Jesenka Jasniger Radovanović, akademska umetnica iz Beograda u sredu, 30. oktobra 2019. godine predstaviće u Modernoj galeriji Kulturnog centra izložbu naziva “Mape intimnog”.
Otvaranje izložbe je u 18 sati.

Jesenka Jasniger Radovanović rođena je 1964. godine u Novom Sadu. Obrazovanje je stekla u rodnom gradu – srednja škola za dizajn “Bogdan Šuput” – grafički dizajn, a potom i na Akademiji Umetnosti – slikarstvo. Kao kostimograf i scenograf radila je na nekoliko pozorišnih projekata u Subotici i Beogradu.
Od 1992. godine živi u Beogradu gde zasniva porodicu i bavi se filmskom produkcijom. Bila je učesnica likovne kolonije “Mina Vukomanović Karadžić” 2016. godine na Savincu. Prvu samostalnu izložbu imala je u Novom Sadu, 2019. godine. Iste godine učestvovala je u radu likovne kolonije u manastiru Vraćevšnica.

Jesenka Jasniger Radovanovic “Mape intimnog”

Po jednoj imaginarnoj mapi, „Beograd je muški grad, a Novi Sad ženski grad, širok kao hlebovi…”. Mapa intimiteta Jesenke Jasniger Radovanović, na jednom kraju, emanira lične unutrašnje doživljaje koji lebde između ova dva grada. Prisne, familijarne predstave, sudbinske, predodređene, bilo poreklom iz Beograda ili rodnog Novog Sada (Dnevnik, Otac, Majka, Veče na obali, Milost). Na drugom kraju Jesenkine mape intimiteta su lične projekcije četiri osnovna elementa kosmosa, vatra, voda, zemlja, vazduh (Zemlja, Kroz vatru, Kroz vodu, Duva vetar, i njma komptibilna slika, Vreme). Jesenka, potezom drhtavog dodira, stvara slike nalik kakvim dinamičnim lirskim apstrakcijama u koje su finim vezom utopljeni delikatni figuralni momenti. Ova Jesenkina sinergija apstraktnog i realnog afirmiše kultivisanu žensku liniju nomadskih lutanja kroz svet sećanja, kroz Jesenkin ‘svijet osjetila, tijela i prostora’, stvara raznolika poetska sazvežđa.
Slike svojom tananošću izvođenja, gestualnošću faseta koje se ređaju horizontalama, ili presecaju neku vertikalu, ili kružnim ritmom, podsećaju na pred simbolički govor ritma tela ili telo ritma. Ili već nekim drugim pokretom kojim stvaraju figuralno, senku (Otac). U ovom ređanju lakih dodira boje, opipavanju površina, uočava se niz priča, svaka neki narativ za sebe, priča koje su ispremeštane, u tragovima doživljenih atmosfera, možda priče o mladosti, tako to vidimo u slici, Dnevnik… površine ispunjene skirivenim znacima, više njih bezbrojno ispreletenih pokretima, ili doživljenih raspoloženja… neverovtna kaskada, sloboda gesta, koji se u slojevima ređaju jedna iznad drugog… Na ovim slikama preovladava pulsirajući ritam gestualno lapidarnih poteza propuštenih kroz raster različitih tema, sećanja, raspoloženja. Moguće je to naslutiti u ređanju faseta, u tragovima poteza, lako zakovitlanih, talasastih pokreta, nabačenih ili precizno iscrtanih pejsaža ili kao senka razlivenih površina, tačkastih tragova svetlosti ili nekih neobičnih bića koja zrače iz dubina.
Ličnu ‘preferenciju tema’ u njenim slikama moguće je percipirati u motivacijama intimiteta između doživljaja i njihovih nastajanja u rubnim uporištima sećanja podstaknutih refeleksijama u proširenom polju kulture i pre svega slikarstva.
Jesenkin slikarski senzibilitet usmeren je na pronalaženje. Svakom pojmu ili obliku odgovara drugačija prisnost poteza, ili kapacitet boje. Kultivisano sliakarstvo gesta, koji neobičajeno jednostavno pravi jedinstvo sa nazivom, da bi uhvatilo ritam komunikacije, ritam kao drhtaj dodira, dramatično, bez velike priče, kontempaltivno, nenametljivo, nimalo naivno.
Posredno njen na ovaj način osmišljen narativni vez, upliće intersocijalnu vizuru svakodnevnice kao mesta zajedničkih sećanja.
U svom pristupu Jesenka kombinuje različita slikarska iskustva iz istorije umetnosti, pronalazeći ih sažima ih u subjektivni doživljaj iskustva oblika, pokreta, simbola, u rasponu od asocijativne i gestulane apastrakcije, romantično-realističnih prizora, fenemenologije simbola.
Ciklus evocira potragu za mitskim vremenima, mestima, događajima kao i pričama, raspoloženjima koja Jesenki lično nešto znače.

