27-мај-Бојана-концерт.jpg
Nekategorizovano

Концерти ученика Музичке школе „Др Војислав Вучковић“

14/05/2026

Полазници виолине (средњошколски узраст) у класи проф. Бојане Ђоловић Репац и камерни ансамбли под њеним руководством у среду, 27. мај 2026. године у холу испред велике сале Културног центра „Мија Алексић” одржаће концерт.

На репертоару ће бити одабрана дела великана класичне музике.

У истом простору, али у четвртак, 28. маја 2026, завршни концерт ће одржати и ученици (основношколски узраст) Музичке школе „др Војислав Вучковић“, Чачак – одељење Горњи Милановац. Представиће се полазници виолине, хармонике, кларинета, клавира и виолине.

Почетак оба концерта је у 18 сати, а улаз је слободан.

 

CONTINUE READING
4-okt-Uros-Petrovic.jpg
Nekategorizovanoвести

Uroš Petrović: Zagonetna pitanja (radionica)

29/09/2023

Uroš Petrović, jedan od omiljenih i čitanijih dečjih pisaca u Srbiji i regionu u sredu, 4. oktobra 2023. godine u velikoj sali Kulturnog centra “Mija Aleksić” održaće radionicu za decu osnovnoškolskog uzrasta naziva “Zagonetna pitanja”.
Cilj radionice je razvijanje kreativnog i logičkog mišljenja, otkrivanje darovitosti za rešavanje skrivenih značenja zagonetki, podsticanje i razvijanje dečije mašte i stvaralaštva.
Početak radionice je u 18 sati.

Uroš Petrović je rođen 1967. u Gornjem Milanovcu, a od 1975. godine živi i radi u Beogradu. Piše knjige za decu i mlade koje pomeraju granice.
Objavio četrnaest knjiga, romana, priča, zagonetki i pesama. Jedan je od najčitanijih pisaca u Srbiji i regionu. Njegove knjige su: “Marta Smart i vašar zagonetki”, “Tajne veštine Marte Smart”, “Zagonetne priče”, “Deca bestragije”, “Karavan čudesa”, “Priča o Jangu”, “Peti leptir”, “Martina velika zagonetna avantura”…
Njegov roman “Peti leptir” bio je inspiracija za istoimeni film snimljen u 3D tehnici.
Uroš Petrović je dugogodišnji predsednik Mense, koautor NTC programa obrazovanja u osnovnim školama, dobitnik Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije i dobitnik nagrade Zmajevih dečijih igara za 2011. godinu.

Zagonetna pitanja – put do prave avanture razmišljanja

Svedoci smo sve veće dostupnosti podataka. Za samo dve sekunde, bilo kakav podatak pojaviće se na ekranu naših elektronskih naprava – od računara do mobilnih telefona. Za manje od dve sekunde može se videti godina bilo koje velike bitke, ili latinsko ime neke biljke. Dakle, doći do podataka – već sada nije izazov. Ali kako da te podatke iskoristimo, primenimo, povežemo dva ili više i zaključimo treći, to je ono što ovakvim metodom želimo da naučimo i uvežbamo decu. Nije li to prva priprema za životne i radne izazove – rešavati kreativno i uspešno probleme onime čime u tom trenutku raspolažemo?

Suštinska razlika između zagonetnog pitanja i uobičajeneg pitanja iz školovanja je u tome što će na uobičajeno školsko pitanje odgovor dati samo onaj koji je naučio, zapamtio, čuo došaptavanje ili na drugi način prethodno usvojio znanje potrebno za odgovor. Takvo dete će odgovoriti odmah. Deca koje nisu čula, naučila ili na drugi način došla u posed podataka potrebnih za odgovor – neće odgovoriti, neće razmišljati, neće dati svoju ideju, neće se igrati, neće razigravati svoju neuronsku mrežu.
Kod rada uz primenu zagonetnih pitanja, svega toga bude, i to u velikoj meri.
Učitelj ili vaspitač koji se obuči da pravi ovakva pitanja, moći će da, kada god poželi, oživi atmosferu u radu sa decom i makar na nekoliko minuta kreira dinamičan, zanimljiv proces u kome čitava grupa razmišlja i pokušava da primeni sve što zna, sazna, pretpostavi ili zaključi da dođe do odgovora. Ovako se kod mališana hrabri i uvežbava i krucijalno važna veština postavljanja pravih pitanja za sticanje novih podataka koji im mogu pomoći na putu do traženog odgovora.
Iz dosadašnje prakse, evidentno je da deca toliko vole ovakav način rada, da čitavo odeljenje može da se pred kraj uspešnog časa bukvalno nagradi sa par zagonetnih pitanja.

