Zbog nemogućnosti organizovanja tradicionalne novogodišnje priredbe za decu,Kulturni centar Gornji Milanovac odlučio se da decu obraduje novogodišnjom čestitkom u vidu muzičkog spota za pesmu „Zvončići“.

Pesmu izvode polaznici inkluzivnog dečjeg hora „Raspevani cvetići“ i Dramske radionice Kulturnog centra. Projekat su osmislile Valentina Nađ, urednik dečjeg programa i Slađa Popov, rukovodilac hora. Pesma je snimana u studiju Pavla Popova, koji je uradio muzički aranžman, a spot je u produkciji TVGM PLUS sniman u zgradi Doma Kulture.

Galerijski program u 2020. godini Kulturni centar Gornji Milanovac zatvoriće reprezentativnom izložbom minijtura koje su zbog svoje izuzetne umetničke vrednosti pohranjene u Zbirku međunarodnog bijenala umetnosti minijature.
Izložba će biti predstavljena u četvrtak, 24. decembra 2020. godine u Modernoj galeriji.
Biće to prilika da se široj javnosti još jednom nagovesti izuzetna vrednost Zbirke koja danas broji više od 1500 umetničkih radova malog formata.
Za ovu svojevrsnu promociju Bijenala (1989 – 2019), biće predstavljeni odabrani radovi, domaćih i stranih umetnika, koji predstavljaju vredan deo Zbirke, kaže Radoš Gačić, istoričar umetnosti.
Postavka povodom tridesetprve godišnjice manifestacije biće izložena do 20. januara.

Povodom 250 godina od rođenja Ludviga van Betovena, jednog od najvećih kompozitora svih vremena, Ansambl “BLISS” u sastavu: Bojana Đolović – violina, Milica Predolac – klavir, Jelena Rubaković – viola, Milica Kovrlija – violina i Aleksandra Bengin – violončelo, minule sedmice (17. i 18. decembar 2020. godine)u holu velike sale Kulturnog centra u Gornjem Milanovcu održao je koncert u okviru Trećeg festivala kamerne muzike.
Na repertoaru je bila “Sonata za violinu i klavir”, “Sonata broj deset” – Betovenova poslednja violinska sonata, dok je ansambl „Bliss“ izveo “Gudački kvartet”, broj 15, opus 132 – poslednje delo koje je Betoven napisao.

Foto: GMpress
– Srećni smo što imamo priliku da nastupamo, makar i pred malobrojnom publikom – rekla je Bojana Đolović, osnivač Festivala kamerne muzike „ Bliss“ u Gornjem Milanovcu i dodala da joj je posebno drago što na kraju godine festivalom obeleževamo jedan ovako značajan jubilej, kada je Betoven u pitanju.

Foto: GMpress
Kako je, zbog epidemiološke situacije koncert organizovan za mali broj posetilaca, ljubitelji klasične muzike i opusa ovog veličanstvenog kompozitora, snimak koncerta mogu da pogledaju na Fejsbuk stranici udruženja “Bliss” (Bogati legat iskrenih stvaralaca Srbije) i uživaju u Betovenovim najpoznatijim delima.

Biografije:

Ludvig van Betoven

Smatra se jednim od najvećih kompozitora i veleumova svih vremena. Među njegovim najpoznatijim delima su V simfonija, VI simfonija, IX simfonija, Misa Solemnis, klavirska dela kao na primer, komad Za Elizu, sonate Patetična sonata i Mesečeva sonata, Klavirska sonata br. 23, Apasionata ili poslednja, Klavirska sonata br. 32, C-mol, opus 111.

Ludvig van Betoven
Sa pomalo divljom, razbarušenom kosom, energično stisnutim usnama te ozbiljnim pogledom u pravcu neba – tako se obično prepoznaje Ludvig van Bethoven (Ludwig van Bethoven).

Peta simfonija – danas poznata i kao „Simfonija sudbine“ – zasigurno je najpoznatije Betovenovo delo. Premijerno je izvedena u Beču decembra 1808. godine.

