Културни центар “Мија Алексић” организује у понедељак, 12. јануара 2025. године у холу испред велике сале концерт Кароља Марочика назива “Флаута са наших простора”.

Гост концерта је др ум. Александар Ружичић.

Програм:

Војин Комадина (1933-1997): Дипле за флауту соло
Златан Вауда (1923-2010): Снови за флауту соло
Зоран Комадина (1966): Само опуштено за флауту соло

Мирјана Живковић (1935-2020): Две фолклорне интонације за две флауте
Енрико Јосиф (1924-2003): Псалмодија бр. 2 за флауту соло
Златан Вауда (1923-2010): Естампа за флауту соло
Љубица Марић (1909-2023): Песма за флауту соло

Владимир Р. Ђорђевић (1869-1938): Свађа комшиница за две флауте

Почетак концерта је у 19 сати, а улаз је слободан.

Карољ Марочик (1961) је дипломирао флауту у Београду на Факултету музичке уметности, у класи професора Миодрага Азањца. Од 1978-1988. као члан Уметничог ансамбла „Хор флаута“ је остварио преко сто концерата (БЕМУС, НИМУС, ОКТОХ, НОМУС, Међународне трибине композитора…), као и велики број трајних снимака за Радио телевизију Србије. Издата су и два компакт диска овог ансамбла са капиталним делима Ј. С. Баха. Истовремено наступа као солиста и камерни музичар. Од 2009. члан је и један од оснивача Трија флаута „Миодраг Азањац“ који носи назив по нашем најистакнутијем флаутисти и флаутском педагогу. Од 1983. бави се педагогијом и са ученицима осваја преко сто награда на домаћим и међународним такмичењима. Од 2004. предаје флауту на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, од 2015. је у звању редовног професора. Његови студенту су освојили преко седамдесет награда на домаћим и страним такмичењима у дисциплинама флаута и камерна музика. Многи од њих су наставили усавршавање у иностранству. Добитник је награда Савеза удружења музичких и балетских педагога Србије за истакнуте педагошке резултате 1996. и 2000. године. Редовно одржава семинаре, курсеве и предавања и узима учешће у раду жирија на многобројним такмичењима флауте и камерне музике.

Др ум. Александар Ружичић (1974) је завршио дипломске студије флауте на Факултету музичке уметности у Београду 2002. године у класи професора Миодрага Азањца и специјалистичке студије камерне музике у класи професора Горана Маринковића 2010. године. Докторирао је 2023. на Факултету музичке уметности у Београду, из области Камерна музика под менторством ред. проф. др ум. Горана Маринковића. Током школовања похађао је мајсторске курсеве код еминентних флаутиста – Јаноша Балинта (János Bálint), Тадеа Коеља (Tadeu Coelho), Ирене Графенауер, Никола Мацантија (Nicola Mazzanti), Андреа Оливе (Andrea Oliva), Андраша Адорјана (András Adorján), Дејана Гаврића. Већ током студија започео је свој професионални ангажман као члан оркестара – од 1995. до 1997. као други флаутиста Оркестра опере и балета Народног позоришта у Београду; од 1997. до 1998. као други флаутиста Симфонијског оркестра РТС-а; као соло флаутиста до 2001. и соло пиколо флаутиста до 2012. у истом оркестру. Упоредо са ангажманом у матичном оркестру, хонорарно је био ангажован у оркестрима у Београду – у Оркестру Театра Мадленијанум (соло пиколо флаутиста), Оркестру позоришта на Теразијама (соло флаутиста), Оркестру опере и балета Народног позоришта (соло пиколо флаутиста). Од 2012. ангажован је као соло флаутиста Оркестра Исидоре Жебељан. Упоредо са ангажовањем у оркестру, реализовао је велики број солистичких концерата и наступа у разноврсним камерним ансамблима у земљи и иностранству. Наступао је као солиста са Симфонијским оркестром РТС-а и одржао је реситале са пијанистима – Теом Димитријевић, Мајом Рајковић, Душаном Тороманом. Наступао је у камерним ансамблима – Трио флаута „Миодраг Азањац“ са Карољем и Сузаном Марочик, као и у многим разноврсним камерним саставима. Један је од оснивача Трија флаута „Миодраг Азањац“. Као члан Симфонијског оркестра РТС- а остварио је већи број трајних снимака за Радио телевизију Србије, као и три компакт издања као солиста и у камерним ансамблима са музиком Волфганга Амадеуса Моцарта, Енрика Јосифа и Лудмиле Фрајт.

Од 2012. запослен је на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу у звању уметничког сарадника, од 2017. у звању вишег уметничког сарадника на предметима: Прорада оркестарског материјала и читање са листа и Флаута – главни предмет. Од 2022. је ванредни професор на предмету Оркестарске деонице. Тренутно је шеф Катедре за дувачке инструменте Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу.

Биљана Јевтић, редовна професорка на Академији уметности Универзитета у Новом Саду (Катедра за Цртање), поводом 30 година уметничког рада, у петак 17. октобра 2025. године у Модерној галерији Културног центра представиће своје стваралаштво. Отварање изложбе је 17 сати.

