Predstava „Zvonar Bogorodičine crkve“ koju je na scenu, postavio reditelj Zoran Lozančić u četvrtak, 28. novembra 2019. godine biće izvedena u velikoj sali Kulturnog centra u Gornjem Milanovcu.
Reč je o dečjoj predstavi Kruševačkog pozorišta inspirisanom istoimenim romanom velikog Viktora Igoa.
Uloge tumače: Dejan Tončić, Jelena Vukićević, Vladimir Kerkez, Predrag Milenković, Nikola Rakić, Stevan Zdravić, Dušan Jovanović, Dragan Marinković, Slađana Nestorović Ristić, Biljana Savić, Jovanka Andrić, Mila Tončić (Katarina Marković), Vojin Ćirić (Ognjen Milenković), Vanja Pršić, Milica Bićanin (Nina Branković), Milena Mihajlović (Ana Todorović), Nađa Vučković (Jelena Pitarević) i Mila Radenković (Mina Jevtić).
Dramatizaciju potpisuje: Radan Radović. Scenografija i adaptaciju teksta uradio je Zoran Lozančić. Kostime je osmislila: Mirjana Stojiljković, a muziku potpisuje: Bata Zlatković
Početak predstave je u 13 sati.

O predstavi
Delo se može čitati kroz lik Kvazimoda, jednog nesrećnog čoveka, ili kroz lik lepotice Esmeralde. Ili, možda, Kloda, arhiđakona koji baca pred noge sve svoje stečeno znanje i veru, ne mogavši da se odupre lepoti. Nada da će je doseći, iako sve govori da je ona nedostižna, neostvariva, uzdiže njihove sudbine do najstrašnije tragedije. Oni su lutke svoje nade, lutke gotovo nestvarne čežnje… Nema sumnje da je i sama Bogorodičina crkva, koja je sušta lepota i umetnost, jedan od glavnih likova, ali su to zasigurno i vešala…
Viktor Igo, velikan romantizma, humanista i revolucionar, odlično je osećao duh vremena, njegove promene i uticaje na život i svest ljudi, divio se lepoti i patio zbog njene tragičnosti. Osetio je da lepota često biva unesrećena, ubijena. Lepota u svetu u kome se svi kriju iza titula, počasti, mesta u društvu, koje im omogućava da svoju pohlepu i ostvare, ne može da ostane cvet koji mirno raste. Taj cvet mora biti zgažen, jer pohota je isuviše jaka… Jedino Kvazimodo, divni unesrećeni čovek, skrušen je pred lepotom; bojažljiv da će je i samim mislima oskrnaviti, kao i siromasi, koji žele da je odbrane pred surovošću i pohlepom, jer je ona jedino što još nisu izgubili. Što im nije oteto…
Suviše liči na naše doba. Suviše liči na svaku epohu…

Na velikoj sceni Kulturnog centra u Gornjem Milanovcu u sredu, 27. novembra 2019. godine biće izvedena baletska predstava „Magbet” koreografa Miloša Isailovića, a na muziku kompozitora Draška Adžića.
Ovu Šekspirovu tragediju, urađenu u produkciji “Bitef teatra” i Centra za kulturu – Tivat, koja ima za cilj da publici predstavi nove pravce razvoja plesnog teatra, pokretom i plesom dočaraće igrači “Bitef dens kompanije”: Miloš Isailović, Ana Ignjatović Zagorac, Dejan Kolarov, Nataša Gvozdenović, Ivana Savić Jacić, Tamara Pjević i Branko Mitrović.
I u ovoj plesnoj postavci, baziranoj na klasičnom dramskom konceptu, Magbet je samo idejno polazište za razvoj autorovog viđenja savremenog sveta, u kontekstu atmosfere koja vlada u ovom čuvenom Šekspirovom delu – to je mračni svet zavere, zločina, psiholoških devijacija, vlastoljublja, strasti…
Savremeno koreografsko tumačenje Magbeta nudi pregršt scenskih mogućnosti. Lik Ledi Magbet uvek je izazivao posebnu pažnju, a svakako vrlo je atraktivna i pojava tri veštice, koje su, kao i svi ostali likovi, vizuelno uklopljene u vanvremenski okvir. To publici pruža osećaj modernosti, savremenosti i nadasve univerzalnosti Šekspirovih ideja.
Realizaciju predstave “Magbet” uz koreografa Miloša Isailovića, i kompozitora Draška Adžića, potisuju i: Jelena Kajgo (dramaturgija), Jasmina Holbus (scenografija, dizajn svetla), Slavna Martinović (kostimografija), Luka Mihovilović (Reditelj na predstavi, dizajn svetla), Jovana Janjić i Vojislav Kaluđerović (izvršna produkcija) i Slavica Dolašević (foto i dizajn).
Početak predstave je u 20 sati.
Cena ulaznice je 500 dinara.
Rezervacija: 032 / 711 – 119

