Polaznici Dramske radionice Kulturnog centra u utorak, 13. aprila 2021. godine u velikoj sali Kulturnog centra imaće javni čas u okviru koga će izvesti predstavu „Robin Hud“, Branka Milićevića.
Predstavu je na scenu postavila Slađana Popov, koja potpisuje adaptaciju teksta, muziku i režiju, dok je kostime, maske i scenografiju osmislila Valentina Nađ.
Početak javnog časa je u 19 sati.
Program će se organizovati u skladu sa epidemiološkim merama koje donosi Vlada Republike Srbije.
Komedija “Brat” Aleksandra Ristanovića, a u interpretaciji glumaca NASTeatra: Tatjane Dimitrijević, Ivana Perkovića i Aleksandra Ristanovića, ponovo će biti izvedena u ponedeljak, 12. aprila 2021. godine u 19.30 sati u velikoj sali Kulturnog centra.
Predstava na jedan šaljivi način ukazuje na probleme koje danas imaju mlađe generacije:
O predstavi:
Goran i Jelena su mladi par, pred venčanjem. Jelena odlazi na kratak put, a Goran sa drugarima proslavlja momačko veče. Pred Jelenin povratak, u stan upada Šile, uterivač dugova. On traži od Gorana da isplati dug koji je prethodno veče napravio na kockanju. Jelena se vraća i zatiče Šileta u stanu. Goran , plašeći se da kaže istinu, predstavlja ga kao svoga BRATA sa kojim je odavno izgubio kontakt. Šile na to pristaje iz skrivenih motiva koje Goran ne može ni da zamisli.
Ovde nastaje potpuna komedija zabune i situacije u koju likovi iz scene u scenu sve dalje upadaju.
Ulaz je besplatan, a broj mesta je ograničen zbog epidemiološke situacije.
Kulturni centar Gornji Milanovac u saradnji sa Savezom amatera Srbije danas (subota, 3. april 2021. godine) je organizovao Opštinsko takmičenje recitatora “Pesniče naroda mog”.
U dve starosne kategorije ON LINE, predstavili su se pobednici nedavno održanih školskih nadmetanja recitatora. U kategoriji mlađih osnovaca plasman na Okružnu smotru izborili su: Višnja Cvetković, (OŠ “Desanka Maksimović“, G. Milanovac), Ružica Petrović (OŠ “Momčilo Nastasijević“,G. Milanovac) i Teodora Vidojević (OŠ “Momčilo Nastasijević“, G. Milanovac).
Pohvale su dobili: Ana Zarić (OŠ “Sveti Sava”, G. Milanovac) i Maša Marinković (OŠ “Desanka Maksimović“, G. Milanovac).
Odlukom žirija: Aleksandre Bojović, master prof. srpskog jezika i književnosti (predsednik), Dragane Perišić, diplomiranog filologa opšte književnosti i teorije književnosti i Predraga Lošića, glumca Milanovačkog pozorišta i predstavnika Kulturnog centra, opštinu Gornji Milanovac na Okružnoj smotri recitatora predstavljaće i stariji osnovci Isidora Lazić i Lara Milena Martin, obe iz OŠ “Kralj Aleksandar I“, G. Milanovac.
Pohvale za nastup su pripale: Nataliji Damljanović (OŠ “Sveti Sava”, G. Milanovac) i Jani Radovanović (OŠ “Desanka Maksimović“, G. Milanovac).
U kategoriji srednjoškolaca nije bilo prijavljenih takmičara.
Okružna smotra recitatora “Pesniče naroda mog” biće organizovana krajem aprila u Gornjem Milanovcu i po preporukama organizatora takođe će biti ON LINE.
BEOGRADSKI FESTIVAL IGRE
MALPASO – Kompanija igre | Havana
Zahvaljujući Beogradskom festivalu igre i Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, poklonici savremene igre, posle Beograda i Novog Sada moći će i u Gornjem Milanovcu da pogledaju živi nastup i magiju teatra trupe “Malpaso” iz Havane. Reč je o jednoj od najtraženijih kubanskih trupa savremene igre.
Koncert će biti organizovan u sredu, 7. aprila 2021. godine u 19 sati u velikoj sali Kulturnog centra.