Kako svesti zagonetno pitanje o temi za starije na mlađi uzrast?
Na primer, želimo da deci postavimo pitanje o Van Gogu, čuvenom slikaru. Jasno je da većina mališana mlađeg uzrasta ne zna o kome je reč. Trebalo bi zato da prethodi jasan i zanimljiv uvod.

Primer:
Draga deco, mnogi od vas lepo crtaju. Postoje i neki odrasli ljudi, koji tako lepo crtaju da čitavog života samo to rade i za njih se čuje u čitavom svetu. To su slikari. Jedan od najpoznatijih slikara bio je i jedan čovek koji se zvao Van Gog (Nije cilj ovog uvoda da deca zapamte ime ili delo slavnog umetnika, iako se i to često događa, kao usputna, neplanirana dobrobit ovakvog načina rada).
E, draga deco, kada se priča ili piše o tom slikaru, koji je živeo pre više od 150 godina i naslikao gotovo dve hiljade slika i crteža, veoma često se pominje jedna koja se zove “Pšenična polja sa vranama”. Zašto se baš ta slika pominje češće od većine drugih?
Uslediće temeljno promišljanje o slikarima i njihovim delima. Deca će pokušati da dokuče zašto se baš ta slika tako često pominje, u čemu je njena posebnost u odnosu na ostale:
– To je njegova najveća slika!
– To je jedina njegova slika na kojoj su neke životinje!
– To je jedina njegova slika koju je nacrtao flomasterima!
– To je njegova najmanja slika!
– To je slika za koju je dobio najviše para!
– To je jedina slika koju je nacrtao naopačke!
– To je slika koja nije kockasta! (Dete želi da kaže da nije kvadratnog oblika!)
– To je jedina njegova slika koja je skroz žuta!
Posle puno ideja, razmišljanja prepostavki i nadovezivanja, neko iz grupe će doći i do tačnog odgovora:
– To je njegova poslednja slika!
Na kraju, sam trenutak davanja tačnog odgovora nije najvažniji – najvažnije je ono što dolazi pre njega: minuti kreativne atmosfere u kojoj svi razmišljaju, povezuju pokušavaju da sa onim ime raspolažu, dođu do odgovora. Kao i u životu: Smisao je u putu!
Da li je važno da zagonetno pitanje bude u vezi sa temom/lekcijom koju deca rade tog dana ili časa?
Naravno da nije. Kod zagonetnih pitanja, u traganju za pravim odgovorom, zahvata se čitav niz oblasti – od umetnosti, geografije, istorije do običaja i tehnologije! Učimo ih da promišljaju mogućnosti, pronalaze alternativna rešenja, da povezuju ono što znaju i koriste ono što čuju, i obratno – kao i u životu.

Autor teksta: Uroš Petrović

CONTINUE READING
OTKAZANO.jpg
Nekategorizovano

Zbog Dana žalosti programi Kulturnog centra za 27. septembar pomereni za narednu sedmicu

26/09/2023

Vlada Republike Srbije proglasila je sredu, 27. septembar 2023. godine za Dan žalosti povodom tragičnih događaja na Kosovu i Metohiji.

Zbog Dana žalosti Kulturni cenatar “Mija Aleksić” sve programe najavljene za sutra, u okviru obeležavanja Dana Mije Aleksića i Međunarodnog filmskog festivala otkazuje za iduću sedmicu.

O novim terminima naknadno ćemo obavestiti.

