Деск Креативна Европа Србијe у сарадњи са Министарством за људска и мањинска права РС представиће у среду, 13. новембра 2024 у 13.00 сати у Свечаној сали општине (зграда Старог суда) у Горњем Милановцу могућности финансирања пројеката у оквиру програма Креативна Европа – култура и ЦЕРВ (Citizens, Equality, Rights and Values) програма Европске уније.

Креативна Европа је програм Европске уније којим се пружа финансијска подршка установама и организацијама у сектору културе како би чувале, развијале и промовисале европску културну и језичку разноликост и наслеђе, и унапредиле квалитет културних и аудиовизуелних делатности. Креативна Европа је кључни програм Европске уније за подршку и развој сектора културе, пре свега пројеката међународне сарадње и размене.
Годишњи буџет програма је око 350 милиона евра и реализује се кроз више од 20 различитих конкурса. Тренутно је отворено неколико конкурса, којима се подржавају посебне области, теме или типови активности.
Биће представљени годишњи конкурси за предлоге пројеката и пројекти који су подржани у оквиру подпрограма Култура, као и подршка коју подносиоцима предлога пројеката пружа Деск Креативна Европа Србије при Министарству културе РС.
http://www.kreativnaevropa.rs/

ЦЕРВ програм има за циљ да промовише права и вредности Европске уније како су дефинисани у Уговорима ЕУ и Повељи о основним правима. Пројекти у оквиру програма доприносе одржавању и даљем развоју отворених, демократских, равноправних и инклузивних друштава заснованих на владавини права. У оквиру програма могућа је реализација културних активности које промовишу ове вредности. Тренутно је отворено неколико конкурса, којима се подржавају посебне области, теме или типови активности.

Програме ће представити
Бојан Милосављевић, пројектни менаџер Деска Креативна Европа Србије.
Сања Атанасковић, координаторка контакт канцеларије за програм ЦЕРВ.

Презентација је намењена јавним институцијама, удружењима и појединцима који делују у свим секторима културе као и сектору образовања, екологије и социјалне заштите.

Презентација у Горњем Милановцу биће реализована кроз сарадњу Деска Креативна Европа Србије са Културним центром ”Мија Алексић” у Горњем Милановцу.

Теија Нику, финска уметница на хармоници и композитор са одличним осећајем за мелодију и препознатљивим лирским стилом свирања у уторак, 12. новембра 2024. године извешће концерт у холу испред велике сале Културног центра.
На репертоару ће бити нордијска и балканска музика.
Иначе, Теија Нику од 2022. године ради на новом музичком пројекту који додељује Национални савет за музику у Финској.
Почетак концерта је у 18:30.

Изложба „Моћ жена у стрипу“ коју потписују уметнице из Србије и земаља региона у Горњем Милановцу биће представљена у уторак, 12. новембра 2024. године у холу на спрату испред велике сале Културног центра.
Пројекат је одобрен у оквиру конкурса за пројекте међународне сарадње (COOP) и окупља партнерске организације из Србије, Мађарске, Словеније, Грчке, Хрватске и Црне Горе. Овај пројекат који је започео у фебруару 2023. године, бави се оснаживањем стрип уметница, као и промоцијом њиховог равноправног третмана. Такође, пројекат се бави и презентацијом жена у стрипу, као и друштвеним променама које се одражавају у стрипу, у вези са сликом и улогама жена у друштву.
Ауторке и аутори: Анамарија Квас (Хрватска), Ана Ју́лиа Бензе́ди (Румунија), Хелена Клакоц̌ар (Хрватска), Јована Вуковић (Србија), Лариса Ацков (Србија), Силва и Сара Дервановиц (Црна Гора), Лаура Е́рсек (Мађарска), Вагелис Колотсиос (Грчка), Сташа Миладиновић (Србија), Катарина Шеме (Словенија), Теодора Тинтор (Хрватска).
Отварање изложбе је у 18 сати.