Betoven je rođen u periodu u kojem je muzika bila samo propratna kulisa, nešto kao muzika za zabavu ili za kartanje, odnosno nešto što podstiče konverzaciju.
Čovek sa vizijom

Betovenove sonate, klavirski koncerti i simfonije su trebale biti u centru pažnje. U Beču – nekadašnjem centru klasične muzike – njegova 5. simfonija je među prisutnim izazvala negodovanje, mada je bilo i oduševljenja: „Betoven je u to vreme bio prvi muzičar koji nije komponovao po zadatku, za razliku od recimo Hajdna ili Mocarta, koji su svoju muziku pravili za crkve i plemstvo. On je u prvi plan stavio vlastite osećaje i tako otvorio vrata i za romantiku u svom muzičkom izrazu“, kaže Marcus Schinkel, inače džez-pijanista u Betovenom rodnom gradu Bonu.
On smatra da bi Betoven danas bio idealni džez-muzičar: „Kao i Mocart te mnogi njegovi savremenici, tako su i mnogi kompozitori nakon njega mogli da čudnovato improvizuju, što se tada zvalo kao improvizujuća fantazija. To je bila sposobnost da se bez napisanih tonova svira jednostavno, kao što to danas rade mnogi džez-muzičari.“

Betoven je umro u martu 1826. Imao je 56 godina.
Betoven – čudo od deteta

Betoven nije imao jednostavan život. Njegov otac je hteo od njega da napravi čudo od deteta kao što je bio jedan Mocart. Ludvig je, još kao dečak, morao da svira klavir. Sa 7 godina je nastupao u Kelnu. Kada je imao 17, umrla mu je majka za koju je bio veoma vezan. Distancirao se od oca. Najveći deo života Betoven je proveo u Beču. Nije mu išlo dobro, pogotovo finansijski.

U okviru projekta „Minijaturni bijenale 8 – putujuća izložba“, koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, radovi Dečjeg bijenala u protekla tri meseca (oktobar, novembar I decembar 2020 godine) predstavljeni su osnovcima ne samo sa područja opštine Gornji Milanovac već i Kraljeva. Postavka je bila izložena u osnovnim školama „Kralj Aleksandar I“, „Momčilo Nastasijević“, “Sveti Sava“, „Desanka Maksimović“, „Takovski ustanak“ – Takovo, „Ivo Andrić“ – Pranjani, kao i školama u Vitkovcu(opština Kraljevo), Sirči“ (opština Kraljevo) i Adranima (opština Kraljevo).
Radove formata 10×10 centimetara, stvarane različtitim tehnikama, videlo je više od 2.500 osnovaca, njihovih roditelja i nastavnika.
Postavku, osim nagrađenih radova činilo je i više stotina crteža i slika, koje potpisuju, mladi autori uzrasta od 7 do 18 godina ne samo iz Gornjeg Milanovca, već i deca iz gostujućih ateljea i škola širom Srbije.

O Minijaturnom bijenalu
Minijaturni bijenale, likovni konkurs za decu i mlade, je pokrenut 2005. godine kao prateći program VIII Međunarodnog bijenala umetnosti minijature. Organizator je Kulturni centar Gornji Milanovac.
– Smatrali smo da je naša dužnost, kao organizatora jedne od najvećih manifestacija sa temom minijatura, da podstaknemo decu, pre svih učenike lokalnih osnovnih i srednjih škola, na aktivno stvaralačko izražavanje u ovom posebniom formatu (do 10cm x 10cm) i na taj način, vremenom, pomognemo razvijanje njihovog odnosa prema ovoj likovnoj disciplini.
Svake druge godine, već tri decenije unazad, generacije milanovačkih učenika redovno sa svojim nastavnicima i profesorima obilaze gradske galerije i pred njihovim očima se ređaju na stotine izuzetnih umetničkih radova u različitim materijalima izloženih na Bijenalu umetnosti minijature. Oni, svakako, ostavljaju izvestan utisak, ali nakon učešća na Minijaturnom bijenalu taj odnos postaje ličan. Porede se teme, materijali, veština i tehnike. Sa velikom pažnjom se prate radovi sa bliskim ili potpuno različitim načinom razmišljanja, kaže Valentina Nađ, urednik dečjeg programa Kulturnog centra.
Do sada je realizovano osam „Mini“ bijenala. Na svakom od njih je učestvovalo preko hiljadu dece i mladih, većinom učenika milanovačkih osnovnih i srednjih škola, a delom gosti Bijenala. Na prvom su gostovala deca Dečje ustanove „Sunce“, a na ostalim deca iz različitih gradova u Srbiji (Beograd, Kraljevo, Vršac, Čačak, Bačko Dobro Polje, Begaljica, Aranđelovac, Niš, Šabac, Užice, Novi Pazar) kao i polaznici Ateljea za decu Kulturne škole iz Mušjena, bratskog grada u Norveškoj.