CONTINUE READING
Ziri-4.jpg
Nekategorizovano

Proglašeni najbolji filmovi Osme „Kratke forme“

02/10/2022

Proglašenjem najboljih filmskih ostvarenja predstavljenih na Kratkoj formi, žavršen je Osmi međunarodni festival kratkog filma u Gornjem Milanovcu.
Na festivalu su prikazani samo filmovi, nastali u periodu 2021/22. godine, ocenjeni kao dela visokog umetničkog i profesionalnog dometa.
Festival je organizovao Kulturni centar, pod pokroviteljstvom opštine Gornji Milanovac, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Filmskog centra Srbije


Foto: KCGM
Žiri Osmog međunarodnog festivala kratkog filma “Kratka forma” za takmičarske kategorije mini i kratki film u sastavu: Marija Ratković Vidaković, reditelj i producent (Hrvatska, Švedska), Đorđe Bajić pisac, filmski i književni kritičar (Srbija) i Zoran Janković, filmski kritičar; predsednik (Srbija) posle odgledanih filmova je doneo sledeće odluke o nagradama:

GRAND PRIX ZA NAJBOLJI FILM U KATEGORIJAMA MINI I KRATKOG FILMA
HRABROST / BRAVE
Autor: Wilmarc Val / Produkcija: Marie Agnély
Francuska / France

NAJBOLJI FILM – MINI FILM
DUBINA NOĆI / DEPTHS OF NIGHT
Autor: Step C. / Produkcija: Step C.
Hong Kong / Hong Kong

NAJBOLJI FILM – KRATKI FILM
BILO JEDNOM JEDNO MORE / ONCE THERE WAS A SEA
Autor: Joanna Kozuch / Produkcija: Peter Badač, Joanna Wendorff-Ostergaard
Poljska, Slovačka / Poland, Slovakia

NAJBOLJI SRPSKI FILM
KROTKI / LAMBLIKE
Autor: Jovan Dimoski / Produkcija: Arsenije Milenković
Srbija / Serbia

POHVALA ZA NAJBOLJI DOKUMENTARNI FILM
ZATVARANJE / CLOSING TIME
Autor: Igor Toholj / Produkcija: Igor Toholj
Filip Ristić i Andrej Mihailović
Srbija / Serbia


Foto: KCGM

Žiri Osmog međunarodnog festivala kratkog filma “Kratka forma”za takmičarsku kategoriju dece i omladine u sastavu: prof. dr Narcisa Darijević Marković, reditelj iz Srbije, Emilija Filipović, filmski producent – Srbija i Boban Stefanović, urednik filmskog programa Kulturnog centra Gornji Milanovac posle odgledanih filmova je doneo sledeće odluke o nagradama:

GRAND PRIX FILMSKO STVARALAŠTVO DECE I OMLADINE
STALAK ZA SUŠENJE VEŠA / DRYING RACK
Grupa autora / Group of authors
Associação de Ludotecas do Porto/Anilupa
Portugal / Portugal

POSEBNO PRIZNANJE ZA NAJBOLJU PRODUKCIJU
FILMSKO STVARALAŠTVO DECE I OMLADINE
SLOBODNA ZONA JUNIOR
Beograd
Srbija / Serbia

NAJBOLJI FILM – FILMSKO STVARALAŠTVO DECE
IZAZOV / CHALLENGE
Grupa autora / Group of authors
LJŠF Šipan
Hrvatska / Croatia

POSEBNO PRIZNANJE ZA MONTAŽU
FILMSKO STVARALAŠTVO DECE
I ŠTA ĆEMO SAD?
Filip Ristić i Andrej Mihailović
Grupa autora / Group of authors
GARGANTUA FILMS, Dom kulture Gračanica
Srbija / Serbia

POSEBNO PRIZNANJE ZA ANIMACIJU
FILMSKO STVARALAŠTVO DECE
BOJE / COLORS
Ema Andrec, Duje Mandić, Vilina Benčević
FKVK Zaprešić
Hrvatska / Croatia

NAJBOLJI FILM – FILMSKO STVARALAŠTVO OMLADINA
KOMARCI / MOSQUITOS
Andrea Virag, Ivana Vučković, Jana Stošić
ŠAF Vranje
Srbija / Serbia

POSEBNO POHVALA
FILMSKO STVARALAŠTVO OMLADINE
NEVER STOP LOOKING ME IN THE EYES
Makis Chronas
Ionidios Model Lyceum of Piraeus
Grčka / Greece

