Професори и ученици средње уметничке школе из Чачка, минулог викенда (субота, 15. новембар 2025. године), у просторијама Културног центра „Мија Алексић“ у Горњем Милановцу одржали су ликовну радионицу – колонију за децу на тему „Милановачки топоними“. На колонију су били позвани ученици виших разреда основних школа који су показали интересовање за ликовну и примењену уметност. Учешће у раду узело је пертнаестак ученика из Горњег Милановца, Враћевшнице и са Рудника који су радове стварали акрилним бојама на импрегнираним дрвеним таблама.

Циљ колоније је био упознавање ученика са програмом рада Машинско-саобраћајне школе, уметничко одељење у Чачку.

За ликовне педагоге и учеснике колоније, Бојан Недељковић, професор филозофије је одржао предавање на тему „Повезаност филозофије и уметности“. Радови настали у оквиру колоније јавности ће бити представљени идуће године у оквиру велике изложбе Чачанске уметничке школе.

Музичко-сценско дело српског композитора Станислава Биничког “На уранку”, за које је оперски либрето написао Бранислав Нушић у четвртак, 20. новембра 2025. године у 12 сати биће изведено на Руднику у сали Дома културе “Војислав Илић”.

Трагичну љубавну причу двоје младих, Радета и Станке, коју омета сеоски ага Реџеп, представиће солисти: Славенка Вујановић (Станка), Војислав Спасић (Раде), Стефан Павловић (Реџеп-ага) и Анђелија Симић у улози мајка Анђе.

Опера је премијерно изведена 1903. године и представља прву оперу у историји српске уметничке музике.

Познате музичке нумере

– Кад би знала дилбер Стано, арија Реџепа;

– Тамо за том гором, арија Станке;

– Хор момака и девојака.

Ансамбл „Чувари традиције“ у среду, 19. новембра 2025. године у холу велике сале Културног центра одржаће концерт назива “Српска дворска музика”.

Ансамбл „Чувари традиције” настао је 2021. године, окупљен око једноставне, али снажне идеје – да музичари школовани на темељима класичне музике на посебан начин представе народну музику. У времену када преовлађује површни и комерцијални садржај, „Чувари традиције” желе да узму активно учешће у едукацији младих, представљајући познате народне и класичне нумере у занимљивим аранжманима. Њихов репертоар обухвата мелодије које сви препознајемо и волимо — српске народне песме и игре, од камерне елеганције до топлине народног мелоса. На концерту ће вам се „Чувари традиције” представити музиком коју ћете сви препознати — и у којој ћете се препознати. Будите слободни да запевате познате мелодије и, пре свега, уживајте.

Чланови ансамбла су врсни инструменталисти:

Миљана Поповић Матерни (виолина)
Војин Алексић (виолина)
Борис Брезовац (виола)
Катарина Станковић (виолончело)
Срђан Ђорђевић (контрабас)
Андријана Аћимовић (флаута)
Дарко Перчевић (кларинет)
Никола Ћирић (хорна)

Почетак концерта је у 19 сати, а улаз је слободан.

Културни центар “Мија Алексић” предствиће у среду, 12. новембра 2025. године у холу Дома културе изложбу слика “Космичке нити” коју потписује уметница Вики Виријевић.

Реч је о уметници која је дипломирала на Факултету примењених уметности у Београду, одсек сценографије и која има богату уметничку каријеру.
Члан УЛУПУДС-а од 1979. године.

Сценографија
Филм “Трен” – сарадња на обради и реализацији сценографије. Позориште “Сусрет – Стићеник хоће да постане тутор”, у режији Михаила Тошића – прва награда за сценографију.
Ауторка сценографија за више ТВ емисија и позоришних представа.

Колекције слика
Београд – хотел “Бристол” (откуп слика)
Њујорк / Хантингтон – откуп слика за ресторанску декорацију
Венецуела / Каракас – откуп слика за хотелску декорацију
Љубљана – хотел “Слон” (откуп слика)

Изложбе
Сједињене Америчке Државе Northport Gallery, 1980; Alistate Art Gallery, 1981; The National Fashion and Boutique, 1982; Viki Art Gallery, 1982; Studio 54, New York – изложба слајдова за модну ревију дизајнера Тома Форда, 1983; The Palace Gallery,
1983.

Србија и регион
Горњи Милановац, 1988; Макарска, 1988; Милочер, 1988; Београд – Лето у Београду, Арт центар, 2019; БГ Минијатура, Арт центар, Београд, 2019; Уметност у Србији, Галерија Народне банке Србије, 2019; Тајне Србије, Галерија 4SE Марина, Арт центар, Београд, 2019; Еротика, Арт центар, Београд, 2019.

Отварање изложбе је у 17 сати.

Представа за децу „Патролне шапе“ у продукцији дечјег позоришта “Кријанда” у петак, 7. новембар 2025. године биће изведена на великој сцени Културног центра у Горњем Милановцу.

