. У средњој школи наставља да осваја награде на значајним такмичењима републичког и међународног нивоа. У будућности жели да се даље усавршава као солиста и камерни музичар.

У месецу обележавања Дана општине Горњи Милановац и 211 година од подизања Другог српског устанка, Културни центар “Мија Алексић” и породица Душана Р. Илића (1932 – 2024), новинара писца и свестраног уметника представиће у четвртак, 30. априла 2026. године у холу испред велике сале рукописно издање збирке песама „Питање трајања“.

О делу Душана Р. Илића и стваралачком опусу признатог и награђиваног српског и југословенског новинара говориће: Радош Гачић, историчар уметности, Илија Драшовић, академски уметник, Јован Тошић, професор клавира и чланови породице Душана Р. Илића.

Модератор програма је Предраг Лошић.

Почетак промоције је у 14 сати.

О Душану Р. Илићу

Душан Р. Илић (1932 – 2024) је рођен у Сарајеву. Основну школу и гимназију завршио је у Горњем Милановцу, а студирао је на Филозофском факултету у Београду. Новинар је од 1955. године.

Илић је био уредник у Радио Београду, а путописе је објављивао и у дневном листу „Политика“ и „Књижевним новинама“.

За радио репортажу „Други живот ђака првака Милана Ковачевића“ добио је међународну награду „Сребрни муфлон“, док је за радио драму „Све је мање кишобранџија“ добио прву награду на фестивалу у Охриду.

Добитник је и награде „Младо поколење“ за циклус дечјих емисија, а за књижевно стваралаштво посвећено деци добио је и признање „Змајев штап“. Био је члан УНС-а (Удружења новинара Србије) од 1963. године.

Душан Р. Илић преминуо је 2024. године у Горњем Милановцу.

Представа „Наш разред”, инспирисана драмом Тадеуша Слобођанека, у адаптацији и режији Татјане Мандић Ригонат, у среду, 29. априла 2026. године биће изведена и на великој сцени Културног центра у Горњем Милановцу.

Чувени комад савременог пољског аутора, чији је значај потврђен кроз бројне поставке на сценама широм Европе и света, превела је Бисерка Рајчић.

Овај вишеструко награђивани текст овенчан је, између осталог, и најзначајнијом пољском књижевном наградом „Нике“.

„Представа се темељи на стварним догађајима из села Једвабне, у којем су 1941. године Јевреји прогоњени од стране својих комшија и мештана – Пољака. Не нацисти, па ни немачка војска. Били су то људи који су се познавали, са којима су одрасли, седели у истој клупи, славили рођендане, делили детињство и прве љубави“, Татјана Мандић Ригонат.

Пратећи судбине десеторо школских другова, Пољака и Јевреја, кроз деценије двадесетог и двадесет првог века, представа отвара питање фашизма и страшних злочина, као и универзалног трагања за истином и правдом.

У представи играју: Нина Нешковић, Сузана Лукић, Јелена Благојевић, Вучић Перовић, Недим Незировић, Петар Стругар, Данило Лончаревић, Драган Секулић, Душан Матејић, и Јован Јовановић.

Сценографију представе урадио је Бранко Хојник. Костимографију потписује Ивана Васић, а композитор је Ирена Драговић. За сценски говор побринула се др Љиљана Мркић Поповић, а за сценски покрет Игор Коруга. Мајстор светла је Миодраг Миливојевић. Маске Марко Дукић, а позорнице Зоран Мирић. Мајстори тона су Дејан Дражић и Роко Мимица.

Почетак представе је у 20 сати, а цена карте је 2.000 динара.

Продаја улазница на билетарници велике сале, радним данима од 13:00 до 20:00.

Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, у оквиру серије наступа студената Одсека за музичку уметност, у уторак, 28. априла 2026. године у холу испред велике сале Културног центра у Горњем Милановцу организује концерт назива “Филум на точковима”.

Концерт ће извести студенти Катедре за хармонику: Александар Пејовић, Борна Шестак и Алекса Кевић.

На програму су дела: Грига, Чајковског, Листа, Баха, Гурбинда, Брекала и Ганцера.

Почетак концерта је у 20 сати.

Слободан улаз.