– „U Gornjem Milanovcu MALPASO će predstaviti igre: NEUKROTIVI VALCER (Koreografija: Aszure Barton / Muzika: Alexandre Balanescu, Michael Nyman, Nils Frahm), 24 SATA I PAS (Koreografija: Osnel Delgado, in collaboration with the dancers / Muzika: Arturo O’Farrill, recorded by the Afro Latin Jazz Ensemble) i TABULA RASA (Koreografija, dizajn svetla: Ohad Naharin / Muzika: Arvo Part). Za gornjomilanovačku publiku biće to pravi praznik za oči, jer u širem okruženju, nema mnogo ovakvih baletskih nastupa koji promovišu umetničku igru. Naročito danas kada je epidemijološka situacija izazvana korona virusom još uvek složena“ – ističe Dragan Arsić, direktor Kulturnog centra.
Besplatne ulaznice se preuzimaju na blagajni Kulturnog centra
(Zbog epidemijske situacije, broj ulaznica je ograničen)
NEUKROTIVI VALCER
Koreografija: Aszure Barton
Muzika: Alexandre Balanescu, Michael Nyman, Nils Frahm
Dizajn kostima: Fritz Masten
Dizajn svetla: Nicole Pearce
Asistent koreografa: Jonathan Emanuell Alsberry
Trajanje: 26’
Na početku saradnje sa kubanskom trupom, Bartonova je želela da kreira “nešto super vedro i slavljeničko, sa šarenim kostimima”. Neposredno pre kreativne rezidencije, njen otac se razboleo. “Bila sam suočena sa mogućnošću gubitka“, objasnila je, „ali kao profesionalac, stigla sam se u Havanu, osetila toplinu i zatekla okrepljujuću kreativnu atmosferu, ali i ljude koje sam zavolela. Bili smo kao porodica, deleći osećaj ravnopravnosti i ogromnog međusobnog poštovanja. Posao je tekao neprimetno.” Razvijajući koreografiju, Bartonova se pomirila sa činjenicom da su okolnosti komadu donele “izvesnu težinu”, pa je i originalni dizajn kostima zamenila jednostavna crna odeća…
Azur Barton je rođena u Kanadi, gde se školovala u Nacionalnoj baletskoj školi. Koreografijom se bavi preko 25 godina, sarađujući sa slavnim umetnicima i kompanijama, poput Mihaila Barišnjikova, Teatra milanske Skale, Kompanije Elvina Ejlija, Engleskog nacionalnog baleta, Američkog baletskog teatra, Holandskog teatra igre, Nacionalnog baleta Kanade, Kompanije Marte Grem, Državnog baleta u Berlinu, Sidnejske kompanije igre, Hjuston baleta i Hubbard Street Dance kompanije iz Čikaga, između ostalih. Njeni radovi su izvođeni na bezbroj svetskih pozornica, uključujući parisku Palatu Garnije, peterburški Marijinski teatar, Kenedi centar u Vašingtonu, Veliki teatar Ališija Alonso u Havani i Linkoln centar u Njujorku. Osnivač je interdisciplinarnog umetničkog projekta Azur Barton i umetnici. Radila je koreografije za brodvejske produkcije, uključujući “Operu za tri groša” u režiji Skata Elijota, sa Sindi Loper u glavnoj ulozi, zatim filmove i instalacije, kao i planetarne projekte društvene odgovornosti i dobročinstva. Njene koreografije su i deo brojnih televizijskih emisija, uključujući seriju sa Elis Voters i Mihailom Barišnjikovim na Sundance kanalu. Dobitnica je brojnih nagrada i počasti, dok je kao pedagog redovna gošća univerziteta i umetničkih institucija širom sveta.
24 SATA I PAS
Koreografija: Osnel Delgado, in collaboration with the dancers
Muzika: Arturo O’Farrill, recorded by the Afro Latin Jazz Ensemble
Dizajn kostima: Eric Grass
Dizajn svetla: Crawford
Trajanje: 35’
Kreirajući u okvirima laganog, uličnog stila igre, sa udarcem koji prirodno vodi u kolut, čini se da Delgadova koreografija neizbežno sledi tok domina. Pokret je opušten i svojstven telu, deluje kao improvizacija. Igrači su prenosioci izražaja koji osluškuje prirodan ritam tela, dah, puls i otkucaje srca. Tehnika je, naravno, prisutna, ali čini se da su pravila i propisi potisnuti, kako bi dozvolili čisto kretanje i izraz.
