Културни центар “Мија Алексић” представиће у четвртак, 5. децембра 2024. године у Модерној галерији књиге “Карневал бола” Карла Астрахана и „Буди своја светлост“, Лидије Маловић које је објавила издавачка кућа “Liberland Art”из Београда.

– У свом другом роману „Карневал бола“, Карло Астрахан показује да уме вешто да исприча причу. А приче не би било без тајновитости, одважности и неизвесности. Све три ствари потребне су да би се читалац „одвојио“ од овог света и увукао у ткиво приповести која га води од царског града Константинопоља до острва Свети Иван и даље. Када заврши читање романа, читалац, без сумње, неће знати да ли да га чита испочетка или га одмах препоручи наредном читаоцу. (Александар Гаталица, књижевник)

– Књига „Буди своја светлост“ се разликује од досадашњег стваралаштва Лидије Маловић, јер је реч о тзв. „лекцијама за живот“, које су настале из личних доживљаја, али и сведочења пре свега жена које је ауторка сретала на својим животним путовањима. „Буди своја светлост“ је књига лек.
“Сви имамо своје властито путовање, али постоји само једна стаза до висина унутар нас, чиста душа! Докле год у вама постоје клице жеља, ви сте на путу ка светлости!”

Обе књиге су штампане латиничним писмом у меком повезу, формата 14х20 центиметара.
Почетак промоције је у 19 сати.

Културни центар „Мија Алексић“ ове године прикључује се обележавању манифестације – „Ноћ европског филма“. Манифестација се кроз сарадњу Creative Europe Media и Europa Cinemas обележава под слоганом “Делимо приче које волимо” („Sharing stories we love“).

У оквиру “Ноћи европског филма”, у четвртак, 5. децембра 2024, публика ће моћи да погледа филм „Ја капетан“. Реч је дирљивој и инспиративној причи о људској упорности и снази коју је на филмско платно пренео редитељ Матео Гароне. “Ноћ европског филма” употпуниће разговор са гостима (пре и након пројекције) о значају филмске културе и њеном утицају на публику.
Разговор са публиком је у 18:30, а почетак пројекције филма је у 19 сати.

Улаз је слободан.

Филолошко – уметнички факултет из Крагујевца у среду, 4. децембра 2024. године представиће се уметничкој јавности Горњег Милановца изложбом “Нити” студената четврте године одсека за Графички дизајн и концертом кармерног оркестра ФИЛУМ-а.
Програми ће бити реализовани у холу и у великој сали Културног центра “Мија Алексић”.

Камерни оркестар ФИЛУМ-а (Јован Пајовић, хармоника ; Јована Мрљуша, флаута и Сара Минић, виола) предвођен Мирјаном Нешковић, уметничким руководиоцем представиће се делима: Р. Гаљана, Е. Блоха и К Рајнекеа.

“Изложба НИТИ је уметнички пројекат студенткиња IV године студијског програма Графички дизајн на Филолошко – уметничком факултету у Крагујевцу. Ауторке Нити, и саме кориснице друштвених мрежа, желе да укажу на одређене проблеме виртуелног света. Оне посматрају, запажају, анализирају и визуелно обликују предстваљања и интеракције у оквиру тог система. Уочена проблематична понашања систематизована су и приказана кроз шест илустрованих ликова, који су различитих узраста и из различитих мотива присутни на друштвеним мрежама. Јасно и графички прецизно, кроз симболе, емотиконе, плакате, уметнице апострофирају утицај садржаја који се пласира на интернет платформама. Комуникација је двосмерна, појединац пласира и прима садржај чиме се његово деловање грана и проширује. Уколико комуникацију дефинишемо као „процес којим се мења систем другим системом“² , ауторке својим визуелним „системом“ свакако настоје да промене „систем“ посматрача, и позивају га на заузимање критичке позиције кад следећи пут закорачи у дигитални простор.” (Ирена Кнежевић)

Отварање изложбе је у 18, а почетак концерта у 19 сати.

Позоришна престава „Сан Славије“, претходно отказана због дана жалости, биће изведена у суботу, 23. новембра 2024.godine, у 20:00 часова. Преузете улазнице од претходног термина важе за нови термин.