POSEBNO PRIZNANJE ZA IGRANI FILM
FILMSKO STVARALAŠTVO OMLADINE
U ŽURBI / IN A HURRY
Srednja škola Ambroza Haračića
Hrvatska / Croatia

POSEBNO PRIZNANJE ZA DOKUMENTARNI FILM
FILMSKO STVARALAŠTVO OMLADINE
SLIPPERY COLA
Emmy Halkola
VBU
Švedska / Sweeden

POSEBNO PRIZNANJE ZA ISTRAŽIVANJE ARHIVSKE GRAĐE
FILMSKO STVARALAŠTVO OMLADINE
VLADO
Grupa autora / Group of authors
Gimnazija “Jovan Dučić” Trebinje
Bosna i Hercegovina / Bosnia and Herzegovina

CONTINUE READING
2-jun-Izlozba-Ljiljana.jpg
Nekategorizovano

Izložba: „Druga strana sećanja“

25/05/2022

Kulturni centar Gornji Milanovac i kompanija „Rudnik i flotacija – Rudnik“ predstaviće u četvrtak, 2. juna 2022. godine u galeriji Doma kulture „Vojislav Ilić“ na Rudniku izložbu „Druga strana sećanja“, autorke Ljiljane Stevanović.
Otvaranje izložbe je u 19 sati.

CONTINUE READING
qw1.jpg
Nekategorizovano

Proglašeni najbolji recitatori opštine Gornji Milanovac za 2022. godinu

28/03/2022

Kulturni centar Gornji Milanovac, u saradnji sa Savezom amatera Srbije u ponedeljak, 28. marta 2022. godine organizovao je Opštinsko takmičenje recitatora “Pesniče naroda mog”.

U tri starosne kategorije, na sceni Kulturnog centra predstavili su se pobednici nedavno održanih školskih nadmetanja recitatora. U kategoriji mlađih osnovaca plasman na Okružnu smotru izborili su: Emilija Glišović (OŠ “Desanka Maksimović“, G. Milanovac), Nikola Šterijevski (OŠ “Kralj Aleksandar I“,G. Milanovac) i Filip Jovanović (OŠ “Desanka Maksimović“, G. Milanovac). Pohvale su dobili: Andrea Ratković (OŠ “Kralj Aleksandar I“,G. Milanovac), Sofija Luković (OŠ “Desanka Maksimović“, G. Milanovac) i Filip Marjanović (OŠ “Sveti Sava“,G. Milanovac).

Odlukom žirija: Aleksandre Bojović, master prof. srpskog jezika i književnosti (predsednik), Dragane Perišić, diplomiranog filologa opšte književnosti i teorije književnosti i Janje Arnuš, profesora srpskog jezika i književnosti, opštinu Gornji Milanovac na Okružnoj smotri recitatora predstavljaće i stariji osnovci: Višnja Čavorović (OŠ “Desanka Maksimović“, G. Milanovac), Isidora Lazić (OŠ “Kralj Aleksandar I“,G. Milanovac) i Lazar Milivojević (OŠ “Sveti Sava”, G. Milanovac).
Pohvala za nastup je pripala Bogdanu Lukiću (OŠ “Kralj Aleksandar I“,G. Milanovac).

U kategoriji srednjoškolaca najbolji među najboljima su: Andrea Sarić i Teodora Jakovljević obe iz (Gimnazija „Takovski ustanak“, Gornji Milanovac). Pohvale kod srednjoškolaca dobili su Isidora Komnenović (TŠ „ Jovan Žujović“) i Jelisaveta Marjanović (Gimnazija „Takovski ustanak“)
Okružna smotra recitatora “Pesniče naroda mog” biće organizovana 16. aprila 2022 u Gornjem Milanovcu.

CONTINUE READING
aq2-2.jpg
Nekategorizovano

Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković posetila Kulturni centar

28/03/2022

Ministarka kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije Maja Gojković posetila je danas Gornji Milanovac. Tokom boravka u gradu pod Rudnikom održala je sastanak sa predsednikom opštine Gornji Milanovac Dejanom Kovačevićem, a potom i obišla Kulturni centar.

