Srđan Srećković, umetnik iz Topole, predstaviće u četvrtak 20. juna u Galeriji Doma kulture svoje stvaralaštvo. Otvaranje izložbe je u 19 sati.
Srećković pripada najmlađoj generaciji likovnih umetnika, članova ULUS-a, koji su svoje stvaralačke i organizatorske sposobnosti jasno pokazali na srpskoj likovnoj sceni. Osim članstva u Udruženju likovnih umetnika Srbije, Srćković je član i: SULUJ-a, AIP-a, ULU-ETNOS INTERNATIONAL, UNESKO-a i još nekoliko svetskih likovnih asocijacija. Među mladim evropskim umetnicima važi za protagonistu fovističkog ekspresionizma.
Samostalno i kolektivno izlagao je oko 120 puta u Srbiji, Mađarskoj, Poljskoj, Slovačkoj, Švajcarskoj, Nemačkoj, Španiji, Francuskoj, Japanu, Izraelu, Tunisu, SAD…
Učesnik je oko sto, uglavnom međunarodnih likovnih kolonija. Slike mu zauzimaju značajno mesto u nekoliko svetskih muzeja, galerija kao i privatnih kolekcija.
Iz Kataloga
Slikanje iz duše
Srđan Srećković pripada najmlađoj generaciji likovnih umetnika, članova ULUS-a koji je na samom početku pokazao ne samo stvaralačke već i organizatorske sposobnosti. On svojom iskazanom energijom ostavlja trag u kulturi Srbije i to je izuzetno dobro bez obzira što će mnogi anemični umetnici zajedljivo tvrditi da se ne treba mnogo eksponirati. Jedini način da vas publika zapamti jeste nastupati i samo nastupati kad god se umetniku uputi adekvatan poziv.
Ako analiziramo Srećkovićevo slikarstvo videćemo da se ono u istraživačkom smislu razvija zrakasto u više pravaca. Naime, senzibilitet njegovog rukopisa je u svim radovima sličan; međutim, on ima više tematskih interesovawa, što je i razumljivo, jer svaki mladi čovek koji je pun energije i znatiželje, želi da poleti na sve strane u isto vreme. Kolekcija Srećkovićevih radova izvedenih u tehnici uljanog slikarstva koji nose nazive: Procvat, Slutnja, Zastrašivanje itd. podsećaju svojom konstrukcijom i koloritom na slike Kandinskog, avangardnog umetnika u pokretima Oktobra. Srećkovićeve slike deluju prozračno mada se unutar kompozicije provlači crtež kao arabeska koji na momente zaokruži formu i da joj prepoznatljiv oblik, mada slika u celini deluje apstraktno.
Srećković oseća ovo nesigurno vreme u kome živimo, gde se sve brzo menja i protiče. Vetrometina je velika, sve je otvoreno prema Kosmosu, prema nepoznatom, realna inspiracija nestaje, u prvi plan izbija duhovno značenje, nema perspektive, samo ponegde slika prodiše sa lazur islikanom površinom hladno zelenih ili toplo oranž tonovima što često i nisu boje života već hemija sa kojom čovek sve više zagađuje i zemlju i vazduh. On barata četkom i bojom lako, ekspresivno, u isto vreme i crta i slika tako da mu slika deluje poletno. Ovo slikarstvo bi se moglo definisati kao slikanje iznutra, iz duše što naravno teže dopire do publike, naročito one “obične”.
Slike sa drugom tematikom ili sa istom tematikom, a drugačijim pristupom i apstraktne slike, Srđan podjednako likovno tretira. Naime, on slika šumadijski pejzaž, akt ili konkretan portret sa isto toliko radoznalosti i hrabrosti koje posmatrača ne ostavljaju ravnodušnim. U pejsažu voli da bude konkretan; i pored toga što je mase uobličio jasnim kolorističkim odnosima on voli da sve to pojača plavičastom ili crvenkastom nemirnom linijom što je činio Sava Šumanović. Takođe su i akt i portret tretirani na sličan način, mada se spontanost najviše oseća u apstraktnim slikama. Bilo bi najbolje da Srećković ide u tom pravcu gde će moći da dođe do boljih likovnih rezultata, jer tamo ima slobodu da maksimalno kultiviše svoju koncepciju.
Aleksandar Jovanović Birilj
Nagrade i priznanja
2006. Prag, za modernu evropsku umetnost, I nagrada
2007. Brisel, priznawe za doprinos evropskoj kulturi
2009. Najviše državno priznanje “Zlatna značka kulturno prosvetne zajednice Srbije”
2009. Povelja “Karađorđević”
2009. Povelja “Obilić”