Музичкa радионица “Classic” из Горњег Милановца одржаће у уторак, 30. децембра 2025. године у холу испред велике сале Културног центра Новогодишњи концерт.
На програму полазника радионице гитаре, клавира и виолине биће одабрана дела класичне и забавне музике.
Почетак концерта је у 17 сати, а улаз је слободан.

Јана Крижак (сопран) уз подршку Невене Живковић (музички сурадник – корепетитор) у понедељак, 29. децембра 2025. године у холу испред велике сале Културног центра у Горњем Милановцу одржаће концерт назива “Новогодишњи музички дукати – вече арија, оперете и мјузикла”.

Почетак концерта је у 18 сати, а улаз је слободан.

Фондација “Деца деци” у сарадњи са Mтс Двораном, наследницима Душка Радовића и Миодрага Илића Белог, глумцима Иваном Јевтовићем, Браниславом Подрумац и Тамаром Радовановић на сцену је поставила музичко-сценску представу “На слово, на слово”, која ће у петак, 26. децембра 2025. године од 18 сати бити изведена на сцени Културног центра “Мија Алексић” у Горњем Милановцу.

Представа је урађена по мотивима истоименог серијала за децу који је седамдесетих година прошлог века емитован на Телевизији Београд.

Ослањајући се на безвременске текстове Душка Радовића и оригиналну музику Миодрага Илића Белог, створена је музичка представа која има за циљ да неким новим клинцима открије време у коме су расли и сазревали њихови родитељи, при том настојећи да најмлађима приближи уметност на начин који је разумљив, инспиративан и дирљив.

Око пројекта “На слово, на слово” окупили су се уметници који већ годинама свесрдно раде на промоцији културе, музике и образовања – не само међу децом, већ и међу родитељима, наставницима, младима и широм публиком, уверени да уметност може бити, и јесте пут ка бољем друштву.

Тако је и ова представа у извођењу Дечје филхармоније створена с љубављу, одговорношћу и вером у снагу речи, музике и заједништва. У средишту ове позоришне чаролије су деца – искрена, радознала и духовита, баш каква је била и сама серија. Уз њих ће се на сцени појавити и врхунски уметници из области музике, глуме и покрета, који ће заједно оживети омиљене ликове и песме.
Окупљен је посвећен тим професионалаца – композитори, глумци, музичари и редитељи, који са посебном пажњом и поштовањем приступају наслеђу Душка Радовића. Оркестар Дечје филхармоније предводиће чувени маестро Љубиша Јовановић, музичке аранжмане припрема син композитора оригиналне музике Драгољуб Драган Илић, а глумачку поставу предводи Иван Јевтовић. Заједно са дечјим оркестром и децом глумцима, они ће дати ново рухо познатим стиховима и мелодијама “На слово, на слово”.

Генерације које су одрасле уз “На слово, на слово” данас имају своју децу. Жеља тима окупљеног око пројекта је да се споје прошлост и садашњост, традиција и савремени израз – доживљај који повезује породице, подсећа нас на вредности које не застаревају и инспирише све генерације.

О Дечјој филхармонији 

Чланови Дечије филхармоније су талентовани ученици нижих и средњих музичких школа из Београда, добитници награда на престижним домаћим и међународним такмичењима. Неки од чланова Дечје филхармоније су дугогодишњи корисници инструмената Фондације “Деца деци”, која тако помаже њихово школовање и професионално напредовање. Такође, у циљу стварања шире платформе за културну размену и повезивање најмлађих, фондација “Деца деци” је од 2015. године проширила активности и оформљен је Регионални дечји оркестар који чине деца из пет градова: Београда, Загреба, Љубљане, Сарајева и Скопља и јединствени је пројекат културне размене међу младима у региону.

Јелена Танасијевић, песникиња из Тополе представиће у петак, 26. децембра 2025. године у Дому културе ”Војислав Илић” на Руднику збирку песама “Верујем у лепоту душе”.

Гост промоције биће Саша Пилиповић, глумац Књажевско-српског театра у Крагујевцу.

Почетак програма је у 18 сати.