Радња је смештена у савремено доба, у имагинарном Заливу пустоловина. У представи се појављују добро познати ликови: (Чејс – куца полицајац; његов пријатељ Маршал – куца ватрогасац; Рајдер – заповедник осматрачнице; Бранкица Брбљивица – симпатична девојчица која трага за искреном и вечном љубављу, као и комични радници рибарнице и посластичарнице, који грешком доспевају у центар збивања).
Пуна неочекиваних заплета, ова узбудљива и интерактивна представа на занимљив начин говори о љубави и пријатељству, сналажљивости, искрености, вечитој борби између добра и зла, тимском раду и узорном
понашању.
Представа је прожета сонговима, игром, плесом и прелепим костимима.

Представа је намењена деци узрастаод 3 до 12 година старости. Представа је имала више од 1000 извођења, а на интернационалном фестивалу дечијих представа ,,ХАЈДЕ СВИЈЕТЕ БУДИ ДИЈЕТЕ – Сарајево 2018” је освојила 2. место.

Почетак представе је у 18 сати, а цена улазнице је 400 динара.

Културни центар “Мија Алексић” у среду, 5. новембра у великој сали организује програм за децу под називом „Бајке детињства“.
Реч је о пројекцији руских филмова за најмлађе. Програм је намењен малишанима из вртића (10:00 сати) и ученицима основних школа (11:30 и 12:15).

Слободан улаз.

Љубомир Попадић, признати и награђивани сликар, родом из Тивта (Црна Гора), уметник, чије слике красе зидове бројних музеја, галерија и приватних колекција код нас и у иностранству, представиће у уторак, 4. новембра 2025. године у Модерној галерији Културног центра своје стваралаштво.
“Реч је о уметнику који држи до класичних принципа сликања и структуралног богатства облика, при чему су рационално и емотивно на његовом сликарском пољу пронашли срећан консензус. Било да слика старинска врата, мртве природе, сливени ритам кровова медитеранских градова, или да открива тајанствену унутрашњост старинских ормара и креденаца наших грађанских соба, Попадић мекоћом сенки постиже метафизичност призора као другачије уобличене реалности.”
Отварање изложбе је у 18 сати.

МЕДИТЕРАНСКИ ПРИЗОРИ ЉУБОМИРА ПОПАДИЋА
Већ у првом суочавању са сликама Љубомира Попадића препознајемо карактер живописних медитеранских призора и сликарев префињени, аристократски таленат. Притом, свака појединост на тим призорима је веома сложена. Овај уметник препознаје Медитеран у светлости свог сопственог уметничко искуства, дубоко осећајући ту егзотичну лепоту.
Љубомир Попадић држи до класичних принципа сликања и структуралног богатства облика, при чему су рационално и емотивно на његовом сликарском пољу пронашли срећан консензус. Било да слика старинска врата, мртве природе, сливени ритам кровова медитеранских градова, или да открива тајанствену унутрашњост старинских ормара и креденаца наших грађанских соба, Попадић мекоћом сенки постиже метафизичност призора као другачије уобличене реалности.
Слике Љуба Попадића изнова обнављају наше чуђење пред великом тајном предметног света, не запостављајући притом ликовност, лепоту сликарске материје, те упућеност на онтолошку основу насликаних призора. Код овог уметника свежа модрила, плава, окер и боја старог злата су заправо боје овековечења, темпоралности, трајања. Посматрајући Попадићеве слике ми осећамо мирисе Медитерана, лаванде, ружмарина. Уживамо у безмикробној светлости, камену и води која нам открива своја отајства. Љубомир Попадић призива поетску, а не фактографску Боку. Ону Боку као драгоцени ендем са свим својим ерогенитетом, у пуном опсегу своје топле, медитеранске сексуалности. Код Попадића медитерански призор је суштински огољен и ментално евоциран. Насупрот физиса камених фасада и кровова утонулих у нерањиву тишину, овде стоји метафизис медитеранске светлости и чисте, смарагне воде.
У овом сликарству тихих душевних узбуђења увек су присутне рафиниране размере. Оно што постоји у спољнем свету преображено је једним магијским сликарским захватом у посебност света слике. Притом, Попадићево сликарство не подлеже поетици фотореализма зато што је виртуелитет преображеног облика и спољњег реалитета преображен на један мистичан начин. Другим речима својства физиса овде се преводе у појесис. Овде се не ради о сликарском илузионизму као коначном циљу, већ о стварању једног преобразитељског призора као спиритуално-одуховљеног стања.
Попадићеве слике на најлепши начин откривају размере његове сликарске особности. Овај уметник понире у материјалне структуре предмета који га заокупљају, намећући нам своје оптичке утиске о њима. Њега занима онај реални, неумитни изглед ствари, чудесна мирноћа и лирика обичних предмета које он успева да прокреира у комплексну архитектуру, демонстрирајући мајсторство у материјализацији дрвета, стакла, метала.
Евокација еротизма важан је део Попадићевог сликарског бављења. Одзив овог уметника на наго женско тело није исход његовог тренутног надахнућа, већ је медитерански непосредан и чулан, при чему су та непосредност и чулност усклађени са опсесивношћу према форми. Истанчани, чулни женски актови сликани су са дубоком усредсређеношћу. Наго женско тело опсервирано је са осећајем за његову топлу љупкост. Жена је на Попадићевом сликарском пољу егзотична богиња идеализована у античком маниру.
Насупрот саморазорном свету данашње дигиталне апокалипсе Љубомир Попадић нам је предочио властиту радост откривалачког виђења медитеранских призора, нагих женских тела и један биографски однос према скривеним кутовима града који су у исти мах и део уметникове суштости, али и суштости сваког посматрача танане душе и осетљивог духовног састава.
Драган Јовановић Данилов

У Музеју Херцеговине у Требињу у среду, 29. октобра je отворена изложба „Збирка Међународног бијенала уметности минијатуре – избор радова из збирке бијенала (1989–2019)”.

