Gornji Milanovac će u subota, 24. oktobra 2020. godine biti prestonica narodne umetnosti. Ova manifestacija, duha, kulture i tradicije po četvrti put za redom biće realizovana u gradu pod Rudnikom.

Prikupljanje, čuvanje, prikazivanje i obnavljanje tradicionalnih vrednosti, igre, pesme, svirke, nošnji i običaja pojedinih područja Srbije, ideja vodilja je Sabora.
Po onome što čini i koliko uspeva da doprinese očuvanju i negovanju narodne kulture i tradicije, Sabor narodnog stvaralaštva Srbije, stekao je pravo da se svrsta u sam vrh svetkovina ove vrste.


Uprkos epidemijološkoj situaciji u Srbiji uzrokovanoj korona virusom, Gornji Milanovac i ove godine će biti domaćin republičkoj svetkovini narodne umetnosti.

To je najvažnija i najprestižnija manifestacija izvornog narodnog stvaralaštva i tradicionalne kulture u Srbiji. Sabor u Gornjem Milanovcu je nacionalna, sveobuhvatna i završna Smotra izvornog stvaralaštva u oblasti igre, pesme, svirke, nošnje i običaja, na kojoj se predstavljaju najbolji među najboljima. U subotu u Gornjem Milanovcu će biti predstavljeno ono najreprezentativnije iz bogate riznice tradicionalne kulture većinskog naroda kao i nacionalnih manjina Srbije.


Narodni sabori (ili zborovi) u našoj istoriji imaju mnogo potvrda da su bitni pokazatelji narodnog i državnog života. Prvi Sabor organizovao je Savez amatera Srbije u Leskovcu pre više od četiri i po decenije, zatim se održavao u Aleksandrovcu i Topoli.

Ovogodišnji 48. Sabor narodnog stvaralaštva Srbije značajano doprinosi očuvanju i negovanju tradicionalne narodne duhovne kulture, a predhodili su mu afirmisani regionalni sabori. Na sceni Doma kulture nastupiće najbolji čuvari tradicije: igrači, pevači, vokalni i instrumentalni solisti i grupe narodnih svirača sa autentičnim vrednostima iz svojih sredina. Tako će se bogata riznica narodne tradicije prikazivati i istovremeno čuvati od zaborava, prenoseći je na mlađe naraštaje.

Početak programa u Velikoj sali Kulturnog centra (Dom kulture) je u 19:00 sati.

Udruženje Makedonaca Moravičkog okruga “Dame Gruev” i Kulturni centra Gornji Milanovac, organizuju u petak, 23. oktobara 2020. godine u holu Doma kulture promociju knjiga “Vojnik i vera – dobrim pobeđuj zlo” i “U novi dan sa novim mislima”, autora Vinka S. Markovskog.

Početak promocije je u 18 sati.

Pozorišna predstava „U agoniji“, koju je prema tekstu Miroslava Krleže na scenu postavila Ana Đorđević, a u kojoj igraju Marija Vicković, Radovan Vujović i Branko Cvejić u četvrtak, 22. oktobra 2020. godine biće izvedena u velikoj sali Kulturnog centra u Gornjem Milanovcu.
Scenografiju predstave uradila je Mia David, a kostimografiju potpisuje Adrijana Pajić.
Početak predstave je u 20 sati.
Zbog epidemiološke situacije broj mesta je ograničen. Besplatne ulaznice se preuzimaju u Kulturnom centru.

O predstavi

„Cjelokupni književni opus Miroslava Krleže, naročito onaj između dva rata, oduvijek je funkcionirao kao uzbudlјiv spoj dobre literature, enciklopedijskog akademizma i lijevog političkog angažmana. Negdje na rubu tog glavnog toka ispunjenog socijalnim dramama, političkim prevratima i lutanjima intelektualaca, od „Glembajevih“ i „Galicije“, do „Balade“ i „Zastave“, smješten je komad „U agoniji“, napisan 1928. i dopunjen trideset godina kasnije. Prvobitni komad je, doduše, odisao bojama svoga nemirnog vremena, ali je na pozornicama vrlo često doživlјavan kao melodrama s tragičnim krajem. Zato su se u tumačenjima junaka ove gorke sentimentalne priče u južnoslavenskim teatrima smjenjivali velikani tog glumišta, od Vike Podgorske i Dubravka Dujšina, preko Marije Crnobori i Steve Žigona, do Vanje Draha, Ene Begović i mnogih drugih. I brilјantna izvedba ovog komada u Zagrebu prije godinu dana (Nela Kocsis, Ozren Grabarić i Darko Stazić) bila je fokusirana na tragičnu lјubav Laure Lenbach, koja se nije mogla izboriti s alkoholizmom bankrotiranog muža i nevjerstvom nekarakternog lјubavnika.