Међународни бијенале уметности минијатуре – највећа и најобухватнија изложба малог формата данас је (18. април 2026.) по осамнаести пут представљен светској уметничкој јавности. Церемонија отварања и додела награда уприличена је у великој сали Културног центра „Мија Алексић” у Горњем Милановцу.
Миодраг Ивановић, помоћник министра културе за савремено стваралаштво пресецањем врпсе и симболичним отварањем врата Модерне галерије отворио је 18. Међународни бијенале уметности минијатуре.

Поставка обухвата 657 уметничких дела разврстаних у седам излагачких категорија (сликарство, графика, скулптура, цртеж, примењена уметности, фотографија и интермедија) које потписује 438 аутора из 25 земаља света (Аустралија, Аустрија, Белгија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Израел, Италија, Јужна Африка, Мађарска, Мексико, Немачка, Нови Зеланд, Пољска, Португалија, Румунија, Русија, С. Македонија, Словенија, Србија, Турска, Хрватска, Црна Гора, Француска, Чешка и Шведска).
Пратећи програм Бијенала су изложбе које потписују Владо Ђорески (графике) и Гоце Божурски (цртежи).

У име организатора манифестације бројне уметнике, представнике дипломатског кора, министарства културе Републике Србије и госте манифестације је поздравио Драган Арсић директор Културног центра “Мија Алексић”.

Арсић је том приликом истакао да је велика част што је током година овај мали град (Горњи Милановац) постао толико значајан у уметничким круговима света и то првенствено захваљујући Међународном бијеналу уметности минијатуре.

Госте манифестације, у име града домаћина поздравила је и Јадранка Достанић, председница Организационог одбора Бијенала и заменица председника општине Горњи Милановац

• Ово је дан у коме наш град постаје богатији за још једну велику светску манифестацију — 18. по реду Међународно бијенале уметности минијатуре. Ово је дан нашег и вашег великог уметничког празника, најпрестижније манифестације уметности малог формата у свету.
  Поносни смо на њу, на све који у њој учествују, као и на оне који су је годинама подржавали и допринели да се тај гласни низ минијатура, који се мери хиљадама и десетинама хиљада радова, настави истим стваралачким и организационим жаром који нас прати све ове године и деценије.
  Огромну захвалност дугујемо свим учесницима, а посебно награђеним и похваљеним ауторима, затим организатору, Општини на кључној — како финансијској, тако и свакој другој — подршци, Министарству културе, као и свим пријатељима уметности.
  Добродошли у наш и ваш велики свет минијатура. Уживајте у лепотама стваралаштва, јер стваралаштво је највећи људски креативни изазов, као што је уметност минијатуре наш посебан изазов и понос, рекла је између осталог Јадранка Достанић.

  Уз општину Горњи Милановац – официјалног оснивача манифестације, покровитељ Међународног бијенала уметности минијатуре, посредством институције конкурса за пројекте је и Министарство културе Републике Србије. У име ресорног министарства присутнима се обратио и Миодраг Ивановић, помоћник министра културе за савремено стваралаштво.
  – Међународно бијенале уметности минијатуре континуирано се одржава скоро четири деценије и представља изузетно квалитетну и значајну манифестацију. Отварање овако репрезентативне изложбе увек је сјајна прилика да се истакне значај овог догађаја.
  Оно што је посебно важно јесте његов међународни карактер. Не треба заборавити да су пројекти оваквог типа значајан чинилац регионалне сарадње. Радови уметника из Северне Македоније, Хрватске, Бугарске, Босне и Херцеговине, Румуније, Црне Горе и других земаља сведоче о отворености локалних средина за различита уметничка виђења, али и о културним и друштвеним процесима на које савремена уметност често реагује.
  Ништа мање није значајно ни позиционирање културне сцене на међународној мапи — и Србије и бројних држава из којих долазе учесници изложбе, попут Италије, Аустрије, Мађарске, Немачке, Јужне Африке и Шведске. Истовремено, Горњи Милановац показује свој изразити космополитски дух, што успех Међународног бијенала чини још већим, рекао је између осталог Ивановић.

  

Концепцијски поставку 18. Бијенала осмислили су чланови Уметничког савета Културног центра: Саша Јањић, председник, Даниел Микић и Аница Радошевић Бабић, а најбоље међу најбољима прогласио је жири у саставу: Саша Јањић (Србија), председник, Миха Цолнер (Словенија) и Тони Васић (С. Македонија).

