Дарка Рајић, уметница из Јагодине представиће у петак, 16. јануара 2026. године у холу испред велике сале Културног центра изложбу назива “Полетност”.

Отварање изложбе је у 18 сати.

Полетност

Дарка Рајић завршила је средњу текстилну школу – смер дизајн одеће. Даље образовање наставила је у Београду, на студијама дизајна одеће и текстила. Иако професионално везана за моду, њен стваралачки израз од самог почетка нагиње ка текстилу и сликарству. Паралелно са сликањем бавила се израдом уникатног накита, док је музика дуго заузимала централно место у њеном уметничком идентитету.

У периоду када се животни фокус помера ка породици и деци, сликарство преузима прво место и постаје простор пуне посвећености и личног израза. Ова изложба представља њено прво јавно представљање у сликарском светлу.

Радови настају из интуитивног и симболичког приступа сликарству. Птице су приказане као симболи унутрашњег полета и будности, док се мандала, круг и око јављају као знаци равнотеже и сабраности. Орнамент и ритам форме граде медитативни простор слике.

Полетност је лично истраживање и тиха порука о вери у себе, истрајности и унутрашњем лету.

Нака Вам се остваре најлепши снови, испуни свака жеља.
Да Вам Нова година буде пуна авантура, доброг расположења и свакодневног уживања у ситницама.
Живели.

Ваш Културни центар

Под окриљем Културног центра у среду, 31. децембра 2025. године у великој сали биће уприличен Дечји Новогодишњи програм.
У програму ће наступити полазници: Музичке радионице „Classic“, Балетске школе Националне фондације за уметничку игру, одељење у Горњем Милановцу, полазници Драмске радионице Културног центра, коју води дипломирани глумац Иван Пантовић и Дечја фолклорна група “Фолклориштанце” под уметничким руководством Невене Јанковић и Марије Муњић.
Почетак програма је у 11 сати, а водитељ је Осман Ахмед, глумац и аниматор, познат као Маестро Загорелић и Осман Плава птица.

Музичкa радионица “Classic” из Горњег Милановца одржаће у уторак, 30. децембра 2025. године у холу испред велике сале Културног центра Новогодишњи концерт.
На програму полазника радионице гитаре, клавира и виолине биће одабрана дела класичне и забавне музике.
Почетак концерта је у 17 сати, а улаз је слободан.

Јана Крижак (сопран) уз подршку Невене Живковић (музички сурадник – корепетитор) у понедељак, 29. децембра 2025. године у холу испред велике сале Културног центра у Горњем Милановцу одржаће концерт назива “Новогодишњи музички дукати – вече арија, оперете и мјузикла”.

Почетак концерта је у 18 сати, а улаз је слободан.

Фондација “Деца деци” у сарадњи са Mтс Двораном, наследницима Душка Радовића и Миодрага Илића Белог, глумцима Иваном Јевтовићем, Браниславом Подрумац и Тамаром Радовановић на сцену је поставила музичко-сценску представу “На слово, на слово”, која ће у петак, 26. децембра 2025. године од 18 сати бити изведена на сцени Културног центра “Мија Алексић” у Горњем Милановцу.

Представа је урађена по мотивима истоименог серијала за децу који је седамдесетих година прошлог века емитован на Телевизији Београд.

Ослањајући се на безвременске текстове Душка Радовића и оригиналну музику Миодрага Илића Белог, створена је музичка представа која има за циљ да неким новим клинцима открије време у коме су расли и сазревали њихови родитељи, при том настојећи да најмлађима приближи уметност на начин који је разумљив, инспиративан и дирљив.

Око пројекта “На слово, на слово” окупили су се уметници који већ годинама свесрдно раде на промоцији културе, музике и образовања – не само међу децом, већ и међу родитељима, наставницима, младима и широм публиком, уверени да уметност може бити, и јесте пут ка бољем друштву.

Тако је и ова представа у извођењу Дечје филхармоније створена с љубављу, одговорношћу и вером у снагу речи, музике и заједништва. У средишту ове позоришне чаролије су деца – искрена, радознала и духовита, баш каква је била и сама серија. Уз њих ће се на сцени појавити и врхунски уметници из области музике, глуме и покрета, који ће заједно оживети омиљене ликове и песме.
Окупљен је посвећен тим професионалаца – композитори, глумци, музичари и редитељи, који са посебном пажњом и поштовањем приступају наслеђу Душка Радовића. Оркестар Дечје филхармоније предводиће чувени маестро Љубиша Јовановић, музичке аранжмане припрема син композитора оригиналне музике Драгољуб Драган Илић, а глумачку поставу предводи Иван Јевтовић. Заједно са дечјим оркестром и децом глумцима, они ће дати ново рухо познатим стиховима и мелодијама “На слово, на слово”.