Nakon ove hvalјene i nagrađivane izvedbe, novu inscenaciju Krležine drame, ispunjenu drugačijom poetikom i neobičnim redatelјskim rukopisom, gledali smo u nezavisnoj produkciji ovih dana u Beogradu. Predstava ne započinje uobičajeno, svađom bračnog para Lenbach, u trenutku kada Austrougarske monarhije više nema i kada su pripadnici aristokracije odjednom morali zarađivati kruh kojekako i snalaziti se u novim uvjetima. U beogradskoj predstavi čitavog tog prvog čina nema; detronizirani Lenbach već je izvršio samoubojstvo, a Laura, još umrlјana muževlјevom krvlјu, pokušava s advokatom Križovcem, čovjekom kojeg zaista i do kraja voli, nekako izaći iz te životne noćne more. Bitno za predstavu je da redatelјica Ana Đorđević taj komad nije vidjela kao ‘epsku priču jedne lјubavi’, nego kao dramu ‘u zoru suvremenog doba kakvo danas znamo’. Dvoličnost, cinizam i pokvarenost advokata Križovca, koji novcem i utjecajem može kupiti sve, čak i vlastitu ministarsku fotelјu, a lјubav jedne žene baciti pod noge, obrazac je društvenog procesa ‘modernizacije’ koji je započet nakon Prvog svjetskog rata i čiju zrelu fazu gledamo upravo sada. Današnja podređenost lјudi kapitalu i neiskrenim odnosima u javnom i privatnom životu samo su najekstremniji odraz onoga što se začelo upravo tada, i to je bio motivacijski okidač za ovu izvedbu. Ili, kako kaže redatelјica Đorđević: „Kroz intenzivan sukob muškarca i žene, u predstavi pratimo proces postepenog shvatanja laži u kojoj moderni čovek živi i proces demistifikacije principa po kojem funkcioniše društvo u celini.“

Kada shvati svu laž svoje intimne i egzistencijalne situacije, Laura se ne ubija patetično i melodramatski, kako je zamislio Krleža, nego s dva precizna metka ustrjelјuje Križovca, kako bi se na nekoj dublјoj ravni oslobodila okova koji su joj uništili život. Dvoje protagonista – Marija Vicković kao Laura i Radovan Vujović kao Križovec – uz svesrdnu pomoć Dijane Diklić, suradnice za specifični krležijanski govor, uvjerlјivo su odigrali taj odnos, balansirajući rubom između intimne drame i sumorne slike vremena koje dolazi. Tome su na indirektan način služile i Krležine didaskalije – opisi radnje i raspoloženja likova, koje je na diskretan način izgovarao treći protagonist, Branko Cvejić, narator/inspektor u ovoj predstavi. Zaklјučno, ovakva izvedba komada „U agoniji“ nije nas želјela uvući u lјubavnu dramu iz nekadašnjega građanskog salona, nego nas izvući na poziciju svjedoka jednog vremena, čijoj završnoj fazi upravo prisustvujemo.“



NAGRADE
Nagrada za najbolјeg mladog glumca – Radovan Vujović – za ulogu Ivana Križovca.

Krležin kompleksni jezik, te ambicioznost, dvoličnost i cinizam njegovog doktora Ivana Križovca materijalizuju se u igri Radovana Vujovića. Vujović je svoju glumačku igru počeo svedeno i kontrolisano, da bi do kraja predstave prošao transformaciju do razularenog, izopačenog, advokata van kontrole, koji pokušava da po svaku cenu sačuva sopstvene privilegije.