Osnel Delgado je bio igrač trupe Danza Contemporanea de Cuba od 2003 do 2011. godine, a Kompaniju Malpaso je osnovao 2013. godine, gde ostaje na mestu koreografa i umetničkog direktora. Sarađivao je sa važnim koreografima poput Maca Eka, Rafaela Bonačele, Keneta Kvarnstorma, Icika Galilija, Samira Akike, Pedra Ruiza i Žorža Sespedesa. Delgado je kreirao radove za trupu Danza Contemporanea de Cuba, Rakatan i kubanski Ebony Dance. Diplomirao je 2003. godine u Nacionalnoj školi igre u Havani, gde danas radi kao pedagog. Dobitnik je najvažnijih kubanskih priznanja.
TABULA RASA
Koreografija, dizajn svetla: Ohad Naharin
Muzika: Arvo Part
Dizajn kostima: Eri Nakamura
Asistenti koreografa: Matan David, Bret Easterling
Trajanje: 30’
Premijera: Pittsburgh Ballet Theatre, 1986./Malpaso Dance Company, 2018. in Havana.
“Tabula Rasa” je originalno kreirana za Baletski teatar Pitsburga, 1986. godine. Izraz na latinskom označava “neispisanu tablu” i odnosi se na stanje čoveka pri rođenju, pre nego što ga obeleže okolnosti i životna iskustva. U određenom smislu, Naharin je takođe “izbrisao tablu” kada je odlučio da ponovo rekonstruiše ovo delo za kubanski Malpaso, više od tri decenije nakon prve premijere. Govoreći za njujorški Džojs teatar, koreograf navodi da mu je vreme koje je prošlo podarilo “drugačiji komplet alata” u samoj interpretaciji dela, ali i novo razumevanje i iskustva kroz saradnju sa igračima. Muzika koju potpisuje Arvo Part, u prvom delu partiture nudi melodiju violine koja se melanholično gradi i bledi, zračeći opštim osećajem gubitka. Drugi deo je meditativan, sa igračima koji se kreću u formi transa, kroz teksturiranu melodičnu izmaglicu. Govoreći o koreografskom procesu dela, Naharin kaže da se „igrači moraju uveriti da je manje – bolje, i da moraju sami sebi da stvore meditativno iskustvo koje nema nikakve veze sa osećajem stajanja ispred publike”.
Ohad Naharin je stalni koreograf Kompanije Batševa i tvorac Gaga pokreta. Rođen je 1952. godine u Mizri, Izrael. Majka mu je koreograf, pedagog igre i instruktorka Feldenkraisove metode, a otac je bio glumac i psiholog. Uprkost nedostatku formalnog obrazovanja, Naharin se pridružio Kompaniji Batšheva 1974. godine. Tokom prve sezone, gostujući koreograf Marta Grem ga je pozvala da se pridruži njenoj trupi u Njujorku. Između 1975. i 1976. godine, pohađao je Školu američkog baleta, bio student Džulijard univerziteta i pratio časove Megi Blek i Dejvida Hauvarda. Zatim se tokom jedne sezone pridružio Bežarovom baletu XX veka u Briselu, da bi se vratio u Njujork 1979. godine i napravio svoj koreografski prvenac u studiju Kazuko Hirabajiši. Od 1980-1990. godine, postavljao je radove u Njujorku i inostranstvu, uključujući komade za Kompaniju Batševa, Kompaniju Kibuc i Holandski teatar igre. Istovremeno, radio je sa svojom prvom suprugom Mari Kadživarom i grupom igrača u Njujorku. Naharin i Kadživara su sarađivali sve do njene smrti 2001. godine. Godine 1990., postavljen je za umetničkog direktora Kompanije Batševa, i iste godine osnovao podmladak glavne trupe – Batševa ansambl. Od tada je kreirao preko 35 radova za obe kompanije. Nakon skoro tri decenije, 2018. godine napušta mesto umetničkog direktora Batševe, nastavljajući saradnju kao stalni koreograf. Pored svog scenskog delovanja, razvio je inovativni jezik pokreta Gaga zasnovan na istraživanju povećanja senzacije i mašte, kroz koji se stiče svest o formi, pronalaze novi obrasci kretanja i prevazilaze zacrtane granice. Gaga je svakodnevni trening za njegove igrače i globalno rasprostranjena tehnika među profesionalcima i amaterima u igri. Naharin se tokom detinjstva bavio muzikom, pa je kasnije svoj koreografski rad prožimao jedinstvenim muzičkim darom. Sarađivao je sa izraelskom rok grupom The Tractor’s Revenge (“Kir”, 1990), kompozitoirima Avijem Balelijem (“Anafaza”, 1993), Ivrijem Liderom (“Z / na”, 1995) i Grišom Lihtenbergerom (“Poslednje delo”, 2015). Pod pseudonimom Maksim Varat komponovao je muziku za “MAKS” (2007), montirao i miksovao numere za filmove filmove “Mamootot” (2003), “Hora” (2009), “Sadeh21” (2011), “Rupa” (2013), “Poslednje delo” (2015), “Venecuela” (2017)… Naharinov rad je prikazan u nekoliko filmova. U dokumentarcu “Izvan fokusa” (2007), režiser Tomer Hejman snimio je proces restauracije komada ”Dekadens” za trupu Cedar Lake. Godine 2015, braća Hejman prikazuju film “Gospodin Gaga” o Naharinu. Građanin Izraela i SAD, Naharin danas živi u Izraelu sa igračicom i kostimografkinjom Eri Nakamurom i njihovom kćerkom Nogom.