Јелена Танасијевић је рођена 1985. године. По професији је специјалиста струковни терапеут, запослена у Заводу за смештај одраслих лица „Мале Пчелице“. Ради и као предавач изборних предмета на Медицинском факултету и Медицинској школи у Крагујевцу. У слободно време пишe за своју душу налазећи инспирацију у природи, људима, мотивацији и чудима. Поезију ствара у последњих пет година, а у фебруару је објавила прву збирку песама.

Добитница је награде на Десетим Ђурђевданским песничким сусретима.

Чланица је Удружења писаца Крагујевца и учесница на бројним поетско-музичким догађајима.

Културни центар Горњи Милановац организује у уторак, 23. децембра 2025. године јавни час полазника Драмске радионице.

Програмом “Цвету цвеће кроз поезију”, који је осмислио Иван Пантовић, дипломирани глумац представиће се најмлађи полазници радионице.
Почетак програма је у 19 сати.

„Видите, нисте ћорави, колико људи гине у свету, по разним ратиштима. Колико људи умире од разних излечивих болести и од глади! Морамо све те људе узети под своје!  Прави је тренутак за велики светски посао! Способни смо да сахранимо цео свет!”

После успешне мини-турнеје Милановачког позоришта по Словенији, са представом “Маратонци трче почасни круг,” за коју се тражила карта више, комедија Душана Ковачевића коју је на сцену поставио Бранко Кнежевић у понедељак, 22. децембра 2025. године поново ће се наћи пред горњомилановачком публиком, овога пута биће изведена на великој сцени Дома културе. Представа је дар Културног центра “Мија Алексић” грађанима Горњег Милановца поводом предстојећих празника.

Породицу Топаловић у представи отелотворују : Иван Пантовић (Мирко), Предраг Лошић (Лаки), Владимир Јовановић (Милутин), Бранко Кнежевић (Аксентије) и Милан Аћимовић (Максимилијан). Ђенку Ђавола тумачи Михаило Ристић. Улога Оље поверена је Теодори Милетић у алтернацији са Софијом Крстић, док ће у улози Кристине наступити Сара Вуловић. У представи наступају и најмлађи чланови Милановачког позоришта Вукашин Ђурковић и Војин Јелић. Мајстор сцене је Милан Аћимовић, а светла и тона Горан Драгутиновић.

Подсећамо, драма је написана 1972. године када је Ковачевић био студент треће године драматургије на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду.

Подстакнут укидањем студентске стипендије, од које се издржавао, Ковачевић је написао црнохуморну драму, која је представљала његов обрачун са комунистичком влашћу. Власт је доживео као погребно предузеће, као гробаре који сахрањују таленте, вештину и младост. Која својом, неспособношћу и халапљивошћу, од себе, из земље или у земљу, тера све који супротно мисле.

Представа “Маратонци трче почасни круг” је премијерно изведена 26. фебруара 1973. године (Љубомир Драшкић Муци, редитељ и Борислав Михајловић Михиз, драматург).

Иако је драма била замишљена као озбиљна критика друштва кроз трагедију, позоришна публика је од премијерног извођења, представу прихватила као комедију.

Радња драме је смештена у савремено доба (почетак 1970-их). Интересантно је да је приликом писања филмског сценарија прича смештена у тридесете године прошлог века. Упоређујући драму и филм, највећа интервенција на ликовима односи се на лик Ђенке. У драми он је представљен као „ситни градски мангуп”, док је у филму Слободана Шијана, Ђенка кинооператер.

Почетак представе је у 20 сати.

Преузимање бесплатних улазница на билетарници велике сале, радним данима од 13:00 до 20:00.

Да ли сте знали? Неке од занимљивости филма “Маратонци трче почасни круг”

Филм „Маратонци трче почасни круг“ је добитник многих домаћих и међународних награда и сматра се једним од најбољих остварења српске и југословенске кинематографије. Премијерно је приказан 1982. године, а у главним улогама нашли су се: Данило Бата Стојковић, Павле Вуисић, Мија Алексић, Бора Тодоровић, Богдан Диклић, Мића Томић, Зоран Радмиловић и многи други.