Подсећамо:
Представа: „Сан Славије“ шeсти је прojeкaт пoзoриштa „Чешка беседа“ из Београда. Гoвoри o судбини Toмaшa Maсaрикa и њeгoвим вeзaмa сa Србимa. Пoсeбнa пaжњa je пoсвeћeнa Maсaрикoвoм пoбрaтимству сa Jeрeмиjoм Нeдићeм из Teoчинa.
Aутoр тeкстa и рeжиjу потписује: Рaсткo Jeвтoвић.
Улoгe тумаче Joсип Ишeк (Влaдимир Спичaнoвић / Mиoдрaг Mишкo Toмић), Aлeксaндрa Сaњa Сaлoм, Срђaн Сeрђo Ajвaз, Jeлeнa Вeлимирoвић, Сaшкa Врaнкoвић, Љиљaнa Пeтрoвић, Никoлa Дукић, Maркo Кoвaчeвић, Пeтaр Вeкoвић и Кaтaринa Ивaнoвић.
Наратори су Хaнa Гoлднeр и Рaсткo Jeвтoвић. Музику потписују Aлeксaндaр Прaдaл и Влaдимир Ђeкић, а кoстимoгрaфиjу Mиoдрaг Mишкo Toмић.

Монодрама “#Астрокликери” у уторак, 19. новембра 2024. године биће изведена на великој сцени Културног центра “Мија Алексић” у Горњем Милановцу.
Реч је о новом ауторском пројекту комичарке Сандре Силађев.
“Ђурђа Стојковић, астролошкиња која је славу стекла на друштвеним мрежама, позната је по интригантним и духовитим астролошким анализама. Своје површно знање из астрологије Ђурђа третира, пре свега, као уносан бизнис и забаву али, кроз комуникацију са разним светом, бројем лајкова и похвала на мрежама, Ђурђа некако успева да се избори са усамљеношћу и менопаузом. Живот без деце, партнера и искрених пријатеља појачава њену блискост са већ старом, начетом мајком која не престаје Ђурђу да третира као девојчицу у пубертету, што прави додатни пакао у Ђурђиној, иначе поколебаној, свести о себи. Депресивну стварност свакодневно замењује романтизовано дигитално постојање ове новонастале астро-звезде.
Ђурђини клијенти обожавају Ђурђу и то је држи у добром расположењу све док је испред ње нека справа. Када се угасе екрани, гаси се и њен живот.

Да ли су Ђурђини клијенти једнако очајни као и она? Да ли су они зависници од „духовних“ шарених лажа, а она самопрозвани гуру за дигитално доба или је у питању заједничка потрага за смислом у једном новом отуђеном времену? Зашто Ђурђа воли кликере и астрологију? Да ли астрологија има решење за њену замршену животну ситуацију? Питања су на која ће Сандра Силађев на духовит и саркастичан начин, кроз лик Ђурђе, одговорити у овој представи.

**НАПОМЕНА:** Хумор и сарказам су основна средства изражавања у овој представи.
Ауторка се не разуме у астрологију и не поседује пророчке моћи, овај дугачки монолог је производ њене богате маште.
Снимање и фотографисање током монодраме је забрањено.

Цена улазнице је 1.200 динара, почетак представе је у 20 сати.

Продаја улазница на билетарници велике сале, радним данима од 11:00 до 20:00

Културни центар “Мија Алексић” представиће у среду, 20. новембра 2024. године у Модерној галерији изложбу цртежа Сергеја Драшковића назива “Портрети”.
Отварање изложбе је у 18 сати.

Портрети

Писати о цртежима Сергеја Драшковића нимало није лако, потребно је сагледати његов целокупан опус од неколико стотина студија, углавном портрета.
Да би се допрло до суштине његовог стваралаштва, најпре би требало одговорити на питање – шта то њега тера да црта портрете до перфекције? Са невероватним сензибилитетом, овај уметник успева да проникне у психологију модела, али уједно и да наметне своје разлоге коришћења цртежа као медија, њему најближег у студирању личности.
Сергеј се одриче било каквог експресивног начина рада, а притом, филигрански прецизно, бележи своје расположење које превазилази сам цртеж. Кроз своје пажљиво одабране портрете медитативно прилази цртању и тако преузима психологију модела, дајући готово сваком цртежу дозу метафизичког. Овакав процес стварања Сергеја сврстава у уметнике који, давно заборављен, класични реализам користе као модел да се проникне у суштину цртања. Овај уметник, супротстављен епохи телевизијских и новинских фотографија које се заснивају искључиво на брзом протоку информација, изазива код посматрача ефекат зачуђености, као први утисак, остављајући за собом увек присутно питање – како је то успео? Посматрачи тих портрета, бивају затечени и зачуђени његовим умећем у тако присутној и видној сензибилности кроз сваки цртеж. Управо га перфекција у изразу и атмосфери, коју постиже у цртежима, одваја од већине уметника који често, на различите начине, прикривају мањак сензибилитета. Понајвише збуњује посвећеност времену које Сергеј проводи у изради цртежа и то данас у добу експресије, нових медија, убрзаности свега могућег. Овај уметник у својим радовима оловку и папир ставља испред бесконачних компјутерских помагала као основни и једини материјал и на тај начин се намерно супротставља “екранским парадигмама”, доминантним у последњих 50 година. Управо таква посвећеност процесу стварања једног дела га издваја, обезбеђује му место међу уметницима на које се треба обратити пажња.
Цртежи, који су изложени на овој изложби, обнављају интересовање публике за занатско умеће, упућују на значај истога, не само у контексту уметности. Ова изложба нас мотивише на преиспитивање утицаја нових медија на психологију појединца. Тај доминантни и разарајући модел, медији у садејству са савременим технологијама, све више преузима улогу појединца који би требао бити у поседу својих чула.
Кроз радове овог уметника поставља се и питање задатка уметника, па и појединца – да ли је могуће оваквим цртежима и занатским умећем указати на актуелне проблеме данашњице, супротставити се својим изразом неконтролисаном упливу дигиталне културе у поље уметности?
Уколико се овакви уметници не препознају у пољу културе, остаје изнова преиспитивање – ШТА ЈЕ ТО УМЕТНОСТ ДАНАС? (Живко Грозданић)