Jasna Tijardović, Beograd – 2019. godine

Zoran Simović, gornjomilanovački aforističar i satiričar u ponedeljak, 28. oktobra 2019. godine, u Modernoj galeriji Kulturnog centra (Stari sud) predstaviće novi satirično – muzički kabare naziva „Ponešto – pošteno“.
Početak programa je u 19 sati.

Povodom 45 godina od izdanja prvog „Džuboksa“ (izdanje „Dečjih novina“), Kulturni centar Gornji Milanovac u petak 25. oktobra 2019. godine organizuje projekciju filma „Zarobljeno vreme“, reditelja Milana Nikodijevića, uz razgovor sa Pecom Popovićem, jednim od urednika „Džuboksa“.
Film govori o putovanju Petra Pece Popovića i njegovim susretima sa junacima i graditeljima jugoslovenske rok scene. To je priča o jednom čoveku, jednoj zemlji i jednom vremenu.
Film je nagrađen na šibenskom Solo music festivalu.
Pre projekcije filma u holu ispred velike sale Kulturnog centra biće predstavljene izložbe “Đžuboks zaboravljeno vreme” i “Dečje novine – gigant jugoslovenskog izdavaštva”. Autori postavki su viši kustosi Muzeja rudničko – takovskog kraja: Ana Cicović, Ana Ranković, Tanja Gačić i Aleksandar Marušić.
Otvaranje izložbe je u 19:30 sati.

O izložbi: “Đžuboks zaboravljeno vreme”
Reč je o nekadašnjem pop – rok magazinu koji je svoje čitaoce rečju i fotografijom vodio na najveće svetske i domaće koncerte i festivale, preslušavao za publiku prve singlove novih grupa, detektovao buduće velike zvezde i uvodio ljubitelje u svet novih žanrova, instrumenata i celokupne pop kulture.
Osim muzike magazin je predstavljao i srodne umetničke grane: film, fotografiju, strip. Na taj način postavio je temelje za buduće časopise koji su se kasnije bavili raznim oblicima gradske kulture.
Autor izložbe je Tanja Gačić, viši kustos Muzeja rudničko – takovskog kraja.

