Za ljubitelje pozorišne umetnosti NASTeatar je spremio novu predstavu. Reč je o komediji “Brat” Aleksandra Ristanovića koja će premijerno biti izvedena u četvrtak, 4. februara 2021. godine u 19.30 sati u velikoj sali Kulturnog centra.

Foto: NASTeatar
U najkraćem, predstava na jedan šaljivi način ukazuje na probleme koje danas imaju mlađe generacije:
– OTUĐENOST: Igrice, društvene mreže sve više uzimaju maha i uopšte verbalna, socijalna komunikacija, kao i intima su veliki problem u funkionisanju mladih danas.
– KOCKA: Danas sve više mladih, većinom maloletnika ima problema sa kockom, klađenjem itd, ovo je problem koji je dosta zanemaren u našem društvu, i  veoma važno je da kroz ovu predstavu na jedan specifičan način ukažemo na opasnost koju ovaj veliki problem nosi.
– BRAK / VEZA: Sve je više razvoda i poteškoća u samim vezama i pre braka. Brakovi većinom ne uspevaju, ili se veze završe i pre toga. Ovom predstavom prikazujemo i probleme i načine rešavanja istih, da ustvari kroz jedan otvoren, iskren razgovor pristup, strpljenje, i razumevanje veza može opstati.

Foto: NASTeatar
Predstava „Brat“ (sinopsis) –  Goran i Jelena su  mladi par, pred venčanjem. Jelena odlazi na kratak put, a Goran sa drugarima proslavlja momačko veče. Pred Jelenin povratak, u stan upada Šile, uterivač dugova. On traži od Gorana da isplati dug koji je prethodno veče napravio na kockanju. Jelena se vraća i zatiče Šileta u stanu. Goran , plašeći se da kaže istinu, predstavlja ga kao svoga BRATA sa kojim je odavno izgubio kontakt. Šile na to pristaje iz skrivenih motiva koje Goran ne može ni da zamisli.
Ovde nastaje potpuna komedija zabune i situacije u koju likovi iz scene u scenu sve dalje upadaju.

Tekst: Aleksandar Ristanović
Igraju: Tatjana Dimitrijević, Ivan Perković i Aleksandar Ristanović.
Produkcija: NASTeatar
Pokrovitelj: Opština Gornji Milanovac
SPONZOR: PTP DIS DOO
Saradnik: Kulturni centar Gornji Milanovac
Trajanje: 75 minuta – ( 12 + )
KOSTIMOGTAF: Suzana Jevremović
Izrada ženskih kostima: Svetlana Joksić i Gordana Vulović
Izrada muških kostima: Zoran Jestrović
Muzika: Nemanja Tajsić

gminfo.rs
Broj mesta je ograničen zbog epidemiološke situacije.

U Modernoj galeriji Kulturnog centra Gornji Milanovac u petak, 22. januara 2021. godine otvorena je izložba skulptura „Riznica“ Zvezdane Novaković, umetnice iz Beograda.

Zvezdana Novaković je diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti 2004. godine, na odseku za vajarstvo, a master studije freskopisa završila je 2017. godine na Visokoj školi Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju. O Zvezdaninim skulpturama Akademik Svetomir Arsić Basara kaže da su „nadahnuta i pokretna živa materija iz koje se rađaju uvek nove vizije“.

Kulturni centar Gornji Milanovac, otvaranjem ove izložbe, započinje galerijski program u 2021.

Postavka će biti izložena do 5. februara 2021. godine.
Posetioci izložbe moraju se pridržavati propisanih epidemioloških mera.

Foto: GMPRESS

Udruženje stvaralaca likovne i primenjene umetnosti i tradicionalnih zanata „Rudnički vidici“ iz Gornjeg Milanovca, predstaviće u petak, 15. januara 2020. godine u holu ispred Velike sale Kulturnog centra monografiju „Pet godina postojanja i stvaranja“.
Početak promocije je u 17. sati.

Zadužbina „Žilović“ i Kulturni centar Gornji Milanovac predstaviće u Vraćevšnici u Galeriji „Žilović“ izložbu radova Zvezdane Novaković naziva „Radost“.
Otvaranje izložbe je 30. decembra 2020. godine.

