Pavle Popovic, akademski umetnik iz Kraljeva u četvrtak 6. oktobra u Modernoj galeriji Kulturnog centra predstavio je svojе stvaralaštvo. Izlozbu retrospektivnog karaktera koja predstavlja uvid u umetnikov višedecenijski rad, otvorio je Radoš Gačić, istoričar umetnosti.
Pavle Popović akademiju umetnosti zavrsio u Beogradu u klasi profesora Mila Milunovića. Član je ULUS-a. i do sada je imao više od 20 samostalnih izlozbi u Kraljevu, Zenici, Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Novom Pazaru, Kruševcu i drugim gradovima. Aktivno izlaze i na kolektivnim izlozbama. Za svoj plodotvoran višedecenijski rad dobitnik je više vrednih nagrada i priznanja, rečeno je prilikom otvaranja izložbe.
– Umetnik je inspirisan prirodom koju transponuje, menja težeci da postigne idealan likovni izraz. Njegovom afinitetu odgovara geometrijska apstrakcija koju neguje dugi niz godina, rekao je između ostalog Radoš Gačić.
Radovi Pavla Popoviuća biće izloženi u Modernoj galeriji Kulturnog centra do 28. oktobra.
SLIKARSKO DELO PAVLA POPOVIĆA
Retka je prilika da se na jednom mestu nađu izložena mnoga dela jednog slikara koji već preko četiri decenije stvara i redovno izlaže svoje slike na mnogim izložbama širom Srbije. Svojim umetničkim odlikama ta dela izazivaju nepodeljenu radoznalost gledalaca jer, iako nisu monumentalnih formata, izazivaju pažnju publike delujući specifičnim komponovanjem elemenata i najčešće naglašenim zvonkim koloritom, kao i mnogim drugim čisto likovnim efektima. Pred nama su dela slikara Pavla Popovića koji se kao izlagač prvi put pojavio još 1963. godine na Međunarodnoj izložbi studenata u Beogradu. Od tada je on tražio svoj put u poimanju slikarske forme i načina opservacije motiva, odnosno iznalaženju svog autentičnog izraza i likovnog doživljaja. Istražujući korene umetničkih preokupacija Pavla Popovića neizbežno konstatujemo da su oni veoma duboki i dosežu u početni proces njegovog izrastanja u veoma cenjenog slikara koji je prošao veoma značajne etape likovnosti koju su mu pružili njegovi prvi učitelji Milo Milunović, Stojan Ćelić i Nikola Gvozdenović, profesori Akademije likovne umetnosti u Beogradu. Očigledno, od njih je on naučio efektno komponovanje svojih slika i prefinjeno usklađivanje forme i kolorita na njima.
Njegovi likovni prizori najčešće su smešteni u pravougaonim ili ređe kvadratnim kompozicijama koje na prvi pogled deluju kao sasvim apstraktni prizori, a u suštini predstavljaju veoma stilizovani prikaz predela sa raznobojnim krovovima kuća, a mogu delovati i kao mrtve prirode na stolu u enterijeru (ćup, čaše, voće, otvorena knjiga ili nešto slično). Skup takvih oblika može delovati sasvim apstraktno. Ono što im je zajedničko to je izuzetni smisao autora za izvanrednu prefinjenu stilizaciju oblika i efektnu upotrebu kontrasta svetla, oblika, i jarkih boja. Posmatrajući te slike postajemo svesni činjenice da su one, ipak, izraz stvarnosti, tj. sublimacija njenog doživljaja koji se slikarskim postupkom preobražava u sugestivnu likovnu činjenicu. Na primer, kad slika gradski motiv iz Tivta Popović jasno ističe središnji vertikalno postavljeni motiv – to je stara tvrđavska kula sa kapijom, čiji je oblik izveden crvenim, belim, žutim i plavim namazima, sve na tamnozelenoj pozadini. Na sličan način izvedena je kompozicija mrtve prirode – sto na kome stoji veliki plavkasti ćup sa čašam i drugim predmetima koji su oživljeni slobodnim namazima crvenih, belih, žutih i mrkih tonova – sve smešteno ispred zelene pozadine. Treba naglasiti da su svi ti oblici izvedeni veoma kontrastno kako po formi tako i u koloritu. Uz to, zapanjuje činjenica da je na relativno maloj površini izvedeno izuzetno bogatstvo oblika u snažnoj kolorističkoj igri i boja i formi. Na taj način na srazmerno maloj površini stvorena je veoma uzbudljiva celina. Isti motivi su ponekad dati u sasvim uprošćenoj varijanti, u obliku malih apstraktnih kompozicija nazvanih Kompozicija u plavom, Mrtva priroda u zelenoj gami, Mrtva priroda na plavom fonu, Boje smiraja, Mala svetlost, Jesenje boje itd.
Prema tome, predmet Popovićevih slika je pre svega veoma iskreni doživljaj realne stvarnosti, unutrašnje prihvatanje takvog intimnog ličnog doživljaja te stvarnosti, sublimacija doživljenog, koja se slikarskim postupkom preobražava u veoma autentično doživljenu likovnu percepciju. Na taj način Pavle Popović zaista duboko vlada svojom vizijom, pretvarajući je u svojoj uobrazilji, sa svim celinama i detaljima njenih struktura i svojih autentičnih emocija u novu umetničku celinu koja poseduje svoje vizuelne efekte, tj. slikanu materiju i odgovarajuće ritmove. Upravo zato njegove slike plene savremene gledaoce neobičnom punoćom i zrelošću svog konačnog likovnog sadržaja koji dalje obezbeđuje uzbudljiv život svake njegove kompozicije. Na kraju treba istaći i činjenicu da u čitavoj plejadi naših slikara iste generacije Pavle Popović predstavlja izuzetnu stvaralačku ličnost koja je u isto vreme oličenje neobične zrelosti. On je pokazao da je uvek spreman da uzme učešća u mnogim likovnim smotrama u Srbiji i Evropi i da se uspešno ispolji kao jedan od najoriginalnijih, veoma poštovanih srpskih savremenih stvaralaca.
Prof. dr Branko Vujović