Жeљкo Ивoвић, виолончело и Игор Васиљевић, виолина одржаће у среду, 6. новебра 2024. године концерт у холу испред велике сале Културног центра “Мија Алексић”.
На репертоару ће бити дела: Michele Mascitti, Wolfgang Amadeus Mozart, Alessandro rolla.
Почетак концерта је у 19 сати.

Жeљкo Ивoвић je рoђeн 1984. гoдинe, пoчeo je дa свирa чeлo сa шeст гoдинa у клaси прoф. Зoрaнe Првулoвић. Биo je ђaк Шкoлe зa музичкe тaлeнтe у Ћуприjи, у клaси прoфeсoрa Рeљe Ћeткoвићa. Студирao je нa Фaкултeту музичкe умeтнoсти у Бeoгрaду, у клaси прoфeсoрa Рeљe Ћeткoвићa, Срђaнa Срeтeнoвићa и Дejaнa Бoжићa, кoд кoгa je 2006. гoдинe и диплoмирao, кao и нa Universität für Musik und darstellende Kunst Graz – Oberschützen у Aустриjи; пoстдиплoмскe студиje зaвршиo je у клaси прoфeсoрa Toбиjaсa Штoсиjeкa (Tobias Stosiek).
Пoхaђao je мajстoрскe курсeвe кoд прoфeсoрa Mилoшa Mлejникa, Ксeниje Jaнкoвић, Стaнислaвa Aпoлинa, Стeфaнa Пoпoвa и Toбиjaсa Штoсиjeкa. Чaсoвe кaмeрнe музикe je, измeђу oстaлих, слушao и кoд прoфeсoрa Херберта Кефера, Јоханеса Меисла (Johannes Meissla) i Отмара Милера (Othmara Müllera), чланова реномираног квартета “Artis Quartett – Wien“ из Беча. Усавршавао се и код Бјорна Сјоргена (Björn Sjögren – Norway), Дејвида Херингтона (David Harrington – Kronos quartet, USA), као и код чланова гудачког квартета “Amernet” (Amernet string quartet, USA).
Биo je члaн БГO „Душaн Скoврaн“, Бaњaлучкe филхaрмoниje и фeстивaлскoг oркeстрa „КoтoрAрт“, гдe je биo вoђa сeкциje виoлoнчeлa oд 2014. дo 2016. гoдинe. Tрeнутнo je члaн (oд 2011. гoдинe) Вojвoђaнскoг симфoниjскoг oркeстрa из Нoвoг Сaдa. Пoврeмeнo нaступa кao хoнoрaрни члaн сa Бeoгрaдскoм филхaрмoниjoм и Црнoгoрским симфoниjским oркeстрoм. Сeзoнe 2018/19. биo je вoђa сeкциje виoлoнчeлa у „Вeрди oркeстру” из Грaцa, Aустриja. Oд 2022. je вoђa сeкциje виoлoнчeлa у кaмeрнoм oркeстру „Сeрaфим”. Гoдинe 2022. нaступao je и сa Бaнaтскoм филхaрмoниjoм из Teмишвaрa (Румуниja).
Нaступao je ширoм Србиje и Црнe Гoрe, у Бeлгиjи, Maђaрскoj, Хoлaндиjи, Хрвaтскoj, Бoсни и Хeрцeгoвини, Aустриjи, Фрaнцускoj, Итaлиjи и Грчкoj. Од 2011. године члан је гудачког квартета „IL Belpaese“, a od 2017. гoдинe сaрaђуje и нaступa у дуу сa виoлинистoм Игoрoм Вaсиљeвићeм. Oд 2024. гoдинe je члaн кaмeрнoг aнсaмблa „Бoкa“. Зaпoслeн je у Шкoли зa музичкe тaлeнтe у Ћуприjи кao прoфeсoр виoлoнчeлa, oркeстрa, читaњa с листa и кaмeрнe музикe oд 2010. гoдинe. Кao нaстaвник у Шкoли зa музичкe тaлeнтe, зa вишe oд 14 гoдинa пeдaгoшкoг рaдa, имa вишe oд 25 нaгрaдa сa учeницимa нa рeпубличким и мeђунaрoдним тaкмичeњимa – из виoлoнчeлa, кaмeрнe музикe и oркeстрa.

