Povodom 115 godina od rođenja Dmitrija Šostakoviča (1906 – 1975), jednog od najvećih kompozitora 20. veka, Ansambl “BLISS” u sastavu: Bojana Đolović – violina, Jovan Tešić – violina, Aleksandra Bengin – violončelo, Milan Janković – violončelo i Milica Predolac – klavir, u saradnji sa fantastičnim solistima i gostima: Sašom Mirkovićem – viola, Stevanom Spalevićem – klavir, Aleksandrom Arsićem – truba i Nemanjom Živanovićem – viola 9. 10. i 12. jula 2021. godine održaće niz koncerata u Gornjem Milanovcu u okviru Četvrtog festivala kamerne muzike.
Nastupi će biti od 20 sati u velikoj sali Kulturnog centra (9. i 10. jul), odnosno u bašti kafea “Servis” (12. jula).

Biografija:
Dmitrij Dmitrijevič Šostakovič (rus. Дми́трий Дми́триевич Шостако́вич, Sankt Peterburg 12./25. septembar 1906 — Moskva, 9. avgust 1975) je bio ruski kompozitor koji je stvarao za vreme Sovjetskog Saveza. Stvarao je u doba režima Josifa Staljina i imao složen odnos sa sovjetskom vladom, tako da je pisao himne vlasti, ali se trudio i da ostane na distanci od komunističkog sistema, pretrpevši pritom dve javne osude svoje muzike, 1936. i 1948, te povremeno zabranu izvođenja njegove muzike. Uprkos svemu ovome, Šostakovič je i dalje bio najpopularniji i najbolji sovjetski kompozitor svog naraštaja i primio je mnoge nagrade, a služio je i u Vrhovnom Sovjetu.
Nakon razdoblja pod uticajem Prokofjeva i Stravinskog (1. simfonija), Šostakovič prelazi na modernizam(2. Simfonija i Nos), a zatim razvija hibridni stil u Ledi Magbet Mcenskog okruga i u nesrećnoj 4. simfoniji. Hibridni stil je obuhvatao razdoblja od neoklasicizma (sa uticajem Stravinskog) pa do postromantizma (sa uticajem Malera). Njegova tonalnost često je uključivala upotrebu modaliteta i nekih neoklasicističkih harmonija a la Hindemit i Prokofjev. Njegova muzika redovno koristi snažne kontraste i elemente groteske. Šostakovič se ponosio svojom orkestracijom koja je čista i dobro osmišljena. Deo Šostakovičeve muzike duguje više Maleru i Rimski-Korsakovu. Njegovim najvećim delima generalno se smatra njegovih 15 simfonija, kao i 15 gudačkih kvarteta, koji važe za najlepše primere kamerne muzike 20. veka. Ostala dela uključuju opere, 6 koncerata i veliki broj filmskih kompozicija. Dejvid Fening u Grouv Rečniku muzike i muzičara piše:[1]
Između sukobljenih pritisaka zvaničnih zahteva, masovnih patnji njegovih sunarodnika, i njegovih ličnih ideja humanitarne i javne službe, uspeo je u stvaranju muzičkog jezika kolosalne emotivne moći.
Šostakovič je pored Igora Stravinskog i Sergeja Prokofjeva jedan od najznačajnijih ruskih kompozitora 20. veka. Bio je izuzetno produktivan i mnogostran. Poznati čelista Mstislav Rostropovič za njega je rekao: „Da bismo ponovo iskusili istoriju naše zemlje od 1930. do 1970, treba čuti simfonije Šostakoviča“. Simfonijska dela Šostakoviča još je nazivao: „Skrivena istorija Rusije“.

Ruska poštanska markica izdana u Šostakovičevu čast.

Kulturni centar Gornji Milanovac predstaviće u sredu, 7. jula 2021. godine u bašti velike sale knjigu “Uspomenar 4 – čarobnjak Radmilović” koju potpisuje Milan Caci Mihailović.

“Uspomenar 4 – Čarobnjak Radmilović” posvećena je legendarnom srpskom i jugoslovenskom glumcu Zoranu Radmiloviću. Knjigu je povodom 35 godina od Radmilovićeve smrti, publikovala Ustanova Narodno pozorišta Timočke Кrajine – Centar za kulturu “Zoran Radmilović”.