Биљана је рођена 1973. године у Горњем Милановцу. Дипломирала је на АУНС графички дизајн, у класи проф. Бранислава Добановачког, а потом и магистрирала цртање под менторством проф. Бранке Јанковић – Кнежевић.

Реализовала је 26 самосталних изложби и учествовала на 220 колективних, а руководила је и реализацијом више од 20 уметничких пројеката. Добитница је награде ОСТЕН, Међународне манифестације ОСТЕН БИЈЕНАЛЕ ЦРТЕЖА (Скопље, Северна Македонија, 2021). Цртежи Биљане Јевтић истовремено су постали и део значајне колекције од 13.000 уметничких дела ОСТЕН МУЗЕЈА ЦРТЕЖА, јединог регистрованог Музеја цртежа на свету, који поседује и дела Пикаса (Pablo Picasso), Вазарелија (Victor Vasarely), Рембранта (Rembrandt van Rijn ), Матиса ( Henri Matisse), Лотрека (Henri de Toulouse Lautrec), Шагала (Marc Chagall) и 50.000 карикатура и сатиричних цртежа највећих карикатуриста модерног и савременог доба. Била је и координаторка за Србију, за формирање групе студената Академије уметности Универзитета у Новом Саду, који су били учесници Првог ОСТЕН фестивала уметности – Нова Балканска уметничка генерација – Скопље (С. Македонија, 2021. године), док је као уметница из Србије учествовала на 3. ОСТЕН фестивалу уметности са изложбом ПАУНОВО ОКО – ЈИН-ЈАНГ (Тачка као окаста форма – Круг као раскошно перје). Куратор: Корнелија Конеска, 2023. године.

Осим вишедеценијске посвећености цртежу, Биљана Јевтић је уметница широких истраживачких интересовања и у другим медијима – концептуалној уметности (воко-визуелна поезија, фотографија, видео, инсталација). По избору др Дијане Метлић, професорке историје уметности на АУНС, и руководиоца ARSFID пројекта – Визуелне уметности, уврштена је у прву дигиталну базу о српским уметницама 20. и 21. века.

Jevtić Biljana

Мицко Мице Јанкуловски признати македонски мултимедијални уметник, добитник Гран – прија, највреднијег признања 17. Међународног бијенала уметности минијатуре (Горњи Милановац, Србија), као и наградне за животно дело у области сликарства „Лоренцо Ил Мањифико“ на 12. Међународном биеналу савремене уметности (Фиренца, Италија), синоћ је (22. октобар 2024. године) у Модерној галерији Културног центра представио изложбу слика и графика “Простор и Форма”.
Поставку чине радови из серија „Леонардови кругови“ I,II,III i IV, које је Јанкуловски започео 2017. године.

Изложбу је отворила Корнелија Конеска, кустос.
– Изложба ПРОСТОР и ФОРМА Мице Јанкуловског део је његове свеобухватне концептуалне серије основних облика сликаних на платну и штампаних на папиру. Главни атрибути Јанкуловског дела су монохромност, модуларност, умножавање и минимализам. Основни облици (круг, квадрат, троугао, линија или органски облици) се систематски примењују на велика квадратна платна само једном бојом – црном.
Форме се стварају израдом растера на дебелом слоју црне акрилне боје. Серија се прави умножавањем форми унутар просторног медија (платно или папир), као и умножавањем платна/папира у концептуалну целину.
Светлост је саставни део Јанкуловског стваралаштва, док су његово искуство у палиндромским формама и анимирани филм основа за различите могућности током њиховог приказивања, које доприносе увек различитим доживљајима код гледаоца.
Отварање изложбе „Простор и форма“ Мицеа Јанкуловског била је прилика да се Драгану Арсићу, директору Културног центра „Мија Алексић“ уручи захвалница за дугогодишњу подршку у раду Удружења Македонаца Моравичког округа. Захвалницу је у име Удружења уручио Славе Груевски.

Биографија
Мицко Мице Јанкуловски (Сливово, Охрид, 1954) је македонски сликар и карикатуриста. Добитник је Гран – прија, највреднијег признања 17. Међународног бијенала уметности минијатуре у Горњем Милановцу (Србија), као и наградне за животно дело у области сликарства „Лоренцо Ил Мањифико“ на 12. Међународном биеналу савремене уметности у Фиренци (Италија).
Јанкуловски је мултимедијални уметник који је истраживао различите дисциплине – од цртања до сликања, користећи различите материјале и технике, укључујући сатирично сликање стакла. Бавио се и цртањем, а 1978. у Вардару је дебитовао анимираним филмом „Вуци и баци“. Дипломирао је на Архитектонском факултету у Скопљу. Живи и ради у Скопљу као директор Остен-а и председник ЈКМ-а – Удружења цртаних филмова Македоније
Јанкуловски има више од четрдесет самосталних изложби у престижним просторима широм Македоније, као и на међународној сцени, укључујући: Србију, Грчку, Италију, Бугарску, Турску и Француску.
Током своје педесетогодишње уметничке каријере стекао је многобројне награде и признања, међу којима су и Ел Греко, Умјетник света, Гран при, Прва награда Удружења карикатуриста Македоније, Повеља ликовних уметности Арбитражне заједнице Македоније, Награда 13. новембар из Скопља, Специјална награда Светске галерије цртаних филмова у Скопљу.
Поред тога, допринео је развоју визуелне уметности у свету својим залагањем као оснивач Музеја цртања у Остену. Председник је Бијенала цртања у Аустену и председник Удружења карикатуриста Македоније.

