“Biblioteka bez prašine nije biblioteka. Ni mrvice od hleba ne treba sklanjati sa stola, svetlo ne mora da se gasi… Nabraja supruga sve ono što je njen muž tokom decenije i po zajedničkog života usvojio kao pravilo. On se toga ne seća. Amnezija ga je odvela u neki drugi svet u kome više ne zna ko je njegova saputnica. Za njega je nepoznata i fotelja u kojoj je rado sedeo, baš kao i ambijent vlastite dnevne sobe.”
Predstava „Mali bračni zločini”, prema tekstu francuskog pisca Erika Emanuela Šmita, u režiji Filipa Grinvalda, u ponedeljak, 17. maja 2021. godine od 19 sati biće izvedena u velikoj sali Kulturnog centra Gornji Milanovac.
U fokusu ove priče su moderni supružnici Žil i Liz. Saznavši da joj suprug ima amneziju, žena pokušava da to iskoristi i ubedi bračnog druga u nešto što se nije desilo. Njih dvoje već odavno bauljaju u dosadnoj svakodnevici. Strasti su se ugasile, a gunđanja procvetala. Uprkos čamotinji koja je nagrizla brak oni očajnički traže ljubav.
Ako volite Šmitove komade “Zagonetne varijacije” i “Posetilac”, verujemo da će vas i ova predstava oboriti s nogu. Pogotovo zbog činjenice da su njeni glavni protagonisti Nela Mihailović i Boris Pingović.
Premijera ove neobične predstave izvedena je aprila 2011. godine i od tada prikuplja sve veći broj zadovoljnih gledalaca. Posetioci se slažu da su Nelina i Borisova gluma ono što ovaj komad čini fantastičnim s akcentom na suštinu predstave, a to je: ”Da li je bol u ljubavi neminovan?”
Foto: Narodno pozorište
Dramaturgiju je uradio Željko Hubač, a scenografiju Boris Maksimović. Kostime je osmislila Sara Kurtović. Tekst je s francuskog jezika prevela Stanica Lazarević. Za izbor muzike bio je zadužen Filip Grinvald.
Cene ulaznica za predstavu “Mali bračni zločini” je 500 dinara. Informacije: 032/711-119
Foto: Narodno pozorište
ERIK EMANUEL ŠMIT
Rođen je 1960. godine, a školovao se u prestižnoj Ecole Normale Supérieure gde je doktorirao filozofiju i dobio najvišu francusku kvalifikaciju za predavača. U teatru se Šmit najpre proslavio svojim “Posetiocem”, dramom koja se bavi susretom Frojda sa, najverovatnije, Bogom. Ova drama ubrzo postaje klasik i sada je sastavni deo repertoara širom sveta. Potom se nižu uspesi: “Zagonetne varijacije”, “Nemoralan čovek”, “Između svetova”, “Mali bračni zločini”, “Moja jevanđelja” i “Sentimentalna tektonika”. Njegove drame nailaze na prihvatanje i kod publike i kod kritike, a nižu se i nagrade: prestižna Nagrada „Molijer“– nekoliko puta, pa Grand Prix du Théâtre Francuske akademije. Šmitove knjige su prevedene na 43 jezika, a njegove drame se izvode u više od 50 zemalja. Šmitova interesovanja i talenti su brojni. U svom književnom radu, prevashodno je posvećen pisanju romana, među kojima je najnoviji “Uliks iz Bagdada”. Njegova treća knjiga kratkih priča, “Končerto u znak sećanja na anđela”, nagrađena je značajnom nagradom u književnom rodu – Prix Goncourt de la Nouvelle (2010). Bavi se i filmskim stvaralaštvom: prvi film za koji je napisao i scenario i režirao ga, “Odet Tulemond”, počeo je da se prikazuje širom Evrope tokom 2007. godine. Ohrabren ovim internacionalnim uspehom, krajem 2009. godine adaptira “Oskar i dama u roze” za filmski scenario. Budući da je zaljubljen u muziku, sa italijanskog na francuski preveo je libreta opera “Figarova ženidba” i “Don Đovani”. U našoj zemlji, najpoznatiji je kao dramski pisac, a njegove “Zagonetne varijacije” na sceni Narodnog pozorišta neprekidno pune gledalište od 1998. godine. Njegova nemirna mašta nastavlja da otvara nova vrata i da se bavi neobičnim situacijama. U toku samo jedne decenije, Erik Emanuel Šmit postao je jedan od najčitanijih i najviše igranih francuskih pisaca na svetu.