O Izložbi: “Dečje novine – gigant jugoslovenskog izdavaštva”
Izdavački gigant milionskih tiraža i zastupljenosti na svim kontinentima se razvio krajem 1956. godine, kada je grupa nastavnika i učenika poželela da afirmiše dečje stvaralaštvo tako što će izdati školski list. Naredne godine, 12. januara, u tiražu od hiljadu primeraka izlazi prvi broj lista „Dečja politika“. Već drugi broj dobija ime DEČJE NOVINE – ime koje je ušlo u istoriju.
DEČJE NOVINE su vodili Srećko Jovanović kao glavni i odgovorni urednik kuće, a kao generalni direktori Aleksandar Lazarević i Miroslav Petrović. Kada je, 1974. godine, u firmu došao Rade Rančić, uobličio je njen zaštitni znak koji je govorio sve: DEČAK U ISKORAKU NAPRED. Doprinos imenu su dali i svih 520 radnika koliko ih je bilo u vreme uspona. U realizaciji programa učestvuje i preko 25.000 dece saradnika, koji su slali svoje sastave, fotografije i crteže.
Potpisivanjem ekskluzivnog ugovora sa kompanijom Volta Diznija 1966. godine započeta je saradnja koja će trajati naredne tri decenije. Pored časopisa MIKI, MIKIJEV ALMANAH i DIZNILEND, proizvode čitavu industriju artikala sa Diznijevim likovima: školske sveske, tašne, majce, omote, razglednice, postere, preslikače… čime postaju najveći (i najomiljeniji) distributer školskog pribora na ovim prostorima.
Pored pomenutih Diznijevih izdanja i školskog lista po kome su dobile ime, krajem 1960-ih DEČJE NOVINE počinju da izdaju knjige, najpre dečju literaturu i priručnike za škole, da bi stigli do tiraža većih od milion primeraka godišnjeizdavanjem odabranih naslova evropske i svetske književnosti.
Kroz saradnju sa italijanskom firmom „Panini“, DEČJE NOVINE osvajaju publiku plasiranjem albuma sa samolepivim sličacama. Pored nezaobilaznih igrača fudbalskih prvenstava, albume sa tadašnjim junacima pop-kulture pratio je čitav proizvodni asortiman tako da je svako dete u zemlji imalo bar blokčić, bedž ili olovku sa tada aktuelnim likovima.
Nakon lista „Nasmejane Dečje novine“, izdavale su i dečje časopise TIK-TAK i ZEKA, nezaboravni DŽUBOKS, svetski poznate KULTURE ISTOKA, MOMENT, VENAC, YU VIDEO, enigmatsko-zabavnu EUREKU, CRNI POJAS, strip edicije NIKAD ROBOM, EKS ALMANAH, YU STRIP, BISER STRIP, GIGANT sa avanturama MODESTI BLEJZ iMANDRAKA
Tiraž edicije NIKAD ROBOM, započete 1963. godine, koja je u početku nudila stripovane priče iz srednjovekovne istorije, vrtoglavo je porastao kada su se pojavili MIRKO I SLAVKO, junaci legendarnog Desimira Žižovića Buina. To je jedini strip na prostoru nekadašnje JU po kome je snimljen dugometražni igrani film.
Osamdesetih godina HH veka jasno je da su „Dečje novine“ jedan od najvećih jugoslovenskih izdavača knjiga i stripova, a Gornji Milanovac jedan od najpoznatijih gradova u zemlji, i izvan nje. Dečje novine su vaspitavale decu (i odrasle) pravim vrednostima i činili im dokolicu lepšom.
Autori izložbe su: Ana Cicović, Ana Ranković, Tanja Gačić i Aleksandar Marušić, viši kustosi Muzeja rudničko – takovskog kraja.

Književno društvo ,,Zapis” i Kulturni centar Gornji Milanovac u četvrtak, 24.oktobra 2019. godine u Modernoj galeriji organizuju prikaz knjige “Krst na križu” i razgovor sa autorom Ratkom Dmitrovićem, publicistom i novinarom iz Beograda.
Knjiga govori o istorijskim komplikovanim odnosima Srba i Hrvata.
Početak programa je u 19 sati.

Predstava “Jan Bibijan” koju je po romanu Elina Pelina režirala Bisera Kolevska, 21. i 22. oktobra 2019. godine biće izvedena u velikoj sali Kulturnog centra u Gornjem Milanovcu.
Predstava je urađena u produkciji Pozorišta za decu iz Kragujevca.
Neverovatni doživlјaji jednog dečaka, Jana Bibijana, ostavlјaju bez daha. Predstava sa puno neočekivanih obrta govori o nestašnom dečaku i njegovoj avanturi, o neobičnom prijatelјstvu sa Pavolčićem Fjuom, o lepoj devojci koju je zli čarobnjak Mirilaj pretvorio u pticu, kao i o tajnama podzemnog sveta u kome vladaju ćavoli. Poučna priča o odrastanju, razumevanju i emocionalnom sazrevanju, podseća nas na nekoga koga sigurno poznajemo.
Scenografiju i kostime uradila je Svila Veličkova, muziku Vasilen Valchanov, a koreografiju Danijela Sagić. Za prevod je bila zadužena Milica Redžić Vulević.
U predstavi igraju Miloš Milovanović, Darija Nešić, Dubravka Brkić, Petar Lukić, Milomir Rakić, Vladimir Đoković i Nevena Brzaković.
Početak predstave u ponedeljak, 21. oktobra je u 13 sati, a u utorak, 22. oktobra je u 12 sati.