Zvezdana Novaković: “Radost“

U godini transformacije društvenih odnosa, rada, proizvodnje i života za kakav smo doskora znali, u godini koju veliki broj nas jedva čeka da vidi kako iščezava i topi se kao sneg suncu, Zvezdana Novaković obraća nam se izložbom utešnog naziva Χαρά – radost.
Zvezdana je rođena 1979. godine u Beogradu. Diplomirala je vajarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti u klasi Miroljuba Stamenkovića 2007. godine. NJenu dosadašnju umetničku aktivnost možemo podeliti u dve faze. Tokom prve bavila se pretežno likovnim istraživanjima tema putenosti i materinstva pretočenih u arhajski pojednostavljene, monumentalne forme naklonjene primitivnoj umetnosti i analitičkom skulptorskom jeziku rane Moderne. Među vodećim podsticajima koje prepoznajemo u njenom radu su Konstantin Brankuši i Amedeo Modiljani, umetnici ogromne stvaralačke energije i nemirnog, nomadskog duha. Zaokret koji se događa tokom druge, trenutku u kome ovo pišem vremenski bliže faze, beleži njenu naklonjenost izvornosti, ali sve više u motivima za kojima ona traga u narodnoj tradiciji, folklornom stvaralaštvu i hrišćanskoj simbolici. U tehničkom smislu Zvezdana je verna tradicionalnim medijima, jeziku kamena, bronze, terakote, čiju likovnost poštuje, ali čije mogućnosti veoma često istražuje na srećan i nekonvencionalan način.
U ovoj izložbi Zvezdana za radošću traga u pojavama i slojevima stvarnosti na koje sebi sve više uskraćujemo pravo. Pred nama su motivi biljnog, životinjskog i ornamentalnog karaktera, simboli života koji sa iskonskom snagom i dalje buja na dubinama i visinama, nepristupačnim i pristupačnim mestima, u velikim i malim oblicima. U svemu tome ima puno zanetosti, igrivosti, poleta, neke poslovične neveštine i gotovo kleovske potrebe da se izabrani motiv ne fiksira, već rekreira u materiji, da se njegova prolazna priroda potvrdi u svojim suštinskim impulsima.
Proces u kojem se odvija prelazak od početnog nadahnuća do gotovog dela stoga je sav u znaku redukcije, prečišćenosti, pojednostavljenja forme i linije. Takav pristup možemo pronaći u arhajskim slojevima antičke umetnosti, minojskim freskama i slikarstvu Huana Miroa i Pola Klea. Pri tome Zvezdana ne gubi iz vida ono što je zanimalo i zanosilo i samog Klea: da se koren i cvet, podsticaj i efekat umetničke kreacije moraju podudariti svojim sadržajem i svojim oblikom na takav način koji bi kod posmatrača izazvao utisak svežine i neposrednosti onog suštog ushićenja… Rađanja za večnu novinu sveta (Fernando Pesoa).
Umetnike, na kraju, zato i delimo na one kod kojih ruka i oko idu ispred misli, i na one, koji energiju misli, čak i u oblicima nespretnim i grubim umeju da dočaraju čak i najrafiniranijem posmatraču. Ako je to tačno, Zvezdana svakako pripada ovoj drugoj grupi, a izložba pred nama, na kraju ove godine, pruža nadu i daje mogućnosti da iznova osetimo ono što je još samo svojstvo neumorne detinje zaigranosti, i što se od nas u samom korenu našeg postojanja skriva – radost!
Miodrag Danilović

Zbog nemogućnosti organizovanja tradicionalne novogodišnje priredbe za decu,Kulturni centar Gornji Milanovac odlučio se da decu obraduje novogodišnjom čestitkom u vidu muzičkog spota za pesmu „Zvončići“.

Pesmu izvode polaznici inkluzivnog dečjeg hora „Raspevani cvetići“ i Dramske radionice Kulturnog centra. Projekat su osmislile Valentina Nađ, urednik dečjeg programa i Slađa Popov, rukovodilac hora. Pesma je snimana u studiju Pavla Popova, koji je uradio muzički aranžman, a spot je u produkciji TVGM PLUS sniman u zgradi Doma Kulture.