Ubrzo nakon osnivanja 2012. godine, Malpaso je postala jedna od najtraženijih kubanskih trupa savremene igre, rastućeg međunarodnog ugleda. Naglašavajući kolektivni kreativni proces, kompanija je posvećena radu sa priznatim svetskim autorima, ali neguje i nove kubanske koreografske glasove. Uz podršku departmana za produkciju njujorškog Džojs teatra, Malpaso na svom repertoaru ima originalna dela brojnih uglednih koreografa iz SAD, uključujući Ronalda K. Brauna, Treja MekIntajra, Azur Barton, Sonje Tajeh koja je dobitnica Emi nagrade, i Robin Minek Vilijams. Kao deo posvećenosti kubanskim koreografima, Malpaso izvodi i dela svojih igrača, Beatriz Garsije i Abela Roha, koji su bili nominovani za prestižnu nagradu Benois de la Danse. Takođe, često gostuju sa komadima svog umetničkog direktora Osnela Delgada, uz živu pratnju Afro Latin Jazz ansambla i kubansko-američkog kompozitora i pijaniste Artura O´Farila, koji je laureat nagrade Gremi. Trupa je nedavno svom repertoaru dodala radove legendarnog Mersa Kaningama, slavnog švedskog koreografa Matsa Eka i svetski poznatog izraelskog autora Ohada Naharina. Naharin je 2018. godine putovao na Kubu, kako bi radio sa igračima trupe, rekonstruišući za njih svoje poznato delo “Tabula Raza”.
Kulturni centar Gornji Milanovac i Umetnička radionica za izradu i opravku gudačkih instrumenata i muzički centar za edukaciju “Tarisio” prof. Miodraga V. Bogića u petak, 2. aprila 2021. godine u Modernoj galeriji organizuju koncert pod nazivom “Velikani klasične muzike za violinu i klavir”.
Na repertoaru vrsnih umetnika Miodraga V. Bogića – violina i Biserke Marović – klavir biće odabrana dela: Leklera, Betovena, Vieniavskog, Bramsa I Rahmanjinova.
Početak koncerta je u 19 sati, a ulaz je slobodan.
Doktor Monika Miler, profesor Univerziteta za obrazovanje u Ludvigsburgu, i gostujući profesor Univerziteta umetnosti u Beogradu predstaviće u četvrtak, 1. aprila 2021. godine u Modernoj galeriji Kulturnog centra Gornji Milanovac izložbu naziva „Transfer“.
U pitanju je knjižni projekat u dve knjige Stillman & Birn. Objašnjavajući tehniku koju je koristila autorka ukazuje da joj foto-transfer omogućava prenošenje slika i njihovog značenja u nove oblike. Kroz proces štampanja i kontakta prevazilazi medijske, prostorne i vremenske dimenzije. Transfer takođe predstavlja i njeno stalno prelaženje iz jedne kulture u drugu, iz jednog jezika u drugi, između Vojvodine i Nemačke.
Boja se prenosi sa izvora informacije na novi nosač slike, za razliku od tehnike kolažiranja, u kojoj se slika i pozadina izrezuju i ponovo lepe. Budući da se na novu površinu prenose samo boje, one se mogu u slojevima nanositi jedna na drugu, a da se volumen uopšte ne poveća- navodi Monika Miler. Ovaj proces nudi prostor za razigrano, eksperimentalno ispitivanje tehnika prenosa slike.
Dve knjige „Žena muža mazi” i „Die echte Lieb ist wie der Wein…” („Prava ljubav je kao vino…”), nastale su tehnikom prenošenja slike putem akrilne boje. Ručno izvezene takozvane „kuvarice“ predstavljaju centralni motiv dela: tekstilne ručne radove pronalazila je na pijacama u Srbiji i Nemačkoj, ili su joj prijatelji i rođaci ciljano tražili i donosili na poklon.
