Културни центар “Мија Алексић”, Горњи Милановац, започео је са уписом полазника у ликовну радионицу „In Gogh“. Радионица је намењена деци узраста од 5 до 16 година.

Радионицом руководе Валентина Нађ, дипломирани вајар и Небојша Гојковић, професор разредне наставе.

Програм радионице, осим рада са класичним материјалима, подразумева и рад са материјалима који не улазе у планове часова ликовне културе. У радионици деца сликају и на старим ципелама, праве портрете и маске у техници папир машеа, праве скулптуре од делова старих и поломљених играчака, тканице од папира, вајају, а сликају и по својим лицима…

Број места је ограничен.

Информације: 065/57-15-135

Репрезентативна изложба слика и личних предмета Милене Павловић Барили, једне од најинтересантнијих личности уметничке Европе између два светска рата представљена је у Горњем Милановцу. 

Поставку, у два галеријска простора Културног центра „Мија Алексић“ (Модерна галерија и хол Дома културе) чине 64 уметничка дела и лични предмети уметнице, за коју се сматра да је једини афирмисани представник надреализма у српском сликарству.

Изложба „Лица сцене у бојама Милене“ реализована је у оквиру пројекта 12. Међународни филмски фестивал у Горњем Милановцу и „Дани Мије Алексића“.

Сусрет Милениног сликарства са филмом, кроз ову изложбу добија посебно значење. Занимљиву нит између Милене Павловић Барили и Мије Алексића представља сусрет различитих уметничких светова – Милена је у својим делима сликала лица глумаца и била очарана светом филма, док је Мија Алексић, своју потребу за стварањем исказивао кроз цртеж и слику. Тако се у оквиру изложбе „Лица сцене у бојама Милене“ симболично укрштају сликарство и глума, платно и сцена, Миленин поглед на глумца и Мијин поглед сликара.

У име организатора изложбе, бројне посетиоце поздравили су Драган Арсић, директор Културног центра „Мија Алексић“, и Љиљана Дабић, директор Фондације Миленин дом – Галерија Милене Павловић Барили (Пожаревац).

О Милени Павловић Барили, њеном стваралаштву, биографији и уметничком опусу говорила је Виолета Томић, историчар уметности. Она је, том приликом између осталог истакла да је Милена остварила снажан уметнички израз који је обележио европску авангарду четврте деценије двадесетог века. Њена снажна уметничка креативност огледала се кроз разноврсна интересовања која су се кретала од цртежа, слика, модних илустрација и дизајна, костимографије, па до поезије.

У стваралаштву Милене Павловић Барили препознају се четири фазе сликарства:

• београдски и минхенски период (1922 – 1928) које подразумевају фазе њеног школовања;
• париско – римски период (1931 – 1936) који негује својеврстан магични постнадреални, линеарни стил и поетичност засновану на личној митологији;
• „ренесансни“, метафизички период (1936 – 1942) у коме настају њени најразличитији радови и
• амерички (1939 – 1945).

Рани период њеног сликарства био је везан за школске назоре за људе и природу која ју је окруживала; Младић у плавој кошуљи, Портрет жене са зеленим шалом, Зимски пејзаж. Често слика и свој сопствени лик; Аутопортрет са мајком, Аутопортрет с белом током. На тој слици можемо приметити да се уметница идентификује са гламуром током „златних“ двадесетих година XX века, нагласила је Томић и додала да је Милена своју фасцинацију филмом  преточила у портрете филмских глумаца, као што су звезде немих филмова Конрад Фајт, Рудолф Валентино (прва звезда са статусом поп – иконе) Глорија Свансон и Пола Негри. Сликала је и Џозефину Бејкер, афроамеричку глумицу, играчицу и певачицу, а урадила је и портрет крхке балерине Ане Павлове.