Биографија:

Рођен је у Карловцу, у Хрватској. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду 2005. године у класи проф. Гордана Николића. Прву и другу годину студија био је у класи проф. Димитрија Пецића.
Награђиван је у другој и трећој години студија за цртеж и пејзаз. Учествово је на више колективних и неколико самосталих излозби.
Живи и ради у Београду.

2001. Кућа Војиновића, Инђија
2004. Галерија завода за проучавање културног развитка, Београд
2004. Срећна Галерија, Студентски културни центар, Београд
2024. Културни центар, Вршац

„Две ствари ме испуњавају све већим страхопоштовањем и дивљењем – звездано небо нада мном и морални закон у мени.“ (Имануел Кант)

Српско филозофско друштво у сарадњи са одељењима (одсецима) за филозофију на филозофским факултетима, институтима и центрима којима је филозофија доминантно подручје рада покренуло је иницијативу за одржавањем националне манифестације: Новембар – месец филозофије. Циљ је популаризација филозофије и унапређење филозофске културе шире друштвене заједнице.
Иницијативи се придружује и Културни центар “Мија Алексић”.
У понедељак, 18. новембра 2024. године у Модерној галерији Бојан Недељковић, професор филозофије одржаће предавање на тему “Етика од Сократа до Канта”.
Културни центар је и до сада кроз филозофска предавања обележавао значајне филозофске годишњице као што је 2 400 година од оснивања чувене Платонове Академије, или 2 400 година од рођења великог Аристотела и слично. И предстојеће предавање има за циљ да обележи једну значајну годишњицу. Реч је о 300 година од рођења великог филозофа Имануела Канта. Овај чувени кенигсбершки мислилац дао је огроман допринос и у теоријској и у практичној филозофији. Овом приликом примат ће добити практична филозофија где ће Кантова етичка разматрања бити стављена у раван са етичким учењима Сократа, Платона, Аристотела, стоика, киника и других.
Почетак предавања је у 19 часова.

Културни центар „Мија Алексић“, у недељу, 17. новембра 2024. године прикључиће се обележавању Европског дана уметничког биоскопа (European Art Cinema Day). Циљ манифестације је да истакне уметничку вредност филма и богатство европске кинематографије.

За тај дан Културни центар је припремио богат филмски програм.
11:00 – Филм: “Бамби” – Прича о животу – Класична прича о љубави, одрастању и пријатељству у животињском царству.
13:00 – Филм: “Изумитељ” – Фасцинантна прича о иновацијама и њиховом утицају на свет око нас.
16:00 – Филм: “Планета 7693” – Авантуристички СФ филм за младе, који нас води у удаљени свет препун мистерија.
18:00 – Филм: “Зона интереса” – Прича о комплексности људских односа. Награђивани филм који истражује важна питања савременог друштва.
20:00 – Филм “Супстанца” – Филм води кроз слојевите приче ликова чији животи бивају заувек промењени.

Цена улазница је 300 динара по пројекцији.

Након Новог Пазара, Алексинца и Шапца фестивал Креативна Европа стиже и у Горњи Милановац и то 12. и 13. новембра. Овим фестивалом обележавамо деценију успеха програма Креативна Европа у Србији кроз сарадњу Деска Креативна Европа Србија и Културног центра „Мија Алексић” Горњи Милановац.
Овај фестивал пружа јединствену прилику да публика види и доживи резултате пројеката који су подржани кроз различите позиве Креативне Европе, укључујући уметничке садржаје, филмске пројекције и представљање књижевних дела.