Filmski centar Srbije na konkursu za finansiranje i sufinansiranje projekata u kinematografiji za 2020. godinu pozitivno je ocenio projekte Kulturnog centra i sa 820.000 dinara pomoćiće njihovu realizaciju.
Prilikom određivanja sredstava, između ostalog, Filmski centar Srbije je vodilo računa o materijalno-tehničkim uslovima bioskopa, planu za dalje unapređenje uslova rada, stepenu realizovanih aktivnosti, postignutim rezultatima i učešću lokalne samouprave u projektu.
Za nabavku sistema za elektronsku prodaju karta, Filmski centar Srbije je odobrio 770.000 dinara. Projekat SMART bioskopa obuhvata nabavku sistema za elektronsku prodaju ulaznica, bez proširenja Digital Signage sistema. Ostatak odobrenih sredstava, a reč je o 50.116 dinara Filski centar Srbije opredelio je za Stimulaciju bioskopskog prikazivanja domaćih filmova u Gornjem Milanovcu.

U okviru proijekta “Karavan igre” čiji je cilj da kroz umetničke, kreativne, a pre svega interaktivne programe promoviše umetničku igru u nedelju, 22. novembra 2020. godine u velikoj sali Doma kulture u Gornjem Milanovcu biće organizovan baletski gala koncert.
Početak koncerta je u 19 sati.
Preuzimanje besplatnih ulaznica je u Kulturnom centru.

Nacionalna fondacija za umetnost i Beogradski festival igre, uz podršku Fondacije Art Mentor iz Lucerna i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije, započela je u septembru 2017. godine implementaciju karavana Projekat igre. Program je obuhvatao 15 gradova u Srbiji, a reakcije publike su prevazišle očekivanja organizatora.
Zato je Fondacija Art Mentor podržala drugi broj ovog multidisciplinarnog projekta, koji ima za cilj da kroz različite aktivnosti donese klasičan balet i modernu igru svim zainteresovanim učesnicima i posetiocima. Ukupno 10 gradova u 2019. i 2020 godini, bilo je domaćin 2. karavanskih utakmica.
Karavan igre namenjen je edukaciji i stipendiji talenta. U pitanju je projekat koji uključuje potpuno novu publiku u baletskom praćenju i savremenim igrama, uz podsticanje lokalnih organizacija da razvijaju proizvodnu mrežu i osnivaju temelje kreativnih industrija, s obzirom na kulturnu ponudu kao vredne turističke potencijale. Kroz intenzivne programe igre Karavana odražava se nivo interesovanja publike, mogućnost daljeg uključivanja talentovane dece u različite edukativne programe, kao i tehničkih kapaciteta za osnivanje domaćih i stranih gostiju.
Program karavan igre obuhvata izložbe, filmski program, prezentacije, predstave i svečane koncerte koje izvode prvaci i baletski solisti, kao i učenici baletskih škola iz Beograda i Rima. Karavan igre donose kurseve baleta, savremene igre, hip hop i brejk dens za sve generacije.
Za realizaciju ovog projekta, Nacionalna fondacija za umetničko gejming koristi veliki deo sopstvenih resursa, od filmskih i fotografskih arhiva, do angažmana profesionalaca raznih interesa, ili brojnih igrača, koreografa, pedagoga, korektora, istoričara igre, kompozitori, baletski kritičari, učenici baletskih škola… Svi programi su besplatni za publiku, a cilj je da okupimo posetioce i učesnike svih generacija.

Nenad Azanjac (klavir, vokal) u četvrtak 12. oktobra 2020. godine po treći put, održaće samostalni koncert u Gornjem Milanovcu.
Koncert će biti organizovan u holu velike sale Kulturnog centra.
Na repertoaru mladog umetnika biće popularna evergrin muzika, pesme: Reja Čarlsa, Stinga,
Frenka Sinatre, Elvisa Prislija, Olivera Dragojevića i mnogih drugih poznatih autora. Početak koncerta je u 19 sati, a ulaz je slobodan.

Nakon nastupa u Operi “Madlenianum”, na 17. Beogradskom festivalu igre predstava “GRACIJE”, kompanije Silvije Gribaudi iz Venecije u okviru “Karavana igre”, projekta koji je omogućio interaktivne programe umetničke igre po gradovima Srbije, a pod okriljem Aje Jung, srpske baletske umetnice i potpredsednika evropskog ogranka Svetske alijanse za umetničku igru, u utorak, 10. novembra 2020. godine biće izvedena u velikoj sali Kulturnog centra Gornji Milanovac.
Početak predstave je u 20 sati.

