Културни центар “Мија Алексић” организује у четвртак, 20. августа 2026. године, на Платоу испред зграде “Старог суда” (Трг кеза Михаила) представу за децу: „Шкрти берберин“.

Реч је о лутка представи позоришта “Звездица” из Зрењанина урађеној према истоименом делу Александра Поповића, књижевника, који је иза себе оставио богат опус драма за децу и одрасле.

„Шкрти берберин“ је писан у форми комедије. Прича је о свакодневници једног берберина, себичног и усамљеног намћора, који се током представе мења, након што схвати да је остао без пријатеља.

Драматизацију, текстове сонгова и режију потписује Татјана Рељин. Лутке и ликовну обраду урадила је Марија Попов, а музику Владимир Агић Ага.

Ликове у представи: Берберина Пају, Пса Жућу, Мачка Мрвицу, Птицу певачицу и

Комшиницу Лазиницу отелотвориће глумци: Миљан Вуковић и Татјана Бараћ/Снежана Попов.

Представа је намењена деци узраста 4+, а почетак је у 18:30 сати.

Александар Поповић, један од најзначајнијих српских књижевника за децу и одрасле. За драмска дела освојио је бројне награде и признања. Његова најпознатија књига „Судбина једног Чарлија“ деценијама је била у лектири за децу нижег школског узраста. Позоришне представе рађене по његовим текстовима, постале су зашитни знак многих театара.

Позориште за децу ЗВЕЗДИЦА основано је 1995.године. Основали су га глумци зрењанинског Луткарског позоришта, чија је матична кућа Народно позориште “ТОША ЈОВАНОВИЋ” у Зрењанину. У променљивом глумачком саставу, позориште обавља своју мисију више од 30 година.

Удружење стваралаца ликовне и примењене уметности и традиционалних заната „Руднички видици“ из Горњег Милановца представиће у уторак, 18. августа 2026. године од 19 сати у Галерији Дома културе „Војислав Илић“ на Руднику изложбу слика „Стил – то је човек“, аутора Љубише Станковића.

Отварање изложбе прилика је да „Руднички видици“ јавности Рудника представе своју Монографију „Деценија трајања и видиковања“.

Удружење стваралаца ликовне и примењене уметности и традиционалних заната „Руднички видици“ из Горњег Милановца уз подршку Културног центра „Мија Алексић“, организује од 14. до 16. августа 2026. године у Горњој Трепчи Девету ликовну колонију „На извору здравља“.

Почетак рада колоније биће прилика да се јавности представе радови настали током прошле године у Горњој Трепчи у оквиру ове манифестације коју подржавају Специјална болница Атомска бања Горња Трепча, компанија „Металац – Пролетер“ и предузеће „Марић – производи од дрвета“.

Отварање изложбе је у 14 сати у башти ресторана „Вујан“.

Девету ликовну колонију употпуниће пратећи садржаји – изложба слика и рукотворина у „Улици занатског срца“ и песничко вече.

Културни центар “Мија Алексић” представиће у четвртак, 13. августа 2026. године у холу испред велике сале изложбу слика Ранка Павићевића, уметника из Подгорице (Црна Гора).

Поред сликарства, бави се израдом модела једрењака, кутија и сатова од мермера и гранита, као и израдом столова и свећњака од кованог гвожђа.

Отварање изложбе је у 14 сати.

Биографија:

Ранко Благоте Павићевић рођен је 1948. године у Мостару (Босна и Херцеговина). Завршио је Гимназију „Алекса Шантић“, а потом и Машински факултет у родном граду. Од ране младости бави се сликарством, уметничком фотографијом и моделарством. Члан је Удружења уметничких занатлија Црне Горе, Удружења ликовних стваралаца Црне Горе, Удружења „Сликарски уранак“ и Удружења радника уметника Србије.

Учесник је бројних заједничких изложби, а самостално је излагао у Мостару, Галерији Удружења ликовних стваралаца Црне Горе, Изложбеном салону „Петар Лубарда“ у Српској кући и Културно-информативном центру „Будо Томовић“ у Подгорици.

Традиционална смотра народног стваралаштва „Вече под грмом“, биће организована у недељу, 9. августа 2026. године у Такову, на Кнежевим ливадама, платоу испред Таковског грма, места где је 1815. године кнез Милош Обреновић подигао Други српски устанак.

