Dragana Dragutinović, akademski slikar iz Pirota predstaviće u četvrtak, 6. oktobra u Likovnom salonu Kulturnog centra izložbu crteža pod nazivom „Pečati naivnosti – pogled unazad“.
Postavku čine radovi stvarani poslednjih godina kombinovanom tehnikom.
Dragana Dragutinović je diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Jovana Sivačkog 2004. godine. Doktorski umetnički projekat „Zazidane, rimejk-ambijentalna instalacija“, pod mentorstvom profesora Milete Prodanovića odbranila je 2016. na istom fakultetu.
Otvaranje izložbe je u 19 sati.
Pečati naivnosti-pogled unazad, crteži
Crteži nastali u periodu 2013-2015. godine, u ciklusima Spavači, Danse Macabre i Gde odlaze svi ti ljudi obrađuju istu temu, funkciju ženskog tela i njenu potrebu da se uvek vrati, kući, ruci ili sanduku. Lik se ponavlja zato što spava i sanja u kontinuitetu. Slike koje nastaju u snu imaju mračnu i nejasnu roditeljku, nesvesno (žir, kod, istina) ali vrlo jasnu i snažnu volju da se ospolje i opredmete tako kako su viđene.
Unutrašnja datost sa neiscrpnim dubinama koje se objavljuju u iznenadnim naletima postepeno rastu kao neminovnost koju je nemoguće izbeći i zaboraviti. Onda kada je samo monumentalni isečak, sveti spavač pokriven je do grla hartijom na kojoj se ocrtava svaki pokret unutrašnjeg sveta. Sećanja su tada strašnija i telo doživljava promene oblika. Ispred njega se postavlja tanjir, a mrtvi se hvataju u kolo. Obredni karakter same postavke, zbog i od uspostavljenih odnosa ogled(al)nih predstava dvojnika same autorke, ima svoj cilj. To su crteži, skice tela koje pamti dodire velike surovosti. Dodire predmeta, pojava i ljudi, nestalnih i prolaznih. Oni ostavljaju darove koje prikupljam i beležim, arhiviram u herbarijumu retkih vrsta i oslobađam po jednu priču za svakoga i jedan strah za sebe. Deo su obimnog projekta 365 priča za laku noć, antologije lakih nota pred spavanje kao zbirke slika, crteža i objekata koje beleže rast i razvoj bića kroz procese stvaranja individualnih mitologija.
Polazeći od osnovnih oblika stvari u ravni papira, unosom netradicionalnih materijala / objekata, uspostavljaju se živi odnosi između elemenata, tako da oblici postaju živo tkivo u telu prostora. Odnosi boje i svetla, tankih nanosa sive koja pravi prvu razliku između praznog i prve pojave nekog sadržaja, uživanje u tragu. Važnost priče čini zlatno pravilo crtača-ilustratora koji beleži darove porodičnih odnosa, prekršenih zaveta i smrtnih slučajeva. Zlato pokriva ono što je sklono padu, trošnost istorije, a zlatna usta prenose tričave istine.
To je sećanje na prosjaka sa srebrnim dlanovima, ušećerene jabuke, pretke koji su otišli, potraga za leptirima i svicima kojima onda čupamo krila, lepote i surovosti detinjstva, mishmash kulture, roditeljskog greha i rodne uzglobljenosti.
One imaju svoj broj i nose tragove namernih susreta. Naivne predstave domaćeg ognjišta i odlazaka u snu.
Dragana Dragutinović