Aja Jung, srpska baletska umetnica, koreograf, umetnički direktor Beogradskog festivala igre, upravitelj Nacionalne fondacije za umetničku igru u Beogradu i potpredsednik evropskog ogranka Svetske alijanse za umetničku igru sa sedistem u Rimu i ujedno član niza međunarodnih i domaćih organizacija, seminara i žirija, danas je u holu Doma kulture, predstavila projekat „Karavan igre“, čiji je cilj da kroz umetničke, kreativne, a pre svega interaktivne programe u 15 gradova u Srbiji, među kojima je i Gornji Milanovac, promoviše umetničku igru.

U okviru ovog projekta otvorena je izložba fotografija scena iz baletskih predstava ansambala različitih zemalja sveta, koji su prethodnih godina posećivali našu prestonicu kako bi nastupili na Beogradskom festivalu igre.
Karavan realizuju Nacionalna fodnacija za umetničku igru i Beogradski festival igre, uz podršku Fodnacije „Art Mentor“ iz Lucerna i Ministarstva državne i lokalne samouprave Srbije.


Predsednik opštine Gornji Milanovac Dejan Kovačević izrazio je zadovoljstvo što se naš grad našao na mapi ovog projekta među 15 drugih gradova u Srbiji.
– Mislim da sve uslove imamo ovde u Gornjem Milanovcu za jedan ovakav program. Zahvaljujem se Aji Jung što je došla da predstavi našoj deci, klasičan balet, ali i druge moderne igre, rekao je Kovačević u znak dobrodošlice.


Projekat „Karavan igre“ zaživeo je 2017. godine kada je 60 profesionalnih baletskih igrača obišlo 15 gradova Srbije, gde su učestvovala i deca koja odrastaju sa idejom da će jednog dana postati baletani i balerine i da će imati priliku da nastupaju na velikim scenama.
Za njih je ovo bilo veoma važno, jer su dobili priliku da igraju. Obično ti naši mladi igrači, mladi umetnici, nemaju puno prilike da se susretnu sa publikom, a to je ono što je njihov cilj i cilj njihovog obrazovanja u kojem najvećim delom učestvuju njihovi roditelji i pedagozi. Za njih je veliki izazov da nastupaju na profesionalnim scenama – rekla je Aja Jung.


Do kraja godine, osim gornjomilanovčana “Karavan igre” imaće prilike da vide i građani Niša, Kragujevca, Pirota, Subotice, Vranja, Novog Pazara, Negotina, Kraljeva, Vršca, Šapca, Valjeva, Užica, Čačka, Zrenjanina i Smedereva.

Ideja je da “Karavan igre” u svakom gradu kroz svoje programe ponudi brojne aktivnosti, približi klasičan balet i savremenu igru svim zainteresovanim učesnicima i posetiocima.
Publika će moći da prisustvuje predstavama, da prati filmski program i prezentacije, otkriva umetničke fotografije iz savremenih produkcija, sluša predavanja o istoriji igre, novim koreografskim postavkama, pravilnom i pravovbremenom radu sa baletksim talentima, festivalima igre u svetu.


Deca iz OŠ „Momčilo Nastasijević“ u Gornjem Milanovcu danas su imala priliku da prisustvuju prezentaciji časa klasičnog baleta, a za dečake, koji su ređe zainteresovani za balet, organizovana je prezentacija hip-hop plesa. Časove su održali pedagozi igre, Marija Janković Sehović, solistkinja baleta Narodnog pozorišta i Srđan Postin, b-boy, breakdancer.
Oni su se predstavili deci OŠ „Momčilo Nastasijević“, I i II razredu, i u sali škole, poštujući sve epidemiološke mere, imali praktičan čas.

U okviru projekta, osim izložbe, tokom novembra biće realizovane i projekcije filmova (16 – 17. novembar), kada će publika imati priliku da pogleda odabir filmova koji imaju za temu umetničku igru, kao i baletske predstave planirane za 22. novembar (Nacionalna fondacija za umetničku igru) i 28. novembar (Balet Narodnog pozorišta iz Beograda).

ANTRFILE
Za svoj višegodišnji umetnički rad, Aja Jung je dobitnica brojnih nagrada na festivalima u Italiji i Ukrajini.