Fragmente tekstilnog ručnog rada prenela je u digitalnom obliku u dve knjige: srpsku i nemačku. U drugom koraku je vezla na stranice knjige reči: linija, konac, igla i transfer. I ovaj konac za vez ima svoju sopstvenu istoriju transfera: u sedamdesetim i osamdesetim godinama prošlog veka, Vilerovi konci su uvoženi iz Nemačke u Srbiju, da bi ih tada njena majka koristila za izradu goblena, a ona je sada donela nazad u Nemačku njene nepotrošene konce i njima vezla svoj knjižni projekat.
Monika Miler (Rozenhajm, Nemačka, 1970) osnovnu školu završila je u Zrenjaninu, a srednju školu za dizajn „Bogdan Šuput“ u Novom Sadu. Master studije iz umetničkog obrazovanja stekla je na Univerzitetu u Augsburgu gde je i doktorirala. Profesor je umetničkog obrazovanja na Univerzitetu za obrazovanje u Ludvigsburgu, a od 2018. gostujući profesor na Univerzitetu umetnosti u Beogradu.
Otvaranje izložbe je u 13 sati, a postavka će biti izložena do 15. aprila.
Kulturni centar Gornji Milanovac u saradnji sa Science Market Uppsala i Festivalom nauke, za polaznike svojih likovnih ateljea organizuje ove sedmice, (31. mart i 1. april 2021. godine) digitalnu ZOOM radionicu “Čokoladna nauka”.
U ovoj radionici mališani će naučiti da sami napravite najukusniji i najomiljeniji slatkiš na svetu. Eksperimentisaće u “kuhinji”, a istovremeno učiti o hemiji, tehnologiji, antropologiji, biogeografiji i tradiciji. Radionica je idealan spoj prirodnih i društvenih nauka upakovanih u ukusni produkt.
Radionicu vodi dr Zorana Kurbalija Novičić, osnivač i direktor Science Market Uppsala.
Science Market Uppsala je tim sastavljen od naučnika, nastavnika i kreativnih ljudi koji dele strast naučne komunikacije. Tim veruje da je ključni faktor razvoja društva obrazovanje, i to obrazovanje koje ide ruku pod ruku sa naučnim napretkom. Oni ‘sudaraju’ znanja iz nauke sa pedagoškim alatima i razvijaju prijemčive metodolgije kojima prilaze deci. Radionice su zabavne i ostavljaju trag u memoriji polaznika.
Festival nauke je najveći regionalni festival koji traje punih 14 godina i okuplja na desetine hiljada radoznalaca koji su spremni da nauku vide na jedan potpuno drugačiji, interaktivan način. Podržava sve inovativne pristupe i projekte obrazovanja i naučne komunikacije.
Opštinsko takmičenje recitatora „Pesniče naroda mog“ u organizaciji Kulturnog centra Gornji Milanovac i Saveza amatera Srbije biće organizovano u subotu, 3. aprila 2021. godine od 10 sati.
– U cilju očuvanja tradicije Smotre recitatora, duge više od pola veka, naročito u cilju podrške deci i mladima koji gaje ljubav prema poeziji i recitovanju, želimo da na svaki, pre svega bezbedan način, omogućimo deci da svoj talenat pokažu na ovom takmičenju.
S obzirom na veoma lošu epidemiološku situaciju u celom svetu, pa i u našoj zemlji, izazvanu korona virusom, koja je potpuno promenila način rada i života u svim segmentima, prinuđeni smo da organizaciju ovogodišnje Smotre recitatorima prilagodimo novim okolnostima, obaveštavaju organizatori 52. Smotre recitatora Srbije, Savez amatera Srbije i Centar za kulturu Valjevo.
Odluka organizatora je da se ove godine 52. Smotra recitatora Srbije ,,Pesniče naroda mog“ održi, u ONLAJN formatu na svim nivoima takmičenja.
To znači da takmičari neće nastupati ,,uživo“, već će organizatorima biti dostavljani snimci njihovog nastupa. Žiri na svim nivoima takmičenja zasedaće ,,uživo“, a snimci će im biti emitovani u kontinuitetu za svaku kategoriju posebno, kao što je to slučaj i u normalnim okolnostima.
Kako bismo takmičarima i njihovim mentorima (pedagozima) omogućili jednake uslove takmičenja, šaljemo vam detaljne instrukcije organizacije svih nivoa ovog takmičenja.