Игор Васиљевић започео је своје музичко образовање у Крушевцу. Убрзо прелази у Школу за музичке таленте у Ћуприји коју завршава 2001. године са највишим успехом у класи проф. Љубивоја Ж. Николића. Након завршених студија на ФМУ у Београду одлази на последипломске студије у Холандију на „CODARTS“ универзитет за музику и плес у Ротердаму, у класи маестра проф. Гордана Николића. За време студија у Холандији такође ради са проф. Андреасом Цифром, проф. Гораном Грибајчевићем, проф. Томијем Шимоном, проф. Бенционом Шамиром и проф. Весном Групман. Током школовања Игор Васиљевић је освојио бројне награде на републичким и међународним такмићењима из виолине, камерне музике и теоретских предмета.
Игор Васиљевиђ је сарађивао и наступао са неким од највећих уметника данашњице: маестро Лорин Мазел, маестро Емануел Кривин, маестро Гордан Николић, маестро Омер Меир Велбер, Стефан Миленковић, Шмуел Ашкенази, Жил Апап… Такође, наступао је са Амстердамским синфонијским оркестром, био је концерт-мајстор Барокног оркестра „CONTINUO“ из Ротердама, свирао са „La chambre philharmonique“ из Париза, „Palau de les Arts Reina Sofia“ из Валенсије, концерт-мајстор у опери „SPANGA“; од 2013. до 2019. је друга виолина соло у Classical Concert Chamber Orchestra из Лос Анђелеса, под руководством маестра Ашота Тиграњана са којим наступа по целом свету… Снимао је за РТС, француску телевизију и холандски радио, када је премијерно изводио дела савремених холандских композитора са ансамблом за савремену музику из Хага „Modelo62“. Такође, учествовао је на фестивалима: HORTUS festival (Холандија), Festival Berlioz (Француска), БЕМУС (Србија), КОЗАРТ (Србија), Бунт (Србија)…
Педагошким радом се бави од повратка у Србију 2011. у Школи за музичке таленте у Ћуприји, од 2013. до 2023. Његови ученици уписују жељене факултете у земљи и иностранству. Добитник је више десетина првих награда и лауреата на домаћим и међународним такмичењима. Од 2022. године је члан Уметничког ансамбла министарства одбране „Станислав Бинички“.
Са челистом Жељком Ивовићем сарађује и наступа у различитим ансамблима још од школских дана. Од 2013. оформљују дуо. Бирају репертоар кроз који могу да прикажу све своје афинитете и квалитете као врсни музичари и инструменталисти. Слобода коју постижу у заједничком свирању је плод дугог познанства и исто тако дугог заједничког музицирања.

Због трагедије у којој је током урушавања конструкције железничке станице у Новом Саду страдало осам људи, Влада Србије прогласила је суботу Даном жалости. Сви програми, у организацији Културног центра најављени за суботу, 2. новембар се отказују.

У оквиру пројекта „Минијатурни бијенале – путујућа изложба“, који је подржало Министарство културе Републике Србије, део поставке Дечјег бијенала, у уторак, 30. октобра 2024. године изложен је у Основној школи “Велимир Маркићевић” у Мајданпеку.
Поставку чине одабрани цртежи и слике, које потписују млади аутори узраста од 7 до 18 година из Горњег Милановца, као и деца из гостујућих атељеа и школа широм Србије. Радови су рађени различтитим техникама, али у формату 10х10 центиметара, идентичном као и за Међународни бијенале уметности минијатуре.

Отварању изложбе претходила ликовна радионица „Мали формат” са ученицима млађих разреда. Радови настали у оквиру радионице употпунили су поставку.