Galerijski program u 2020. godini Kulturni centar Gornji Milanovac zatvoriće reprezentativnom izložbom minijtura koje su zbog svoje izuzetne umetničke vrednosti pohranjene u Zbirku međunarodnog bijenala umetnosti minijature.
Izložba će biti predstavljena u četvrtak, 24. decembra 2020. godine u Modernoj galeriji.
Biće to prilika da se široj javnosti još jednom nagovesti izuzetna vrednost Zbirke koja danas broji više od 1500 umetničkih radova malog formata.
Za ovu svojevrsnu promociju Bijenala (1989 – 2019), biće predstavljeni odabrani radovi, domaćih i stranih umetnika, koji predstavljaju vredan deo Zbirke, kaže Radoš Gačić, istoričar umetnosti.
Postavka povodom tridesetprve godišnjice manifestacije biće izložena do 20. januara.

Povodom 250 godina od rođenja Ludviga van Betovena, jednog od najvećih kompozitora svih vremena, Ansambl “BLISS” u sastavu: Bojana Đolović – violina, Milica Predolac – klavir, Jelena Rubaković – viola, Milica Kovrlija – violina i Aleksandra Bengin – violončelo, minule sedmice (17. i 18. decembar 2020. godine)u holu velike sale Kulturnog centra u Gornjem Milanovcu održao je koncert u okviru Trećeg festivala kamerne muzike.
Na repertoaru je bila “Sonata za violinu i klavir”, “Sonata broj deset” – Betovenova poslednja violinska sonata, dok je ansambl „Bliss“ izveo “Gudački kvartet”, broj 15, opus 132 – poslednje delo koje je Betoven napisao.

Foto: GMpress
– Srećni smo što imamo priliku da nastupamo, makar i pred malobrojnom publikom – rekla je Bojana Đolović, osnivač Festivala kamerne muzike „ Bliss“ u Gornjem Milanovcu i dodala da joj je posebno drago što na kraju godine festivalom obeleževamo jedan ovako značajan jubilej, kada je Betoven u pitanju.

Foto: GMpress
Kako je, zbog epidemiološke situacije koncert organizovan za mali broj posetilaca, ljubitelji klasične muzike i opusa ovog veličanstvenog kompozitora, snimak koncerta mogu da pogledaju na Fejsbuk stranici udruženja “Bliss” (Bogati legat iskrenih stvaralaca Srbije) i uživaju u Betovenovim najpoznatijim delima.

Biografije:

Ludvig van Betoven

Smatra se jednim od najvećih kompozitora i veleumova svih vremena. Među njegovim najpoznatijim delima su V simfonija, VI simfonija, IX simfonija, Misa Solemnis, klavirska dela kao na primer, komad Za Elizu, sonate Patetična sonata i Mesečeva sonata, Klavirska sonata br. 23, Apasionata ili poslednja, Klavirska sonata br. 32, C-mol, opus 111.

Ludvig van Betoven
Sa pomalo divljom, razbarušenom kosom, energično stisnutim usnama te ozbiljnim pogledom u pravcu neba – tako se obično prepoznaje Ludvig van Bethoven (Ludwig van Bethoven).

Peta simfonija – danas poznata i kao „Simfonija sudbine“ – zasigurno je najpoznatije Betovenovo delo. Premijerno je izvedena u Beču decembra 1808. godine.

Betoven je rođen u periodu u kojem je muzika bila samo propratna kulisa, nešto kao muzika za zabavu ili za kartanje, odnosno nešto što podstiče konverzaciju.
Čovek sa vizijom

Betovenove sonate, klavirski koncerti i simfonije su trebale biti u centru pažnje. U Beču – nekadašnjem centru klasične muzike – njegova 5. simfonija je među prisutnim izazvala negodovanje, mada je bilo i oduševljenja: „Betoven je u to vreme bio prvi muzičar koji nije komponovao po zadatku, za razliku od recimo Hajdna ili Mocarta, koji su svoju muziku pravili za crkve i plemstvo. On je u prvi plan stavio vlastite osećaje i tako otvorio vrata i za romantiku u svom muzičkom izrazu“, kaže Marcus Schinkel, inače džez-pijanista u Betovenom rodnom gradu Bonu.
On smatra da bi Betoven danas bio idealni džez-muzičar: „Kao i Mocart te mnogi njegovi savremenici, tako su i mnogi kompozitori nakon njega mogli da čudnovato improvizuju, što se tada zvalo kao improvizujuća fantazija. To je bila sposobnost da se bez napisanih tonova svira jednostavno, kao što to danas rade mnogi džez-muzičari.“