Odlukom ministarke kulture Francuske, Odri Azule, odlikovana je Ordenom umetnosti i knjževnosti u rangu Viteza, 2016. godine, a Odlukom predsednika Italije, Serđa Matarele, 2018. godine, u Beogradu, Aji Jung je uručeno najviše italijansko državno odlikovanje u oblasti kulture, Orden italijanske zvezde.

Beogradski festival igre, koji je pokrenula 2004. godine na samom početku dobio je nagradu Fonda Jelena Šantić, a UNESCO ga je proglasio vodećim projektom u oblasti kulture u regionu Jugoistočne Evrope (2006). Nakon toga je usledio prijem u Svetsku alijansu umetničke igre.
Festival se održava svake godine u Beogradu i drugim gradovima u Srbije.

U saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom, od 2013. godine je Aja JUNG je pokrenula manifestaciju Dani igre u Kinoteci. Revija prikazuje najzanimljivija nova filmska dokumentarna ostvarenja iz oblasti umetničke igre.

Aja JUNG je i jedan od osnivača Nacionalne fondacija za umetničku igru u Beogradu. Fondacija je osnovana 2009. godine odlukom Ministarstva kulture Republike Srbije. Kroz ovu instituciju, pokrenuta je prva osmogodišnja, internacionalna Baletska škola u Srbiji koja je akreditovana od strane Ministarstva prosvete Republike Srbije. Pored brojnih projekata Fondacija je 2017. godine realizovala i prvi Karavan igre, projekat koji je omogućio interaktivne programe umetničke igre u više srpskih gradova. Karavan igre je do 2020. godine obišao 24 grada u Srbiji, a sve programe je omogućila Fondacija Art Mentor iz Lucerna.

Ustanova za kulturu, umetnost i vanškolsko obrazovanje obežava 50 godina rada i postojanja.

Na inicijativu žitelja rudničko-takovskog kraja, 14. oktobra 1970. godine Odlukom Skupštine opštine Gornji Milanovac o spajanju Narodnog univerziteta, u čijem sastavu je poslovao bioskop „Takovo“, Gradske biblioteke i Kulturno umetničkog društva „Abrašević“, osnovana je Ustanova za kulturu, umetnost i vanškolsko obrazovanje – Kulturni centar Gornji Milanovac.

Za prvog direktora imenovan je Milorad Glire Daničić.

Počelo se od ideje. Sa puno entuzijazma i hrabrosti.


Svi koji su manje ili više učestvovali u radu Ustanove, deo su priče o Kulturnom centru. Svako je na svoj način pomagao razvoju. Bilo da su to bivši i sadašnji radnici, privrednici koji su finansijski podupirali određene projekte, predsednici opštine i predstavnici lokalne samouprave, koji su donosili velike i teške odluke bitne za razvoj Kulturnog centra ili građani, krajnji korisnici usluga koji su svojim savetima doprinosili da budemo bolji.
Za proteklih pet decenija rada realizovali smo više od 200.000 sati programa, od kojih se na bioskopske projekcije odnosi oko 40.000 sati. U našoj produkciji postavljeno je oko 120 pozorišnih predstava, realizovano je više od 1.100 projekata iz oblasti scenske, likovne, dramske i muzičke umetnosti, a organizovali smo i oko 500 koncerata klasične, zabavne, narodne, rok i pop muzike, kao i oko 300 nastupa folklora.


Putem kurseva koji su organizovani u režiji Kulturnog centra, mnogi polaznici su upotpunili svoja znanja iz ruskog, engleskog, nemačkog, italijanskog i francuskog jezika ili stekli neku od diploma neophodnih za obavljanje svoje delatnosti (kursevi daktilografije, krojenja, kursevi za vozače viljuškara, vođenje poslovnih knjiga, obuka za rad na računaru, rukovanje gasnim instalacijama…).


Kulturni centar je učestvovao u realizaciji i nekoliko igranih i dokumentarnih filmova, a dok su u okviru Ustanove poslovali biblioteka i izdavaštvo (od 1991. godine funkcionišu samostalno kao biblioteka “Braća Nastasijević” i NIP “Eurografik”), objavljen je i veliki broj naslova, od kojih se neki i danas nalaze na policama univerzitetskih biblioteka.