Позоришна представа: „Сан Славије“ у продукцији „Чешка беседа“ из Београда, у суботу, 2. новембра 2024. године биће изведена сцени Културног центра „Мија Алексић“ у Горњем Милановцу.
Шeсти прojeкaт Чeшкoг пoзoриштa – прeдстaвa „Сaн Слaвиje“ гoвoри o судбини Toмaшa Maсaрикa и o њeгoвим вeзaмa сa Србимa, њeгoвим сaрaдницимa. Пoсeбнa пaжњa je пoсвeћeнa Maсaрикoвoм пoбрaтимству сa Jeрeмиjoм Нeдићeм из Teoчинa.
Aутoр тeкстa и рeжиjу потписује: Рaсткo Jeвтoвић.
Улoгe тумаче Joсип Ишeк (Влaдимир Спичaнoвић / Mиoдрaг Mишкo Toмић), Aлeксaндрa Сaњa Сaлoм, Срђaн Сeрђo Ajвaз, Jeлeнa Вeлимирoвић, Сaшкa Врaнкoвић, Љиљaнa Пeтрoвић, Никoлa Дукић, Maркo Кoвaчeвић, Пeтaр Вeкoвић и Кaтaринa Ивaнoвић.
Наратори су Хaнa Гoлднeр и Рaсткo Jeвтoвић. Музику потписују Aлeксaндaр Прaдaл и Влaдимир Ђeкић, а кoстимoгрaфиjу Mиoдрaг Mишкo Toмић.
Почетак представе је у 20 сати.

Преузимање бесплатних улазница на билетарници велике сале, радним данима од 11:00 до 20:00.

Foto: Wikipedia

Прича о Томашу Масарику и Јеремији Недићу

Томаш Масарик, је био политичар, филозоф, социолог и новинар. Предводио је покрет који се залагао за независност Чешке и Словачке од Аустроугарске царевине. За председника Чехословачке је изабран чак три пута – 1920, 1927. и 1934. године. Убраја се међу најпоштованије личности свог доба.

Масарик је рођен 7. марта 1850. године у радничкој породици у Моравској, која је у то време била део Аустријског царства. По националности је био Словак из Мађарске.
У школу је кренуо са шест година, да би двадесет година касније докторирао филозофију у Бечу. На постдипломским студијама упознао је Шарлоту Гариг, коју је и оженио 1878. године. Свом презимену придодао је презиме супруге. И ако је Шарлота била ћерка чувеног њујоршког банкара, живели су скромно. Имали су четворо деце, а Шарлота је из поштовања према супругу научила чешки језик.
Ванредни професор филозофије на Прашком универзитету постао је 1882. године Ту је, због својих политичких ставова и идеја стекао огромну популарност. Нападао је аустроугарски савез са Немачком, као и њену империјалистичку политику на Балкану. Бранио је права Срба и Хрвата, нарочито у време анексије Босне и Херцеговине 1909. године. Политичком снагом приморао је цара Франца Јозефа да ослободи Србе оптужене за велеиздају Хабзбуршке монархије у монтираном загребачком процесу.

Почетком Првог светског рата, због противљења аустроугарској ратној политици и залагања за оснивање државе која би обухватала: Чешку, Моравску, Словачку и Шлеску (део данашње Пољске) Томаш Масарик је осуђен на смрт. Био је принуђен да емигрира на запад Европе. Савезнике је тражио у Британији, Француској и САД, које су и признале стварање Чехословачког националног савета.
Након распада Аустроугарске, чехословачка народна скупштина изабрала је Томаша Гарига Масарика за првог председника новоосноване земље. Као „Ослободилац” и „Отац Чехословачке”, стално је био заузет решавањем кризе настале сукобом чешких и словачких странка. Био је један од првих политичких лидера у Европи који је изразио забринутост због успона Хитлера и нацизма. Поднео је оставку 14. децембра 1935. године, због старости и лошег здравља, а наследио га је Едвард Бенеш.
Томаш Масарик је преминуо 14. септембра 1937, у Лани (Чешка) у 87. години.