Instrukcije:
52. Smotra recitatora obaveštenje
Kulturni centar Gornji Milanovac prošle sedmice objavio je zbirku pesama “Kov istine ispod Lisine”, autora Nenada Stojića.
Nenad Stojić je rođen 1972. godine u Kotoru. Osnovnu školu završio je u selu Boljkovci: Obrazovaje je zatim sticao u Gornjem Milanovcu, a zatim je otišao na vojna školovanja.
Posmatra ljude i okolinu, piše za svoju dušu, slika i radi duborez. Poeziju stvara već petnaest godina. Do sada je održao tri književne večeri: „Metafore ispod Lisine“, „Kov istine ispod Lisine“ i „Alegorije života“.
Član je Književnog društva „Zapis“, Udruženja radnika umetnika Srbije i Crne Gore i Udruženja srpsko-ruskog prijateljstva.
Ovo mu je prva zbirka pesama.
“Svoju skrivenu pesničku dušu Nenad Stojić je slučajno „otvorio“ pesnikinji Mileni Proković pre desetak godina. Ona ga, na prečac, uputi u tajne poezije i nagovori da se njom bavi. Odmah je shvatio magičnu moć metaforičnog izražavanja kao i ulogu ostalih pesničkih slika i formi.
Kod njega je svaki stih metaforično iskazan. Pesme su mu „tvrdi“ odraz stvarnosti njegove duše.” (Radoš Marković)
Zbirka je štampana na 80 strana. Urednik izdanja je Branka Vučićević Vučković, korekturu i lekturu potpisuje Radoš Marković, a recenziju knjige napisala je Milesa Ilić. Motiv na koricama je Crkva „Svetog Nikole“ u Boljkovcima.
TAJNOVITOST REČI
Poezija je esencija književnog pisma i samo najhrabriji prihvataju sa njom da se bave. Tako se naš pesnik Nenad Stojić prihvatio teškog graditeljstva u ovo vreme kada lirika poprima svu gorčinu i neizvesnost sadašnjosti. Dosta uspešno jer se pisanju predaje u poznom delu življenja ali, možda, i u pravo vreme da oseti puls događaja ili prenese priču svog života bez ulepšavanja, noseći sobom neku tajnovitost i gorčinu zbog nametnog življenja ili neprihvatljivog života koji nalazi bez unapred planiranog.
Nesvesno oponaša metriku prošlog vremena a metafora caruje njegovim stihovima. Ovu poeziju treba pažljivo iščitavati jer traži posebnog čitaoca. Zato su mu kratke forme pesama čitljivije (Spas molitve, Pocrneli cvet, Neka nova Srbija) i ja bih rekla uspešnije od dugih htenja (dužih pesama kao što je pesma Zaboravljeni um kod njega prepoznatljiva) koja se prebrzo pretvaraju u gorčinu i neizvesnost).
Retko rimu ugrađuje u pesme. Pesniku tek ponegde bljesne unutrašnji ritam kod ljubavnih stihova: Dve jabuke, Prošće života. Svoje rodoljublje ne krije.“Ležemo u grobove raskola“ kaže on. Ili jedna vrlo uspešna poruka u pesmi Prelo magle:
Zašto majko bdiješ
na vratima sunčevih prela
kada će nečovečanstvo spržiti sunce?
Znaj, Srbija neće biti kuća bez pepela.
U ovom izboru stihova, posebno mesto imaju Stojićeve posvećenice Dobrici Eriću u pesmi Žal za pesnikom („Spade šajkača sa krajputaša!“) koji je očevidno jedan od njegovih uzora i prijateljima, Mileni Proković u pesmi Usne poje ispod zemlje („Ruža spokoja u sutonu rascvetala gine“), Miloradu Daničiću Gliru u pesmi Slava doveka („Stranicu časti listaju sveci“) i Milutinu Jovanoviću u pesmi Nevesela sudbina („Presuši znoj na telu i izvor ispod kamena“).
Pesnik Nenad Stojić već ovom svojom prvom knjigom Kov istine ispod Lisine iskazuje rođenjem nasleđen pesnički dar koji treba voditi i usmeriti pravim putem. Sa velikim jezičkim bogastvom imamo još jednog dobrog pesnika Šumadije.
Milesa Ilić
Koncert, zakazan za 23. mart 2021. godine, odlaže se zbog epidemiološke situacije.
Novi termin će biti objavljen kada se steknu uslovi.
