Milena Stanišić (1972) redovni profesor za užu umetničku oblast harfa na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u utorak, 23. februara 2021.godine u Modernoj galeriji Kulturnog centra održaće solistički koncert.
Početak kocerta je u 18 sati.

Biografija
Milena Stanišić rođena je u Beogradu 1972. godine.
Preko petnaest godina bila je zaposlena u Narodnom pozorištu kao solo harfista u Orkestru Beogradske opere i baleta. Takođe je bila stalni saradnik orkestra Beogradske filharmonije, Simfonijskog orkestra RTS-a, i većine drugih orkestara u zemlјi, kao i nekoliko orkestara u regionu Stanišić je završila osnovne i magistarske studije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi prof. Milice Barić. U periodu 1995-1997 usavršavala se kod prof. Frenka Sternfelda na Kralјevskom Koledžu za muziku u Mančesteru (Royal Northern College of Music). 2016. godine uspešno je odbranila Doktorski umetnički projekat pod mentorstvom redovnog profesora Ljilјane Nestorovske na FMU u Beogradu.
Redovno nastupa kao solista i kamerni muzičar. Izdvajaju se solistički resitali na Festivalu harfe u Rio de Žaneiru, koncerti na festivalu „Severna lira“ u Marijisnki teatru u Sankt Peterburgu, brojni koncerti na Festivalu harfe u Beogradu, nastupi na Svetskim kongresima harfe u Ženevi, Vankuveru, Sidneju i Hong Kongu, kao i nekoliko svetskih premijera, odnosno prvih izvođenja u Srbiji koncerata za harfu, duo ili kvartet harfi uz pratnju orkestra. Kao član dua „Floral“ (sa flautistkinjom Stanom Krstajić) objavila je dva kompakt diska sa muzikom za flautu i harfu.
Tokom školovanja je osvojila brojne nagrade na međunarodnim takmičenjima od kojih se izdvajaju prva specijalna nagrada na takmičenju Petar Konjović u Beogradu (1994), i prvo mesto na takmičenju Mladi muzičar godine u Velikoj Britaniji (1997). Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda za stvaralaštvo mladih 1994. godine. Snimci sa njenih koncerata redovno se emituju na RTS Digitalu i Radio Beogradu. Jedan je od osnivača Međunarodnog festivala harfe u Beogradu (2002), i od tada je Umetnički direktor Festivala. Već nekoliko godina je predsednik Udruženja harfista i prijatelјa harfe Srbije.

Komedija “Brat” Aleksandra Ristanovića, a u interpretaciji glumaca NASTeatra: Tatjane Dimitrijević, Ivana Perkovića i Aleksandra Ristanovića, ponovo će biti izvedena u sredu, 17. februara 2021. godine u 19.30 sati u velikoj sali Kulturnog centra.
Predstava na jedan šaljivi način ukazuje na probleme koje danas imaju mlađe generacije:

O Predstavi:
Goran i Jelena su mladi par, pred venčanjem. Jelena odlazi na kratak put, a Goran sa drugarima proslavlja momačko veče. Pred Jelenin povratak, u stan upada Šile, uterivač dugova. On traži od Gorana da isplati dug koji je prethodno veče napravio na kockanju. Jelena se vraća i zatiče Šileta u stanu. Goran , plašeći se da kaže istinu, predstavlja ga kao svoga BRATA sa kojim je odavno izgubio kontakt. Šile na to pristaje iz skrivenih motiva koje Goran ne može ni da zamisli.
Ovde nastaje potpuna komedija zabune i situacije u koju likovi iz scene u scenu sve dalje upadaju.

Cena ulaznice je 400 dinara, a broj mesta je ograničen zbog epidemiološke situacije.

Ansambl narodne muzike KUD “Šumadija” iz Gornjeg Milanovca u petak, 12. februara 2021. godine izvešće koncert u velikoj sali Kulturnog centra.
Početak koncerta je u 19 sati.
Zbog epidemiološke situacije broj ulaznica je ograničen.
Besplatne ulaznice preuzimaju se u Kulturnom centru.

Udruženje radnika umetnika Srbije i Crne Gore, u susret dvadesetogodišnjici postojanja, predstaviće u utorak, 9. februara 2021. godine u 13 sati u Modernoj galeriji Kulturnog centra izložbu odabranih radova svojih članova.
Postavku čine: duborezi, slike i radovi primenjene umetnosti.

