Мицко Мице Јанкуловски признати македонски сликар и карикатуриста, добитник Гран – прија, највреднијег признања 17. Међународног бијенала уметности минијатуре (Горњи Милановац, Србија), као и наградне за животно дело у области сликарства „Лоренцо Ил Мањифико“ на 12. Међународном биеналу савремене уметности (Фиренца, Италија), у уторак, 22. октобра 2024. године у Модерној галерији Културног центра представиће изложбу слика и графика “Простор и Форма”.

Изложба ПРОСТОР и ФОРМА Мице Јанкуловског део је његове свеобухватне концептуалне серије основних облика сликаних на платну и штампаних на папиру. Главни атрибути Јанкуловског дела су монохромност, модуларност, умножавање и минимализам. Основни облици (круг, квадрат, троугао, линија или органски облици) се систематски примењују на велика квадратна платна само једном бојом – црном.

Биографија
Мицко Мице Јанкуловски (Сливово, Охрид, 1954) је македонски сликар и карикатуриста. Добитник је Гран – прија, највреднијег признања 17. Међународног бијенала уметности минијатуре у Горњем Милановцу (Србија), као и наградне за животно дело у области сликарства „Лоренцо Ил Мањифико“ на 12. Међународном биеналу савремене уметности у Фиренци (Италија).
Јанкуловски је мултимедијални уметник који је истраживао различите дисциплине – од цртања до сликања, користећи различите материјале и технике, укључујући сатирично сликање стакла. Бавио се и цртањем, а 1978. у Вардару је дебитовао анимираним филмом „Вуци и баци“. Дипломирао је на Архитектонском факултету у Скопљу. Живи и ради у Скопљу као директор Остен-а и председник ЈКМ-а – Удружења цртаних филмова Македоније
Јанкуловски има више од четрдесет самосталних изложби у престижним просторима широм Македоније, као и на међународној сцени, укључујући: Србију, Грчку, Италију, Бугарску, Турску и Француску.
Током своје педесетогодишње уметничке каријере стекао је многобројне награде и признања, међу којима су и Ел Греко, Умјетник света, Гран при, Прва награда Удружења карикатуриста Македоније, Повеља ликовних уметности Арбитражне заједнице Македоније, Награда 13. новембар из Скопља, Специјална награда Светске галерије цртаних филмова у Скопљу.
Поред тога, допринео је развоју визуелне уметности у свету својим залагањем као оснивач Музеја цртања у Остену. Председник је Бијенала цртања у Аустену и председник Удружења карикатуриста Македоније.

У оквиру пројекта „Минијатурни бијенале – путујућа изложба“, који је подржало Министарство културе Републике Србије, део поставке Дечјег бијенала, од понедељка, 14. октобра 2024. године биће изложен у Галерији “МиниТаур” у Земуну.
Поставку чине одабрани цртежи и слике, које потписују, млади аутори узраста од 7 до 18 година из Горњег Милановца, као и деца из гостујућих атељеа и школа широм Србије. Радови су рађени различтитим техникама, али у формату идентичном као и за Међународни бијенале уметности минијатуре.
Отварању изложбе претходиће ликовна школица „Мали формат” са децом из земунских основних школа.
– Као организатори једне од највећих манифестација са темом минијатура (Међународни бијенале уметности минијатуре), наша је дужност да подстакнемо децу, пре свега ученике локалних основних и средњих школа, на активно стваралачко изражавање у овом посебном формату (10цм х 10цм). Тако ћемо временом, подстакнути развијање њиховог односа према овој ликовној дисциплини, истиче Валентина Нађ, уредник дечјег програма и додаје да генерације ученика редовно са својим наставницима и професорима обилазе градске галерије. Пред њиховим очима се сваке друге године, више од три деценије ређају изузетна уметничка дела стварана различитим материјалима. Ти радови, свакако, остављају известан утисак, али након учешћа на Минијатурном бијеналу тај однос постаје личан. Деца упоређују теме, материјале, вештине и технике. Са великом пажњом се прате радови са блиским или потпуно различитим начином размишљања. Једна од највећих вредности је велики потенцијал да се ова манифестација развија и шири. Зато ову изложбу желимо да представимо што већем броју посматрача – пре свега деци, а затим учитељима, професорима, различитим медијима и повезати је са сличним дечјим манифестацијама у Србији.

