Kulturni centar Gornji Milanovac predstaviće u utorak, 12. septembra u Modernoj galeriji izložbu slika iz ciklusa “Soba sa pogledom” akademskog umetnika Perice Donkova.
Otvaranje izložbe je u 19 sati.
Mr Perica Donkov (1956), završio je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu 1981. godine. Na istom fakultetu magistrirao je Slikarstvo. Status istaknutog umetnika dobija 2004. godine, kao jedan od najznačajnijih predstavnika neo-enformela. Tokom osamdesetih i devedesetih godina izlagao je na svim značajnijim likovnim manifestacijama (Kontrolirana gesta, Jugoslovenska dokumenta 89, Trideset najznačajnijih umetnika VIII i IX decenije prošlog veka u Jugoslaviji, Bijenale mladih, Oktobarski salon…). Zastupljen je u svim relevantnim razmatranjima likovne scene od 1981. godine. Učestvovao na više od sto pedeset kolektivnih izložbi, a više od dvadeset puta je samostalno izlagao (Beograd: 1985. – Galerija KNU, 1994. – Salon MSU, 1998. – Galerija ULUS-a, 2002. – Kulturni centar; Niš, Vranje, Gelsenkirhen, Novi Sad, Vršac, Oslo…). Dela mu se nalaze u stalnoj postavci Muzeja savremene umetnosti – Beograd, Muzeju grada Beograda, Galeriji SLU – Niš, muzejskim i privatnim zbirkama, javnim prostorima, u Sofiji, Balčiku, Oslu, Gelzenkirhenu, Njujorku, Čikagu, Londonu, Solunu, Veneciji. Dobitnik je velikog broja, nagrada za slikarstvo i najvećeg društvenog priznanja grada Niša – Nagrade 11. januar. Od 2009. radi na Fakultetu umetnosti u Nišu, u zvanju vanrednog profesora.
Član je ULUS-a od 1983. godine
Postupak za tetoviranje vlastitog tkiva
Soba sa pogledom, radovi iz mog najnovijeg ciklusa, tek da su se osmelili da napuste radni prostor ateljea. U dilemi sam da je to još uvek neka vrsta ideje u razvoju… radna faza… proces nastajanja… razjašnjavanja ličnog stava… i gle užasa “moralni izbor pred licem apsurda“?!.
Najnoviji radovi nastaju, nastavljaju se na prethodni ciklus fuga (lat.bekstvo), i moj su pokušaj da uspostavim dijalog sa okruženjem, nađem čvrstu tačku oslonca – rezonantnu tačku, mesto, sklonište, sa koga se može uspostaviti dijalog, koji je moguć samo u slučaju mentalnog izmeštanja iz vlastite pozicije sigurnosti. Prostor slike Soba sa pogledom, formira se na grubo tkanoj podlozi, sargiji, minimalnim sredstvima i postupcima, koloritom svedenim na odnose crne, sive i jedva utiska bele i nekom vrstom linijskog crteža presovanim ugljenom koji više liči na grebanje grafičke ploče, mučan i mukotrpan postupak tetoviranja svog vlastitog tkiva, samopovređivanja vlastitih misli bez želje da se bude monah. U prostoru slike dominiraju horizontale, jasni znaci indiferentnosti, mogućeg beznađa i nečujnog krika, stvara se sklop linija i horizontalnih površina kao neka vrsta ograda i prepreka, nepremostivih zidova.
Moj rad je napor da se artikuliše rečena egzistencijalna teskoba, pokušaj da se zasnuje prostor slike određen čvrstim tačkama oslonca koji su orijentacija u “haotičnoj homogenosti“. Ovako posvećen odnos tvori sliku koja zrači određenom vrstom sakralnosti stvarajući na taj način uslove za stvarno življenje.
Put autora do izoštrene slike sveta pun je kontradiktornosti koje nameće stvarno življenje u kome dominira korporativni način mišljenja težeći da sve drži pod strogom kontrolom. Jedina mera svega postaje profit – ništa ne postoji sem sistema koji dominirajući teži da depersonalizuje kreativnost.
Nimalo optimistična slika savremenog sveta urezana je u tkivo mojih najnovijih radova, Soba sa pogledom koga, u stvari, jedva da ima. Fantazija je otišla predaleko skoro do apsurda. Sklon sam, međutim, da kao posvećeni pojedinci koji spoznaju načine funkcionisanja ovovremenog verujem u alternativu, individualnost i prosvetiteljski značaj umetnosti i umetnika. I pored toga što u mom razmišljanju provejavaju tamni tonovi, siguran sam da su moje slike napor da se pronikne u ono što postojanje i egzistenciju čine mogućom sa pozicija nekog novog humanizma.
Perica Donkov