Autori postavke su:
1. Dragiša Verbić, Boljkovci, duborez
2. Sreten Jovanović, Ljevaja, duborez
3. Snežana Erić, Rudnik, slike
4. Verica Parezanović, Gornji Milanovac, slike
5. Komnen Vuković, Podgorica-Crna Gora, duborez
6. Dragan Marković, Podgorica-Crna Gora, primenjena umetnost
7. Ranko Pavićević, Podgorica-Crna Gora, slike
8. Dragoljub Hadžić, Gornji Milanovac, duborez
9. Radoljub Radović, Grabovica, duborez
10. Miroljub Jakovljević, Gornji Milanovac, slike
11. Ružica Ciko, Tivat-Crna Gora, slike
12. Bernard Ljubas, Rekovac, slike
13. Jovica Davinić, Rekovac, duborez
14. Milutin Anđelković, Varvarin, duborez
15. Radoslava Grbović, Čačak, slike
16. Milan Rauš, Bač, slike
17. Slavica Rideg, Kostolac, slike
18. Đorđe Dumitru, Kostolac, slike
19. Mirko Rusić, Kragujevac, slike
20. Vojo Čabak, Banja Luka- Republika Srpska, slike
21. Nebojša Smit, Kraljevo, slike
22. Dragoš Todorović, Ratina, slike
23. Vladisav Arsenović, Šabac, slike
24. Vitomir Nikolić, Gadžin Han, primenjena umetnost
25. Milivoje Tričković, Pirot, duborez
26. Vera Radoičić, Dučalovići, slike
27. Radojko Solujić, Gornji Milanovac, slike
28. Miladin Stankić, Šarani, primenjena umetnost – vez
29. Radoslav Božović, Brđani, primenjena umetnost – vez
30. Miroslav Krunić, Mošorin, slike
31. Smilja Šulović, Kragujevac, slike
32. Zoran Marković, Kragujevac, slike
33. Slobodan Glavonjić, Kragujevac, slike
34. Milija Davinić, Rekovac, slike
35. Vera Munjas, Vrnjačka Banja, slike
36. Hilda Živković, Vrnjačka Banja, slike
37. Sanja LJubisavljević, Gornji Milanovac, slike
38. Nadežda Aleksić Cica, Čačak, slike
39. Slaviša Pružljanin, Čačak, slike

Iz Katakoga:
UDRUŽENJE RADNIKA UMETNIKA SRBIJE formirano je 17. januara 2004. godine u preduzeću FAD u Gornjem Milanovcu. Na osnivačkoj skupštini u fabričkoj hali FAD-a okupili su se radnici umetnici iz 47 fabrika, iz raznih ustanova, iz zanatskih radionica, sa sela. Uglavnom su to bili slikari, duboresci, vajari, književni i drugi stvaraoci, ukupno njih 107, iz svih krajeva Srbije. Tako je Udruženje zvanično počelo sa radom. Posle izvesnog vremena veliki broj radnika umetnika iz Republike Crne Gore zainteresovanih za ovaj vid udruživanja i aktivnosti učlanilo se u Udruženje i redovno učestvovalo na svim zajedničkim izložbama i manifestacijama.
U proteklom periodu od skoro dvadeset godina URUS je organizovao veliki broj izložbi, umetničkih kolonija i raznih takmičenja kao što su takmičenja u stolarskom umeću, zatim dva takmičenja kovača, takmičenje u obradi gline i kamena. Ova takmičenja održavana su u mestima širom Srbije i Crne Gore i na taj način je vršena popularizacija i omasovljavanje i Udruženja i manifestacija koje su kasnije održavane.
Udruženje je pored pomenutog održalo dve velike izložbe u „Zastava oružju“ u Kragujevcu, u Dojkincima na Staroj planini, i organizovalo 11 Umetničkih kolonija kao i izložbu radova na temu morskih pejzaža u Sutomoru u Crnoj Gori. Od osnivanja Udruženje održava redovno okupljanje pod nazivom „Umetnički dan“ kod „kamena ljubavi“, na Dan zaljubljenih, u selu Velereč kod Gornjeg Milanovca.
Za naredni period Udruženje planira da još više razvija svoju delatnost i aktivnosti, ovogodišnju već tradicionalnu proslavu Dana zaljubljenih, zatim izložbu svih članova u Požarevcu, „Umetnički dan“ u prirodnom ambijentu, umetničku koloniju u Sutomoru. (Radojko Solujić, predsednik URUS-a)

Predstava za decu ’’CACA I DACA’’ u izvođenju grupe „Veseli čuperci” iz Gornjeg Milanovca u velikoj sali Kulturnog centra biće izvedena u utorak, 9. februara 2021. godine.