Током боравка у Паризу и Риму њен уметнички језик постаје слободнији, прожет симболиком, метафизичким просторима и сноликим призорима. Дела попут Жене са пробушеним листом, Композиција са рукама, Девојке са гитаром, Црне жене са фигуром показују удаљавање од непосредне стварности и окретање ка загонетном и имагинарном свету, рекла је Виолета Томић.

Уочи Другог светског рата одлази у Америку. У Њујорку остварује успешну сарадњу са познатим модним часописима као што су: Vogue, Glamour, Charm, House Beautiful, Taun & Contri… На позив композитора Ђан Карла Менотија прави скице костима за балет Себастијан.

У америчком периоду Милена слика низ портрета познатих лица и крунисаних глава: шведског принца Карла, аустријског надвојводу Франца Јозефа, краља Петра II Карађорђевића. За свој тридесети рођендан слика Аутопортрет са велом, коју данас сматрамо њеним ремек – делом.

На изложби у Вашингтону упознаје Роберта Томаса Гослена и крајем 1943. се удаје за њега. Следећег пролећа приликом јахања пада са коња и повређује кичму. Интезивно ради иако на себи носи метални корсет, истакла је Виолета Томић и додала да се српска уметница упокојила марта месеца 1945. године у Њујорку.

Поставка „Лица сцене у бојама Милене“ биће изложена до 12. октобра.

Драгица Радосављевић Цакана, српска певачица, препознатљива по свом аутентичном извођењу народних и изворних песама, у четвртак, 10. септембра 2026. године у великој сали Културног центра у Горњем Милановцу одржаће концерт назива “Вече изворне народне музике”.

Концерт се организује у циљу очувања традиционалних песама са Балкана, са посебним нагласком на косовске, јужносрбијанске и староградске песме.

Драгица Радосављевић Цакана је препознатљива по свом оригиналном, надахнутом извођењу песама, као и сарадњи са Народним оркестром РТС-а. Њени наступи најчешће обухватају: традиционалне косовске песме (“Јечам жњела”, “Еј, драги, драги” и “Густа ми магла паднала”), изворне класике (“Жубор вода жуборила”, “Бело лице љубам јас” и других традиционала у пратњи етно-група или акустичних народних ансамбала) и ауторске композиције које се ослањају на традиционални мелос (“Осећам”, “Ево ме опет, ево”, “Доле јужно”).

Почетак концерта је у 20 сати.

У оквиру “Дана Мије Алексића” и 12. Међународног филмског фестивала у Горњем Милановцу, у петак, 4. септембра 2026. године, у Модерној галерији Културног центра “Мија Алексић” биће отворена репрезентативна изложба слика једне од најинтересантнијих личности уметничке Европе између два светска рата и јединог афирмисаног представника надреализма у српском сликарству – Милене Павловић Барили.

Поставку чине 64 уметничка дела и лични предмети уметнице који ће бити изложени у оба галеријска простора Културног центра (Модерна галерија и хол Дома културе).

Сусрет Милениног сликарства са филмом, кроз ову изложбу добија посебно значење. Занимљиву нит између Милене Павловић Барили и Мије Алексића представља управо сусрет различитих уметничких светова – Милена је у својим делима сликала лица глумаца и била очарана светом филма, док је Мија Алексић, своју потребу за стварањем исказивао кроз цртеж и слику. Тако се у оквиру изложбе „Лица сцене у бојама Милене“ симболично укрштају сликарство и глума, платно и сцена, Миленин поглед на глумца и Мијин поглед сликара.

Изложба се реализује у сарадњи са Фондацијом Миленин дом – Галерија Милене Павловић Барили (Пожаревац), и подршку Министарства културе Републике Србије.

Отварање изложбе је у 19 сати.