Predstava „GRACIJE“
Koreografija: Silvia Gribaudi
Dramaturgija: Silvia Gribaudi, Matteo Maffesanti
Dizajn svetla: Antonio Rinaldi
Kostim: Elena Rossi
Tehnički direktor: Leonardo Benetollo
Tehnički saradnik: Theo Longuemare
Trajanje: 50’
Premijera: 2018, Teatro Annibal Caro, Civitanova
Igrači: Silvia Gribaudi, Siro Guglielmi, Matteo Marchesi, Andrea Rampazzo

Produkcija: Zebra
Koprodukcija: Santarcangelo dei Teatri
Podrška: MIBAC

O predstavi:
Neoklasična skulptura “Tri gracije” koju je Antonio Kanova stvarao između 1812. i 1817. godine, postala je univerzalna oznaka lepote, proporcija i mere, ali i inspiracija za ovaj komad. Dok se četiri igrača kreću praznom scenom, njihovi kostimi ne nagoveštavaju konkretan kontekst. Između stvarnosti i fikcije, “Gracije” koračaju kroz vreme, prateći partiture Vivaldijeve i Štrausove muzike, elektronski zvuk Matmosa i hipnotičke eksperimente Kudlama, i vodeći gledaoca putem koji ne razjašnjava, već dodatno komplikuje odnos i prirodu ovih likova. “Gracije“ nude novi koncept gracioznosti. Skidanje se tumači kao „prvo razotkrivanje” ili „skidanje vela“, odnosno istraživanje svega što je površno, do samog korena. Šta je lepota? Da li estetski kanon lepote, podrazumeva radost, sjaj i prosperitet? “Gracije” su skulpturalni pop komad koji istražuje različite nijanse konkretne i drske lepote, one koja može poništiti sve estetske standarde.

O Silviji Gribaudi
Dobitnica nagrade publike i nagrade žirija na GD’A Veneto 2009, u užem izboru za Aerowaves Dance Across Europe 2010, finalista Premio Equilibrio 2013, Silvija Gribaudi je učestvovala na brojnim domaćim i međunarodnim festivalima, među kojima su i venecijansko Bijenale i edimburški Frindž. Godine 2012. je sarađivala sa izraelskom koreografkinjom Šaron Fridman i započela rad na projektu „Umetnost u akciji“ o ljudskim pravima, sa Anom Pirati. Učestvovala je u brojnim istraživačkim projektima u oblasti umetničke igre. Do 2010. godine je predavala na Pozorišnoj akademiji regiona Veneto, a zatim vodila brojne radionice u Italiji i inostranstvu, koje se bave kvalitetom scenskog prisustva i telesnim izražavanjem. Iste godine je nastupala kao izvođač u italijanskom TV programu „Pođi samnom“ sa Robertom Savijanom i Fabijom Facijom na RAI3. Silvija Gribaudi stvara specifične performanse inspirisane različitim društvenim temama, posebno onim koje se odnose na razlike među polovima i generacijama. Od 2013. do 2015. godine, bila je usmerena na telo i nagost, kroz istraživanja koja su donela naslove: „Ovaj film obiluje golotinjom“ i „Koje godište glumiš?”. Tokom 2016. i 2017. godine potpisuje režiju i koreografiju za predstave „Moje mesto”, „Srećna“ i „R. OSA_10 vežbi za novu virtuoznost“, gde telo izvođača postaje glavni fokus zahvaljujući njegovom ekspresivnom identitetu. “R. OSA” je takođe predstavljena na Beogradskom festivalu igre, ali i ušla u uži izbor za nagradu Ubu i nagradu Rete Critica. Godine 2017, kreirala je komad „Prazan. Bazen” u Vankuveru, italijansko-kanadsku koprodukciju sa Tarom Šejen Frienderberg. Godine 2019. premijerno izvodi komade „Gracije” i „Ljudska sramota“ u okviru Evropske prestonice kulture u Materi.

Kritika:
Između troje igrača i Gribaudijeve postoji mistična i iskrena energija koja poput metronoma podešava temperaturu, unutrašnje i spoljne otkucaje performansa. Ova energija dolazi sa oslobađajućom, štedljivom, gotovo željenom snagom, a zauzvrat stvara druge nekontrolisane, nestandardne, potencijalno revolucionarne energije.
© La Repubblica

Silvija Gribaudi je jedinstvena umetnica koja neguje kult ružnog i gorki humor; njena nesvakidašnja fizikalnost je definitivno protiv dnevnih trendova.
© El Pais