U pratnji predsednika Kovačevića i Dragana Arsića, direktora Ustanove za kulturu, umetnost i vanškolsko obrazovanje obišla je rekonstruisani deo Kulturnog centra (Dom kulture).
Kulturni centar je uz pomoć sredstava Ministarstva kulture i informisanja rekonstruisan i pretvoren u moderan prostor za organizovanje pozorišnih predstava, filmskih projekcija, muzičkih događaja i drugih dešavanja.

Podsećamo, Ministarstvo je putem konkursa „Gradovi u fokusu“ za rekonstrukciju Kulturnog centra, u protekle dve godine, izdvojilo devet miliona dinara za realizaciju završnih radova na rekonstrukciji „A faze“, za unapređenje tehničkih kapaciteta za realizaciju raznovrsnih scenskih prikaza – nabavka pokretne scenske rasvete, kao i za organizaciju inostrane baletske predstave, dok je od 2018. godine ukupno opredelilo 15,5 miliona dinara za Gornji Milanovac.

CONTINUE READING
New-Image.jpg
Nekategorizovanoвести

Promocija knjige: LOVCI NA ZVERI – DEVOJAČKA KLETVA

24/01/2022

Kulturni centar Gornji Milanovac predstaviće u petak, 28. januara 2022. godine u Modernoj galeriji knjigu „Devojačka kletva“, prvi deo trilogije „Lovci na zveri“, autora Marka S. Markovića.
„Marković je na izuzetan način spojio istoriju svojih pradedova sa pričama iz davnina, pokazujući majstorstvo u pripovedanju. Ovaj roman je dokaz da legende imaju i te kakvo uporište u realnosti, a stara prokletstva nisu ništa drugo do gresi predaka. Lovci na zveri su novi talas u srpskoj epskoj fantastici.“ (Recenzent: Branislav Janković)

Prvi deo trilogije „Lovci na zveri“ predstaviće: Borisav Čeliković i Aleksandar Marušić.
Knjigu je objavio Kulturni centar Gornji Milanovac (za izdavača Dragan Arsić), urednik izdanja je Branka Vučićević Vučković. Ilustracije potpisuje Milan Miletić, a lekturu je uradila Milena Stanojević. Dizajn i pripremu izdanja potpisuje je Nevena Čavorović, kompjutersku obradu ilustracija Veljko Trojančević, a knjigu je štampalo preduzeće „Grafoprint” iz Gornjeg Milanovca.

Početak promocije je u 18 sati.

Predgovor
„Neke priče treba da ostanu neispričane. Neke bi valjalo zaboraviti.“, jednom davno mi je rekao moj deda, zatvorivši Starostavnik našeg roda.
„A ova?“, upitah.
„Ne znam. Odluči sam.“
I odlučio sam, ne zbog reči, već zbog zaborava koji nas sve više obuzima. Odlučio sam da vam ispričam priču koja se u mojoj porodici stolećima čuva kao najsvetiji amanet. Priču iz drevnih, mračnih vremena, kada u tamnim planinama obitavaše zle sile i mračne grozote kakvih već odavno više nema. Priču, kakvih beše mnogo, ali nestadoše razvejane u silovitim vetrovima vremena. Priču, koju čuše oni što su prvi, prije nekoliko vekova naseljavali pustu zemlju oko planine Rudnika. Zemlju obraslu gustim i neprohodnim bukovim i hrastovim šumama, zemlju koju nazvaše Šumadijom. Zemlju koja je nekada vrvila životom i ljudskim javom, zemlju koju ratovi i gresi čovečiji opusteše. Zemlju slavnih manastira, gradova i trgova koji sada behu napušteni i nemi. Zemlju slavnih vremena i junaka čiji potomci behu tamo daleko, preko Dunava. Zemlju koja nikada više neće biti ista. Sada su iz krševitog Primorja u oblast između Morava nadirali neki novi ljudi, ljudi srpskog zbora i vere, ali drugačiji od starih Srba koji Kosovo proslaviše.
Jedan od tih novih, beše i moj predak, knez Nikola Pivljanin. Od kalovite Pive ispod Durmitora, iz sela Rudinica, od roda Sokolovića, pobeže od mržnje agarjenske na zelene gružanske obale. Tu se, godine 1702. nastani na mestu odvajkada znanom kao Medvedica, jer su tu, u drevna vremena medvedi i kurjaci obitavali. Trećeg dana po dolasku, na jednom brežuljku, Nikola pronađe crkvu sačinjenu od hrastova drveta. Iznenađen ovim blagoslovom Božijim, on uđe unutra, i još više se iznenadi kada kraj Časne trpeze ugleda čoveka.
Bio je to starac, duge, sede kose i brade, koje su mu padale na ramena i grudi. Jedan od retkih iz starog naroda, koji su kao sneg u hladovini ostali iza zime da čekaju proleće što grije, ali i otapa. Jedini koji ostade od svog roda na dedovini da čuva svetinju koja slaviše Svetog Metodija. Znao je da je đed-Nikolino jutro njegov sumrak, ali nije tužio niti je u njegovoj duši bilo mržnje ili zlobe. Poživeo je još tri godine, dovoljno da vidi nove naseljenike koji su kao bujica hrlili plodnoj zemlji, žudni boljega života.
Umro je na đed-Nikolinim rukama, a on ga po njegovoj želji sahrani u najmirnijem i najtišem delu sela koji se od tada zove Starčev grob. Na samrti mu u amanet nije ostavio predačku crkvu već priču. Priču koja je kao najsvetija tajna čuvana u mojoj porodici više od tri veka, od kneza Nikole do mene danas. Priču koju ću vam sada ispričati…

