Културни центар “Мија Алексић” у понедељак, 23. фебруара 2026. године организује радионицу назива “Музика, боја и осећања”. Програм је намењен деци предшколског узраста и биће реализован у великој сали.

Реч је о интерактивној радионици, посебно осмишљеној да деци на едукативан и пријемчив начин дочара музику (уживо: виолина и клавир), кроз покрет, разговор и ликовну уметност.

Идеја је да се подстакне емоционална писменост, машта и слободно изражавање малишана узраста од 4 до 6 година.

У првом делу програма “Duo Bliss” (Бојана Ђоловић, виолина и Милица Предолац, клавир), ће деци, извођењем класичних дела, представити музику као језик осећања: љубави, туге, среће, беса и страха. Док ће у другом делу, уз подршку Валентине Нађ, дипломираног вајара, деца бојама изразити изабрано осећање које су доживела током музичког дела програма. А све уз разговор о повезаности ликовне и музичке уметности.

Циљ програма је развијање емоционалне писмености деце, препознавање и именовање осећања, повезивање различитих језика и медија, као и развијање емпатије и међусобног разумевања.

Радионица ће бити реализована у великој сали Културног центра, а почетак је у 9:30.

Удружење ликовних уметника Аранђеловца представиће у суботу, 21. фебруара 2026. године у Галерији Дома културе “Војислав Илић” на Руднику изложбу радова назива “Заједно”.

Поставку чине слике, скулптуре, фотографије, мозаици и друга уметничка остварења која потписују чланови Удружења.

Отварање изложбе је у 18 сати.

Због реконструкције мреже и најављене обуставе испоруке гаса корисницима са територије општине Горњи Милановац, у четвртак, 12. фебруара 2026. године неће бити пројекција филмова у великој сали Културног центра “Мија Алексић”.

Планиране пројекције филмова “Свадба” (18 сати) и “Оркански висови” (20 сати) најављене за 12. фебруар биће организоване у истим терминима 18. и 19. фебруара 2026. године, обавештавају из Културног центра.

Владимир Хаџи – Николић, уметник из Београда представиће у среду, 11. фебруара 2026. године у холу испред велике сале Културног центра изложбу слика назива “Сећања”.

У фокусу изложбе су пејзажи, углавном морски и медитерански мотиви — бродови, обале, вода и светлост, кроз које аутор истражује однос боје, покрета и емоције. Снажан колорит и енергичан, готово гестуалан потез дају сликама динамичност, емотивну напетост и наглашену атмосферу. Осим пејзажом Хаџи-Николић се бави и портретом и апстракцијом, стално проширујући поље свог уметничког истраживања.

Владимир Хаџи-Николић (1948.) завршио је Пољопривредни факултет у Земуну. Иако образован изван формалних уметничких институција, сликарством се континуирано и посвећено бави више деценија, развијајући лични и препознатљив ликовни израз. Његова дела данас се налазе у бројним приватним колекцијама.

Отварање изложбе је у 18 сати.

Николина Ђорђевић (2003, Горњи Милановац), студенткиња Факултета примењених уметности Универзитета уметности у Београду, Одсек за конзервацију и рестаурацију слика и уметничких дела на папиру, представиће у четвртак, 29. јануара 2026. године у Галерији хола испред велике сале Културног центра изложбу радова назива “Планина сећања”

У свом уметничком раду Николина Ђорђевић истражује пејзаж кроз слику, цртеж и инсталацију. Пејзажи које ствара нису само визуелни прикази природе, већ емотивни простори кроз које истражује и осећа.

Поред уметничке праксе, Николина је активно укључена у области заштите и савременог тумачења културног наслеђа. Учествовала је у конзерваторско-рестаураторским пројектима, као и у стручним и едукативним међународним и регионалним програмима.

Отварање изложбе је у 18 сати.

Одабрани радови из Збирке ликовне колоније “Мина Вукомановић Караџић” представљени су у Београду у Клуба љубитеља историјског плеса (Дом ученика средњих школа “Јелица Миловановић”) у оквиру Светосавског бала.