BITEF DENS KOMPANIJA / BITEF DANCE COMPANY
Bitef dens kompanija osnovana je 2009. godine kao prva trupa savremene igre u Srbiji koja je vezana za jednu instituciju kulture, i koja je omogućila da publika tokom cele pozorišne sezone može da prati kvalitetan plesni teatar. Tokom postojanja Bitef dens kompanija je realizovala znatan broj plesnih produkcija i preko sto gostovanja u zemlji i svetu, (Slovenija, Hrvatska, Crna Gora, Poljska, Švedska, Mađarska, Japan, Bosna i Hercegovina, Makedonija…). Kompanija je ostvarila saradnju sa nekim od najeminentnijih domaćih, regionalnih i evropskih koreografa, poput: Gaja Vajcmana, Roni Haver, Jasmin Vardimon, Isidore Stanišić, Edvarda Kluga, Matjaža Fariča, Dalije Aćin, Zorana Markovića, Maše Kolar, Branka Potočana, Lea Mujića…
Predstave: “Mirisi cimeta”, “Otelo”, “Božanstvena komedija”, “Karmen u IV runde”, “Alfa bojsi”, “Yesterday”, “Don Žuan”, “Ptice”…, doprinele su da se formira nova publika koja redovno prati plesni repertoar, a otvorena je i plesna scena za decu koja ima za cilj da najmlađoj publici približi umetnost igre.
Bilans rada Bitef dens kompanije čini veliki broj nagrada. Neke od najznačajnih su: nagrade „Dimitrije Parlić“, nagrade za plesne interpretacije, nagrade na festivalima za predstave u celini, kao i Specijalne nagrade za inovativni pristup u savremenom plesnom teatru.

MILOŠ ISAILOVIĆ – koreograf
Rođen 1988. godine u Loznici. Tokom školovanja u Baletskoj školi Lujo Davičo, kao jedan od najdarovitijih učenika, dobija stipendiju na Baletskoj akademiji u Cirihu. Posle povratka iz Ciriha, diplomira u školi Lujo Davičo.
Od 2009. godine igrao je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, a istovremeno je i član Bitef dens kompanije u Bitef teatru. U Narodnom pozorištu je igrao je u baletima Uspavana lepotica, Labudovo jezero, Žizela, Don Kihot…, zatim u predstavama Interval, Ko to tamo peva, Viva la Vida, Dama sa kamelijama, Lisabonska priča… U Bitef dens kompaniji igrao je u produkcijama Voljen, Otelo, Božanstvena komedija, Alfa Bojsi, Kada bismo svi malo utihnuli, Yesterday, seti se da zaboraviš, Želeće mašine, Don Žuan, Ptice…
Nagrade:
Treća nagrada na međunarodnom takmičenju u Berlinu 2005. godine
Prva nagrada na međunarodnom takmičenju u Ćezeni 2005. godine.
Državni šampion u modernom plesu Srpske Plesne Asocijacije
Dobitnik nagrade za najboljeg koreografa na Dens festivalu u Novom Sadu 2012. godine
Dobitnik nagrade za najboljeg mladog izvođača u Srbiji za 2012. godinu
Dobitnik nagrade Dimitrije Parlić za predstavu Dunjaluk, 2016. godine.
Od 2012. godine radi kao plesni pedagog u studiju Ris i sa polaznicima kreira komad Porodični portret izveden na sceni Bitef teatra.
Od 2014. godine uspešno void seminare i radionice u Hrvatskoj, Makedoniji, Rumuniji, Češkoj, Poljskoj, Americi, sa “York Circuit Debris” company iz Njujorka.
2015. godine kreira svoju prvu profesionalnu predstavu Dunjaluk u produkiji Bitef teatra i izvođenju Bitef dens kompanije.
Iste godine radi u Narodnom pozorištu u Mariboru, (SNG) i postaje asistent Edvarda Kluga, sa kojim kao solista realizuje balet Per Gint.
2016. godine realizuje predstavu Stranac, u koprodukciji Nacionalne fondacije za igru i Hartefakt fonda. Iste godine postavlja Per Ginta u Nacionalnoj Operi u Rigi i osvaja nagradu Dimitrije Parlić za predstavu Dunjaluk, koju dodeljuje Udruženje Baletskih Umetnika Srbije. 
2017. godine kao asistent Edvarda Kluga postavlja balet Per Gint u Novosibirsku.