Betoven je umro u martu 1826. Imao je 56 godina.
Betoven – čudo od deteta

Betoven nije imao jednostavan život. Njegov otac je hteo od njega da napravi čudo od deteta kao što je bio jedan Mocart. Ludvig je, još kao dečak, morao da svira klavir. Sa 7 godina je nastupao u Kelnu. Kada je imao 17, umrla mu je majka za koju je bio veoma vezan. Distancirao se od oca. Najveći deo života Betoven je proveo u Beču. Nije mu išlo dobro, pogotovo finansijski.

U okviru projekta „Minijaturni bijenale 8 – putujuća izložba“, koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, radovi Dečjeg bijenala u protekla tri meseca (oktobar, novembar I decembar 2020 godine) predstavljeni su osnovcima ne samo sa područja opštine Gornji Milanovac već i Kraljeva. Postavka je bila izložena u osnovnim školama „Kralj Aleksandar I“, „Momčilo Nastasijević“, “Sveti Sava“, „Desanka Maksimović“, „Takovski ustanak“ – Takovo, „Ivo Andrić“ – Pranjani, kao i školama u Vitkovcu(opština Kraljevo), Sirči“ (opština Kraljevo) i Adranima (opština Kraljevo).
Radove formata 10×10 centimetara, stvarane različtitim tehnikama, videlo je više od 2.500 osnovaca, njihovih roditelja i nastavnika.
Postavku, osim nagrađenih radova činilo je i više stotina crteža i slika, koje potpisuju, mladi autori uzrasta od 7 do 18 godina ne samo iz Gornjeg Milanovca, već i deca iz gostujućih ateljea i škola širom Srbije.

O Minijaturnom bijenalu
Minijaturni bijenale, likovni konkurs za decu i mlade, je pokrenut 2005. godine kao prateći program VIII Međunarodnog bijenala umetnosti minijature. Organizator je Kulturni centar Gornji Milanovac.
– Smatrali smo da je naša dužnost, kao organizatora jedne od najvećih manifestacija sa temom minijatura, da podstaknemo decu, pre svih učenike lokalnih osnovnih i srednjih škola, na aktivno stvaralačko izražavanje u ovom posebniom formatu (do 10cm x 10cm) i na taj način, vremenom, pomognemo razvijanje njihovog odnosa prema ovoj likovnoj disciplini.
Svake druge godine, već tri decenije unazad, generacije milanovačkih učenika redovno sa svojim nastavnicima i profesorima obilaze gradske galerije i pred njihovim očima se ređaju na stotine izuzetnih umetničkih radova u različitim materijalima izloženih na Bijenalu umetnosti minijature. Oni, svakako, ostavljaju izvestan utisak, ali nakon učešća na Minijaturnom bijenalu taj odnos postaje ličan. Porede se teme, materijali, veština i tehnike. Sa velikom pažnjom se prate radovi sa bliskim ili potpuno različitim načinom razmišljanja, kaže Valentina Nađ, urednik dečjeg programa Kulturnog centra.
Do sada je realizovano osam „Mini“ bijenala. Na svakom od njih je učestvovalo preko hiljadu dece i mladih, većinom učenika milanovačkih osnovnih i srednjih škola, a delom gosti Bijenala. Na prvom su gostovala deca Dečje ustanove „Sunce“, a na ostalim deca iz različitih gradova u Srbiji (Beograd, Kraljevo, Vršac, Čačak, Bačko Dobro Polje, Begaljica, Aranđelovac, Niš, Šabac, Užice, Novi Pazar) kao i polaznici Ateljea za decu Kulturne škole iz Mušjena, bratskog grada u Norveškoj.