Prof. dr Darko Tanasković, s blagoslovom Episkopa žičkog Justina i sestrinstva manastira, u petak, 18. oktobra 2019. godine u manastiru „Vraćevšnica“ održaće besedu – predavanje na temu „O pomirljivosti i nepomirljivosti religija sveta“.
Početak predavanja je u 17 sati.

Darko Tanasković, diplomirao je orijentalnu filologiju 1970, zatim magistrirao 1972. i doktorirao 1979. sa tezom „Arapski jezik u savremenom Tunisu – diglosija i bilingvizam“. Na Katedri za orijentalistiku Filološkog fakulteta u Beogradu od 1989. godine radi kao redovni profesor.
Jedno vreme je radio kao upravnik Katedre za orijentalistiku, prodekan Filološkog fakulteta i predsednik Saveta i Upravnog odbora Filološkog fakulteta.
Član je Izvršnog komiteta Evropskog univerziteta u Rimu od 1990, član Evropske akademije nauka i umetnosti u Salzburgu od 1995, član Komisije za matičnost i Upravnog odbora Univerziteta u Beogradu, zatim član udruženja književnih prevodilaca, Udruženje književnika Srbije i srpskog PEN- kluba, te član Upravnog odbora Vaterpolo saveza
Srbije, Upravnog odbora SKZ i Upravnog odbora Instituta za književnost i umetnost u Beogradu.
Bio je ambasador Savezne Republike Jugoslavije u Republici Turskoj od 1995. do 1999, ambasador SRJ u Azerbejdžanu od 1998. do 1999, te ambasador SRJ u Vatikanu i pri Malteškom viteškom redu od 2002. do 2008. godine.
Od 2014. godine je obavljao dužnost ambasadora Srbije pri Unesko-u.

Kulturni centar Gornji Milanovac predstaviće u četvrtak, 17. oktobra 2019. godine u Modernoj galeriji retrospektivnu izložbu slika Dragoljuba Stankovića Čivija, umetnika iz Leskovca.
Reč je o priznatom srpskom umetniku koji je najpre završio Školu za primenjene umetnosti „Đorđe Krstić“ u Nišu 1967 godine, a potom i Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu – odsek slikarstvo u klasi Zorana Petrovića.
Otvaranje izložbe je u 19 sati.

Nemogućnost samoodricanja

Svud bi da budeš pa i u nigdini
I kad se s mesta pomerio ne bi
Svud gde bi bio to je već u tebi.
Tomislav Mijović

Dragoljub Stanković Čivi je školovanjem na Likovnoj akademiji u Beogradu i četrdeset petogodišnjim stvaralačkim radom, toliko sebe delikatno satkao da uz sva lična nastojanja i pritiske aktuelnosti nije uspevao da se promeni. Čak i mladalačka energija i potreba za promenom po svaku cenu, nije ga mnogo udaljila od gravitacije sopstvenog duha-trezora autentičnosti.
Prepoznavši utočište u velikim majstorima, u njihovoj skrupuloznosti pristupa stvaralačkom činu i negovanju slikarskog jezika i stila, prihvatio je to kao najpouzdaniji put ka sebi. Izložene slike su tragovi toga puta. Teme i motivi po kojima je slikao su prepoznata stanja duha koji je želeo da saopšti. Otuda i ponavljanja nekih motiva različito slikanih. Trepereći nad svakom slikom Stanković nije u stanju da citira sebe. Jedina sumnja Dragoljuba Stankovića pred završenom slikom je ne u ubedljivost naslikanog motiva, već u prisustvo svakog tona koji čini akord njegove duše.
Stvoreno nije cilj, to je sredstvo kojim stvaralac gradi sebe kao svoje krajnje ostvarenje.
Ova izložba nam predočava, kakvim je to sebe načinio Dragoljub Stanković stvarajući ova dela.
Svetozar Mirkov

Izložba slika, portreta i karikatura Bogoljuba Janaćkovića – „Prvih dvadeset godina“ biće predstavljena u četvrtak, 17. oktobra 2019. godine u Galeriji Doma kulture na Rudniku,
Otvaranje izložbe je u 18 sati.

