Izložba polaznika likovne radionice „In Gogh“ i izložba Ivane Jovičić „Kad sveci marširaju“ sinoć su predstavljene u Galeriji Muzeja rudničko-takovskog kraja.
Izložbe su predstavili Miodrag Danilović i Radoš Gačić, istoričari umetnosti.
U susret desetogodišnjici postojanja likovne radionice „In Gogh“
Likovna radionica „In Gogh“, koju sa uspehom vodi vajarka Valentina Nađ, predstavila nam se izložbom slika i skulptura nastalih u proteklih godinu dana. Postavka obuhvata osamdesetak radova stvaranih različitim slikarskim tehnikama, kao i trodimenzionalne radove u terakoti.
Izložbu potpisuju: Anastasija Miloradović, Ema Virijević, Tijana Prišć, Sunčica Tomić, Sara Radovanović, Teodora Adžić, Pavle Stanković, Jefimija Škandro, Jovana Daničić, Ana Živanović, Sofija Nedić, Viktor Veljković, Andrija Strugarević, Veljko Vujanović, Iva Žilović, Tara Ponjavić, Nina Lučić, Jovan Lomić, Anja Kovačević, Anja Kovačević, Đorđe Vidojević, Aleksandar Ćajić, Tijana Tomanović, Dalibor Zarić, Jelisaveta Nedić, Dimitrije Božanić, Ana Damnjanović, Aleksa Golub, Đurđa Vučićević, Iva Pašić, Milica Cicović, Ana Đurović, Valentina Kojić, Iva Janković, Tanja Nikolić, Darja Raković, Lena Tanasković, Iva Minić, Nastasija Lazić, Teodora Paunović, Natalija Lazić, Dunja Nikolić, Iva Jovanović, Teodora Kovačević, Anka Veljković i Filip Filipović.
Izložbu je otvorio Miodrag Danilović.
– Likovna radionica „In Gogh“ uskoro će navršiti deset godina svoje aktivnosti. To znači da je „In Gogh“ sada vršnjak mnogih polaznika koji ga pohađaju. Šta „In Gogh“ uopšte znači, i ko je svojom domišljatošću kumovski odredio „ingogovsku“ sudbinu „In Gogha“?
Van Gog, jedno od najvećih imena i najtragičnijih pojava u svetu slikarstva, presudno je uticao na brojne umetničke pravce koje možemo odrediti skupnim terminom Modernizam. Ono „Van“ ispred „Gog“ njegovog prezimena oznaka je njegovog porekla, dakle Vinsent je iz Goga, ili od Goga. Šta bi onda prema ovome značilo „In Gogh“? „In Gogh“ je domišljata igra reči, svojstvena igrama koje smišljaju najmlađi među nama. Ovom igrom reči u njenom imenu njen autor, naš sugrađanin Zoran Marinković, slikar i muzičar, frontmen čuvenih „Bjesova“, odredio je sudbinu ove likovne radionice. Njeni polaznici nisu poreklom iz Goga, ili od Goga, oni nastanjuju Gog, oni su stalno „u Gogu“. Po čemu i zbog čega je to tako?
Najmlađi među nama poseduju neograničen zbir darova i maštu neograničenih, neiscrpivih potencijala. Oni poseduju gomilu jednostavnih rešenja za komplikovane probleme. Kada crtaju, slikaju, vajaju složene pojave čoveka, ptice, kamena ili drveta oni ih svode na najosnovnije oblike, naglašavaju njihove najizrazitije crte tako da svaki dečiji crtež predstavlja, koliko god čudan i zagonetan bio, najstvarniji i najverniji portret stvari koju je dete predstavilo. Najmlađi među nama imaju i taj dar da sasvim slobodno u sve što ih okružuje upišu svoje utiske, da u mrljama i odbačenim krhotinama isluženih predmeta pronađu nove svetove pune nekog čudnovatog značaja, da svet oboje jarkim bojama svoga raspoloženja. Ti njihovi darovi vide se na ovoj izložbi i prisutni su u svakoj liniji, boji, komadu bojene grnčarije. Ti njihovi darovi, bogati i raskošni, odgovor su na ono pitanje sa početka: zbog čega su i po čemu baš oni stanovnici Goga, zavičaja velikog slikara Vinsenta, rekao je prilikom predstavljanja izložbe Miodrag Danilović, istoričar umetnosti.
„Kad sveci marširaju“
Ivana Jovičić je mlada i talentovana umetnica iz Gornjeg Milanovca. Umetničku školu završila je u Užicu, a diplomu slikar-konzervator-restaurator stekla na Akademiji Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju u Beogradu. Ikonopisom se bavi od 2004. godine, a trenutno radi kao honorarni profesor slikarstva i ikonopisa u Kulturnom centru “Full art” u Čačku.
Postavka obuhvata dvadesetak ikona stvaranih slikarskim različitim tehnikama.
Izložbu je predstavio Radoš Gačić, istoričar umetnosti.
„Kao i svaki ikonopisac koji je sa verom i ljubavlju odan svojoj misiji, Ivana Jovičić započinje slikanje ikone sa zato određenom molitvom: „Ti, Božanski Učitelju svega postojećeg, prosvetli i usmeri dušu, srce i duh tvog sluge, usmeri njegove ruke da bi savršeno i dostojno predstavio Tvoj obraz, obraz tvoje Svete Majke i svih Svetih za pobedu, radost i slavu tvoje Svete Crkve…“ Kada je ikona završena, svedoci smo da je molitva uslišena. Jasan i zvučan kolorit, zanatska usavršenost, toplina i neposrednost, daju posmatraču uverenje da će biti zaštićeni i „preporučeni“, što se od ikone i očekuje. Osvrćući se na kanon u onoj meri koliko je to i neophodno, ona uglavnom koristi vizantijske predloške, koje nekada kombinuje dok ne ostvari izraz koji je veran zadatoj ikonografskoj temi, ali i njenoj osobenoj, ličnoj umetničkoj težnji.
Ispred nas sveti „marširaju“ naslikani sigurnom rukom, u dostojanstvenim stavovima, dok sa njihovih ekspresivnih i tako živih lica istovremeno zrači i saosećajnost sa nama, smrtnicima, ali i uzvišena smirenost kao posledica nepokolebljivosti njihove vere i izvesnosti koju ona nosi. U tome je i Ivanin najveći dar i veština – da nam ono nevidljivo koje se samo duhom može spoznati, približi i učini bliskim. Tako dolazimo i do samog naziva izložbe „Kad sveci marširaju“ („When the Saints Go Marching In“) što je zapravo naziv biblijske himne iz knjige Otkrovenja, koja je tradicionalno izvođena kao posmrtni marš u Nju Orleansu u američkoj državi Luizijani, odakle je našla svoje mesto u džez muzici, a najveću „popularnost“ je dostigla kroz izvedbu Luja Armstronga 30-ih godina HH veka. Stihovi „Gospode, želim da budem u tom broju, kad sveci marširaju…“ odraz su ljudske želje da ih na zadnjem putovanju prate sveci, što je siguran znak da će otići u Raj.“, napisala je u katalogu izložbe Ana Bolović, kustos Muzeja rudničko-takovskog kraja.
Radovi Ivane Jovičić i polaznika likovne radionice „In Gogh“ u Galeriji Muzeja biće izloženi do kraja jula.