Генерације које су одрасле уз “На слово, на слово” данас имају своју децу. Жеља тима окупљеног око пројекта је да се споје прошлост и садашњост, традиција и савремени израз – доживљај који повезује породице, подсећа нас на вредности које не застаревају и инспирише све генерације.

О Дечјој филхармонији 

Чланови Дечије филхармоније су талентовани ученици нижих и средњих музичких школа из Београда, добитници награда на престижним домаћим и међународним такмичењима. Неки од чланова Дечје филхармоније су дугогодишњи корисници инструмената Фондације “Деца деци”, која тако помаже њихово школовање и професионално напредовање. Такође, у циљу стварања шире платформе за културну размену и повезивање најмлађих, фондација “Деца деци” је од 2015. године проширила активности и оформљен је Регионални дечји оркестар који чине деца из пет градова: Београда, Загреба, Љубљане, Сарајева и Скопља и јединствени је пројекат културне размене међу младима у региону.

Јелена Танасијевић, песникиња из Тополе представиће у петак, 26. децембра 2025. године у Дому културе ”Војислав Илић” на Руднику збирку песама “Верујем у лепоту душе”.

Гост промоције биће Саша Пилиповић, глумац Књажевско-српског театра у Крагујевцу.

Почетак програма је у 18 сати.

Јелена Танасијевић је рођена 1985. године. По професији је специјалиста струковни терапеут, запослена у Заводу за смештај одраслих лица „Мале Пчелице“. Ради и као предавач изборних предмета на Медицинском факултету и Медицинској школи у Крагујевцу. У слободно време пишe за своју душу налазећи инспирацију у природи, људима, мотивацији и чудима. Поезију ствара у последњих пет година, а у фебруару је објавила прву збирку песама.

Добитница је награде на Десетим Ђурђевданским песничким сусретима.

Чланица је Удружења писаца Крагујевца и учесница на бројним поетско-музичким догађајима.

Културни центар Горњи Милановац организује у уторак, 23. децембра 2025. године јавни час полазника Драмске радионице.

Програмом “Цвету цвеће кроз поезију”, који је осмислио Иван Пантовић, дипломирани глумац представиће се најмлађи полазници радионице.
Почетак програма је у 19 сати.

„Видите, нисте ћорави, колико људи гине у свету, по разним ратиштима. Колико људи умире од разних излечивих болести и од глади! Морамо све те људе узети под своје!  Прави је тренутак за велики светски посао! Способни смо да сахранимо цео свет!”

После успешне мини-турнеје Милановачког позоришта по Словенији, са представом “Маратонци трче почасни круг,” за коју се тражила карта више, комедија Душана Ковачевића коју је на сцену поставио Бранко Кнежевић у понедељак, 22. децембра 2025. године поново ће се наћи пред горњомилановачком публиком, овога пута биће изведена на великој сцени Дома културе. Представа је дар Културног центра “Мија Алексић” грађанима Горњег Милановца поводом предстојећих празника.

Породицу Топаловић у представи отелотворују : Иван Пантовић (Мирко), Предраг Лошић (Лаки), Владимир Јовановић (Милутин), Бранко Кнежевић (Аксентије) и Милан Аћимовић (Максимилијан). Ђенку Ђавола тумачи Михаило Ристић. Улога Оље поверена је Теодори Милетић у алтернацији са Софијом Крстић, док ће у улози Кристине наступити Сара Вуловић. У представи наступају и најмлађи чланови Милановачког позоришта Вукашин Ђурковић и Војин Јелић. Мајстор сцене је Милан Аћимовић, а светла и тона Горан Драгутиновић.

Подсећамо, драма је написана 1972. године када је Ковачевић био студент треће године драматургије на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду.

Подстакнут укидањем студентске стипендије, од које се издржавао, Ковачевић је написао црнохуморну драму, која је представљала његов обрачун са комунистичком влашћу. Власт је доживео као погребно предузеће, као гробаре који сахрањују таленте, вештину и младост. Која својом, неспособношћу и халапљивошћу, од себе, из земље или у земљу, тера све који супротно мисле.

Представа “Маратонци трче почасни круг” је премијерно изведена 26. фебруара 1973. године (Љубомир Драшкић Муци, редитељ и Борислав Михајловић Михиз, драматург).