Програм фестивала:

Уторак, 12. новембар
18.00 Изложба стрипа „Моћ жена у стрипу“,
Фоаје Велике сале Културног центра
18.30 Концерт – Теија Нику (Финска), Хол Велике сале Културног центра

Среда, 13. новембар
10.30 Књижевни програм – Еквилибријум: ангажована књижевност у временима кризе, Техничка школа „Јован Жујовић“
11.00 Пројекција филма: „Злогоње“, Велика сала Културног центра „Мија Алексић“
12.00 Књижевни програм – Readers Exchange (REX) пројекат Гимназија „Таковски устанак“
13.00 Представљање ЕУ програма Креативна Европа и CERV Свечана сала у згради старог суда
13.30 Пројекција филма „Оаза“, Велика сала Културног центра „Мија Алексић“
15.30 Књижевни програм – БЛУМЕРИ: Књижевност као терапија у постковид стварности, Велика сала Културног центра

Фестивал ће окупити љубитеље уметности, културе и европске сарадње, и омогућити им да из прве руке виде како Креативна Европа подржава стваралаштво и промовише културну размену у Србији и шире.

Програм Фестивала Креативна Европа је бесплатан.

Представа „У име оца и сина – прича о Светом Сави”, по тесту Милована Витезовића, а у режији Милана Караџића, у петак, 15. новембра 2024. године од 20 сати, биће изведена на великој сцени Културног центра “Мија Алексић” у Горњем Милановцу.
Драматургију потписује Ивана Димић, сценографију Борис Максимовић, костимографију, Драгица Лаушевић, а музику је урадила Ирена Поповић.
У глумачком тиму су: Горан Шушљик, Миодраг Крстовић, Борис Пинговић, Небојша Кундачина, Владан Гајовић, Златија Ивановић, Бојана Стефановић, Сузана Петричевић, Зоран Ћосић, Бојан Кривокапић, Гојко Балетић, Дарко Томовић, Ива Игњатовић, Игор Алексић, Матеја Хубач, Виктор Мустајбашић, Дејан Мраковић, Ненад Андрић, Зоран Трифуновић, Божидар Катић, Јово Боснић, Милан Шавија, Славен Радовановић и Душан Боснић.

Реч драматурга – Ивана Димић
Представа се бави историјским ликом принца Растка Немањића од његове одлуке да се замонаши на Светој Гори до краја његовог земаљског живота. Драмска напетост проистиче у свакој сцени од чињеница да се један човек у младости одрекао свега земаљског да би служио Богу, што је за последицу имало да је за свој народ и земљу постигао више добра него било ко други у било ком времену. Сведочећи своју дубоку искрену веру у Христа, монах Сава је поставио темеље српској држави, превео Номоканон у Законоправило, извојевао аутокефалију српске православне цркве, градио задужбине, подизао школе и болнице, једном речју, обликовао је идентитет нашег народа који на том темељу и данас постоји. А потом се упокојио и постао живи светац кога поштују, славе и пред чијом се иконом моле сви православни народи диљем земаљског шара.
Представа “У име Оца и Сина” говори о монаху Сави док је ходио земљом као архипастир чинећи добра дела, а заправо говори о неслућеним могућностима једног људског бића произашлој из непоколебиве вере, говори о Светом Сави.

Реч редитеља – Милан Караџић
Милован Витезовић оставио нам је плод свог дугогодишњег студиозног рада, драмску епопеју на две стотине страна „У име оца и сина“. Од тог драгоценог материјала могло би се сачинити четири целовечерње представе. С обзиром да сам пре 30так година режирао представу о Светом Сави у позоришту за децу од првог дела овог Витезовићевог драмског завештања, сада сам одлучио да се концентришем на последњи део који садржи биографске чињенице из живота Светог Саве од монашења до краја живота. Радња драме прати како је организовао цркву, државу, увео законе, образовање, болнице, био дипломата, мирио зараћене… па све до смрти у Трнову.
Веома је драмски захтевно али и изазовно правити представу о историјској личности какав је Свети Сава. То је човек који се млад одрекао свега земаљског и постао монах да би, посветивши цео свој живот Богу, постао способан да учини више од било ког човека за исти тај земаљски свет.

Цена улазнице је 2.000 динара, почетак представе је у 20 сати.

Продаја улазница на билетарници велике сале, радним данима од 11:00 до 20:00