Драмска радионица Културног центра од уторка, 1. септембра 2026. године поново почиње са радом. И у школској 2026/27. години часови ће бити у истим терминима – уторком и петком.
Радионицу води Иван Пантовић, дипломирани глумац.
Програм је осмишљен на модеран начин, кроз вежбе покрета, пантомиме, вежбе говора и импровизације, а основни циљ је да на забаван и креативан начин уведе децу у свет позоришта.
Број места је ограничен.
Информације: 064/16-60-534; 065/5-715-135

На данашњи дан (22. август) пре деведесет година рођен је Добрица Ерић, један од највољенијих српских песника. Поводом великог јубилеја, часопис „Змај“ представља нови дигитални портал посвећен лику и делу Добрице Ерића. На адреси https://dobricaeric.casopiszmaj.com поштоваоци његовог стваралаштва, наставници, ученици и љубитељи писане речи имају прилику да на једном месту пронађу свеобухватну архиву и дигитално сећање на песника који је обележио детињство и младост многих генерација.

Фото: Дечји књижевни лист „Змај“

Добрица Ерић (22. август 1936 — 29. март 2019) рођен је у селу Доња Црнућа, у срцу Груже, која је заувек остала његова највећа инспирација и поетско уточиште. Као прави лирски здравичар и неуморни чувар народног говора, оставио је иза себе више од стотину књига поезије, прозе, антологија и сликовница. Његови стихови, уз које је плакала и певала цела држава, славили су природу, завичај, слободу и љубав. Био је песник исконске жудње чије се стваралаштво није задржало само у оквирима традиционалне књижевности, већ је својим талентом оплеменио и свет стрипа, оживљавајући странице наше историје.

Новопокренути портал замишљен је као дигитални споменар и ризница његовог вишедеценијског стваралаштва. Посетиоцима је на располагању ексклузивни „Змајев“ серијал текстова који кроз осам поглавља детаљно осветљава живот и рад песника – од првих књижевних корака и култних интервјуа из шездесетих година до мање познатих детаља о његовом стваралаштву. Један од најзначајнијих сегмената сајта чини и детаљна библиографија, пажљиво разврстана по годинама и издањима, која истраживачима и читаоцима пружа драгоцен увид у хронологију његовог плодног стваралаштва.

Поред богате библиотеке која обухвата преглед његових књижевних дела, поезије и стрип-наслова, сајт нуди и мултимедијалне садржаје: галерију фотографија и интерактивни квиз кроз који најмлађи могу да упознају његов поетски свет. Посебан сегмент посвећен је сећањима савременика, критичара и пријатеља који су делили време са великим песником.

Фото: Дечји књижевни лист „Змај“

– Захваљујем се „Змају“ у име породице Ерић на величанственој иницијативи да овај портал посвети стваралаштву и биографији нашег и вашег Добрице. Ово је диван начин да се његови стихови сачувају од заборава и приближе новим генерацијама које одрастају у дигиталном добу, јер сваки сусрет његове поезије са најмлађима изнова сведочи о њиховој дубокој потреби за повезаношћу са коренима, прецима и свим оним исконским вредностима које су на аутентичан начин уткане у татино стваралаштво. Хвала вам за још један такав драгоцени сусрет – поручила је ћерка Добрице Ерића, Светлана Ерић Дамљановић.

Из редакције „Змаја” истичу да је идеја о реализацији овог пројекта проистекла из дубоког поштовања према аутору који је деценијама био један од стубова дечје књижевности. Добрица је годинама исписивао странице „Змаја“, објављујући своје најлепше стихове управо у овом листу, чиме је постао нераскидиви део његовог идентитета. Из те снажне везе проистекла је и потреба да се његово богато наслеђе сачува од зуба времена кроз модерне технологије.

– Идеја нам је била да Добрицу вратимо међу младе на начин који је њима данас најближи. Његова гружанска нота заслужује да одзвања и на интернету, јер праве вредности не познају медијске границе. Желели смо да његова поезија, али и подаци о његовом животу и раду, буду доступни свима на само један клик – наводе из редакције часописа „Змај“.

Културни центар “Мија Алексић” организује у четвртак, 20. августа 2026. године, на Платоу испред зграде “Старог суда” (Трг кеза Михаила) представу за децу: „Шкрти берберин“.