Foto: Wikipedia

Побратимство са српским сељаком
Томаш Масарик, професор Прашког универзитета, упознао је Јеремију Недића априла 1910. године током боравка у Србији. Док је у селу Теочин, у Рудничко-таковском крају, причао са сељацима како би упознао српски народ, један од њих се издвојио, рекавши му “Ја Вас, господине професоре, познајем”.
Не мора човек човека лично да види да би дошло до познанства, ја сам читао Ваше чланке из области славистике, које су објављивале “Мале новине” и “Политика” – рекао му је Јеремија, који је тада имао 57 година.

Масарик се изненадио што се један сељак интересује за славистику, па је до касно у ноћ остао да прича са њим. Сутрадан, за ручком су се и побратимили, прича је Момчила Пауновић, колекционара, хроничара и руководиоца Дома културе „Војислав Илић“ на Руднику.
Писма из Прага у Теочин и назад размењивала су се пуних 26 година. Јеремија никада није пропустио да свом побратиму честита рођендан и Дан државности Чехословачке. У писму из 1935. године Јеремија пише да су његова три сина, Милан, Милорад и Милош, учествовали у Великом рату и да су се сва тројица вратила са Карађорђевом звездом – највреднијим одликовањем. Тада је позвао Масарика да дође у Србију. Недуго потом из Прага је стигао одговор: “Побратиме, на тебе је ред, дођи у Праг, бићеш гост мог дома”.
И Јеремија Недић, сељак из Теочина се запутио у Праг. У традиционалном српском оделу, на одредиште је стигао 4. фебруара 1936, носећи поклоне за побратима – испричао је Пауновић.
Чешка и Југословенска штапма тога доба писала је о овом догађају.
Након свечаног ручка, ћерке Томаша Г. Масарика, др Алиса и Олга, предале су поклоне оцу, које му је из Србије донео пријатељ. Поклони су били: сушене шљиве пуњене језгром ораха из Шумадије, два ћилима која је изаткала унука Јеремије Недића и на крају српски опанци. Када је узео тај поклон у руке, Недић је подсетио побратима да су такве опанке носили поносни српски ратници, који су храбро бранили своју отаџбину од многих освајача. Са тим речима је опанке предао господину председнику – пише “Политика”.

Годину дана после овог сусрета, 19. септембра 1937. у Србију је стигла вест да је чехословачки председник умро после дуже болести. Јеремија, који је тада имао 85 година, за смрт побратима је сазнао у Чачку. Истог тренутка упутио се на Масарикову сахрану. Кренуо је у пратњи унука, о свом трошку, истим возом којим је за Праг пошла и званична државна делегација Краљевине Југославије.
На вечни починак Масарика је испратило више хиљада људи. Шпалир се у једном тренутку размакао и ковчегу је пришао српски сељак у народној ношњи… Затим се у поворци придружио члановима најуже породице покојника.
Сусрет између мртвог Масарика и српског сељака, његовог пријатеља и побратима, био је дирљив. Стари Јеремија није могао да задржи сузе. Плакали су и они који су овај призор гледали – писала је ондашња “Политика”.

Јеремија Недић није био богат човек, зато је прича да о свом трошку, са унуком оде у Праг још дирљивија. Према причи Момчила Пауновића, у повратку са сахране су остали без новца, па је унук морао да изађе из воза на станици у Новом Саду. У Теочин је дошао тек након што су му деда и отац, по брату послали новац за карту назад.
Јеремија Недић преминуо је 1939. године. Чехословачко посланство у Београду тада је у име породице покојног председника Томаша Масарика и народа Чехословачке породици Јеремије Недића упутило телеграм саучешћа.

Ана Мутавџић (1982), ликовна уметница из Крагујевца у петак, 1. новембра 2024. године у 18 сати, представиће своје стваралаштво у холу испред велике сале Културног центра “Мија Алексић” у Горњем Милановцу.