Иако је драма била замишљена као озбиљна критика друштва кроз трагедију, позоришна публика је од премијерног извођења, представу прихватила као комедију.

Радња драме је смештена у савремено доба (почетак 1970-их). Интересантно је да је приликом писања филмског сценарија прича смештена у тридесете године прошлог века. Упоређујући драму и филм, највећа интервенција на ликовима односи се на лик Ђенке. У драми он је представљен као „ситни градски мангуп”, док је у филму Слободана Шијана, Ђенка кинооператер.

Почетак представе је у 20 сати.

Преузимање бесплатних улазница на билетарници велике сале, радним данима од 13:00 до 20:00.

Да ли сте знали? Неке од занимљивости филма “Маратонци трче почасни круг”

Филм „Маратонци трче почасни круг“ је добитник многих домаћих и међународних награда и сматра се једним од најбољих остварења српске и југословенске кинематографије. Премијерно је приказан 1982. године, а у главним улогама нашли су се: Данило Бата Стојковић, Павле Вуисић, Мија Алексић, Бора Тодоровић, Богдан Диклић, Мића Томић, Зоран Радмиловић и многи други.

Иако је један од најпопуларнијих остварења, неке од ових занимљивости о филму вероватно нисте знали .

1. „Маратонци“ су били критика тадашњег система. Аутора је власт подсећала на погребно предузеће. После смрти Пантелије (који наводно представља Тита), оснивача погребног предузећа „Дуго коначиште“, наследници крећу у борбу око поделе имовине. Ковачевић на крају филма на симболичан начин предвиђа распад Југославије…

2. И ако званично није било цензуре, постојала су одређена тела која су одлучивала шта сме пред публику, а шта не. Разне комисије неколико пута су одлагале почетак снимања филма, а на прву верзију сценарија стављена је забрана. Проблематичне сцене по мишљењу цензора су избачене.

3. Из филма је избачена и сцена која би гледаоцима можда дала праву слику о лику служавке Оље (Мелита Бихали) у породици Топаловић. Наиме, она Топаловићима није служила само за одржавање домаћинства… У избаченој сцени Лаки (Бата Стојковић) улази у собу и затиче свог деду Аксентија (Мија Алексић) у кревету са служавком Ољом и повикне: „Деда, шта то радиш, вечерас је мој ред!“.

4. Према оригиналном сценарију за представу „Маратонци трче почасни круг“, старост чланова породице Топаловић је: Пантелија 150 година, Максимилијан 126, Аксентије 102, Милутин 79, Лаки 44, Мирко 24.

5. Многи не знају интересантну причу о лику Билија Питона, који је маестрално тумачио Зоран Радмиловић. Улога је првобитно била намењена Ташку Начићу, али је он одбио због приватних разлога. Посебно је интересантно што је Начић годинама тумачио лик Билија у представи.

6. Један од популарнијих ликова у филму је и Ђенка (Бора Тодоровић). Лик је инспирисан Костом Новаковићем, сниматељем и кинооператером из Београда. За Ђенку је везана и алузија о крематоријиму. У сцени где Лаки крематоријуме описује као будућност, Ђенка потврђује његову изјаву, коментаришући да их је виђао у Немачкој, алудирајући на прве нацистичке логоре и спаљивање људи.

7. У филму се могу видети и сцене три различита снимка из међуратног периода. На почетку филма приказан је архивски снимак атентата на краља Александра I Карађорђевића у Марсеју (1934), касније сцена чешког филма „Екстаза“ из 1933. са глумицом Хеди Ламар и снимак у Ђенкином биоскопу који приказује певача Милана Тимотића како пева чувену песму „Сви ви што маштате о срећи“. Сцена је узета из краткометражног филма „Прича једног града“ (Београд) из 1941. године, режисера Макса Калмића.

8. Поред куће на Косанчићевом венцу, филм је сниман на различитим локацијама у Београду, али и у Панчеву.

9. Човек који из бунара вади мртво прасе је Станојло Милинковић, глумац аматер из села Грабовац код Свилајнца. Појавио се као споредан глумац у четири филма Слободана Шијана, међу којима је и филм „Ко то тамо пева“. Први пут је запажен на аудицији за филм „Најлепша соба“ из 1978.

10. Поред мјузикла и бројних представа, „Маратонци“ су се нашли и у форми стрипа. Године 2013. домаћи мајстори стрипа Драган Лазаревић Лазаре и Божидар Милојковић Бам одлучили су да један од најбољих домаћих филмова стрипују у 128 табли.