Iz Kulturnog centra potekli su i Muzej rudničko-takovskog kraja (1994) i Turistička organizacija (2000). Ustanova za kulturu umetnost ivanškolsko obrazovanje bila je preteča i razvoju elektronskih medija u opštini Gornji Milanovac. Još 1972. godine od Okružnog suda u Kragujevcu dobijena je dozvola najpre za pokretanje, a potom i emitovanje radio programa.
Za sveukupan doprinos razvoju kulture, zaposleni i saradnici Kulturnog centra više puta su nagrađivani vrednim opštinskim i republičkim priznanjima.


Tačan broj posetilaca koji su u proteklih 50 godina posećivali programe Kulturnog centra, računajući i gostujuće u našoj organizaciji, nije poznat. Procene su da ih je bilo više od dva miliona. Ipak, ono što Kulturni centar Gornjeg Milanovca izdvaja od drugih institucija kulture je to što, poslednjih godina, veliki broj posetilaca dolazi sa strane – iz većih sredina, pa čak i iz inostranstva.


Iako smo prvenstveno osnovani da programe realizujemo za potrebe lokalne sredine, od samog početka projekti Kulturnog centra su privlačili regionalnu, nacionalnu, pa i međunarodnu pažnju. Najpre su to bili Susreti amaterskih pozorišta, pa Likovna kolonija “Mina Vukomanović Karadžić”, a potom i Međunarodni bijenale umetnosti minijature, manifestacija koja se punih 30 godina održava u Gornjem Milanovcu (pod okriljem KCGM od pete izložbe do danas).

Usledili su potom Minijaturni bijenale (dečji), međunarodni festival kratkog filma “Kratka forma” i “Dani Mije Aleksića”, rekao je Dragan Arsić, direktor Kulturnog centra.


Povodom velikog jubileja – 50 godina rada i postojanja, Kulturni centar Gornji Milanovac
za svoje sugrađane u četvrtak, 22. oktobra 2020. godine u velikoj sali Kulturnog centra organizuje pozorišnu predstavu „U agoniji“, koju je prema tekstu Miroslava Krleže na scenu postavila Ana Đorđević. U predstavi nastupaju Marija Vicković, Radovan Vujović i Branko Cvejić. Scenografiju predstave uradila je Mia David, a kostimografiju potpisuje Adrijana Pajić.

Početak predstave je u 20 sati.

Zbog epidemijološke situacije, broj mesta je ograničen, a besplatne ulaznice se preuzimaju u Kulturnom centru.

Komična opera “Absurdium” Jovanke Trbojević, a u produkciji Muzičko operske teatarske organizacije biće izvedena u petak, 16. oktobra 2020. godine u velikpj sali Kulturnog centra u Gornjem Milanovcu.
Projekat je prvi put predstavljen u Finskoj, a kasnije i u više gradova Srbije gde je imao zapažen prijem kod publike i stručne javnosti.

Mešavina žanrova je prisutna u ovom umetničkom delu autorke Trbojević, jer je u pitanju jedinstveni stand up operski portret zasnovan na sopstvenom tragikomičnom iskustvu.
Komična opera je sastavljena od manjeg ansambla i komunicira sa publikom na nov način, ne bi li se opera približila široj populaciji i novoj ciljnoj grupi.

U scenskom delu “Absurdium” nastupaju članovi članova MOTO-a, odnosno Muzičko operske teatarske organizacije: Marija Mitić Vasić (sopran), Bojana Pantović (violina), Julijana Marković, Gorana Ćurgus (harfa), Dušan Mamula (klarinet i bas klarinet).
Početak opere je u 19 sati.

Predstava “Tartif”, Žana Batista Poklena Molijera u režiji Branka Kneževića i interpretaciji glumaca Milanovačkog pozorišta,a uz podršku Kulturnog centra u subotu, 10. oktobra 2020. godine biće izvedena na velikoj sceni Doma kulture.