Њене слике су апстрактна модерна уметност са примесама експресионизма. Одраз њеног осећаја света изузетно цене и љубитељи сликарства широм света. За крагујевачку уметницу Ану Мутавџић стварање је радост, оно је води ка слободи.
Ово је једанаеста самостална изложба Ане Мутавџић, а поставку чини двадесетак радова ствараних последњих година.
Интересантно је да је прву самосталну изложбу Ана имала у Горњем Милановцу 2010. године. Од тада уметница из Крагујевца, иначе професор српског језика и књижевности (дипломирала 2007. године на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Kрагујевцу) је учествовала на бројним значајним колективним изложбама у Србији и земљама Европе. За своје стваралаштво два пута је награђена и то: на XXII Пролећном ликовном салону, Галерија Центра за културу ,,Масука“, Велика Плана, 2021. (III награда) и на колективној изложби „Нушићијада“, Дом културе – Ивањица, 2023. године (I награда).
Ана Мутавџић члан је УЛУС-а од 2020. године, а УЛУПУДС-а од 2021. године.

Уверљиво ликовно казивање
Како разумети и поуздано тумачити дело Ане Мутавџић, сликарке, која је од недавно живо присутна на домаћој сцени? Попут знатног броја других, добро знаних, у домаћој уметности потврђених стваралаца и она се образовала сопственим трудом. Треба имати на уму да наша историја уметности бележи доста, њој сличних примера, што су се самоталним трудом образовали, усавршавали и доспели до сјајних постигнућа, попут Пеђе Милосављевића и Петра Лубарде.
На најбољи начин то потврђује појава Ане Мутавџић, која властитим промишљањем ликовног творења, подсећа на сликаре који су остварили престижне успехе у српској уметности. Њена стваралачка потенција је покренута снажним унутрашњим поривом који се заснива на урођеном смислу за феноменолошки контекст визуелне представе. Домену њених интересовања припада особен свет опажаја, који се не ослања одвећ на реалним премисама. Она је упућена свету унутрашњих промишљања. Сасвим ретко и неосетно, у њеним радовима се може наслутити понешто од виђених или видљивих назнака. Ипак, све реалне ознаке су у њеним радовима маргинализоване и померене у други, њој мање важан део плана. Заправо, све је пренето на раван ликовне перфекције којој Ана поклања видну пажњу.
Када је у питању њено сликарство, тешко је говорити о одређеним тематским изазовима. Они се код ње тешко запажају јер су током стваралачког поступка ишчезли и готово их нема. Садржај радова Ане Мутавџић је постао збир неограничених података који се смештају у след беспредметног контекста у коме изостаје сваки призвук нарације. Нешто пажљивија анализа указује на дубље промишљање коме се одаје, које почива на подсвесно успостављеном, духовног обележја исходу, што досеже идеал њене стваралачке поенте. Очито је да се Ана приклања просторима маште, фантастике и имагинације, чији су гест и асоцијација, пренети у поље лирске апстракције. Облици се у њеним радовима не описују већ наговештавају, док им се могући обриси формирају у оку посматрача. Тај аспект допире из веште употребе материје и материјала, који јој пружају могућност да се изрази, њеној осетљивости, примереним начином казивања.
Речју, Ана Мутавђжић је успела да открије и развије сопствену стваралачку природу и тиме изгради властито изражајно становиште. Њено постигнуће, утемељено на отвореном погледу на свет и свет слике, сврстава је у запажене појаве новије српске уметности.

Здравко Вучинић

Мицко Мице Јанкуловски признати македонски мултимедијални уметник, добитник Гран – прија, највреднијег признања 17. Међународног бијенала уметности минијатуре (Горњи Милановац, Србија), као и наградне за животно дело у области сликарства „Лоренцо Ил Мањифико“ на 12. Међународном биеналу савремене уметности (Фиренца, Италија), синоћ је (22. октобар 2024. године) у Модерној галерији Културног центра представио изложбу слика и графика “Простор и Форма”.
Поставку чине радови из серија „Леонардови кругови“ I,II,III i IV, које је Јанкуловски започео 2017. године.