Иако је један од најпопуларнијих остварења, неке од ових занимљивости о филму вероватно нисте знали .

1. „Маратонци“ су били критика тадашњег система. Аутора је власт подсећала на погребно предузеће. После смрти Пантелије (који наводно представља Тита), оснивача погребног предузећа „Дуго коначиште“, наследници крећу у борбу око поделе имовине. Ковачевић на крају филма на симболичан начин предвиђа распад Југославије…

2. И ако званично није било цензуре, постојала су одређена тела која су одлучивала шта сме пред публику, а шта не. Разне комисије неколико пута су одлагале почетак снимања филма, а на прву верзију сценарија стављена је забрана. Проблематичне сцене по мишљењу цензора су избачене.

3. Из филма је избачена и сцена која би гледаоцима можда дала праву слику о лику служавке Оље (Мелита Бихали) у породици Топаловић. Наиме, она Топаловићима није служила само за одржавање домаћинства… У избаченој сцени Лаки (Бата Стојковић) улази у собу и затиче свог деду Аксентија (Мија Алексић) у кревету са служавком Ољом и повикне: „Деда, шта то радиш, вечерас је мој ред!“.

4. Према оригиналном сценарију за представу „Маратонци трче почасни круг“, старост чланова породице Топаловић је: Пантелија 150 година, Максимилијан 126, Аксентије 102, Милутин 79, Лаки 44, Мирко 24.

5. Многи не знају интересантну причу о лику Билија Питона, који је маестрално тумачио Зоран Радмиловић. Улога је првобитно била намењена Ташку Начићу, али је он одбио због приватних разлога. Посебно је интересантно што је Начић годинама тумачио лик Билија у представи.

6. Један од популарнијих ликова у филму је и Ђенка (Бора Тодоровић). Лик је инспирисан Костом Новаковићем, сниматељем и кинооператером из Београда. За Ђенку је везана и алузија о крематоријиму. У сцени где Лаки крематоријуме описује као будућност, Ђенка потврђује његову изјаву, коментаришући да их је виђао у Немачкој, алудирајући на прве нацистичке логоре и спаљивање људи.

7. У филму се могу видети и сцене три различита снимка из међуратног периода. На почетку филма приказан је архивски снимак атентата на краља Александра I Карађорђевића у Марсеју (1934), касније сцена чешког филма „Екстаза“ из 1933. са глумицом Хеди Ламар и снимак у Ђенкином биоскопу који приказује певача Милана Тимотића како пева чувену песму „Сви ви што маштате о срећи“. Сцена је узета из краткометражног филма „Прича једног града“ (Београд) из 1941. године, режисера Макса Калмића.

8. Поред куће на Косанчићевом венцу, филм је сниман на различитим локацијама у Београду, али и у Панчеву.

9. Човек који из бунара вади мртво прасе је Станојло Милинковић, глумац аматер из села Грабовац код Свилајнца. Појавио се као споредан глумац у четири филма Слободана Шијана, међу којима је и филм „Ко то тамо пева“. Први пут је запажен на аудицији за филм „Најлепша соба“ из 1978.

10. Поред мјузикла и бројних представа, „Маратонци“ су се нашли и у форми стрипа. Године 2013. домаћи мајстори стрипа Драган Лазаревић Лазаре и Божидар Милојковић Бам одлучили су да један од најбољих домаћих филмова стрипују у 128 табли.

Изворна група “Црнућанка” из Горњег Милановца у пратњи оркестра World music center у четвртак, 25. децембра 2025. године одржаће целовечерњи концерт у великој сали Културног центра “Мија Алексић”.

На репертоару ће бити одабране песме које изводи “Црнућанка”, али и традиционалне песме целе Србије. Почетак концерт је у 19 сати, а улаз је слободан.

ИГ “Црнућанка”

Према предању, изворна група “Црнућанка“, је настала почетком 19. века, а њен иницијатор је била кнегиња Љубица, жена Милоша Обреновића. Опстала је до данас, уз повремене прекиде, због ратова и разних недаћа које су пратиле српски народ. Свој рад је оживела 1966. године под руководством Алесандра Леса Ђорђевића из Горње Црнуће.