„Tartif“ je jedno od najmoćnijih, najhrabrijih i najlucidnijih dela najvećeg komediografa u istoriji francuskog i svetskog pozorišta Žana Batista Poklena Moliera. To je komedija o licemerju koju su, u vreme kada je nastala (1664. godine), zbog njene provokativne drskosti i slobodoumne lucidnosti zabranili. U predstavi Branka Kneževića, ona postaje priča o sudbini čoveka koji je zbog teskobe sopstvenog života utehu potražio u slepoj religioznosti, podređujući joj sve, zaboravljajući da će se ona, kao i svi veštački rajevi, na kraju pretvoriti u pakao.
Aktuelizacija predstave (prva polovina XX veka) nije izvedena na napadan način. Molijerov tekst nije menjan, samo je scena kraja, koju je Molijer morao da dopiše da bi komad bio izveden, dramski nadograđena.
Predstava se realizuje u saradnji sa Kulturnim centrom. Cena karta je 500 dinara (broj mesta je, zbog korona virusa, ograničen), a sva prikupljenja sredstva biće uplaćena na račun “Za Anikin dug i lep život”.
Početak predstave je u 20 sati.

Dramska radionica Kulturnog centra od 9 .do 11. oktobra 2020. predstavljaće Gornji Milanovac na „Glumijadi“ – međunarodnom festivalu glume koji se, po peti put, održava u Dečjem kulturnom centru u Beogradu.
Zbog specifičnih okolnosti u kojima se održava festival, kreativni tim ove manifestacije odlučio je da radionice i predstave koje će biti na programu prenese na online platforme i društvene mreže. Tako će predstava gornjomilanovačke dramske radionice „Ono kada imaš 14 godina“ (Produkcija KCGM) biti na programu prvog dana festivala, odnosno 9. oktobra, od 15 sati. (YouTube kanal – Glumijada Deciji Festival ; https://www.youtube.com/watch?v=a2alGYOEbDEl.

GLUMIJADA je međunarodni festival dečje dramske igre i revijalnog je karaktera. Pravo učešća imaju dramske radionice za decu uzrasta od 5 do 19 godina.
U okviru festivala organizuju se i radionice za decu koje vode domaći i strani umetnici iz sveta teatra i filma i bave se temama važnim za dramske i medijske profesije: glas, pokret, scenografija, kostim, muzika, režija, film, TV, Youtube i novi mediji.
Program festivala je usmeren na razvijanje kreativnog razmišljanja i veštine komunikacije kod dece i mladih, kao i na pobuđivanje interesovanja za pozorište i književnost.
Zbog svega toga „Glumijada“ će biti deo novog projekta EU „Young Theatre on the Move“. Glavni cilj projekta je da razvije i rasprostrani inovativni, privlačni i praktični pristup razvoju publike koji se oslanja na kreativne metode i tehnike teatra improvizacije i savremenog plesa i njihovog zajedničkog potencijala. Partneri u projektu su: Slovenija, Francuska, Rumunija, Poljska i Srbija. U delu programa posvećenom obuci nastavnika, i pedagoga, koji je deo projekta „Kreativna Evropa“, učestvovaće Valentina Nađ i Slađana Popov, voditeljke različitih dečjih radionica pod okriljem Kulturnog centra Gornji Milanovac.

Predavači na radionicama ove godine su i: Marko Stojanović, Urša, Ivan Verunica, Nataša Miljković, Prof. Aleksandar Pavlović, Katarina Rajović i Tijana Kesić Stamenković.
Ove godine, uz Dramsku radionicu iz Gornjeg Milanovca na festivalu će učešće uzeti i Škola sa domom za učenike oštećenog sluha i govora „11. april“, iz Jagodine, Dramski studio „Dečiji centar“ – Zaječar, „To“, teatar – Zrenjanin, „Pozorištance“ – Novi Sad, Studio „Poliglota“ – Brčko, „TRY theatre“ – Rjeka (Hrvatska) i „Scena 24“ iz Niša.

Gordanu Kičiću, srpskom glumcu, producentu i reditelju sinoć je u okviru manifestacije “Dani Mije Aleksića” uručena je nagrada “Mija Aleksić – biti glumac“. Ceremonija uručenja obavljena je u u velikoj sali Doma kulture u Gornjem Milanovcu.