O PREDSTAVI:
„Caca i Daca” je poučna priča, šaljivog karaktera, koja govori o važnosti održavanja lične higijene, higijena prostora u kome živimo i okoline. Glavni likovi ove predstave namenjene deci do 12 godina su mama Daca i neuredna ćerka Caca.
Predstava je bogata muzikom sa orginalnim aranžmanom i tekstom pesme.
Uloge tumače Marina Petković i Ivana Joksić.
Početak predstave je u 19 sati, a cena ulaznice je 250 dinara.
Zbog epidemijološke situacije izazvane korona virusom broj mesta je ograničen.

Za ljubitelje pozorišne umetnosti NASTeatar je spremio novu predstavu. Reč je o komediji “Brat” Aleksandra Ristanovića koja će premijerno biti izvedena u četvrtak, 4. februara 2021. godine u 19.30 sati u velikoj sali Kulturnog centra.

Foto: NASTeatar
U najkraćem, predstava na jedan šaljivi način ukazuje na probleme koje danas imaju mlađe generacije:
– OTUĐENOST: Igrice, društvene mreže sve više uzimaju maha i uopšte verbalna, socijalna komunikacija, kao i intima su veliki problem u funkionisanju mladih danas.
– KOCKA: Danas sve više mladih, većinom maloletnika ima problema sa kockom, klađenjem itd, ovo je problem koji je dosta zanemaren u našem društvu, i  veoma važno je da kroz ovu predstavu na jedan specifičan način ukažemo na opasnost koju ovaj veliki problem nosi.
– BRAK / VEZA: Sve je više razvoda i poteškoća u samim vezama i pre braka. Brakovi većinom ne uspevaju, ili se veze završe i pre toga. Ovom predstavom prikazujemo i probleme i načine rešavanja istih, da ustvari kroz jedan otvoren, iskren razgovor pristup, strpljenje, i razumevanje veza može opstati.

Foto: NASTeatar
Predstava „Brat“ (sinopsis) –  Goran i Jelena su  mladi par, pred venčanjem. Jelena odlazi na kratak put, a Goran sa drugarima proslavlja momačko veče. Pred Jelenin povratak, u stan upada Šile, uterivač dugova. On traži od Gorana da isplati dug koji je prethodno veče napravio na kockanju. Jelena se vraća i zatiče Šileta u stanu. Goran , plašeći se da kaže istinu, predstavlja ga kao svoga BRATA sa kojim je odavno izgubio kontakt. Šile na to pristaje iz skrivenih motiva koje Goran ne može ni da zamisli.
Ovde nastaje potpuna komedija zabune i situacije u koju likovi iz scene u scenu sve dalje upadaju.

Tekst: Aleksandar Ristanović
Igraju: Tatjana Dimitrijević, Ivan Perković i Aleksandar Ristanović.
Produkcija: NASTeatar
Pokrovitelj: Opština Gornji Milanovac
SPONZOR: PTP DIS DOO
Saradnik: Kulturni centar Gornji Milanovac
Trajanje: 75 minuta – ( 12 + )
KOSTIMOGTAF: Suzana Jevremović
Izrada ženskih kostima: Svetlana Joksić i Gordana Vulović
Izrada muških kostima: Zoran Jestrović
Muzika: Nemanja Tajsić

gminfo.rs
Broj mesta je ograničen zbog epidemiološke situacije.

U Modernoj galeriji Kulturnog centra Gornji Milanovac u petak, 22. januara 2021. godine otvorena je izložba skulptura „Riznica“ Zvezdane Novaković, umetnice iz Beograda.

Zvezdana Novaković je diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti 2004. godine, na odseku za vajarstvo, a master studije freskopisa završila je 2017. godine na Visokoj školi Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju. O Zvezdaninim skulpturama Akademik Svetomir Arsić Basara kaže da su „nadahnuta i pokretna živa materija iz koje se rađaju uvek nove vizije“.