Манифестација се, приређује на Пантелијевдан, а на овогодишњој Смотри наступиће: КУД „Шумадија“ (Горњи Милановац), КУД “Тиквеш” (Кавадарци, Северна Македонија), изворна певачка група “Црнућанка” и певачка група “Извор Јасенице” (Рудник).
Почетак програма је у 19:00 сати.
Смотру „Вече под грмом“ организује Културни центар “Мија Алексић” у сарадњи са: Туристичком организацијом општине Горњи Милановац и месном заједницом “Таково”.
Покровитељ смотре је општина Горњи Милановац.

Доделом награда и признања синоћ је завршен Осми међународни позоришни сусрет “Таковске цвети” у Горњем Милановцу.

У протеклих седам дана на великој сцени Културног центра „Мија Алексић“ изведено је седам представа различитог жанра и позоришног израза од којих је шест било у такмичарском делу сусрета. За највреднија признања фестивала и новчану награду од 150.000 динара надметали су се: Културни центар Кула из Куле, Креативни центар “Артеље” из Инђије, Градско позориште из Јагодине, Културно друштво “Лошки одер” из Шкофја Локе, Позориште Центра за културу “Масука” из Велике Плане и Студио глуме “Театар 011” из Београда.

Концепцију Сусрета одабиром представа поставио је Иван Пантовић, дипломирани глумац, а све представе је оцењивао Владимир Путник, признати југославенски и српски позоришни редитељ и театролог.

Проглашавајући најбоље Владимир Путник је искористио право да похвалом за глумачку креацију издвоји Марину Мардер

• Марина Мардер је веома пластично креирала лик фрустриране и зле особе у представи “Лет изнад кукавичјег гнезда” у извођењу “Театра 011” из Београда (аутор: Кен Кизи, режија: Наташа Радоњић), градећи га на јаким контрастима цинизма и хистерије.

Путник је похвалу доделио и за глумачки пар. Похвала је припала Мији Марјановић и Александру Петровићу Вавићу

• Мија и Александар су у представи „Мала“ у извођењу Центра за културу „Масука“ из Велике Плане (аутор: Радослав Павловића, режија и адаптација Наташе Радоњић) дирљиво приказали тему суочавања са суровим аспектима живота, али и клицу наде да љубав и саосећање могу бити улазнице за боље сутра.

• Повељу за најбољег младог глумица Осмог међународног позоришног сусрета “Таковске цвети” жири је доделио Александру Радојковићу за улогу МекМарфија у представи „Лет изнад кукавичјег гнезда“, Кена Кизија. Представу су на сцену поставила Наташа Радоњић.
  • Александар Радојковић поистоветио је свој лични глумачки шарм са ветропирастим ликом МекМарфија и тако испреплетани владали су сценом све до трагичног расплета када га зли дуси система доводе до спознаје да бег из „Кукавичјег гнезда“ није намењен њему.

  Најбоља глумица је Драгица Јотановић, која је тумачила сестру Алојзију у представи „Сумња“. Представу Културног центра Кула из Куле на сцену је поставио редитељ Слободан Станковић., а аутор текста је Џон Патрик Шенли.