Међу изложеним радовима су дела: Бисеније Терешченко, Јелене Трајковић, Илије Драшовића, Јелене Јовичић и бројних других сликара који су у протеклих 30 и више година учествовали у раду Ликовне колоније.

Изложбу је представила Невена Чаворовић, уредник ликовног програма Културног центра “мија Алексић”.
Она је том приликом истакла да је Колонија“ на Савинцу покренута 1994. године, поводом стогодишњице смрти познате српске сликарке.

– Колонија носи име Мине Вукомановић Караџић, како би на адекватан начин наставили неговање успомена на једну од првих жена-сликара српског романтизма.

Основни циљ Колоније је стварање уметничких дела, даљи развој културе и уметности у средини која има богату историјску прошлост и значајну културно-уметничку традицију, затим афирмација имена и сликарског дела Мине Вукомановић Караџић којој је Колонија посвећена, рудничко-таковског краја, споменичког простора у Такову, неговање историјских и културних вредности краја у коме се Колонија одржава, и на крају, стварање фонда уметничких дела и сталне поставке Колоније, истакла је Невена Чаворовић.

Светосавски бал у Београду употпунио је наступ чланова „Клуба историјског плеса“, које предводи Миливоје Павловић. Клуб промовише историјске плесове до Другог светског рата, укључујући градске игре из 19. и 20. века у Србији, са фокусом на друштвени аспект, физичку активност и дружење.

Дарка Рајић, уметница из Јагодине представиће у петак, 16. јануара 2026. године у холу испред велике сале Културног центра изложбу назива “Полетност”.

Отварање изложбе је у 18 сати.

Полетност

Дарка Рајић завршила је средњу текстилну школу – смер дизајн одеће. Даље образовање наставила је у Београду, на студијама дизајна одеће и текстила. Иако професионално везана за моду, њен стваралачки израз од самог почетка нагиње ка текстилу и сликарству. Паралелно са сликањем бавила се израдом уникатног накита, док је музика дуго заузимала централно место у њеном уметничком идентитету.

У периоду када се животни фокус помера ка породици и деци, сликарство преузима прво место и постаје простор пуне посвећености и личног израза. Ова изложба представља њено прво јавно представљање у сликарском светлу.

Радови настају из интуитивног и симболичког приступа сликарству. Птице су приказане као симболи унутрашњег полета и будности, док се мандала, круг и око јављају као знаци равнотеже и сабраности. Орнамент и ритам форме граде медитативни простор слике.

Полетност је лично истраживање и тиха порука о вери у себе, истрајности и унутрашњем лету.

Културни центар “Мија Алексић” организује у понедељак, 12. јануара 2026. године у холу испред велике сале концерт Кароља Марочика назива “Флаута са наших простора”.

Гост концерта је др ум. Александар Ружичић.

Програм:

Војин Комадина (1933-1997): Дипле за флауту соло
Златан Вауда (1923-2010): Снови за флауту соло
Зоран Комадина (1966): Само опуштено за флауту соло

Мирјана Живковић (1935-2020): Две фолклорне интонације за две флауте
Енрико Јосиф (1924-2003): Псалмодија бр. 2 за флауту соло
Златан Вауда (1923-2010): Естампа за флауту соло
Љубица Марић (1909-2023): Песма за флауту соло

Владимир Р. Ђорђевић (1869-1938): Свађа комшиница за две флауте

Почетак концерта је у 19 сати, а улаз је слободан.

Карољ Марочик (1961) је дипломирао флауту у Београду на Факултету музичке уметности, у класи професора Миодрага Азањца. Од 1978-1988. као члан Уметничог ансамбла „Хор флаута“ је остварио преко сто концерата (БЕМУС, НИМУС, ОКТОХ, НОМУС, Међународне трибине композитора…), као и велики број трајних снимака за Радио телевизију Србије. Издата су и два компакт диска овог ансамбла са капиталним делима Ј. С. Баха. Истовремено наступа као солиста и камерни музичар. Од 2009. члан је и један од оснивача Трија флаута „Миодраг Азањац“ који носи назив по нашем најистакнутијем флаутисти и флаутском педагогу. Од 1983. бави се педагогијом и са ученицима осваја преко сто награда на домаћим и међународним такмичењима. Од 2004. предаје флауту на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, од 2015. је у звању редовног професора. Његови студенту су освојили преко седамдесет награда на домаћим и страним такмичењима у дисциплинама флаута и камерна музика. Многи од њих су наставили усавршавање у иностранству. Добитник је награда Савеза удружења музичких и балетских педагога Србије за истакнуте педагошке резултате 1996. и 2000. године. Редовно одржава семинаре, курсеве и предавања и узима учешће у раду жирија на многобројним такмичењима флауте и камерне музике.