“Ova knjiga je još jedan spomenik čoveku koji je ostavio neizbrisiv trag u kulturi svoga naroda i koji i dalje živi, zaista živi i to vrlo intenzivno u nezaboravu. Pored reči Zoranove rođene sestre, gospođa Mirjane i njegove voljene sestričine Selene, u knjizi ćete naći reči glumaca, reditelja, suflera, dramskih pisaca, teatrloga, kritičara. Tu su i moje priče vezane za događaje iz sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetoga veka, kada sam sa Zoranom provodio vreme na sceni, na probama, na gostovanjima, u garderobama, u bifeu. Tu je i oko 200 fotografija, dokumenata, isečaka iz novina i tako dalje…” (Milan Caci Mihailović)
Početak promocije je u 20 sati.

Udruženje “Festival duodrame” iz Topole u petak, 2. jula 2021. godine u Domu kulture “Vojislav Ilić” na Rudniku predstaviće dramu Vladimira Jokića “Uspon i pad prvog grobara”. Predstavu je na scenu postavio Zoran Pavlićević.
Uz reditelja Pavlićevića u predstavi igra i Aleksandar Jelenić. Producenti predstave su Snežana Marinković i Lidija Vidmar. Rekviziter je Nataša Pavlićević, a garderober Radmila Manojlović.
Majstor svetla i tona je Igor Petrović.
Početak predstave je u 20 sati, a ulaz je slobodan.

Predstava “Najbolji letači” u produkciji “Mašinog pozorišta”, a zakazana za četvrtak, 24. juna 2021. godine je odložena. O novom terminu izvođenja, naknadno ćemo vas obavestiti.

Vaš Kulturni centar.

U okviru kulturno-umetničkih programa koji se priređuju u Domu kulture “Vojislav Ilić” na Rudniku, KUD “Vidovdan” u saradnji sa Kulturnim centrom i uz podršku kompanije “Rudnik i flotacija – Rudnik” organizuje u nedelju, 27. juna 2021. godine skup pevačkih grupa narodnog pevanja.
Početak programa je u 11 sati.

Anita Milić, grafički dizajner angažovana u nastavi na Departmanu za primenjene umetnosti Fakulteta umetnosti u Nišu, predstaviće u subotu, 26. jula 2021. godine u holu velike sale Kulturnog centra izložbu pod nazivom ARTIFICIUM COLLECTIO.
“Izložba objedinjuje period realizovanih radova iz oblasti grafičkog dizajna od
2006. do 2018. godine. Retrospektiva obuhvata 23 projekata iz oblasti dizajna.
Kreativno istraživanje u sferi grafičkih komunikacija i grafike knjige, autorka prikazuje kako u svojoj monografiji, tako i u grafičkom oblikovanju monografija Tamare Krstić i Pavla Đokića.
U mnogobrojnim radovima malog formata u vidu kalendara, platnih kartica, umetničkih
knjiga minijatura poput Kolekcije kvaliteta, Korak po korak do otvorene piramide i Knjige
slovenskih bogova, autorka ostaje verna sopstvenom izrazu i ličnim traganjima,
povezujući ih i integrišući u skladne celine objedinjujući kombinatoriku likovno – grafičkih
elemenata i tipografije.
Svoj afinitet prema umetničko-istraživačkom radu izražava naročito u oblastima vezanim za
proces razvoja savremenog oblikovanja grafičkih struktura, što možemo videti u Zbirci
znakova i portfoliju Branding & Identity sačinjenom od 52 prezentacije vizuelnih identiteta.
Razumljivim jezikom, nastoji da posmatračima približi osnovna načela grafičkog dizajna, a
detaljnom analizom sadržaja ovih umetničkih radova, upoznajemo se sa njenim
komunikativnim veštinama i umećem uspešnog balansiranja između sadržaja i forme. Nagon
za stalnim kreativnim istraživanjem dovodi je do redukovanog likovnog izraza koji će svoj
trag ostaviti u istoriji dizajna našeg vremena. Svakako je važno spomenuti da je Anita Milić
za svoj dugogodišnji profesionalni rad dobitnica prestižnih nagrada u zemlji i inostranstvu,
što njenom imenu svakako daje pečat posebnosti i sopstvenog identiteta.” (prof. mr Sanja Dević)
Otvaranje izložbe je u 19 sati.