JASMINA HOLBUS – scenograf
Diplomirala je enterijer na Chelsea Collage of Art & Design u Londonu 1996. godine. Član je Udruženja književnika Srbije od 1993. godine i ULUPUDS-a od 2007. godine sa statusom samostalnog umetnika. 
Autor je različitih umetničkih projekata, u arhitekturi, grafičkom dizajnu i u oblasti audio-video instalacija (Art Bienale, Barselona 2005). Njeni radovi iz oblasti primenjene umetnosti su rednovno selektovani i zastupljeni na značajnim grupnim izložbama u zemlji.
U pozorištu radi kao scenograf od 2003. godine. Do sada je izvedeno jedanaest predstava u njenoj scenografiji. S Jugoslovenskim dramskim pozorištem sarađivala je kao scenograf na predstavama Pred penzijom Tomasa Bernharda u režiji Dina Mustafića, Banat Uglješe Šajtinca u režiji Dejana Mijača, kao i na predstavama u režiji Miloša Lolića, Druga strana Dejana Dukovskog, Sanjari Roberta Muzila, Otelo Vilijema Šekspira. Adaptirala je scenografiju Vladislava Lalickog Buba u uhu u režiji Ljubiše Ristića. S Lolićem je sarađivala i na predstavama Velika bela zavera Dimitrija Vojnova, Muška stvar F.K. Kreca (Atelje 212), Bog je DJ (Malo pozorište „Duško Radović“). U Srpskom narodnom pozorištu bila je scenograf predstave Zojkin stan Dejana Mijača.
Dobitnik je godišnje NAGRADE ULUPUDS-a ZA SCENOGRAFIJU ZA 2013. godinu.

Članovi Umetničkog saveta Kultunog centra minulog vikenda obavili selekciju radova pristiglih za 15. Međunarodni bijenale umetnosti minijature.

Jubilarni, petnaesti po redu, Međunarodni bijenale umetnosti minijature došao je do faze prijema i odabira radova – trenutka kada se može napraviti prva dosta tačna procena kakva će čitava manifestacija biti, koliko je važna umetnicima – jednom rečju kakav je odziv ? I reklo bi se, dobar! U poređenju sa dosadašnjim, ovaj petnaesti Bijenale, koji polako nastaje i ide ka svom svečanom otvaranju, ima zapažen broj učesnika. Pristiglo je više od 900 umetničkih ostvarenja koje potpisuje oko 550 autora iz Srbije i inostranstva. Selekciona komisija, a to su zapravo članovi Umetničkog saveta Kulturnog centra: Božidar Plazinić, predsednik, Sanja Filipović i Đorđe Stanojević, obavila je selekciju i za veliku izložbu, koja će biti predstavljena aprila meseca naredne godine odabrala znatan deo pristiglih radova.