  • Драгица Јотановић моћном глумачком енергијом и концентрацијом извајала је лик сестре Алојзије, бескомпромисан у својој предрасуди, лик који априори пресуђује, служећи се и мање часним нехришћанским методама.
  • За најбољег глумца сусрета, проглашен је Матеј Чујович за улогу Луке Купиела, у представи “Божић у дому Купиелових”, Едуарда Де Филипа коју је на сцену поставио Матија Милчински, а извело Културно друштво “Лошки одер” из Шкофја Локе.
    • Матеј Чујович у улози Луке Купиела показао је раскошну палету глумачких средстава, превасходно топлих боја. Попут неког „оца храбрости“, покушавао је да одржи породицу на окупу, а сваким његовим покушајем она се све више урушавала . Метафори изградње божићних јаслица, као симболу хармоније, Матеј је пришао са убедљивошћу једног занесењака колико доброћудног, толико и наивног.
    • У конкуренцији шест представа које су поставили ансамбали из: Куле, Инђије, Јагодине, Шкофја Локе, Београда и Велике Плане, најбоља представа 8. Међународног позоришног сусрета, по оцени Владимира Путника, је „Лет изнад кукавичјег гнезда“, Кена Кизија. Представу је на сцену поставила Наташа Радоњић, а извео Студио глуме „Театар 011“ из Београда.– Представа „Лет изнад кукавичјег гнезда“ снажном театарском сугестивношћу овладава свим чулима гледалаца, чинећи их усхићеним што су се нашли баш у датом тренутку у позоришту. А кад се први утисци слегну, остаје упамћена маестрална игра глумаца и до детаља промишљена режија која је учинила да смо сви спознали метаморфозу „Кукавичјег гнезда“ и узлетели пут неког бољег, праведнијег и хуманијег света.Победничкој представи уз плакету “Таковске цвети”, и “Цветни венац “ припада и новчана награда од 150.000 динара, дар компаније „Металац“ АД
    • Одлука жирија у сенци (публика)
      Жири у сенци, састављен од позоришних поштовалаца, различите старосне доби и пословне орјентације, за најбољу представу прогласио је драму „Мала“, Радослава Павловића. Представу је на сцену поставила Наташа Радоњић, а извео Центар за културу „Масука“ из Велике Плане.
  • Дајући осврт на Осми међународни позоришни сусрет “Таковске цвети” Владимир Путник је између осталог рекао:
    • Протеклих недељу дана, у фестивалском Милановцу, под окриљем богиње Талије, било да смо били гости или домаћини, глумци или гледаоци сви заједно сањали смо један диван “Сан позоришних летњих ноћи”! Он је понекад успевао да нас расплаче, прочисти, разнежи, а оно што је најдрагоценије је да нас је подстакао да приђемо бар један корак ближе једни другима. У улози оцењивача селектованих представа са задовољством сам могао да констатујем да су виђена остварења разноврсна и занимљива по тематици, а да се страст за позоришном игром, неисцрпна енергија и вера у снагу уметности – са сцене преливала на раздрагано гледалиште.Смисао бављења позоришним стваралаштвом је емоција и формирање праве, посвећене позоришне публике. Најбољи доказ за ово је публика која је за протеклих осам фестивалских година, пратећи милановачко и гостујућа позоришта развила позоришни укус, критеријуме и препознавања правих уметничких вредности.
  • 

Радојку Јоксићи постхумно додељена плакета “Драгољуб Драшко Обреновић”

Завршне вечери Сусрета, Милановачко позориште је Радојку Ал. Јоксићу, постхумно доделило плакету „Драгољуб Драшко Обреновић“.
Плакета је установљена у знак сећања на једног од најистакнутијих чланова Милановачког позоришта, Драшка Обреновића, који је својим радом и глумачким квалитетима више од шест деценија био узор генерацијама глумаца и као такав, уз остале прегаоце, уобличавао укус позоришне публике. Плакета се додељује најзаслужнијима за свеукупан, креативан рад у Позоришту у свим областима уметничког стваралаштва.

Прве запажене наступе Радојко Јоксић је као глумац Милановачког позоришта остварио у представама „Господар Младенова кћер“ и „Вила Лала“.

Током професионалне каријере учествовао је у реализацији великог броја телевизијских драма, филмова и серија, радећи на неким од најзначајнијих пројеката домаће продукције. Међу ТВ филмовима и драмама издвајају се: „Глава шећера“ (1991), „Кнедле са шљивама“ (1992), „Коцкар“ (1993), „Вечита славина“ (1995) и „Зла жена“ (1998).

Значајан допринос Радојко Јоксић је дао и у реализацији телевизијских серија: „Последњи чин“ (1982), „Бањица“ (1984), „Четрдесет осма – завера и издаја“ (1988), „Јастук гроба мог“ (1991), „Срећни људи“ (1993), „Породично благо“ (1998), „Бела лађа“ (2006), „Рањени орао“ (2008), „Сва та равница“ (2010), „Шешир професора Косте Вујића“ (2013), „Самац у браку“ (2014) и „Бранио сам Младу Босну“ (2015). Учествовао је и у реализацији дечјих и образовних емисија у оквиру РТС-а, укључујући пројекте попут: „Коцка, коцка, коцкица“, „Велики одмор“ и „Метла без дршке“.

На реализацији играних филмова сарађивао је са редитељима: Гораном Марковићем, Драганом Маринковићем, Сојом Јовановић, Здравком Шотром, Јагошем Марковићем и многим другима, учествујући у стварању пројеката који су обележили домаћу телевизијску продукцију. Његово професионално искуство обухвата сарадњу и са великим бројем драмских уметника из Србије и некадашње Југославије.