У протеклих шест деценија, група је учествовала на бројним манифестацијама, фестивалима и саборима народног стваралаштва широм некадашње Југославије, Европе и света.

Добитник је Европске златне плакете за уметност, додељене “Црнућанки” у Хамбургу 1976. године. Исте године мушка певачка група је наступала у Америци поводом 200. година постојања Сједнињених Америчких Држава. Међу вредним признањима је и Златна плакета “Таковски устанак” коју је Општина Горњи Милановац 2015. године доделила “Црнућанки” поводом 200 година од подизања Другог српског устанка у Такову.

Имајући у виду вишедеценијски рад и допринос у очувању музичке културне баштине Србије, почетком 2019. године, “Црнућанка”, под уметничким руководством Иване Тодоровић, етномузиколога се обнавља и подмлађује. Циљ постојања групе јесте жеља за очувањем традиционалног музичког ентитета (сопственог музичког језика), кроз аутентично извођење и неговање традиционалних песама рудничко-таковског краја, али и Србије.

Кoмaд Нoбeлoвцa Eрикa Eмaнуeлa Шмитa „Зaгoнeтнe вaриjaциje“ у коме улоге тумаче Гoрaн Шушљик (Aбeл Знoркo) и Јанко Цекић (Eрик Лaрсeн) у среду, 10. децембра 2025. године биће изведен на сцени Културног центра “Мија Алексић” у Горњем Милановцу.

Представа гoвoри o љубaви, мржњи, стрaсти, мизaнтрoпиjи. Кoгa вoлимo кaдa вoлимo? Дa ли je љубaв сaмo jeдaн срeћни нeспoрaзум? Сукoб двa чoвeкa – дoбитникa Нoбeлoвe нaгрaдe кojи живи нa зaбaчeнoм oстрву Нoрвeшкoг мoрa и нoвинaрa кojи интeрвjуишe писцa. Aли, из кoje скривeнe пoбудe? Њихoв рaзгoвoр сe брзo прeтвaрa у игру свирeпe и увиjeнe истинe и низoм oткрићa, aли и ишчeкивaњa.

Teкст: Eрик Eмaнуeл Шмит

Рeжиja: Jaнкo Цeкић, сцeнoгрaфиjу и кoстим потписује Mилицa Бajић Ђурoв.

Почетак представе је у 20 сати.

Преузимање бесплатних улазница на билетарници велике сале, радним данима од 13 до 20 сати.

Имена награђених биће саопштена на конференцији за медије почетком априла наредне године.

Жири 18. Међународног бијенала уметности минијатуре у саставу: Саша Јањић, председник (Србија), Миха Цолнер (Словенија) и Тони Васић (Македонија) минулог викенда (29. и 30. новембар) је обавио жирирање радова пристиглих на највећу светску ликовну манифестацију уметности малог формата.

У седам излагачких категорија: сликарство, графика, скулптура, цртеж, примењена уметност, фотографија и интермедија пред жиријем се нашло око 700 уметничких дела које потписује више од 436 аутора из 24 земље света.

Поред традиционално велике конкуренције у области сликарства (132 аутора), ове године, се одазвао и приличан број аутора у области интермедија (65), графике (58), скулптуре (52) и цртежа (50 рада). У категорији примењена уметност селекцију је прошло 36, а у категорији фотографија 43 аутора.

Награде су додељене у свим излагачким категоријама, а имена награђених уметника биће објављена на конференцији за медије која ће бити одржана почетком априла наредне године.

На изложби 18. Међународног бијенала уметности минијатуре излагаће аутори из: Србије, Белгије, Немачке, Словеније, Турске, Израела, Македоније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Мађарске, Румуније, Аустрије, Португалије, Италије, Шведске, Црне Горе, Јужне Африке, Француске, Бугарске, Мексика, Аустралије, Чешке, Пољске и Новог Зеланда.

Имена излагача биће објављена у среду, 3. децембра 2025. године.

НАПОМЕНА:

• Поједини радови, због своје мултидисциплинарности, премештени су у друге излагачке категорије које су по оцени Селекционе комисије садржински адекватније.