Реч је о лутка представи позоришта “Звездица” из Зрењанина урађеној према истоименом делу Александра Поповића, књижевника, који је иза себе оставио богат опус драма за децу и одрасле.

„Шкрти берберин“ је писан у форми комедије. Прича је о свакодневници једног берберина, себичног и усамљеног намћора, који се током представе мења, након што схвати да је остао без пријатеља.

Драматизацију, текстове сонгова и режију потписује Татјана Рељин. Лутке и ликовну обраду урадила је Марија Попов, а музику Владимир Агић Ага.

Ликове у представи: Берберина Пају, Пса Жућу, Мачка Мрвицу, Птицу певачицу и

Комшиницу Лазиницу отелотвориће глумци: Миљан Вуковић и Татјана Бараћ/Снежана Попов.

Представа је намењена деци узраста 4+, а почетак је у 18:30 сати.

Александар Поповић, један од најзначајнијих српских књижевника за децу и одрасле. За драмска дела освојио је бројне награде и признања. Његова најпознатија књига „Судбина једног Чарлија“ деценијама је била у лектири за децу нижег школског узраста. Позоришне представе рађене по његовим текстовима, постале су зашитни знак многих театара.

Позориште за децу ЗВЕЗДИЦА основано је 1995.године. Основали су га глумци зрењанинског Луткарског позоришта, чија је матична кућа Народно позориште “ТОША ЈОВАНОВИЋ” у Зрењанину. У променљивом глумачком саставу, позориште обавља своју мисију више од 30 година.

Удружење стваралаца ликовне и примењене уметности и традиционалних заната „Руднички видици“ из Горњег Милановца представиће у уторак, 18. августа 2026. године од 19 сати у Галерији Дома културе „Војислав Илић“ на Руднику изложбу слика „Стил – то је човек“, аутора Љубише Станковића.

Отварање изложбе прилика је да „Руднички видици“ јавности Рудника представе своју Монографију „Деценија трајања и видиковања“.

Удружење стваралаца ликовне и примењене уметности и традиционалних заната „Руднички видици“ из Горњег Милановца уз подршку Културног центра „Мија Алексић“, организује од 14. до 16. августа 2026. године у Горњој Трепчи Девету ликовну колонију „На извору здравља“.

Почетак рада колоније биће прилика да се јавности представе радови настали током прошле године у Горњој Трепчи у оквиру ове манифестације коју подржавају Специјална болница Атомска бања Горња Трепча, компанија „Металац – Пролетер“ и предузеће „Марић – производи од дрвета“.

Отварање изложбе је у 14 сати у башти ресторана „Вујан“.

Девету ликовну колонију употпуниће пратећи садржаји – изложба слика и рукотворина у „Улици занатског срца“ и песничко вече.

Културни центар “Мија Алексић” представиће у четвртак, 13. августа 2026. године у холу испред велике сале изложбу слика Ранка Павићевића, уметника из Подгорице (Црна Гора).

Поред сликарства, бави се израдом модела једрењака, кутија и сатова од мермера и гранита, као и израдом столова и свећњака од кованог гвожђа.

Отварање изложбе је у 14 сати.

Биографија:

Ранко Благоте Павићевић рођен је 1948. године у Мостару (Босна и Херцеговина). Завршио је Гимназију „Алекса Шантић“, а потом и Машински факултет у родном граду. Од ране младости бави се сликарством, уметничком фотографијом и моделарством. Члан је Удружења уметничких занатлија Црне Горе, Удружења ликовних стваралаца Црне Горе, Удружења „Сликарски уранак“ и Удружења радника уметника Србије.

Учесник је бројних заједничких изложби, а самостално је излагао у Мостару, Галерији Удружења ликовних стваралаца Црне Горе, Изложбеном салону „Петар Лубарда“ у Српској кући и Културно-информативном центру „Будо Томовић“ у Подгорици.