Jugoslovenska kinoteka i Kulturni centar Gornji Milanovac sinoć su u Galeriji Doma kulture predstavili izložbu filmskih plakata „Vek srpskog igranog filma“. Postavka obuhvata 144 najznačajna filmska naslova, a autor izložbe je Aleksandar Erdeljanović, upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke.
Istorija srpskog filma počela je da se ispisuje davne 1911. godine kada je na ovim našim prostorima prikazan prvi igrani film „Karađorđe“, reditelja Čiča Ilije Stanojevića. Od tada je prošao čitav jedan vek. Usledili su „Kralj Čarlstona“, 1926, „Rudareva sreća“, tri godine kasnije, a potom i filmovi „Kroz buru i oganj“, „Na kapiji Orjenta“ i „S verom u boga“. Srpski kinematografi stvarali su i tokom Drugog svetskog rata. Ratne 1943. godine snimljen je film „Nevinost bez zaštite“, a prvo posleratno filmsko ostvarenje bio je film „SLAVICA“. To je i prvi jugoslovenski celovečernji igrani film. U godinama koje su usledile ostvarenja srpskih umetnika sve više su prikazivana na velikom platnu, a neka od njih osvojila su i vredna priznanja na međunarodnim filmskim festivalima.
Izložbu je predstavila Milena Gvozdenović, stručni saradnik Jugoslovenske kinoteke.
– Autor ove izložbe je upravnik arhiva Jugoslovenske kinoteke Aleksandar Erdeljanović. On je svoj odabir od 144 plakata načinio trudeći se da obuhvati najznačajnije filmove i filmske autore u proteklom veku filma. Na samom početku izložbe je plakat za prvi igrani film „Karađorđe“, koji se više od 70 godina vodio kao nesačuvani, izgubljeni film, sve dok 2003. godine nije pronađena jedna kopija filma u Austrijskom filmskom arhivu.
Slede plakati prvih srpskih reditelja: Koste Novakovića, Josipa Novaka, Dragoljuba Aleksića, zatim filmovi iz 50ih i 60ih godina: „Prekobrojna“, „Aleksa Dundić“, „Daleko je sunce“, „Marš na Drinu“, zatim popularni naslovi: „Pop Ćira“, „Ljubav i moda“, „Čudotvorni mač“, „Lito vilovito“. Hronološki slede filmovi crnog talasa: Živojina Pavlovića, Aleksandra Petrovića, Puriše Đorđevića, Ljubiše Kozomore, Jovana Jovanovića i Dušana Makavejeva. Tu su i plakati zapaženih filmova koje potpisuju reditelji praške škole: Srđan Karanović, Emir Kusturica, Goran Marković i Goran Paskaljević, pa do Srđana Dragojevića, Slobodana Skrelića, Radivoja Andrića, Dejana Zečevića i Srđana Golubovića. Plakat za film „Montevideo, bog te video“ iz 2010. godine je na samom kraju putovanja kroz istoriju srpskog filma, rekla je Milena Gvozdenović.
Predstavljajući izložbu ona je istakla da plakat za film „Karađorđe“ nije originalan, već da je Marijana Cukućan, arhivista iz odeljenja fototeke osmislila i uradila plakat na osnovu fotosa uzetih iz filma. Svi drugi plakati zadržali su svoj originalni izgled, a originali se čuvaju u odeljenju fototeke Arhiva Jugoslovenske kinoteke. Plakat za film „Rudareva sreća“ (Josip Novak) iz 1929. godine je originalno oslikan na platnu, dok su svi kasnije nastali plakati štampani na papiru, kao što je to i danas uobičajeno, rekla je Milena Gvozdenović.
U čast otvaranja izložbe koju su podržali Ministarstvo kulture Republike Srbije, Sekretarijat za kulturu grada Beograda i UNESCO, Kulturni centar je pozvao mlade i talentovane umetnike da uzmu učešće u izradi idejnog rešenja plakata za Međunarodni festival dokumentarnog filma „Kratka forma“, koji će septembra ove godine po drugi put biti realizovan u Gornjem Milanovcu.