– Прошло је 36 година од првог бијенала. Имао сам част да присуствујем његовом отварању. Мало ко је тада очекивао да ће ова манифестација заживети у оволикој мери. Сама техника минијатуре, као и правила која она подразумева, веома су захтевни. Уметници то добро знају — потребно је и надахнуће и озбиљна припрема да би се успешно стварало у овом формату.
Управо тиме смо се руководили приликом избора радова за изложбу, а посебно приликом одлучивања о наградама: естетским вредностима, осећајем за уметност и талентом, али и оним што се често занемарује — огромним трудом који стоји иза сваког рада. Јер ми на изложбама видимо само готов производ, док све оно што му је претходило — истраживање, припрема, сам процес извођења и време које је у то уложено — остаје невидљиво. А код минијатуре се тај труд може мерити вишеструко.
Желим још једном да се захвалим свима који су допринели да се ова изложба одржи и на републичком нивоу, кроз финансијску подршку, и граду Горњем Милановцу, који улаже велики напор у њену реализацију. Посебно желим да истакнем заслуге људи који су радили на организацији, а нарочито Невене Чаворовић (уредник ликовног програма Културног центра), као једног од главних стубова овог пројекта. Она и њен тим уложили су велики труд у селекцију, систематизацију и представљање радова, како би изложба била прегледна и доступна публици, а посао их чека и након њеног затварања, рекао је Даниел Микић.

Жири је доделио велику награду бијенала (Гран при) и седам равноправних награда, у рангу прве награде, у свакој изложбеној категорији. Због високог квалитета одабраних радова, жири је доделио и седам похвала.
Похвале Бијенала су добили: Стефан Стевановић (Србија) – сликарство, Владо Ђорески (С. Македонија) – графика, Милош Шарић (Србија) – скулптура, Маријета Сидовски (Србија) – цртеж, Деспина Црнчевић (Србија) – примењена уметност, Зоран Рашић (Србија) – фотографија и Вана Урошевић (С. Македонија) – интермедија.

Прву награду 18. Међународног бијенала уметности минијатуре у категорији

Прву награду за сликарство добила је Милица Раичевић (Србија) за радове “Отац“ и „Деда“, за графику је награђен Слободан Радојковић (Србија) за радове “Без назива 1 и 2″, а за скулптуру Сара Андор (Мађарска), за рад „Цресцит суб пондере палма”. Ивона Велковска (С. Македонија) за радове “Откриј тко те гледа!“ и “Све може да се промени” добитница је прве награда за цртеж. Прва награда за примењену уметност додељена је Доминики Морариу (Србија) за радове “Књига – буквар“ и “Књига – Истанбул“. Радови Катарине Радовић (Србија) „Каскада“ и „Спона” награђени су првом наградом за фотографију. И прва награда за интермедију додељена је ДиСТРУКТУРИ (Србија), за видео рад “Екологија простора” / аксиоми,

Рајко Попивода, уметник из Србије осамнаести је добитник Велике награде (Grand-Prix) Meђународног бијенала уметности минијатуре. Гран-при, Попиводи је додељен за радове у области интермедија “Заробљени лавиринт” и “Изложба у лавиринту”.
– Међународни бијенале уметности минијатуре реализује се већ 18. пут и то у простору свог трајања и значаја. Сматрам да је то изузетно важно, не само за ову средину, односно Србију, већ и за међународни културни простор.
Ова манифестација пружа могућност да се кроз мале формате уметничких радова изразе и прикажу различита размишљања, идеје и концепти уметника, што публика има прилику да види на једном месту и сагледа управо на овој изложби.
Од срца честитам свим учесницима, и свим грађанима, и радујем се што је ова изложба отворена, рекао је Попивода.

Подсећамо, награде Бијенала су: Гран при (1.500 евра) и седам равноправних награда у рангу прве награде (по 500 евра) у свакој изложбеној категорији.

Додела награда и признања лауреатима 18. Међународног бијенала уметности минијатуре била је прилика да се јавности представи и каталог манифестације. По већ утврђеној концепцији изложбу прати двојезични каталог манифестације, укоричен тврдим повезом и у димензијама изложених експоната – 10х10 цм.
Церемонију уручења награда и признања употпунила је артискиња Сања Радуловић.

Власник фотографија Културни центар “Мија Алексић”
Аутор фотографија: info@prestigephoto.rs