О МИНИЈАТУРНОМ БИЈЕНАЛУ
Минијатурни бијенале (Дечји бијенале) је покренут 2005. године као пратећи програм 8. Међународног бијенала уметности минијатуре, који организује Културни центар у Горњем Милановцу. Потенцијал Дечјег бијенала одмах је препознат тако да је данас израстао у посебну манифестацију која претходи великом Бијеналу. Минијатурни бијенале иако је првенствено намењен, ученицима основних и средњих школа са простора рудничко – таковског краја, за не пуне две деценије (десет реализованих изложби), учешће је узело више од 15 000 малишана, од којих је око 2500 било из других градова (за сада три града изван граница Србије – Никшић, Црна Гора; Мосјоен, Норвешка и Черномељ, Словенија).

Завесу на 10. Међународни филмски фестивал и Дане „Мије Алексића“ ове године спустиће костимирани Карневал филмске културе праћен живом филмском музиком у коме ће учешће узети деца основношколског узраста. Карневал у оквиру Дечје недеље, која се ове године од 7. до 13. октобра обележава под слоганом “Ја сам дете имам план: толеранција и љубав за сваки дан!” у Горњем Милановцу организује Културни центар уз подршку: Министарства културе Републике Србије, општине Горњи Милановац и „Ground медијске продукције“.
Почетак поворке са Трга кнеза Михаила је у 17 сати.

Програм Карневала
Карневалу ће претходити пројекције два најновија домаћа филма за децу „Планета 7693“ и „Василија прекрасна“. Гости ће бити чланови филмских екипа.
Карневалска поворка креће уз музику коју ће пуштати диџеј, а учесници ће се кретати трасом: Трг кнеза Михаила – Карађорђева улица – улаз Старог суда – Трг кнеза Михаила. На платоу исред зграде Старог суда биће постављена сцена, са које ће глумица Ваја Дујовић у улози водитељке најављивати догађаје и упућивати учеснике у програмске активности. Простор испред сцене, предвиђен је за фотографисање и презентацију учесника Карневала, а потом и за проглашење победника најлепших ликовних остварења и маски.
У оквиру Карневала биће организована радионица „Face painting“.
Након доделе награда, учесници ће имати прилике да уживају у позоришној представи „Змај са спаса“ на сцени Културног центра.

Књижевно друштво „Запис“ у сарадњи са Културним центром „Мија Алексић“ и Библиотеком „Браћа Настасијевић“ организује у суботу, 12. октобра 2024. године у згради Старог суда „Записове лирске кругове“.

Трибина о српском језику и његовом писму предвиђена је за 10 сати. Уводну реч даће Марина Спасојевић, виши научни сарадник Института за српски језик САНУ.
Проглашење победника овогодишњег књижевног конкурса је у 17 сати.
Програм ће употпунити наступ ученика МШ „Др Војислав Вучковић“ из Чачка, одељење у Горњем Милановцу.

Горњи Милановац ће у суботу, 12. октобра 2024. године поново постати престоница народне уметности. Ова манифестација, духа, културе и традиције по осми пут за редом биће реализована у граду под Рудником.

Домаћини републичке светковине народне уметности су Културни центар “Мија Алексић” и Централни савез аматера у култури Србије.
Сабор је ревијалног типа и осмишљен је тако да публици приближи народну традицију кроз сценски наступ пружајући прецизне информације о томе који крај Србије се представља, са описом времена и конкретног повода за песму, игру или обичај.
Идеја водиља је: прикупљање, чување, приказивање и обнављање традиционалних вредности, игре, песме, свирке, ношњи и обичаја са простора Србије и Срба у окружењу.
По ономе што чини и колико успева да допринесе очувању и неговању народне културе и традиције, Сабор народног стваралаштва Србије, стекао је право да се сврста у сам врх светковина ове врсте.
И ове године, на Сабору ће бити представљено оно најрепрезентативније из богате ризнице традиционалне културе са простора Србије. Учеснике Сабора одабрале су стручне селекторске комисије на окружним и другим смотрама народног стваралаштва који су у периоду између две републичке смотре реализовани широм Србије.