Својим дугогодишњим радом и посвећеношћу продукцији, Радојко Ал. Јоксић оставио је траг у развоју домаће телевизијске и филмске сцене, посебно у сегменту организације и реализације сложених продукционих пројеката.

У име породице Радојка Јоксића, ПЛАКЕТУ „Драгољуб Драшко Обреновић“ преузела је Ања ЈОКСИЋ, унука. Она је том приликом рекла:

– Част ми је да коренима својим одам почаст, уједно и граду у којем сам рођена и живим. Милановачко позориште је више од пуке случајности и пуно више од „озбиљне“ игре. Његове звезде сијају, тињајући скромно, али постојано, на бледој месечини наше урођене креативности и наслеђеног инаћења. Инат је одувек био више од особине, више од доброг васпитања, био је алат да се путује кроз време и еликсир да се никад не остари.

Своју пасију према позоришној уметности чланови позоришта готово увек су преносили у своје професионалне позиве.

Тако се и Радојко Јоксић, човек коме вечерас чинимо ову посвету, нашао у Београду, на Факултету драмских уметности, као студент позоришне продукције, а потом и као сарадник играног програма Радио-телевизије Београд.

Током више од четрдесет година рада учествовао је у стварању десетина телевизијских драма, серија и филмова које су оставиле дубок траг у нашој култури. Сарађивао је са неким од највећих имена југословенског и српског филма и телевизије. Иако би се повремено појавио као глумац епизодиста, његова главна улога одвијала се иза камере.

Ипак, без обзира на све што је уследило, почетак је био овде. На даскама Милановачког позоришта родила се љубав према сцени која га је пратила читавог живота. Овде су настала пријатељства, прве представе, први аплаузи и прва вера да уметност може да осмисли један животни пут. Зато ова награда не представља само признање за богату професионалну каријеру, већ и симболичан повратак месту где је све почело.

Част ми је што вечерас у име породице преузимам Плакету „Драшко Обреновић“, плакету која носи име Раддојковог пријатеља и колеге из Милановачког позоришта, а сада вечног партнера на „небеским даскама“. Ово признање доживљавамо као потврду да се човек, ма где га живот одведе, никада не удаљи од својих корена и суштине. Хвала вам што сте сачували успомену на једног од својих, што сте препознали његов животни пут и што сте показали да љубав овог позоришта и његових чланова не престаје њиховим одласком – она траје кроз вечност.

У име читаве породице Јоксић, хвала вам од срца, рекла је Анја Јоксић, унука Радојка Јоксића.

Повељу „Драгољуб Драшко Обреновић“ Ањи Јоксић је предао Иван Пантовић, председник Уметничког савета Милановачког позоришта и Селектор 8. Међународног позоришног сусрета ТАКОВСКЕ ЦВЕТИ.

Монодрама “Гвозденов гроб” у част победника

Бранко Кнежевић, глумац и редитељ Милановачког позоришта у част победника, извео је монодраму “Гвозденов гроб”, Горана Трифуновића, новинара, публицисте и дугогодишњег сарадника позоришта из Горњег Милановца.

Драматизацију, режију и сценску поставку Трифуновићеве драме потписује Бранко Кнежевић који уједно тумачи и три лика у овој причи .

Ништа без покровитеља Сусрета

Реализацију Осмог међународног позоришног сусрета помогли су компаније: „Металац“ АД, „Рудник и флотација – Рудник“ АД, ДТЛ „Металац-Пролетер“, “Kansai – Helios“ Srbija, „Flint Group Balkan“, “Swislajon – Takovo”, S-Grоup“, „Папирпринт“, предузећа: „Печат“, „РП“, „Рапид“, „Белпринт“, „Кеј комерц“, „Графопринт“, „Форма“, Музеј Рудничко – таковског краја, Туристичка организација општине Горњи Милановац и Општина Горњи Милановац (посредством конкурса за суфинансирање програма од јавног интереса у области културе).

Музичко сценски пројекат „Лилихип Лилихоп“ у продукцији Дечјег позоришта “Maximus Art” из Београда, после тачно годину дана, а због великог интересовања најмлађих суграђана биће поново организован у Горњем Милановцу. Концерт-представа бић одржан у четвртак, 30. јула 2026. године од 19 сати на платоу испред зграде “Старог суда”.