Foto: Narodno pozorište
FILIP GRINVALD
Rođen je 1984. godine u Beogradu. Nakon nekoliko godina provedenih u Omladinskom pozorištu „Dadov“, upisuje pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Egona Savina. Diplomirao je 2007. godine, režijom predstave “Mirandolina” K. Goldonija u Narodnom pozorištu u Somboru. Na 48. MESS-u (Sarajevo) dobio je Nagradu za najboljeg mladog reditelja, za predstavu “Staza divljači” F. K. Kreca, u produkciji Narodnog pozorišta Republike Srpske (2008). Asistent je na predmetu Pozorišna režija na FDU u Beogradu, na Katedri za pozorišnu i radio režiju, kod profesora Nikole Jevtića. Pored pomenutih, režirao je i predstave: “Staza divljači” F. K. Kreca u NPRS, Banja Luka; “Zečja jama” D. L. Abera u BDP-u; “Balon od kamena, moja sjećanja” R. Smiljanić u NPRS, Banja Luka; “Ženidba i udadba” J. S. Popovića u NP Kikinda; “Zoološka priča” E. Olbija u NPRS, Banja Luka; “Arapska noć” R. Šimelpfeninga u Bosanskom narodnom pozorištu Zenica i u Narodnom pozorištu Tuzla. Njegova postavka drame “Vitamini” V. Jon, igra se na Sceni „Raša Plaović“ od 2008. godine.
SVETSKI KRITIČARI O MALIM BRAČNIM ZLOČINIMA
Ovo je jedna bespoštedna drama, gledaoci su napeti, naizmenično se smeju ili bivaju užasnuti. (…) Erik Emanuel Šmit kontroliše situaciju zadivljujućom preciznošću i daje pozorišnim rediteljima sva neophodna scenska uputstva.
EWI, La Liberté (Švajcarska)
Čovek dobije udarac u glavu i nađe se u situaciji da je u svom stanu sa ženom, svojom suprugom, koju ne poznaje. Njegova zbunjenost je posledica amnezije – ili smo mi makar ubeđeni da je to tako, jer Šmit čuva u rukavu više iznenadnih obrta. U više navrata se ispostavlja da likovi u drami nisu ono što smo mi mislili. Suprotno od uobičajenih stereotipa vezanih za polove, ni jednom od njih nisu strane grubosti i kriminalni impulsi. Bračni odnosi su centralna tema u ovoj igri svetlosti i tame, gde se smirenost smenjuje nasiljem, ljubaznost brutalnošću, a mirnoća iznenadnom akcijom. Na prvi pogled, način na koji Žil i Liza pokušavaju da zaštite jedno drugo od istine, deluje civilizovano. Međutim, na jednom dubljem nivou, ovo je analiza veza koje se vremenom istroše, a čiji je jedini spas moguć kroz krizu i njeno podrešenje. Šmit sjajno razotkriva staromodne i savremene elemente emotivnog i fizičkog odnosa modernog muškarca… i žene.
Gilles Costaz, Magazine Littéraire
Taman što pomislite da ste uhvatili list kojeg nosi povetarac, dune jači vetar i odnese ga van domašaja; onog momenta kada pomislite da ste shvatili istinu, nove informacije to opovrgnu i vi ste opet izgubljeni. Postupno podrivanje onog u šta smo sigurni, tema je “Malih bračnih zločina”, nove drame Erika Emanuela Šmita. Od autora “Zagonetnih varijacija” stiže nam još jedan psihološki „triler“ koji ga prikazuje u najboljem svetlu, kao nestašnog autora koji uživa u svojoj ulozi poznavaoca života, pri čemu manipuliše i zbunjuje i svoje likove i publiku. Skoro da ga možete zamisliti kako se šunja u pozadini, trljajući ruke od zadovoljstva zbog farse koju je smislio. (…) “Mali bračni zločini” su iskričava komedija, gotovo bez traga optimizma.
Armelle Héliot, Le Figaro
To je delo takve inteligencije, da čini, da se i publika oseti inteligentno.
André Lafargue, Le Parisien
Muškarac i žena: par u ratu do uništenja. Šta može da bude iscrpljujuće ili radikalnije od bračnog para? (…) Šmitov smisao za dijalog, napetost i dramu neprekidno jača još od “Posetioca” I “Zagonetnih varijacija”. Njegov talenat da drži publiku u napetosti ovde je dostigao nove visine. U ovoj drami, na temu dva lika u potrazi za istinom o onom drugom, ima i previše genijalnih obrta, koje je gotovo nemoguće shvatiti.
Annie Coppermann, Les Echos
Ljubav i bračni život su tema ove drame. Šta se dešava između dame i gospodina posle 15 godina zajedničkog života, bez obzira na to što su inteligentni, što su ljubazni jedno prema drugom i što su civilizovani? Odgovor je sumoran: dešava se pakao…
Bernard Thomas, Le Canard Enchaîné
… Sjajno napisana drama, svaka fraza je na svom mestu i replike se tako prirodno nadovezuju jedna na drugu, kao što lopta u tenisu ide tamo-amo, u najboljem maniru jedne psihološke drame. (…) Čitanje ove drame, pravo je zadovoljstvo.
B.P, Le Bulletin des Lettres
Ovo je prvoklasna drama na temu braka, belih laži i obmana…
Sud-Ouest Dimanche