Народни сабори (или зборови) у нашој историји имају много потврда да су битни показатељи народног и државног живота. Први Сабор народног стваралаштва Србије организован је у Лесковцу пре више од пет деценија, затим се одржавао у Александровцу и Тополи, да би последњих осам година био реализован у Горњем Милановцу.
Свечани дефиле учесника 52. Сабора народног стваралаштва Србије је у 18, а почетак програма је у 19 сати.

Стручни сарадници 52. Сабора народног стваралаштва Србије:
Мирјана Дробац, магистарка етномузикологије – Београд,
Јасминка Докмановић, магистарка етномузикологије – Крагујевац,
Весна Бајић Стојиљковић, докторка етномузикологије – Копар,
Милена Урошевић, етномузиколошкиња – Ваљево,
Душан Шуклетовић, етномузиколог – Београд,
Емилија Диковић – етномузиколошкиња – Краљево,
Илија Павловић, професионални музичар – Шабац,
Вилма Нишкановић, етнолошкиња – Београд,
Мирослав Митровић, етнолог – Београд,
Мирослав Трифуновић, редитељ – Мионица,
Богданка Ђурић, историчарка уметности – Београд,
Дејан Трифуновић, кореограф – Панчево,
Србољуб Нинковић, кореограф – Београд,
Нешко Јаковљевић, кореограф – Владичин Хан,
Слободанка Рац, кореографкиња – Бачка Топола,
Зоран Катић кореограф – Бољевац,
Драгољуб Милосављевић, кореограф – Краљево,
Властимир Вељовић, кореограф – Ужице,
Милорад Лонић, кореограф – Нови Сад,
Ђорђе Лакушић, кореограф – Лепосавић,
Назим Адемовић кореограф – Нови Пазар,
Миле Огњановић, кореограф – Нови Сад,
Драгоман Медуловић, кореограф – Осечина,
Зоран Потић, кореограф – Ниш,
Милош Симић,корограф – Богатић и
Велимир Аговски, кореограф – Београд

Културни центар „Мија Алексић“ у сарадњи са Културним центром Вршац , у овиру Дечије недеље, која се ове године од 7. до 13. октобра обележава под слоганом “Ја сам дете имам план: толеранција и љубав за сваки дан!” у Вршцу је организовао ликовну радионицу „Мали формат“ и изложбу радова са ликовног конкурса“ Минијатурни бијенале 10“.
Била је то прилика да малишани из Вршца сазнају нешто више не само о највећој светској ликовној манифестацији малог формата већ и да самостално стварају своја уметничка дела.

О МИНИЈАТУРНОМ БИЈЕНАЛУ
Минијатурни бијенале је ликовни конкурс покренут 2005. као пратећи програм 8. Међународног бијенала уметности минијатуре, који организује Културни центар у Горњем Милановцу. Иако намењен, ученицима основних и средњих школа са простора општине Горњи Милановац, до сада је на десет реализованих изложби, од укупно 15 000 учесника, више од 2500 било из других градова (за сада три града изван граница Србије – Никшић, Црна Гора; Мосјоен, Норвешка и Черномељ, Словенија).
– Сматрали смо да је наша дужност, као организатора једне од највећих манифестација са темом минијатура (Међународни бијенале уметности минијатуре), да подстакнемо децу, пре свега ученике локалних основних и средњих школа, на активно стваралачко изражавање у овом посебном формату (до 10цм џ 10цм) и на тај начин, временом, помогнемо развијање њиховог односа према овој ликовној дисциплини.
Сваке друге године, преко три деценије уназад, генерације милановачких ученика редовно са својим наставницима и професорима обилазе градске галерије и пред њиховим очима се ређају стотине изузетних уметничких радова у различитим материјалима. Они, свакако, остављају известан утисак, али након учешћа на Минијатурном бијеналу тај однос постаје личан. Пореде се теме, материјали, вештина и технике. Са великом пажњом се прате радови са блиским или потпуно различитим начином размишљања.
Једна од највећих вредности ове манифестације (поред креативног задатка у специфичном формату) је велики потенцијал да се развија и шири. Из тог разлога, потребно је ову изложбу представити што већем броју посматрача – пре свега деци, а затим учитељима, професорима, различитим медијима, повезати је са сличним дечјим манифестацијама у Србији.