O Autoru:
Marko S. Marković, rođen 26. januara 1986. godine u Kragujevcu. Bavi se pisanjem poezije i proze, komponovanjem i scenografijom. Izdao je dve knjige pesama, „Zlatovez“ 2018. godine u izdanju Udruženja pisaca Kragujevca i „Gružanska brojanica“ 2019. godine u izdanju beogradskog „Viteza“. Autor je epsko-fantastične trilogije „Lovci na zveri“, čiji koren vezuje za istoriju i legende Gruže i Rudnika, koje proučava od detinjstva. Napisao je tekst i kompoziciju za „Himnu opštine Knić“, tekst za „Himnu manastira Kamenac“, tekst za video-projekat „Božić u Gruži“, tekst i kompoziciju za „Himnu predškolske ustanove u Kniću“, tekst za video-projekat „Pesma zahvalnosti lekarima“, kao i tekst za video-projekat „Pesma zahvalnosti vojsci i policiji“. Učestvovao je u izradi više video projekata kao scenograf ili režiser. Uz to, aktivno radi na pisanju monografije sela Ljuljaci u Gruži, gde i živi sa svojom porodicom. Po obrazovanju je strukovni ekonomista, a radi kao rukovodilac u Crvenom krstu Knić.
Kaže da je njegov najveći uspeh njegova porodica, ćerka Helena, sin Vuk i supruga Marija.

Foto preuzeta sa: www.riznicasrpska.net

O Ilustratoru
Milan Miletić, akademski slikar, rođen je 1950. godine u Lapovu. Akademiju za likovne umetnosti završio u Beogradu, u klasi slikara i profesora Stojana Ćelića. Član je ULUS-a. Od 1974. godine Izlagao je na mnogim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Dobio je više nagrada i priznanja za slikarstvo, među kojima i Prvu nagradu(u kategoriji portreta) na izložbi svetske minijaturne umetnosti u Torontu (Kanada). Ilustrovao je veliki broj knjiga i autor je više strip serijala. Živi i radi u Gornjem Milanovcu kao slobodan umetnik.

CONTINUE READING
Bioskop-14-OK.jpg
Nekategorizovano

Počinje 7. Međunarodni festival kratkog filma „Kratka forma“

21/09/2021

Međunarodni festival kratkog filma „Kratka forma“ jedan od značajnih svetskih festivala u oblasti kratkometražne filmske umetnosti, od 22. septembra do 3. oktobra 2021. godine, paralelno će sa manifestacijom „Dani Mije Aleksića“, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, po sedmi put biti realizovan u Gornjem Milanovcu.
Za 7. Međunarodni festival kratkog filma „Kratka forma“ Selekcione komisije (Mini i kratki film: Nikola Janković, Rajko Radović, Nikola Polić i Kosta Ilić Filmsko stvaralaštvo dece i omladine : Emilija Filipović i Boban Stefanović) su odabrale 100 filmova iz 25 zemalja koji će biti prikazani u tri takmičarske kategorije:

TAKMIČARSKE KATEGORIJE

Broj filmova

МINI FILM (1 – 15 minuta)

53

KRATKI FILM (15 – 50 minuta)

23

FILMSKO STVARALAŠTVO DECE I OMLADINE (do 15 minuta)

24

Prihvaćeni su samo filmovi ocenjeni kao dela visokog umetničkog i profesionalnog dometa snimljeni tokom 2020/21. godine.

Festival je takmičarskog karaktera, a nagrade KRATKE FORME su:
GRAN PRI za najbolji film u kategorijama mini i kratki film, nagrada za najbolji mini film, nagrada za najbolji kratki film, nagrada za najbolji animirani film, evropski film i srpski film.

Uz priznanja dodeljivaće se i novčani deo nagrade za: GRAN PRI – najbolji film u kategorijama mini i kratki film (500 evra), za najbolji film u kategoriji mini i kratki film (po 300 evra), kao i za najbolji srpski film (300 evra). Nagrade se isplaćuju autorima.

Gran pri se dodeljuje i u kategoriji Filmsko stvaralaštvo dece i omladine, kao i nagrada za najbolji dečji, odnosno omladinski film (nije predviđen novčani deo nagrade).
Odluke o nagradama u takmičarskim kategorijama donose članovi žirija na javnom žiriranju.

Ove godine u sastavu žirija su: Marija Vulić, Srbija, Miroljub Stojanović, Srbija, Greg de Kjur, Sjedinjene Američke Države (Mini i kratki film), odnosno Isidora Vulić, Srbija, Vlastimir Stevanović, Srbija, Boško Đorđević, Srbija ( Filmsko stvaralaštvo dece i omladine).

SREDA, 22. septembar 2021.

Festival KRATKA FORMA: Prva takmičarska projekcija, mini i kratki film / Velika sala KCGM u 17 časova

Festival KRATKA FORMA: Druga takmičarska projekcija, mini i kratki film / Velika sala KCGM u 19 časova

Film: Seng Či i legenda o deset prstenova, režija: Destin Daniel Cretton / Velika sala KCGM u 20:30 časova

ČETVRTAK, 23. septembar 2021.

Festival KRATKA FORMA: Treća takmičarska projekcija, mini i kratki film / Velika sala KCGM u 17 časova

Festival KRATKA FORMA: Četvrta takmičarska projekcija, mini i kratki film / Velika sala KCGM u 18:30 časova

Film: Toma, režija: Dragan Bjelogrlić / Velika sala KCGM u 20:00 časova

PETAK, 24. septembar 2021.

Radionica: Kako se sinhronizuje crtani film

Animirani film: Zvezdani psi: Tropska avantura, režija: Inna Evlannikova / Velika sala KCGM u 15 časova

Festival KRATKA FORMA: Peta takmičarska projekcija, mini i kratki film / Velika sala KCGM u 17 časova

Film: Mare, režija: Andrea Štaka / Velika sala KCGM u 18:15 časova

Film: Toma, režija: Dragan Bjelogrlić / Velika sala KCGM u 20 časova

SUBOTA, 25. septembar 2021.

Radionica: Kako se sinhronizuje crtani film Master klas: Marija Škaričić, glumica

Animirani film: Zvezdani psi: Tropska avantura, režija: Inna Evlannikova / Velika sala KCGM u 15 časova

Film: Trijumf, režija: Emmanuel Courcol Velika sala KCGM u 17 časova

Festival KRATKA FORMA: Šesta takmičarska projekcija, mini i kratki film Velika sala KCGM u 19 časova

Film: Toma, režija: Dragan Bjelogrlić / Velika sala KCGM u 20:30 časova

NEDELJA, 26. septembar 2021.