Izložba starih fotografskih aparata, kamera i opreme profesionalnih fotografa, ali i zaljubljenika u fotografiju iz rudničko – takovskog kraja koji su početkom dvadesetog veka objektivom beležili najinteresantnije događaje svoga vremena biće predstavljena u petak, 25. juna 2021. godine u Galeriji Doma kulture “Vojislav Ilić” na Rudniku.

Postavku iz kolekcija Radmila Miletića i Momčila Paunovića objedinjenu u okviru izložbe “Pazi ptičica” čine aparati i kamere koji su nekada predstavljali tehničko čudo, a danas samo deo stilskog fotografskog ili filmskog enterijera.
Ovom izložbom autori će obeležiti i 150 godina od nastanka prvih fotografija sa ovih prostora.

Očekuje se da će postavka privući pažnju istoričara, umetničkih fotografa i kolekcionara, prvenstveno zbog starih foto-aparata i pratećih fotografskih pomagala.
Interesantno je pomenuti da su se prvi fotografski aparati na prostoru današnje Srbije pojavili polovinom 19. veka, a da je jedan od prvih fotografskih ateljea otvoren u Zrenjaninu 1853, iste godine kada je i osnovana varošica podno Rudnika.
Otvaranje izložbe je u 19 sati.

Umetnici: Ivan Jovanović, Mihailo Stanisavac i Darko Stojkov predstaviće u petak, 25. juna 2021. godine u Modernoj galeri Kulturnog centra zajedničku izložbu naziva “Kretanje”.
Predstavljanje izložbe je u 17 sati.