Завесу на 10. Међународни филмски фестивал и Дане „Мије Алексића“ ове године спустиће костимирани Карневал филмске културе праћен живом филмском музиком у коме ће учешће узети деца основношколског узраста. Карневал у оквиру Дечје недеље, која се ове године од 7. до 13. октобра обележава под слоганом “Ја сам дете имам план: толеранција и љубав за сваки дан!” у Горњем Милановцу организује Културни центар уз подршку: Министарства културе Републике Србије, општине Горњи Милановац и „Ground медијске продукције“.
Почетак поворке са Трга кнеза Михаила је у 17 сати.

Програм Карневала
Карневалу ће претходити пројекције два најновија домаћа филма за децу „Планета 7693“ и „Василија прекрасна“. Гости ће бити чланови филмских екипа.
Карневалска поворка креће уз музику коју ће пуштати диџеј, а учесници ће се кретати трасом: Трг кнеза Михаила – Карађорђева улица – улаз Старог суда – Трг кнеза Михаила. На платоу исред зграде Старог суда биће постављена сцена, са које ће глумица Ваја Дујовић у улози водитељке најављивати догађаје и упућивати учеснике у програмске активности. Простор испред сцене, предвиђен је за фотографисање и презентацију учесника Карневала, а потом и за проглашење победника најлепших ликовних остварења и маски.
У оквиру Карневала биће организована радионица „Face painting“.
Након доделе награда, учесници ће имати прилике да уживају у позоришној представи „Змај са спаса“ на сцени Културног центра.

Драган Јовићевић Мацола из Пожеге и Жарко Дринчић, академски сликар из Новог Сада представиће у петак, 5. јула 2024. године у холу испред велике сале Културног центра своје уметничко стваралаштво.
Отварање изложбе је у 19 сати.

БИОГРАФИЈА
Драган Јовићевић Мацола
Рођен је 1964. године . Уметношћу се бави од 1987. године, члан је УЛУС-а, као и многих удружења. До сада је имао више од 50 самосталних и око 200 колективних изложби у земљи и иностранству.
Живи и ради као самостални уметник на релацији Пријановићи – Београд. Добитник је више награда за свој рад. Једна од њих је и Велика награда самосталних уметника на изложби 100 година УЛУС-а.

Жарко Дринчић
Рођен је у Петроварадину 1964. године. Академију уметности је завршио у Новом Саду у класи професора Душана Тодоровића. На истој академији је и магистрирао цртеж на тему „Цртеж и нови материјали’’.
Добитник је годишње награде за цртеж као и награде Универзитета града Новог Сада за постигнут успех током школовања. Као стипендиста Министарства културе радио је две године на Академији уметности као сарадник у настави. Био је и професор цртања на Академији класичног сликарства. Излагао је у земљи и иностранству. Живи и ради у Новом Саду.

Vlada Republike Srbije proglasila je sredu, 27. septembar 2023. godine za Dan žalosti povodom tragičnih događaja na Kosovu i Metohiji.

Zbog Dana žalosti Kulturni cenatar “Mija Aleksić” sve programe najavljene za sutra, u okviru obeležavanja Dana Mije Aleksića i Međunarodnog filmskog festivala otkazuje za iduću sedmicu.

O novim terminima naknadno ćemo obavestiti.

Proglašenjem najboljih filmskih ostvarenja predstavljenih na Kratkoj formi, žavršen je Osmi međunarodni festival kratkog filma u Gornjem Milanovcu.
Na festivalu su prikazani samo filmovi, nastali u periodu 2021/22. godine, ocenjeni kao dela visokog umetničkog i profesionalnog dometa.
Festival je organizovao Kulturni centar, pod pokroviteljstvom opštine Gornji Milanovac, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Filmskog centra Srbije

Foto: KCGM
Žiri Osmog međunarodnog festivala kratkog filma “Kratka forma” za takmičarske kategorije mini i kratki film u sastavu: Marija Ratković Vidaković, reditelj i producent (Hrvatska, Švedska), Đorđe Bajić pisac, filmski i književni kritičar (Srbija) i Zoran Janković, filmski kritičar; predsednik (Srbija) posle odgledanih filmova je doneo sledeće odluke o nagradama:

GRAND PRIX ZA NAJBOLJI FILM U KATEGORIJAMA MINI I KRATKOG FILMA
HRABROST / BRAVE
Autor: Wilmarc Val / Produkcija: Marie Agnély
Francuska / France