Animirani film: Zvezdani psi: Tropska avantura, režija: Inna Evlannikova / Velika sala Kulturnog centra u 15 časova

Film: Trijumf, režija: Emmanuel Courcol /Velika sala KCGM u 17 časova

Festival KRATKA FORMA: Sedma takmičarska projekcija, mini i kratki film / Velika sala KCGM u 19 časova

Film: Toma, režija: Dragan Bjelogrlić / Velika sala KCGM u 20 časova

PONEDELJAK, 27. septembar 2021.

Animirani film: Zvezdani psi: Tropska avantura, režija: Inna Evlannikova / Velika sala KCGM u 17 časova

Festival KRATKA FORMA: Osma takmičarska projekcija, mini i kratki film / Velika sala KCGM u 19 časova

Film: Toma, režija: Dragan Bjelogrlić / Velika sala KCGM u 20:30 časova

UTORAK, 28. septembar 2021.

Solistički koncert Gorana Milivojevića: Čupo i prijatelji Velika sala KCGM u 20 časova

SREDA, 29. septembar 2021.

Festival KRATKA FORMA: Deveta takmičarska projekcija, mini i kratki film / Velika sala KCGM u 19 časova

Film: Toma, režija: Dragan Bjelogrlić / Velika sala KCGM u 20:30 časova

ČETVRTAK, 30. septembar 2021.

Festival KRATKA FORMA: Prva takmičarska projekcija, Filmsko stvaralaštvo dece i omladine / Velika sala KCGM u 16 časova

Animirani film: Hotel Transilvanija – Čudovišni ljubimci, režija: Derek Drymon, Jennifer Kluska 2D, sinhronizovan na srpski / Velika sala KCGM u 17 časova

Otvaranje izložbe: Trag u jednom vremenu – Filmski plakat Moderna galerija Kulturnog centra u 18 časova

Festival KRATKA FORMA: Deseta takmičarska projekcija, mini i kratki film / Velika sala KCGM u 19 časova

Film: Toma, režija: Dragan Bjelogrlić / Velika sala KCGM u 20 časova

PETAK, 1. oktobar 2021.

Festival KRATKA FORMA: Druga takmičarska projekcija, Filmsko stvaralaštvo dece i omladine Velika sala KCGM u 16 časova

Animirani film: Hotel Transilvanija – Čudovišni ljubimci, režija: Derek Drymon, Jennifer Kluska 2D, sinhronizovan na srpski / Velika sala KCGM u 17 časova

Predstavljanje izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije Moderna galerija Kulturnog centra u 18 časova

Festival KRATKA FORMA: Jedanaesta takmičarska projekcija, mini i kratki film Velika sala KCGM u 19 časova

Festival KRATKA FORMA: Javno žiriranje, deca i omladina Moderna Galerija Kulturnog centra u 20 časova

Film: Toma, režija: Dragan Bjelogrlić Velika sala Kulturnog centra u 20:30 časova

SUBOTA, 2. oktobar 2021.

Radionica: Kako se gleda film: mala škola bontona

Animirani film: Hotel Transilvanija – Čudovišni ljubimci, režija: Derek Drymon, Jennifer Kluska 2D, sinhronizovan na srpski / Velika sala KCGM u 17 časova

Festival KRATKA FORMA: Dvanaesta takmičarska projekcija, mini i kratki film Velika sala KCGM u 19 časova

Festival KRATKA FORMA: Javno žiriranje, mini i kratki film Velika sala KCGM u 21 čas

CONTINUE READING
letnji-program-2021.jpg
Nekategorizovano

Letnji program i radionice za decu

14/07/2021

Kulturni centar za mališane Gornjeg Milanovca, tokom jula i avgusta organizovaće otvoriće svoje radionice.
Svakog utorka i četvrtka u terminima od 18 i 20 sati vrata će biti otvorena za polaznike dečjeg hora i dramske radionice.
Radionicu vode Slađana Popov, muzički pedagog i Valentina Nađ urednik dečjeg programa.

U okviru letnjeg programa, Edukativni teatar iz Subotiće u utorak, 27. jula 2021. godine u 19 sati, na Platou ispred Starog suda izvešće ekološku predstavu „Kako je priroda lepa“, tekstopisca i reditelja Nebojše Savića.
U predstavi igraju Saša Stojković i Dragan Kojić.

CONTINUE READING

Older Posts