Precizni podaci o autorima koji su prošli selekciju biće, nakon statističke obrade, objavljeni na sajtu organizatora manifestacije I FB stranici Kulturnog centra, a potom i predstavljeni na konferenciji za medije, koja će biti održana najkasnije do 18. decembra.
Imamo dobar odziv umetnika iz naše zemlje, zemalja okruženja, kao i umetnika iz mnogih drugih država. Na Bijenalu će biti predstavljeni radovi iz svih oblasti likovnog i primenjenog stvaralaštva koje potpisuju autori iz dvadesetpet zemalja sveta, kaže Dragan Arsić, direktor Kulturnog centra i dodaje da je najveći broj pristiglih radova u oblasti slikarstva. Slede vajarski radovi, a potom crteži i grafike.

Do polovine decembra svoj rad završiće i žiri za ocenjivanje i dodelu nagrada. U sastavu žirija su: Monika Miler, predsednik (Nemačka), Sofija Ječina (Rusija) i Božidar Plazinić (Srbija).
Nagrade Bijenala su: Gran pri (1.500 evra) i sedam ravnopravnih nagrada u rangu prve nagrade (po 500 evra) u svakoj izložbenoj kategoriji. Svi nagrađeni radovi postaće deo Zbirke Bijenala (novčana nagrada podrazumeva otkup rada).

Što se pratećih izložbi tiče, ovaj Bijenale predstaviće nam stvaralaštvo Marka Vukše, dobitnika Gran prija na 14. Međunarodnom bijenalu umetnosti minijature, ali i slikarski opus Radislava Ratka Vučinića, jedinog učesnika svih dosadašnjih petnaest Bijenala.
Dok pripreme na realizaciji izložbe idu planiranom dinamikom, u susret obeležavanju tridesetogodišnjice manifestacije, 5. decembra 2019. godine u galeriji Muzeja rudničko – takovskog kraja, biće organizovana izložba 30 godina Bijenala. Postavku će činiti najreprezentativniji radovi iz Zbirke Bijenala.

Kulturni centar Gornji Milanovac organizuje u petak, 15. novembra 2019. godine u 19 sati u holu ispred velike sale promociju knjige „Muška suza“, Nebojše Kovača i romana „Krvavi Božić“, autora Vladimira Đorđevića.
„Muška suza“ je zbirka pesama, pisana u romantičarskom duhu, u kojoj preovladavaju misaona i ljubavna poezija.
Đorđevićev roman je nešto drugo. „Krvavi Božić“, je priča o stradanju Srba – pripadnika legitimne vojske generala Dragoljuba Mihailovića u BiH 1944/45. godine, od strane Srba komunista i partizanskog pokreta.
To je priča o srpskoj porodici, svakoj porodici koja je doživjela golgotu i prolivanje krvi od bratske ruke.
Ujedno, to je i knjiga o traganju za najsjajnijom niti ljubavi i spoznaji blagodatne sile hrišćanskog praštanja, kao i putokaz kako kroz ljubav da spoznamo jedini naš put, napisao je Đorđević.
Gost promocije biće Katarina Bogdanović, vokalna solistkinja.

Književno društvo „Zapis“ i Kulturni centar Gornji Milanovac organizuju u utorak, 12. novembra 2019. godine u Parohijskom domu u Pranjanima promociju knjige „Čovečice“, autorke Ljiljane Bralović.
U programu učestvuju: Dragoljub Petrović, lazar Biorac, Ivan Perković, Jana Stolica i Snežana Kasapović Trifunović.
Početak promocije je u 20 sati.

Muška pevačka grupa “Takovski eho” iz Gornjeg Milanovca, predvođena solistima Dušanom Dulom Jakovljevićem i Radoslavom Ponjavićem Džonijem u utorak, 12. novembra 2019. godine u velikoj sali Kulturnog centra održaće koncert.
Gosti koncerta biće: Udruženje za kulturu “Vrnjački vez” iz Vrnjačke Banje, KUD “Momčilo Tešić” iz Požege i KUD “Dragačevski vez” iz Lučana.
Muzičku podršku pružiće Zoki Cerovac.
Početak koncerta je u 18 sati, a cena ulaznice je 150 dinara.