Монодрама „Шта ме опет снађе“, нова комедија глумице Анђелке Стевић Жугић о вечно актуелној теми развода у четвртак, 10. октобра 2024. године биће изведена у Горњем Милановцу на великој сцени Културног центра “Мија Алексић”.

“Главна јунакиња Јованка Јока Јаковљевић, у својим касним тридесетим, креће у незаустављиву вожњу кроз свој емоционални хаос у који је упала након развода. Брак јој се завршио као лош филм, иако је очекивала романтичну комедију, а живот се ођедном претворио у ринг.
Конкуренција је оштра, околина сурова, али и Јока неустрашива у свакој својој сулудој одлуци и трагикомичној ситуацији.
И док у том савршеном несналажењу покушава да створи „нови живот” и „нову себе”, уз њу је елитни одред подршке, увек спреман да јој додатно закомпликује живот својим саветима: најбоље пријатељице Цица и Мица, баба и мама, као и неизбежне астролошкиња и психолошкиња. Стандардна формација одбране сваке жене за њене куршлусе у глави.
Све ликове игра Анђелка, у свом фуриозном и већ препознатљивом стилу врсне комичарке, доносећи дозу дивље аутентичности и храбрости, која истовремено изазива смех, али и заиста покреће питања о природи живота након развода.
Ова представа није за оне са слабим срцем, јаким предрасудама и непогрешивим ставовима.
Ово је за храбре душе, спремне да се насмеју у лице изазовима и кажу: „Шта ме ОПЕТ снађе? Па, све најбоље, наравно!”

Аутор текста: Небојша Ромчевић
Режија: Петар Јовановић
Музика: Александар Саша Локнер
Продукција: ГМР, Београд
Цена улазнице је 1.400 динара, а почетак представе је у 20 сати.

У оквиру 10. Међународног филмског фестивала и манифестације Дани “Мије Алексића” у среду, 2. октобра 2024. године од 20 сати у великој сали Културног центра биће приказани филмови „Служба“ редитељски деби Андреја Шепетковског и „Памтим само срећне дане“ остварење редитеља Невија Марасовића.
Гости вечери, биће Весна Тривалић, глумица, и редитељи Андреј Шепетковски и Невио Марасовић.

Кратки играни филм „Служба“ редитеља Андреја Шепетковског
Шездесетих година прошлог века у Југославији, двојица припадника службе безбедности, одлазе у забачени женски манастир, како би пронашли осумњиченог монаха. Улоге тумаче: Весна Тривалић, Младен Нелевић и Ђорђе Крећа.

Филм „Памтим само срећне дане“ режисера Невија Марасовића, представља последњу филмску улогу Радка Полича, који игра старца који се суочава са кључним тренуцима свог живота.

Радивојe Раша Буквић, драмски уметник данас (недеља, 29. септембар 2024. године) ће бити гост Горњег Милановца и 10. Међународног филмског фестивала. Биће то прилика да се пробрана милановачка публика у великој сали Културног центра од 19 сати упозна са радом прослављеног српског глумца и редитеља.

Пројекцијом кратког филма „Још један дан“, у којем главну улогу игра легендарна Мира Бањац, започеће дружење са Буквићем. Кроз причу о деведесетчетворогодишњој старици која се суочава са усамљеношћу и тишином свог дома, Раша Буквић доноси дирљиву слику о старости и пролазности живота. Филм траје 15 минута и на дирљив начин отвара вече разговора о уметности и стваралаштву.
Публика ће имати прилику да разговара са Буквићем о његовом раду, инспирацији и изазовима при стварању овог филма, као и о раду на филму „Чувари формуле“, где је остварио једну од својих најзапаженијих улога.