Подсећамо, у пројекту наступају професионални глумци и музичари који, кроз ауторске песме, али и обраде деци већ познатих песама, анимирају малишане, упознајући их са једном новом врстом позоришног жанра. Током концерта – представе деца својим звуковима и гласовима, заједно са музичарима и извођачима учествују у стварању песама, и тако чине један велики бенд.
У програму ће наступити: Марко Миловановић – гитара и глума; Санда Кнежевић – гитара, вокал, глума; Владимир Живановић – кахон. глума; Жељко Алексић – перкусије и глума.

У случају лошег времена програм ће се одржати у великој сали Културног центра.

Модна креаторка Слободанка Боба Николић, „Златно лане“ некадашње светске модне куће и конфекције „Рудник“ из Горњег Милановца представиће у петак, 17. јула 2026. године у холу испред велике сале Културног центра изложбу назива “Живот као модерна модна импресија”.

Отварање изложбе је у19 сати.

Најновије Бобине модне и животне креације

Живот као модерна модна импресија

Модна креација је нешто што се током студија примењених уметности веома помно и подробно изучава. Модна креација је тренд времена, то је потреба да се у одређеном простору живљења лансира неки модни детаљ који ће постати миље свакодневног живота људи, нешто што их чини лепшим, задовољнијим, самим себи допадљивијим…

Мода се мења са временом и људима. Моду измишљају они који су за то учени. Неки постану светски, вечити, неки се вину па стану, неки се наметну озбиљним модним промишљањима, неки се, после свега, посвете цртању, сликању, креативној стваралачкој игри… Неки…

Слободанка Боба Николић, „Златно лане“ некадашње светске горњомилановачке модне куће и конфекције „Рудник“, специјалиста је за дечје колекције. Управо тај модни дизајн донео јој је велику, престижну награду на једном од великих југословенских сајмова моде у Сарајеву, давних година. То је била потврда знања и умења, достигнутог високог, највишег нивоа, врхунског квалитета на пољу модне креације. А то није онда било као сада. Далеко, далеко озбиљније… И стварно.

Модна креација као конкретно уметничко дело

Проводећи креативни живот у неколико великих модних кућа („Рудник“, Тајм аут“,“Тодор“, „Тифани“ и још многим), Слободанка је испекла занат до крајњих граница. А да би показао шта знаш и умеш у овој бранши мораш знати да црташ и сликаш. Управо томе посветила се после свега. Остао је онај нерв и префињен осећај за ликовност, за суштинско уметничко… Сваки њен рад је неки дезен, сваки цртеж потка за истанчане ћилим шаре, свака боја радост живота, симболика, орнамент, знање и велико креативно умеће. Управо из тог и таквог рада произашло је неколико самосталних изложби. А од изложбе до изложбе приметно је стално напредовање и усавршавање, и цртачког, и сликарског поступка.

Најновији опус Слободанке Бобе Николић је саткан елегантно префињеним фигурама које као да лебде на модном небу у невероватним лепршавим, елегантним и чаробно лаким модним импресијама и експресијама… У ствари то је тај модно-креативни нерв, тај црв што стално грицка у дубини душе и просто тера на стварање, неда мира. А Боба? Боба као да тек почиње, онај младалачки стваралачки занос просто је покуљао из меморијске картице неких прошлих времена. И као да је сав терет ововременог живота транспоновала у тако лаке и елегантне уметничке теме, доживљене негде и некад у младости и протеклим, старим добрим, срећним временима… не би ли јој било лакше да се носи са свакидашњицом, са самом собом. Кроз рад, дугогодишње стваралаштво, кроз игру живота и стила, кроз изузетну унутрашњу естетику која никако не јењава…

Напротив, опет је Боба са нама са најновијом продукцијом модних уметничких дела. Моднија и модернија но икад!

Само она зна зашто је то добро.

Радош Гачић

Осми међународни позоришни сусрет – ТАКОВСКЕ ЦВЕТИ у организацији Милановачког позоришта и подршку Културног центра биће реализован од 20. до 26. јула 2026. године на великој сцени Културног центра “Мија Алексић” у Горњем Милановцу.
Од двадесетак пријављених представа у продукцији професионалних и непрофесионалних позоришта из: Србије, Словеније и Босне и Херцеговине (Република Српска) на Осмом међународном позоришном сусрету ТАКОВСКЕ ЦВЕТИ, наступиће ансамбли из: Шкофја Локе, Куле, Инђије, Јагодине, Велике Плане и Београда.