Portretni govor lica
Najstariji portreti slikarske tehnike, kažu znalci, potiču još iz vremena kad su se pisala jevanđelja Novog zaveta, kao svojevrsni mostovi između vekova.
Portretisanu likovnu formu Bogoljuba Janaćkovića karakteriše suživot sa govorom očiju, lica, odlutanog pogleda umišljenosti, tajanstva, spokoja… Samim tim izbor izraza za umetnika je veoma strog, iz duba karaktera ličnosti, koja pozira, a i forma je takođe veoma propisana. Slikati ispred odabranog lika podrazumeva i opažanje svetlosti u odnosu na čoveka i njenu prevlast u prostoru. Impresija sevne u datom trenutku i tad bi je trebalo uloviti. Dok stojimo ispred lica žena, muškaraca i dece naslućujemo svesnu energiju umetnika koja je utkana da nam se potanko što više objasni. Sve do realnosti ličnosti. To bi, svakako naličilo da je između slikara, njegovog poteza i pozera vaspostavljen poseban duhovni odnos kojeg slikar, kadikad, nije potpuno svestan.

Ikojim slučajem, nijedno umetničko delo ne može biti lišeno likovnog jezika. Bez poznavanja njegovog pravila nema majstora koji bi mogao da prikaže ono što vidi. U toj čini počiva temeljna dijagnostika umnog bavljenja za štafelajem meštera Janaćkovića. Dabome, i zanatska veština itekako igra svoje kolce-naokolce u opštosti uma koji živi za istraživanjem.
Izložena dela su duboko promišljena impresija višeslojnog karaktera kao najdublja likovna misao koja određuje ljudska bića.

U riznici galerijskih vrednosti Bogoljuba Bobana Janaćkovića centralno mesto postavke zauzima “Hilandar” prestonica srpskog trajanja, “ostrog” I “Sveti oci na Atosu”. Pred nama je put stanja teskobe do vere u snagu duhovnog života, onda “Božić 1964”, pa “skriveno mesto na Staroj planini”…
Zagledajte se.
Slobodan Todorović

Udruženje “Šilopajska panorama” u saradnji sa Kulturnim centrom Gornji Milanovac, povodom pet godina postojanja udruženja, organizuje u sredu, 16. oktobra 2019. godine u Modernoj galeriji promociju knjige “Ja sam na strani Srba” (Razgovor sa uticajnim ličnostima) autorke Dragoslave Goge Koprivice.
Gosti promocije biće: Aleksandar Marušić, Biljana Đorović i Radivoje Minić.
Početak programa je u 19 sati.

Pozorišna predstava: “Zašto i kako ubiti muža” urađena po motivima knjige Antonija Amurija, a koju je na scenu postavio reditelj Rade Vukotić u petak, 11. oktobar 2019. biće izvedena u velikoj sali Kulturnog centra Gornji Milanovac.
“Zašto i kako ubiti muža“ je urnеbеsnа kоmеdiја о brаčnim оdnоsimа. Pоsеbnа drаž оvе prеdstаvе, pоrеd аktuеlnе tеmе muškо – žеnskih оdnоsа, јеstе živа intеrаkciја sа publikоm. Теmа је nеiscrpаn izvоr inspirаciје, zа rеditеlје, glumcе i glеdаоcе.
Priča je svеvrеmеnа i intеrеsаntnа rаzličitim gеnеrаciјаmа.
Igraju: Nataša Aksentijević i Peđa Damnjanović
Cena ulaznice: 500 din.
Rezervacije: 032/711.119