Društvo srpsko – ruskog prijateljstva “Takovo”, i Kulturni centar Gornji Milanovac u četvrtak, 7. novembra 2019. godine u Modernoj galeriji organizuju tribinu sa predstavljanjem knjige prof. dr Dejana Mirovića “Rusofobija kod Srba 1878 – 2017”.
Uz autora o knjizi će govoriti i dr Zoran Čukić, Nikola Marinković, urednik I Miloš Kapetanović, predsednik Društva srpsko – ruskog prijateljstva.
Urednik i voditelj tribine je Milena Marković.
Početak programa je u 19 sati.

Književni klub „Momčil Nastasijević“ iz Gornjeg Milanovca u četvrtak, 7. novembra 2019. godine u Modernoj galeriji Kulturnog centra organizuje završno veče književnog konkursa „ Rudnička vrela 2019“. Reč je o manifestaciji koja se obeležava punih 29 godina.
Tom prilikom biće uručene nagrade, priznanja i pohvale pesnicima – učesnicima konkursa. Obzirom da se u okviru manifestacije po četvrti put organizuje i Festival kratkog aforizma, iste večeri će biti uručena i nagrada najboljem aforističaru.

Nagrade:
1. Nagrada „Momčilo Nastasijević“, Mile Poledica – Beograd
2. Nagrada „Silvija Pavić“, Olivera Sinđelić – Šabac
3. Povelja Radovan Sinđelić-Šabac

Pohvale:
1. Ivan Gaćina – Zadar (Republika Hrvatska)
2. Slobodanka Boba Marinković – Loznica
3. Marica Ferhatbegović – Živinice (BiH)
4. Jovan Bundalo – Beograd
5. Stevan Milošević – Vranje
6. Milad Obrenović – Rogatica, (Republika Srpska)
7. Galina Vuksanović – Pančevo

Na 4. Festivalu kratkog aforizma nagradu „Vladan Maksić“, dobio je Dragan Matejić iz Kruševca.
Početak programa je u 17:30 sati.

Pozorišna predstava „Prah” urađena je po drami Đerđa Špira, jednog od najpoznatijih savremenih mađarskih pisaca, a u adaptaciji i režiji Veljka Mićunovića, u sredu, 6. novembra 2019. godine biće izvedena u velikoj sali Kulturnog centra u Gornjem Milanovcu.
Poznati glumački tandem Nataša Ninković i Zoran Cvijanović prikazaće sredovečni bračni par koji živi skromno sve do trenutka kada suprug dobija premiju na lutriji. Umesto sreće zbog dobitka, supružnici osećaju užas pred životnim iskustvom koje donosi bogatstvo…
Predstava “Prah” premijerno je izvedena novembra 2015. godine I od tada je na stalnom repertoaru Narodnog pozorišta u Beogradu.
Scenografiju I kostimografiju potpisuju Ljubicа Мilаnоvić i Маrinа Vukаsоvić Меdеnicа.
Mајstоr svеtlа je Dušаn Pivаč, mајstоr mаskе Drаgоlјub Јеrеmić, pоzоrnicе Zоrаn Мirić, a mајstоr tоnа je Dејаn Drаžić
Dеkоr i kоsтimi su izrаđеni u rаdiоnicаmа Nаrоdnоg pоzоrišта u Bеоgrаdu i Šаbаčkоg pоzоrišта.

Rеč rеdiтеljа:
Оn јеdnоg pоpоdnеvа dоđе kući rаniје s pоslа, а оnа tеk dоlаzi s piјаcе dа sprеmi krоmpir zа ručаk. Ništа оd ručkа, оstаćе glаdni. Nеštо strаšnо vаžnо sе dоgоdilо i tо mоrа dа јој sаоpšti. Аli kаkо dа јој sаоpšti štа је srеćа? Је li srеćа sigurnоst? Је li nоvаc srеćа? Је li srеćа blаgоstаnjе? Kаkо dа је zаvrеdimо, kаkо dа оbјаsnimо dа smо је zаslužili? Је li srеćа nеštо čеmu sаmо mоžеmо dа tеžimо? Оtkud tа lјudskа vеrа u lutriјsku srеćku? Pitаnjе је, zаprаvо, imа li krаја društvеnој ‘trаnziciјi’ ili ćе sе lјudi dеliti nа оnе kојi sе klаdе nа srеću i оnе kојi su ‘srеćni’ prоfitеri. Pоstаје li nаm smеšnо svаkо mоrаlisаnjе nа tеmu nоvcа? Kо јоš vеruје dа sirоmаšni mоgu biti srеćni?