Др ум. Александар Ружичић (1974) је завршио дипломске студије флауте на Факултету музичке уметности у Београду 2002. године у класи професора Миодрага Азањца и специјалистичке студије камерне музике у класи професора Горана Маринковића 2010. године. Докторирао је 2023. на Факултету музичке уметности у Београду, из области Камерна музика под менторством ред. проф. др ум. Горана Маринковића. Током школовања похађао је мајсторске курсеве код еминентних флаутиста – Јаноша Балинта (János Bálint), Тадеа Коеља (Tadeu Coelho), Ирене Графенауер, Никола Мацантија (Nicola Mazzanti), Андреа Оливе (Andrea Oliva), Андраша Адорјана (András Adorján), Дејана Гаврића. Већ током студија започео је свој професионални ангажман као члан оркестара – од 1995. до 1997. као други флаутиста Оркестра опере и балета Народног позоришта у Београду; од 1997. до 1998. као други флаутиста Симфонијског оркестра РТС-а; као соло флаутиста до 2001. и соло пиколо флаутиста до 2012. у истом оркестру. Упоредо са ангажманом у матичном оркестру, хонорарно је био ангажован у оркестрима у Београду – у Оркестру Театра Мадленијанум (соло пиколо флаутиста), Оркестру позоришта на Теразијама (соло флаутиста), Оркестру опере и балета Народног позоришта (соло пиколо флаутиста). Од 2012. ангажован је као соло флаутиста Оркестра Исидоре Жебељан. Упоредо са ангажовањем у оркестру, реализовао је велики број солистичких концерата и наступа у разноврсним камерним ансамблима у земљи и иностранству. Наступао је као солиста са Симфонијским оркестром РТС-а и одржао је реситале са пијанистима – Теом Димитријевић, Мајом Рајковић, Душаном Тороманом. Наступао је у камерним ансамблима – Трио флаута „Миодраг Азањац“ са Карољем и Сузаном Марочик, као и у многим разноврсним камерним саставима. Један је од оснивача Трија флаута „Миодраг Азањац“. Као члан Симфонијског оркестра РТС- а остварио је већи број трајних снимака за Радио телевизију Србије, као и три компакт издања као солиста и у камерним ансамблима са музиком Волфганга Амадеуса Моцарта, Енрика Јосифа и Лудмиле Фрајт.

Од 2012. запослен је на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу у звању уметничког сарадника, од 2017. у звању вишег уметничког сарадника на предметима: Прорада оркестарског материјала и читање са листа и Флаута – главни предмет. Од 2022. је ванредни професор на предмету Оркестарске деонице. Тренутно је шеф Катедре за дувачке инструменте Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу.

Нака Вам се остваре најлепши снови, испуни свака жеља.
Да Вам Нова година буде пуна авантура, доброг расположења и свакодневног уживања у ситницама.
Живели.

Ваш Културни центар

Под окриљем Културног центра у среду, 31. децембра 2025. године у великој сали биће уприличен Дечји Новогодишњи програм.
У програму ће наступити полазници: Музичке радионице „Classic“, Балетске школе Националне фондације за уметничку игру, одељење у Горњем Милановцу, полазници Драмске радионице Културног центра, коју води дипломирани глумац Иван Пантовић и Дечја фолклорна група “Фолклориштанце” под уметничким руководством Невене Јанковић и Марије Муњић.
Почетак програма је у 11 сати, а водитељ је Осман Ахмед, глумац и аниматор, познат као Маестро Загорелић и Осман Плава птица.