Представљајући изложбу, Драган Арсић, директор Културног центра „Мија Алексић“ је истакао да је изложба реализована у оквиру манифестације „Дани Србије у Српској“, с циљем представљања савременог српског стваралаштва.

– Са задовољством представљамо ову репрезентативну изложбу у Требињу, која приказује развој минијатурне уметности у првих десет година Бијенала. Збирка садржи радове уметника из целог света, међу којима су и добитници главних награда, рекао је Арсић.

О изложби је говорила и Невена Чворовић, уредник ликовног програма Културног центра. Она је истакла да Збирка броји више од 1.500 уметничких остварења, од којих је у Требињу представљено око стотину и то искључиво радова насталих у периоду од 1989. до 2000. године.- Изложба је уједно и најавa 18. Бијенала, које ће бити одржано у априлу у Горњем Милановцу. Конкурс за учешће отворен је до 15. новембра“, додала је Невена Чаворовић.

Изложбу је отворила Тамара Рајковић, виши кустос Музеја Херцеговине, која је подсетила на успешну сарадњу требињског музеја са установама из Горњег Милановца и позвала публику да погледају ову јединствену поставку минијатурне умјетности.
Изложба ће бити отворена до 28. новембра.

Инфо/Фото Музеј Херцеговине Требиње

Културни центар “Мија Алексић”, уз подршку Министарства културе Републике Србије представиће у среду, 29. октобра 2025. године у Галерији Музеја Херцеговине у Требињу репрезентативну изложбу минијатура. Реч је о радовима из Збирке Међународног бијенала уметности минијатуре, збирке која тренутно броји више од 1500 уметничких остварења. Поставка у Требињу имаће више од 100 одабраних минијатура које потписују аутори са готово свих меридијана света.
За ову својеврсну промоцију Бијенала, као јединствене манифестације у свету, али и промоцију Горњег Милановца и читавог рудничко – таковског краја, одабрани су радови, домаћих и страних уметника, који представљају вредан део Збирке.
Највреднији део поставке свакако ће бити одабрани радови награђених аутора са предходних Бијенала, почев од главне гран-при награде, преко првих награда у свим областима ликовног, примењеног и уопште визуелног стваралаштва, до специјалних награда по одлуци жирија.
Одабрана уметничка дела биће најбољи репрезент Бијенала, познате, признате и престижне светске манифестације која ће априла 2026. године по 18. пут бити реализована у Горњем Милановцу.
Отварање изложбе је у 18:30 сати, а експонати ће у Музеју Херцеговине бити изложени до 28. новембра.

Културни центар “Мија Алексић” представиће у петак, 17. октобра 2025. године у холу испред велике сале књигу “Мој лов на тартуфе у Србији”, аутора Лаза Јовичића гљивара.

Књига је плод ауторовог вишедеценијског рада на терену у тражењу надземних и подземних печурака. Намењена је почетницима, искусним тартуфарима и осталим гљиварима. Посебан осврт Јовичић је дао на јестиве гљиве које расту на планини Сувобор. Књига садржи детаљне описе терена, као и описе припрема јела од гљива (са нутритивним вредностима и лековитим својствима) намењених аматерским и професионалним куварима.

Почетак промоције је у 18 сати.

Informacije: lazojovicic559@gmail.com

Тартуфи – богатство које нам измиче

Наша земља има веома добре услове за узгајање најскупљих гљива, али тај посао је реткост у Србији. Килограм од 2.000 до чак 8.000 евра. Код нас их има на 250 локација.

ЗОВУ их „храном богова“ и „јелом аристократа“, јер тартуфе и некада и сада могу да приуште само богаташи. Плод који расте искључиво под земљом, а тражен је због више од 400 мирисних нота које појачавају арому сваком специјалитету, сада се откупљује за 2.000 до чак 8.000 евра по килограму. Узгајање ове гљиве један је од најуноснијих послова, свуда у свету, па и у Србији. Иако се веровало да ове печурке не успевају у нашој земљи, у протекле две деценије пронађене су десетине врста на 250 локација. Тартуфи живе у симбиози са одређеним врстама дрвета, најчешће је то храст, топола, цер, липа. Од дрвета црпи угљене хидрате.

Уредбом о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне код нас су обухваћене и стављене под контролу сакупљања три врсте тартуфа – Tuber magnatum Pico – бели тартуф, Tuber aestivum Vitad – црни летњи тартуф и Tuber macrosporum Vittad.