Đerđ Špiro
Đеrđ Špirо (Spiró György) је јеdаn оd nајpоznаtiјih sаvrеmеnih mаđаrskih pisаcа. Pišе rоmаnе, pripоvеtkе, drаmе, pеsmе, еsеје, bаvi sе istоriјоm i tеоriјоm knjižеvnоsti, prеvоdi. Rоđеn је u Budimpеšti 1946. Diplоmirао је mаđаrsku i slоvеnsku knjižеvnоst nа Univеrzitеtu Eötvös Loránd (ЕLТЕ) 1970, а pоtоm i žurnаlizаm i sоciоlоgiјu. Kаriјеru је pоčео kао rаdiо nоvinаr. Rаdnjа njеgоvih rоmаnа čеstо је prоstоrnо i vrеmеnski izmеštеnа, аli sе snаžnе pаrаlеlе sа dаnаšnjim vrеmеnоm nеminоvnо nаmеću: „Đеrđ Špirо mоžе dа urаdi nеštо čеmu drugi pisci mоgu sаmо dа zаvidе – оn mоžе dа sе krеćе krоz vrеmе“ (Imrе Kеrtеš). U istоriјskоm rоmаnu о pоlјskоm Nаrоdnоm pоzоrištu sа pоčеtkа 19. vеkа, Iksеvi (1981), sа Vојčеhоm Bоguslаvskim kао glаvnim likоm, Špirо gоvоri о bоrbi umеtnikа prоtiv cеnzurе. Nа 800 strаnа rоmаnа Zаrоblјеništvо (2005), kојi је smеštеn u Rimskо cаrstvо u dоbа Јuliјеvskо-klаudiјеvskе dinаstiје, Špirо sе vrаćа svојim kоrеnimа i prаti dоživlјаје Јеvrејinа lutаlicе pо imеnu Uri. Rоmаn Prоlеćnа izlоžbа (2010) pоstigао је vеliki uspеh. Rаdnjа је izmеštеnа u rеvоluciоnаrnu 1956. i pоstrеvоluciоnаrnu 1957. i pripоvеdа zаstrаšuјuću kаfkiјаnsku priču о аnti-hеrојu, tаkоzvаnоm mаlоm čоvеku, inžеnjеru kојi uprkоs nајјаčеm mоgućеm аlibiјu (svе vrеmе rеvоluciје је prоvео u bоlnici), nе mоžе dа izbеgnе аpsurdnu оptužbu dа је učеstvоvао u pоbuni i tо kао јеdаn оd glаvnih pоdstrеkаčа. Rоmаn је оbјаvlјеn i nа srpskоm јеziku. Kао izuzеtаn pоznаvаlаc mnоgih јеzikа, nаrоčitо slоvеnskih (ruski, pоlјski, slоvаčki, srpskоhrvаtski), Špirо је nаpisао јеdinstvеnu studiјu о rаzvојu drаmе u Srеdnjој i Istоčnој Еvrоpi, а mеđu njеgоvim dеlimа iz оblаsti istоriје knjižеvnоsti ističе sе i mоnоgrаfiја о Мirоslаvu Krlеži. Svојim аvаngаrdnim stilоm, likоvimа sа mаrginе, bоgаtim i sоčnim јеzikоm, Špirо umе dа šоkirа trаdiciоnаlnu mаđаrsku kritiku. Nјеgоvе drаmе su оsvојilе brојnе nаgrаdе, uklјučuјući i nеkоlikо nаgrаdа zа „Nајbоlјu mаđаrsku drаmu gоdinе“. Kоmаd Pilеćа glаvа (1986) је оcеnjеn kао „nајvаžniја mаđаrskа drаmа u pоslеdnjih 20 gоdinа“ (Dramatic Exchange). Меđu brојnim nаgrаdаmа i priznаnjimа izdvајајu sе Kоšutоvа nаgrаdа, Nаgrаdа „Аtilа Јоžеf“, Nаgrаdа mаđаrskе pоzоrišnе kritikе, Nаgrаdа „Тibоr Dеri“… Đеrđ Špirо је prоfеsоr nа Аkаdеmiјi zа drаmsku i filmsku umеtnоst. Člаn је Šеčеnji (Széchenyi) аkаdеmiје zа knjižеvnоst i umеtnоsti.


