/ Objavljeno u kategoriji VESTI

Crteži i akvareli Bratislava Bašića

Bratislav Bašić, akademski umetnik i vanredni profesor Fakulteta umetnosti u Nišu sinoć je u Likovnoj galeriji Kulturnog centra predstavio svojе stvaralaštvo. Izlozbu crteža i akvarela koja predstavlja uvid u umetnikov najnoviji opus otvorio je Radoš Gačić, istoričar umetnosti.

Bratislav Bašić diplomirao je i magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu na slikarskom odseku, u klasi profesora Vojislava Todorića. Član je ULUS-a i do sada je imao 19 samostalnih izložbi u: Beogradu, Nišu, Leskovcu, Prištini, Kruševcu, Vranju i drugim gradovima. Aktivno izlaze i na kolektivnim izlozbama, rečeno je prilikom otvaranja izložbe.

Bratislav_Basic_-_plakatA Serija portreta, elaboriranih crteža, Bratislava Bašića pripada onoj vrsti hitrih beleženja po belini papira iza kojih stoji dugo upijanje i sintetisanje likova iz okruženja ili slučajnih susreta posle kojih, na čudan način, zna da se javi želja da se materijalizuje sećanje na lik što je nečim izazvao pažnju i ostao „zabeležen“ u stvaraočevom vizuelnom pamćenju.

Ti likovi elaborirani su brzo, hitrom, nekad rigidnom linijom koja preseca belinu podloge, ispod epiderma i vidljive konfiguracije lica i da, sledeći, pre svega, instinktivnu potrebu stvaraoca, dodirne onaj unutrašnji lik koji čovek vešto krije od drugih i, veoma često, od sebe.

Ponekad bogatstvo unutrašnjih svetova što egzistiraju u portretu zna da bude potencirano i hromatskom strukturom podloge nanete u slovima koji korespondiraju sa njihovim unutrašnjim svetovima.

Šta zapravo znači, za Bašića, naslikati portret?

Rekao bih da je forma portreta zapravo povod da se, pre svega kroz sebe – jer slikati druge znači najpre naslikati sebe, portret dovede do vizuelne metafore o večitoj ljudskoj usamljenosti i čovekovoj potrebi za unutrašnjim putovanjima, za putovanjima po sebi, za bivanjem u pejsažima sopstvenoga bića.

Potreba za putovanjem otkriva zapravo duboku čovekovu usamljenost sred svetlosnih pulsacija i vibriranja svakodnevnice. Otkriva napetost koju stvaralac oseća u dodiru sa nestalnim vremenom i prostorom, usamljenošću i melanholijom bitisanja – sa suptilnim alegorijama života i smrti što proishode iz tih kategorija.

Na neki način su sve te ličnosti što su se našle na Bašićevim crtežima zaustavljene u trenutku svog polaska na put „besciljan“ – besciljan utoliko što ne podrazumeva put u stabilno prostorno značenjsku strukturu kao nekakav iskustveni oblik bitisanja. Taj put zapravo, podrazumeva udaljavanje od stvarnosti i dosezanje stanja koje bi smo mogli nazvati samonapuštanjem ontološkog iskustva i slomom sećanja koje čini da u portretima pronalazimo i sebe kao ljude uplašene, nostalgične, pomešane sa senkama i izvesnošću krajnjeg horizonta.

Rečju, u ovom ciklusu Bašićevih portreta može se u osnovnim crtama naslutiti potreba da se delom progovori o vremenu u kojem živimo – vremenu u kojem osećamo dodirivanje kafkijanske teskobe kao oblika moderne retorike otuđenja, napisao je u Katalogu, posebno pripremljenom za izložbu Srđan Marković.

Crteži i akvareli Bratislava bašića u Likovnoj galeriji Kulturnog centra biće izloženi do 10. marta.