Поштујући опредељење установљено од критике и од публике на претходних седам Међународних позоришних сусрета „Таковске цвети“, да су основ манифестације глумац и његова вештина, ансамбл игра, вредност, тј. дубина, ширина, значај и оправданост изабраних драмских текстова, као и већ уобличени сензибилитет посетилаца Сусрета, у својству селектора одабрао сам шест представа, а Управни одбор Милановачког позоришта усвојио да у такмичарском програму Сусрета који се одржава у Горњем Милановцу наступе:

• Културни центар Кула, Кула, са представом СУМЊА, аутор текста Џон Патрик Шенли, у режији Слободана Станковића. (наступају у понедељак, 20. јула 2026. године од 20 сати).
• Креативни центар Артеље, Инђија, са представом СКОРО ПАТЕТИЧНА ДРАМА О МАМИ КОЈА ЉУБИ РИЧАРДА III, аутор текста Матеја Карделис, у режији Маје Гргић (уторак, 21. јул 2026. године од 20 сати).
• Градско позориште Јагодина, Јагодина, са представом КО ЈЕ ОВДЕ ЛУД, према мотивима филма Ток Ток, у режији и адаптацији Бранислава Недића (среда, 22. јул 2026. године од 20 сати).
• Културно друштво Лошки одер, Шкофја Лока, са представом BOŽIČ PRI CUPIELLOVIH, аутор текста Edurdo De Filippo, у режији Матије Милчинског (четвртак, 23. јул 2026. године од 20 сати).
• Студио глуме – Театар 011, Београд, са представом ЛЕТ ИЗНАД КУКАВИЧИЈЕГ ГНЕЗДА, аутор текста Кен Кизи, у режији Наташе Радоњић (петак, 24. јул 2026. године од 20 сати).
• Позориште Центра за културу „Масука“, Велика Плана, са представом МАЛА, по мотивима текста Радослава Павловића, у режији и адаптацији Наташе Радоњић. (субота, 25. јул 2026. године од 20 сати), изјавио је Иван Пантовић, дипломирани глумац.

Критички осврт на представе и Сусрет даће Драги Ивић, продуцент и позоришни критичар.
Најбоље међу најбољима прогласиће Владимир Путник, признати српски и југословенски позоришни редитељ и театролог. Најбољој представи уз плакету и диплому ТАКОВСКЕ ЦВЕТИ припашће и новчани део награде од 150.000 динара. Награду додељује компанија “Металац” АД.
Плакета и диплома ТАКОВСКЕ ЦВЕТИ додељују се и за: најбољу мушку и женску улогу, најбољег младог глумца, као и најбољој представи по оцени публике – жирија у сенци (за ове плакете и дипломе нису предвиђене новчане награде).

Свечану доделу награда и признања у суботу, 26. јула употпуниће наступ Милановачког позоришта. У част победника, Бранко Кнежевић, глумац и редитељ извешће монодраму ГВОЗДЕНОВ ГРОБ, коју потписује Горан Трифуновић (1972 – 2022), новинар и публициста из Прањана.

Додела награда биће прилика да се Милановачко позориште одужи и својим заслужним члановима, Плакетом – Драгољуб Драшко Обреновић. Признање је установљено у знак сећања на једног од најистакнутијих чланова Милановачког позоришта, Драшка Обреновића, који је својим радом и глумачким квалитетима више од шест деценија био узор генерацијама глумаца, и као такав, уз остале позоришне прегаоце, уобличавао укус публике. Плакета се додељује најзаслужнијима за свеукупан, креативан рад у Позоришту у свим областима уметничког стваралаштва.

Овогодишњи добитник Плакете је недавно преминули Радојко Ал. Јоксић, глумац Милановачког позоришта и дугогодишњи професионалац у области филмске и телевизијске продукције, са богатим искуством у организацији снимања и реализацији играног програма на РТС-у.

Покровитељи, Осмог међународног позоришног сусрета ТАКОВСКЕ ЦВЕТИ су: компаније „Металац“ АД, „Рудник и флотација – Рудник“ АД, домаћи трговински ланац „Металац-Пролетер“, “SWISSLION – TAKOVO”, Музеј Рудничко – таковског краја, Туристичка организација општине Горњи Милановац и општина Горњи Милановац (путем конкурса за суфинансирање програма од јавног интереса у области културе).

Карте за Осми међународни позоришни сусрет ТАКОВСКЕ ЦВЕТИ су у продаји. Тренутно се продају комплети за Сусрет, а појединачне карте продаваће се од 20. јула, сат и по пре почетка представе.
Цена улазнице је 600 динара, а комплета 4.200 динара.