Iz Kataloga

Godine 2007. napisala sam tekst pod nazivom ‘’Glava, pištolj, glava’’ u kontekstu
tadašnjih radova tri navedena umetnika, u svetlu jednog mogućeg književno-umetničkog obrta.
Insistirajući na velikim pojmovima, pojmovima preobražaja, fatalnosti, smrti, na odnosu
bog(ov)a i čoveka-žrtve, postavljajući pitanje krivice, objašnjavajući ‘’trijalektiku’’ dramski isprepletenog likovnog upisa u savremeno stvaralaštvo, nakon četrnaest godina, susrećem se sa najavljenom izložbom istih autora, a različitih simbolički i likovno dozrelih radova koji nam, ovaj put, pribrajaju naizgled drugačije teme i druge uvide. Vidimo izbor šarenolike reprezentacije unutrašnjih prostora, kao i uslovljenih kulturnih formata, isto tako, prebacujući očište, mi vidimo i nevidljivu poveznicu sa prošlim vremenima u linijama razvoja svakog autora posebno. Jedna od temeljnih odrednica njihovog sveta rada, kao i njihovih novi(ji)h umetničkih ostvarenja, rekla bih, sadržana je u motivu kretanja.
Osim toga što bismo umetničke radove mogli da odredimo kao jednovremene preseke, isečke mirovanja, isto tako bismo rad na likovnim odlukama i umetničkom izrazu morali da shvatimo kao nedeljivo, neopaženo i apstraktno kretanje sa kojim se nižu (misaone) slike, i životne, i likovne, u razgibanim unutrašnjim kreativnim impulsima koji su svakako, danas, i suštinski osnaženi; ‘’suština jedne stvari nikada se ne javlja na početku’’, kaže Delez; i ako
uzmemo takvo stanovište u obzir, shvatićemo da su sada odluke i izrazi daleko čvršćih snaga i višeg razvojnog dometa; priroda razvojne i/ili kreativne inkubacije je logična i očekivana; priroda inkubacije ili talog iskustva, luda umetnost koja nas opseda ili poziva, koja nas bûdi, iskorak, ako hoćete, postajući delatni oblik, biva materijalizovana, i to ne u pukom materijalnom smislu, biva naime naročit trenutak ili poza, kulturološki zabeležen, transcendentan i živ. Uređen prelazak jedne forme u drugu. Transgresija. Trudovi, porođaj. Cepanje posteljice, prekoračenje, preko granica ovoga sveta…
Kretanje se očituje i u samim radovima; figure koje panično trče na slici velikog formata
Ivana Jovanovića, stvarnosne scene iz filma na ostalim radovima, kojima se zabeleškom
sublimira kretanje; tzv. kinematografske slike u kojima se sistemski reprodukuje pokret u
funkciji trenutka, ali i kontinuiteta; izvlačenje iz pokreta, izvlačenje iz filma, izvlačenje izvesnih kritičkih trenutaka koji postaju predmet Ivanovog slikarstva par excellence. Odabrao je scene – oštrine i krike – doveo ih do njihovog vrhunca, povezao, naime moguće ih je povezati u pripovedačku celinu, smestiti u narativni poredak večnih poza ili nepokretnih preseka. Kretanje ovde kao da vraća scene između kojih se ono uspostavlja ka promenljivoj celini. U radovima Darka Stojkova kretanje se manifestuje u apstraktim oblicima ili formama jakih, unutrašnjih, naturalističkih, crvenih, čak krvavih lebdećih organa, uslovno rečeno, preseka organa koji plutaju u tamnoj pozaditi, kao da su delovi nekog većeg organizma koji kao da se dezintegrisao, rasprsnuo. Polazeći od stare ideje kosmosa, praznog crnog nepoznatog prostora, autor centrira naš pogled na trenutke implicitnog kretanja lebdećih organa ili tkiva ili mišića, čijim bi se zamišljenim spajanjem, prišivanjem datih delova (tela), možda, prenosom, stvorila nova celina.
Uhvaćen je onaj trenutak koji se dogodio posle svega; naime, sve što se dogodilo ili što je moglo da se dogodi, kao da je već prošlo. Promenilo se stanje celine, dakako, ali treba imati na umu da padovi narečenih delova pretpostavljaju ono drugo što ih privlači, te zajedno izražavaju promenu u celini koja ih obuhvata. Kretanje je možda najizravnije predstavljeno u grafičkim radovima Mihaila Stanisavca. Iz crnih uskovitlanih vibrirajućih „oblaka“, „virova“, „eksplozija“, nabujalih, zavojitih i reaktivnih isparenja, iza prenosa, iz vrtloga u snažnom kontrastu izranjaju stilizovane figure, životinje, predmeti, koji nisu na istom intenzitetu razdaljine, izražavajući tako izmene u odnosima, ili još bolje, u suodnosima datih elemenata, koji ni po čemu nisu spoljašnji; istina, mi vidimo sukob, vidimo strah, mada i više, jedan kvalitativan prenos u kojem koegzistira i jedno i drugo, i pretnja i nada. Celina kao da se ne može prestaviti, zaista, pa i ne može; mnogi filozofi smatraju da celina nije data, da je lišena smisla. Bergson zaključuje da se „celina ne
može predstaviti, zato što je ona Otvorenost, na njoj je da se neprekidno menja, jednom rečju da traje“. ( Jelica Kiso)

Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu i Kulturni centar Gornji Milanovac organizuju u petak, 25. juna 2021. godine u Modernoj galeriji koncert: Trio harfi “Paskal”.
Na repertoaru: Jelene Tutić, Jane Čubrilović i Irine Pejoske biće odabrana dela
Mocarta, Čajkovskog, Bizea, Gliera, Granžania, Bramsa i drugih velikana klasične muzike. Početak koncerta je u 19 sati, a ulaz je slobodan.

Predstava “Najbolji letači” u produkciji “Mašinog pozorišta”, u četvrtak, 24. juna 2021. godine biće izvedena na sceni velike sale Kulturnog centra Gornji Milanovac.
“Ova šašava družina ima novi zadatak – spasiti princezu, njihovu dugogodišnju prijateljicu od nedaća koje sa sobom nosi sazrevanje. Ranko, Brzi i ostali imaće veoma težak zadatak…”
U predstavi reditelja Saše Pantića igraju: Maša Pantić, Dragana Sudžuk i Aleksa Raičević. Kostime je osmislila Julijana Kinkela, a muziku potpisuje Helga i Hogari.
Početak predstave je u 18 sati.
Cena ulaznice je 300 dinara.