Kulturni centar Gornji Milanovac, otvaranjem ove izložbe, započinje galerijski program u 2021.

Postavka će biti izložena do 5. februara 2021. godine.
Posetioci izložbe moraju se pridržavati propisanih epidemioloških mera.

Foto: GMPRESS

Udruženje stvaralaca likovne i primenjene umetnosti i tradicionalnih zanata „Rudnički vidici“ iz Gornjeg Milanovca, predstaviće u petak, 15. januara 2020. godine u holu ispred Velike sale Kulturnog centra monografiju „Pet godina postojanja i stvaranja“.
Početak promocije je u 17. sati.

Zadužbina „Žilović“ i Kulturni centar Gornji Milanovac predstaviće u Vraćevšnici u Galeriji „Žilović“ izložbu radova Zvezdane Novaković naziva „Radost“.
Otvaranje izložbe je 30. decembra 2020. godine.

Zvezdana Novaković: “Radost“

U godini transformacije društvenih odnosa, rada, proizvodnje i života za kakav smo doskora znali, u godini koju veliki broj nas jedva čeka da vidi kako iščezava i topi se kao sneg suncu, Zvezdana Novaković obraća nam se izložbom utešnog naziva Χαρά – radost.
Zvezdana je rođena 1979. godine u Beogradu. Diplomirala je vajarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti u klasi Miroljuba Stamenkovića 2007. godine. NJenu dosadašnju umetničku aktivnost možemo podeliti u dve faze. Tokom prve bavila se pretežno likovnim istraživanjima tema putenosti i materinstva pretočenih u arhajski pojednostavljene, monumentalne forme naklonjene primitivnoj umetnosti i analitičkom skulptorskom jeziku rane Moderne. Među vodećim podsticajima koje prepoznajemo u njenom radu su Konstantin Brankuši i Amedeo Modiljani, umetnici ogromne stvaralačke energije i nemirnog, nomadskog duha. Zaokret koji se događa tokom druge, trenutku u kome ovo pišem vremenski bliže faze, beleži njenu naklonjenost izvornosti, ali sve više u motivima za kojima ona traga u narodnoj tradiciji, folklornom stvaralaštvu i hrišćanskoj simbolici. U tehničkom smislu Zvezdana je verna tradicionalnim medijima, jeziku kamena, bronze, terakote, čiju likovnost poštuje, ali čije mogućnosti veoma često istražuje na srećan i nekonvencionalan način.
U ovoj izložbi Zvezdana za radošću traga u pojavama i slojevima stvarnosti na koje sebi sve više uskraćujemo pravo. Pred nama su motivi biljnog, životinjskog i ornamentalnog karaktera, simboli života koji sa iskonskom snagom i dalje buja na dubinama i visinama, nepristupačnim i pristupačnim mestima, u velikim i malim oblicima. U svemu tome ima puno zanetosti, igrivosti, poleta, neke poslovične neveštine i gotovo kleovske potrebe da se izabrani motiv ne fiksira, već rekreira u materiji, da se njegova prolazna priroda potvrdi u svojim suštinskim impulsima.
Proces u kojem se odvija prelazak od početnog nadahnuća do gotovog dela stoga je sav u znaku redukcije, prečišćenosti, pojednostavljenja forme i linije. Takav pristup možemo pronaći u arhajskim slojevima antičke umetnosti, minojskim freskama i slikarstvu Huana Miroa i Pola Klea. Pri tome Zvezdana ne gubi iz vida ono što je zanimalo i zanosilo i samog Klea: da se koren i cvet, podsticaj i efekat umetničke kreacije moraju podudariti svojim sadržajem i svojim oblikom na takav način koji bi kod posmatrača izazvao utisak svežine i neposrednosti onog suštog ushićenja… Rađanja za večnu novinu sveta (Fernando Pesoa).
Umetnike, na kraju, zato i delimo na one kod kojih ruka i oko idu ispred misli, i na one, koji energiju misli, čak i u oblicima nespretnim i grubim umeju da dočaraju čak i najrafiniranijem posmatraču. Ako je to tačno, Zvezdana svakako pripada ovoj drugoj grupi, a izložba pred nama, na kraju ove godine, pruža nadu i daje mogućnosti da iznova osetimo ono što je još samo svojstvo neumorne detinje zaigranosti, i što se od nas u samom korenu našeg postojanja skriva – radost!
Miodrag Danilović