Радојко Ал. Јоксић добитник Плакете Драгољуб Драшко Обреновић

Овогодишњи добитник Плакете – Драгољуб Драшко Обреновић, највреднијег признања које додељује театар из Горњег Милановца је недавно преминули Радојко Ал. Јоксић, глумац Милановачког позоришта и дугогодишњи професионалац у области филмске и телевизијске продукције, са богатим искуством у организацији снимања и реализацији играног програма.

Прве запажене наступе као глумац Милановачког позоришта остварио је у представама „Господар Младенова кћер“ и „Вила Лала“.

Током вишедеценијске професионалне каријере учествовао је у реализацији великог броја телевизијских драма, филмова и серија, радећи на неким од најзначајнијих пројеката домаће продукције. Међу ТВ филмовима и драмама издвајају се: „Кућна терапија“ (1977), „Господин Димковић“ (1979), „Какав дан“ (1979), „Снохватице“ (1983), „Крај партије“ (1988), „Глава шећера“ (1991), „Кнедле са шљивама“ (1992), „Коцкар“ (1993), „Електра“ (1993), „Вечита славина“ (1995), „Зла жена“ (1998) и „Судбина једног разума“ (1998).

Значајан допринос дао је и у реализацији телевизијских серија: „Последњи чин“ (1982), „Бањица“ (1984), „Четрдесет осма – завера и издаја“ (1988), „Јастук гроба мог“ (1991), „Срећни људи“ (1993), „Породично благо“ (1998), „Бела лађа“ (2006), „Рањени орао“ (2008), „Сва та равница“ (2010), „Шешир професора Косте Вујића“ (2013), „Самац у браку“ (2014) и „Бранио сам Младу Босну“ (2015). Учествовао је и у реализацији дечјих и образовних емисија у оквиру РТС-а, укључујући пројекте попут „Коцка, коцка, коцкица“, „Велики одмор“ и „Метла без дршке“. Поред телевизијских пројеката, радио је и на играним филмовима, међу којима се издвајају „Вариола вера“ (1982) у режији Горана Марковића и „Она воли звезду“ (2001) Драгана Маринковића.

Сарађивао је и са редитељима Сојом Јовановић, Здравком Шотром, Јагошем Марковићем и многи други, учествујући у стварању пројеката који су обележили домаћу телевизијску продукцију. Његово професионално искуство обухвата сарадњу са великим бројем најзначајнијих глумаца и глумица у Србији током последњих неколико деценија.

Својим дугогодишњим радом и посвећеношћу продукцији, Радојко Ал. Јоксић оставио је значајан траг у развоју домаће телевизијске и филмске сцене, посебно у сегменту организације и реализације сложених продукционих пројеката.

Изложбом радова учесника 32. Ликовне колоније „Мина Вукомановић Караџић“, која ће у недељу, 12. јула у 14 часова, свечано бити отворена у Модерној галерији Културног центра „Мија Алексић“ Горњи Милановац, званично ће почети овогодишње издање ове значајне ликовне манифестације, која се одржава у континуитету више од три деценије.

Колонија је покренута 1994. године поводом стогодишњице смрти Мине Вукомановић Караџић, познате српске сликарке. Неговање успомене на Вукову ћерку, једну од првих жена сликара у српском сликарству, као и афирмација рудничко-таковског краја, средине богате прошлости и значајне културно-уметничке традиције, представљају основну идеју Колоније.

Током више од три деценије постојања, у раду манифестације учествовало је око 246 уметника из Србије, Црне Горе, Републике Српске и иностранства. Том приликом настало је више од 600 уметничких дела, која данас чине Фонд Ликовне колоније.

Збирка је ове године богатија за 21 ново дело, а потписују их уметници: Илија Драшовић, Јелена Јовичић, Сања Жигић, Јелена Симић, Лидија Крњајић, Јасмина Петровић и Горан Драгаш.

Представљањем изложбе започеће рад овогодишње ликовне манифестације. На предлог Уметничког савета, учешће у раду овогодишње, 33. Ликовне колоније, потврдили су уметници: Дуња Денић, Татјана Мартицки, Јелена Аранђеловић, Милица Дукић, Михаило Ристић, Николина Ђорђевић и Владимир Антић.

Као и претходних година, за учеснике Колоније биће уприличен низ пратећих програма.