Након разговора уследиће пројекција дугометражног филма „Чувари формуле“, у режији Драгана Бјелогрлића. Филм говори о судбини групе научника из Института Винча, изложених смртоносној дози зрачења током хладноратовске кризе. Да би им се помогло, југословенска тајна полиција их пребацује на лечење у Париз, где француски тим доктора предводи професор Жорж Мате. Да ли је реч о експерименту над људима или о стварној помоћи – питање је које покреће многе дилеме.
Цена улазнице је 200 динара.

Зорану Цвијановићу – југословенском и српском позоришном, телевизијском и филмском глумцу синоћ је (субота, 28. септембар 2024. године) у Горњем Милановцу уручена престижна награда „Мија Алексић – Бити глумац”.

Награда се додељује драмском уметнику за изузетан допринос уметности глуме, а у част Мије Алексића великана југословенског и српског глумишта. Цвијановића су за награду “Мија Алексић – Бити глумац” номиновали досадшњи лауреати: Ненад Јездић, Небојша Дугалић, Гордан Кичић, Весна Тривалић, Олга Одановић и Бранимир Брстина.

– Зоран Цвијановић је беспрекорно тачно и стрпљиво градио ликове које је отелотворио. Магијом глуме дочарао је њихову суштину и за вечност створио дела изузетне уметничке вредности, речено је прилико доделе награде.

Награду “Мија Алексић – Бити глумац” уручили су Драган Арсић, директор Културног центра, а у име породице – Велибор и Маја Алексић, син и унука великог Мије

– Мија Алексић је својим уметничким битисањем задужио завичај. У жељи да му се на адекватан начин одужимо, Горњи Милановац и Културни центар, који од прошле године носи име великог Мије су покренули фестивалску манифестацију како би стално обнављали сећање на њега и уједно, на будуће генерације пренели тај невероватни животни и глумачки дух који је пратио великог уметника, рекао је Драган Арсић и истакао да Мију памтимо као глумца, али да нема области уметничког стваралаштва у којој се он није опробао. Зато су “Дани Мије Алексића” сплет позоришне, филмске, ликовне, музичке и визуелне уметности, рекао је између осталог Арсић.

– На 101. годину његовог рођења по седми пут се састајемо. По седми пут се захваљујем Културном центру Горњи Милановац и општини који седам година гаје успомену на мог оца. Глумце углавном памте по неким улогама за које можда њих не би изабрали. Мог оца памте као Рафаила Рафу Марсића, Зорана рецимо као Милета Транзицију. Али за моју генерацију Зоран Цвијановић ће увек бити Шојка. То достигнуће једног глумца који је тако млад направио улогу, која је на мене оставила такав утисак онда, а ево и сада, заиста је нешто фасицантно. И зато му најискреније четитам ову награду – казао је Велибор Алексић, син великог Мије Алексића.

Уз награду “Мија Алексић – Бити глумац”, општина Горњи Милановац и Културни центар, Зорану Цвијановићу предали су слику из Фонда ликовне колоније “Мина Вукомановић Караџић”.

– Хтео бих да се захвалим Култуном центру Горњи Милановац, овом дивном граду и општини и свим дивним људима који чувају успомену на Мију Алексића. Он је био и остао, и данас је наијискреније, наш недостижни узор. Ова награда долази у време када човек као ја напуни 65-66 година и онда почне да осећа да не види тако далеко у будућност, да се његове амбиције полако гасе и крила скупљају. А онда добијете овако неку награду и схватите да уствари испред вас постоји још један огроман простор јер, ето, неко је догурао много даље од вас, још увек је то све недостижно. И онда вам то дође као стварно једна потпуно нова мотивација и почетак једног новог живота. Захваљујем се својим колегама који су дали посебну тежину овој награди. То је на наки начин изјава љубави. Ми смо радили пуно заједно и знамо се добро. Тако да су имали прилике да ме провере – казао је Цвијановић.

Свечану доделу награде употпунио је наступ најмлађих полазника “Фолклориштанцета”.