Veljko Mićunović
Rоđеn је 1986. gоdinе. Diplоmirао pоzоrišnu rеžiјu nа bеоgrаdskоm Fаkultеtu drаmskih umеtnоsti, u klаsi prоfеsоrа Еgоnа Sаvinа. Kао аsistеnt rеditеlја sаrаđivао је sа Јiržiјеm Меnclоm i Pаоlоm Маđеliјеm. Nаkоn ispitnе prеdstаvе pо Fејdооvоm tеkstu „Nе šеtај sе gоlа“, slеdе prеdstаvе „U lоvu nа bubаšvаbе“ (Јugоslоvеnskо drаmskо pоzоrištе), „Оtеlо“ (Grаd tеаtаr Budvа / Zеtski dоm / Fеstivаl МЕSS), „Rеvizоr“, „Urnеbеsnа trаgеdiја“ (Crnоgоrskо nаrоdnо pоzоrištе, Pоdgоricа), „Živоt је prеd tоbоm“, „Smrt trgоvаčkоg putnikа“, „Аnđеli čuvаri“ (Bеоgrаdskо drаmskо pоzоrištе), „Nеspоrаzum“ (Nаrоdnо pоzоrištе u Bеоgrаdu) i „Gаrdеrоbеr“ (Slоvеnskо nаrоdnо glеdаliščе, Маribоr). Prеdstаvе kоје је rеžirао gоstоvаlе su i nаgrаđivаnе nа višе оd dvаdеsеt fеstivаlа kоd nаs i u inоstrаnstvu.

Izložbom umetničkih smerova Mašinsko-saobraćajne škole Čačak, po treći put u proteklih deset godina predstavljaju nam se đaci onoga što je već odavno poznato kao „srednja umetnička u Čačku“, među kojima je iz generacije u generaciju sve veći broj naših mladih sugrađana talentovanih za likovnu umetnost.
Potekla u gradu na Moravi, rodnom mestu slikarke Nadežde i slikara Risima, okrenuta negovanju kulturnih tekovina i najrazličitijih slojeva umetničkog nasleđa koje beleži istorija ovog kraja, ova plemenita inicijativa već u prvoj deceniji svog rada prerasla je okvire oficijelnih školskih programa i u svom radu postala akcija na širokom planu svojih humanitarnih, promotivnih, eksperimentalnih i galerijskih aktivnosti među kojima su neki realizovani i u gornjomilanovačkom miljeu.
Ovom prilikom predstavljaju nam se svojim radovima đaci aktuelnih generacija i smerova – klesar, konzervator, drvorezbar – ali i učenici koji su završivši uspešno srednje školovanje u ovoj instituciji taj uspeh nastavili da postižu podjednako i u svom daljem školovanju i profesionalnom radu. Kako je taj uspeh rezultat dugotrajnog procesa i kvalitetno sprovedenih modela nastave koji u sebi spajaju i tradicionalne medije i savremene prakse, pokazuje se da je ova izložba istovremeno i prikaz rada svih onih koji su u nastanku i trajanju škole ostavili neizbrisiv trag.
Izložba će biti otvorena u petak 1. 11. 2019. u 19 časova u holu ispred velike sale Kulturnog centra (Dom kulture).

Miodrag Danilović