Foto: GMinfo
“Gordan Kičić je tokom svoje karijere pokazao izuzetan i zavidan spektar glumačkih kreacija, kako dramskih tako i komičnih često i unutar jedne iste uloge vešto i maštovito kombinujući registre različitih žanrovskih postupaka. Njegovo bezrezervno izgaranje u svakoj ulozi, jedinstven glumački nerv, otkrivalačka kreativna strast zasnovana na izvanrednoj sposobnost zaigravanja sa partnerom na sceni, fleksibilnost i otvorenost njegovog glumačkog bića, njegova neuporediva maštovitost i umeće da se pepusti igri, analitičnost u pristupu tekstu, radost i živost koju donosi svakom svojom ulogom, samo su neke odlike njegove glumačke neponovljivosti.
Osim toga, izuzetno uspešno ogledao se i kao producent i reditelj pokazavši i na tom polju svoju raskošnu umetničku kompletnost kao i retku odgovornost u obdelavanju svog dara, uzimajući kao osnovni nalog da u svakom narednom ostvarenju prekorači granicu i ode dalje od sebe. Zbog svega ovoga čini nam se očigledno jasnim zašto zaslužuje nagradu Mija Aleksić – biti glumac. Mija je, kao i Gordan, bio od istog glumačkog kova.”, istakli su u preporuci za ovu nagradu Nenad Jezdić i Nebojša Dugalić, dosadašnji laureati nagrade “Mija Aleksić – biti glumac”, koju je usvojio Upravni odbor Kulturnog centra .

Foto: GMinfo
Nagradu Gordanu Kičiću uručili su Jadranka Dostanić, zamenik predsednika opštine i Lidija Radovanović, sestričina Mije Aleksića.
Briljantan dramski glumac, a vrhunski komičar, ali i sjajan pevač i strastveni slikar. Sve to bio je Milosav – Mija Aleksić u čiju čast su opština Gornji Milanovac i Kulturni centar organizovali “Dane Mije Aleksića”.
Sjajnom glumačkom karijerom Mija je zadužio naš kraj. Svesni njegove veličine, a u želji da mu se na adekvatan način odužimo, opština Gornji Milanovac i Kulturni centar, kroz ovu nagradu i festivalsku manifestaciju Dani Mije Aleksića, nastavljaju da čuvaju sećanje na njega i ujedno na buduće generacije prenosemo taj njegov neverovatni životni i glumački duh – rekla je između ostalog prilikom uručenja nagrade Jadranka Dostanić.

Foto: Dušan Simić
Prilikom dodele nagrade Kičiću, govorila je i Lidija Radovanović, sestričina Mije Aleksića.
– „Moj ujak je bio jedna duša i srce. Ostavio nam je u amanet da ga pamtimo u najlepšem sećanju. I ovo podneblje naša je rodna gruda. Ovde su nam koreni, srećni smo što smo ga imali za ujaka, za oca, za supruga i dedu. Meni je svake godine puno srce kada je ova manifestacija. Srećni smo kada nagrada ode u prave ruke, kao što je i ove godine otišla u ruke Gordana Kičića“ – kazala je Lidija Radovanović.

Foto GMinfo
Dragan Arsić, direktor Kulturnog centra Gornjeg Milanovca, prilikom uručenja nagrade kazao je da mu je žao što se u ovakvim uslovima obeležavaju “Dani Mije Aleksića”.
– “Navikli smo na pune sale u Dane Mije Aleksića, ali u svakom slučaju, i u ovo tužno vreme – doba korone, trudimo se da održimo vatru kulture u našem gradu” – istakao je Arsić.
Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije izjavio je da je Mija Aleksić ostavio veliki trag.
– „On je inspirisao mnoge generacije da počnu se bave glumom, a kasnije pozorištem i filmom. Mija je jedno veliko ime i dovoljno je reći Mija Aleksić“, rekao je između ostalog Matić.