Изложбу је отворила Корнелија Конеска, кустос.
– Изложба ПРОСТОР и ФОРМА Мице Јанкуловског део је његове свеобухватне концептуалне серије основних облика сликаних на платну и штампаних на папиру. Главни атрибути Јанкуловског дела су монохромност, модуларност, умножавање и минимализам. Основни облици (круг, квадрат, троугао, линија или органски облици) се систематски примењују на велика квадратна платна само једном бојом – црном.
Форме се стварају израдом растера на дебелом слоју црне акрилне боје. Серија се прави умножавањем форми унутар просторног медија (платно или папир), као и умножавањем платна/папира у концептуалну целину.
Светлост је саставни део Јанкуловског стваралаштва, док су његово искуство у палиндромским формама и анимирани филм основа за различите могућности током њиховог приказивања, које доприносе увек различитим доживљајима код гледаоца.
Отварање изложбе „Простор и форма“ Мицеа Јанкуловског била је прилика да се Драгану Арсићу, директору Културног центра „Мија Алексић“ уручи захвалница за дугогодишњу подршку у раду Удружења Македонаца Моравичког округа. Захвалницу је у име Удружења уручио Славе Груевски.

Биографија
Мицко Мице Јанкуловски (Сливово, Охрид, 1954) је македонски сликар и карикатуриста. Добитник је Гран – прија, највреднијег признања 17. Међународног бијенала уметности минијатуре у Горњем Милановцу (Србија), као и наградне за животно дело у области сликарства „Лоренцо Ил Мањифико“ на 12. Међународном биеналу савремене уметности у Фиренци (Италија).
Јанкуловски је мултимедијални уметник који је истраживао различите дисциплине – од цртања до сликања, користећи различите материјале и технике, укључујући сатирично сликање стакла. Бавио се и цртањем, а 1978. у Вардару је дебитовао анимираним филмом „Вуци и баци“. Дипломирао је на Архитектонском факултету у Скопљу. Живи и ради у Скопљу као директор Остен-а и председник ЈКМ-а – Удружења цртаних филмова Македоније
Јанкуловски има више од четрдесет самосталних изложби у престижним просторима широм Македоније, као и на међународној сцени, укључујући: Србију, Грчку, Италију, Бугарску, Турску и Француску.
Током своје педесетогодишње уметничке каријере стекао је многобројне награде и признања, међу којима су и Ел Греко, Умјетник света, Гран при, Прва награда Удружења карикатуриста Македоније, Повеља ликовних уметности Арбитражне заједнице Македоније, Награда 13. новембар из Скопља, Специјална награда Светске галерије цртаних филмова у Скопљу.
Поред тога, допринео је развоју визуелне уметности у свету својим залагањем као оснивач Музеја цртања у Остену. Председник је Бијенала цртања у Аустену и председник Удружења карикатуриста Македоније.

Удружење стваралаца ликовне и примењене уметности и традиционалних заната “Руднички видици” представиће у четвртак, 24. октобра 2024. године у холу испред велике сале Културног центра “Мија Алексић” изложбу слика Манде Стругаревић.
Особеност њених слика је игра светлости и сенке.
Отварање изложбе је у 18 сати.

БИОГРАФИЈА
Манда Стругаревић је рођена 1957. године у Чачку. Основну школу завршила је у родном граду, а средњу у Горњем Милановцу. По завршетку школовања запошљава се и ради као трговац, све до пензије.
Своју љубав за цртањем и сликањем успела је да оживи тек по одласку у пензију. По наговору ћерке и сина почиње да слика и то техником акрила на платну.
За мотиве бира мртву природу и идиличне пејзаже.
У пролеће 2022. године прикључује се удружењу „Руднички видици“ и од тада је редован учесник колонија и колективних изложби.
До сада је учествовала на 8 ликовних колонија и десетак заједничких изложби, од тога два пута на смотри Сликара аматера Моравичког округа. Ово је њена прва самостална изложба.