Foto: Dušan Simić
– „Nagrada mi privatno i poslovno mnogo znači, pre svega zato što nosi ime Mije Aleksića, a u profesionalnom smislu zato što su mi je dale kolege Nenad Jezdić i Nebojša Dugalić, kao bivši laureati. Zahvalan sam Gornjem Milanovcu i porodici Mije Aleksića, koji su se potrudili da se ne zaboravi ime slavnog glumca“, rekao je Kičić.
Kičić je izjavio da je Aleksića poznavao još kao dete, jer su na istom mestu u Dalmaciji imali kuću, dodajući da je često provodio vreme sa njim i njegovom porodicom.Neki krug se zatvorio i verujem da bi on bio srećan što sam ja dobio nagradu sa njegovim imenom“ – rekao je Kičić.
„Kada ste objavili da sam dobitnik nagrade, novinari su me pitali šta znači „biti glumac“. Ne bih umeo to da elaboriram nekim tačnim rečima, nekom tačnom definicijom, ali to je nešto što je u vama, što vam je dato i treba da budete zahvalni, što i jesam, jer imam priliku da radim taj posao“, naglasio je Kičić i dodao kako mu u životu, tako i na poslovnom planu izuzetno znači podrška porodice.

Foto: Dušan Simić
Posle dodele nagrade, publika je mogla da pogleda film „Realna priča“, koji Kičić potpisuje kao režiser, a igra i glavnu ulogu.

Foto: GMinfo

Mijina glumačka pravila

Uvek počinji sve ispočetka.
Smešno je ono što je istinito.
Ne forsiraj ulogu, nego je postepeno osvajaj, ali sa strašću.
Igraj estradu kao najvišu komediju.
Daj sebi vremena da odigraš suštinu.
Od smeha do suza jedan je korak. Ceni reč, ali i ćutanje.
Stotu predstavu igraj kao i prvu, ali bolje.
Voli publiku, ali joj se ne udvaraj.
Igraj za partnera jer on igra za tebe.

Predstava „Nečista krv“u produkciji Narodnog pozorišta u Beogradu na sceni Doma kulture u Gornjem Milanovcu biće izvedena u sredu, 7. oktobra 2020. godine.
Nečista krv je roman nesvakidašnjice. I roman realnosti. Realnih osećanja, mentalnih borbi i racionalnih razmišljanja. Borisav Stanković je napisao jedno od najpotresnijih i najboljih priča domaće književnosti. Kroz tragičnu sudbinu svoje junakinje Sofke, on govori o njenoj upornoj borbi da preživi, voli i bude voljena. Pripoveda o njenom inatu, dobro prepoznatljivoj srpskoj osobini. Borisav je majstor analize ljudskih osećanja jer ne postoji čitalac koji nije ostao ravnodušan posle ovih stranica.
Predstavu je režirao Milan Nešković koji je odabirom fantastične postavke glumaca, ovu priču prikazao na vrhunski način. U ulozi strastvene glavne junakinje Sofke, našla se mlada i talentovana Jovana Stojiljković, a pored nje zaigrali su i vrhunski umetnici: Nebojša Dugalić (efendi Mita, Sofkin otac), Nataša Ninković(Todora, Sofkina majka), Nenad Jezdić (gazda Marko), Pavle Jerinić (Tomče, Sofkin muž), potom Ljiljana Blagojević, Nikola Vujović, Zlatija Ocokoljić Ivanović, Tanasije Uzunović, Dušanka Stojanović Glid, Radmila Živković, Stefan Kalezić i Nebojša Babić.
Predstava ‘Nečista krv’ , između ostalog, govori o tome kako ljubav nastaje i nestaje između dvoje ljudi. Kako se transformiše i pretvara u nešto drugo i ličnije. Komad je modifikovan savremenim jezikom, situacijama i žargonom, gde je svaki trenutak ispunjen strašću prema životu i borbi za sreću. Vodeći se mišlju da se novcem sve može kupiti i prodati, Mita je svoju jedinicu dao najboljem ponuđaču, dok je gazda Marko svestan svoje moći i autoriteta, svetu predstavio jednu lepu i karakternu ženu. U Sofki se vodi neprestana borba i želja da ostane razumna i mudra, zbog sebe i nekog budućeg, lepšeg života. U dvosatnoj drami, svaki lik daje svoj značajan doprinos, prenosi poruku o ljubavi i tragediji porodica koje je sudbina povezala i stavila na iskušenja.
Početak predstave, koja se izvodi u okviru manifestacije “Dani Mije Aleksića” je u 19 sati.