Gornji Milanovac će u nedelju, 19. septembra 2021. godine biti prestonica narodne umetnosti. Ova manifestacija, duha, kulture i tradicije po peti put za redom biće realizovana u gradu pod Rudnikom.
Ideja vodilja je: prikupljanje, čuvanje, prikazivanje i obnavljanje tradicionalnih vrednosti, igre, pesme, svirke, nošnji i običaja pojedinih područja Srbije.
Po onome što čini i koliko uspeva da doprinese očuvanju i negovanju narodne kulture i tradicije, Sabor narodnog stvaralaštva Srbije, stekao je pravo da se svrsta u sam vrh svetkovina ove vrste.

Gornji Milanovac će i ove godine, biti domaćin republičkoj svetkovini narodne umetnosti i podsticaj kako bi se kulturna baština i nematerijalno kulturno nasleđe čuvalo i negovalo. Sabor je najvažnija i najprestižnija manifestacija izvornog narodnog stvaralaštva i tradicionalne kulture u Srbiji. To je nacionalna, sveobuhvatna i završna Smotra izvornog stvaralaštva u oblasti igre, pesme, svirke, nošnje i običaja, na kojoj se predstavljaju najbolji među najboljima, odabrani tokom godine, na regionalnim i pokrajinskim saborima narodnog stvaralaštva. Na Saboru u Gornjem Milanovcu biće predstavljeno ono najreprezentativnije iz bogate riznice tradicionalne kulture sa prostora Srbije Srbije.
Narodni sabori (ili zborovi) u našoj istoriji imaju mnogo potvrda da su bitni pokazatelji narodnog i državnog života. Prvi Sabor narodnog stvaralaštva Srbije organizovao je Savez amatera Srbije u Leskovcu pre skoro pet decenija, zatim se održavao u Aleksandrovcu i Topoli. Ovogodišnji 49. Sabor narodnog stvaralaštva Srbije značajano doprinosi očuvanju i negovanju tradicionalne narodne duhovne kulture, a predhodili su mu afirmisani regionalni sabori.

U Gornjem Milanovcu, 19. septebra predstaviće se najbolji čuvari tradicije: igrači, pevači, vokalni i instrumentalni solisti i grupe narodnih svirača sa autentičnim vrednostima iz svojih sredina. Tako će se bogata riznica narodne tradicije prikazivati i istovremeno čuvati od zaborava, prenoseći je na mlađe naraštaje.
Početak programa u Velikoj sali Kulturnog centra (Dom kulture) je u 19:00 sati.

Književno društvo “Zapis” u saradnji sa Muzejom rudničko – takovskog kraja i Kulturnim centrom organizuju u subotu, 18. septembra 2021. godine u Norveškoj kući promociju knjige “Svanuće”, autora Milana S. Markovića.

O knjizi će govoriti: Sanja Perovanović, recezent, Ilija Šaula, izdavač i Miodrag Jakšić, književnik.

Stihove će čitati: Mina Marković, Ana Marković, Marko Petrović, Jelena Komnenović i autor knjige.

Muzička podrška Nenad Stankić.

Početak promocije je u 18 sati.

MILANOV PRVENAC U „SVANUĆE“

Milan S. Marković, mladi poeta iz Semedraži, inače stomatolog po profesiji, gornjomilanovačkoj čitalačkoj publici i svim ljubiteljima lepe pisane reči, prinosi ove jesini na dar svoje prvenče, zbirku pesama SVANUĆE.
U neveliku knjigu, na osamdesetak strana, stavio je Milan poetske slike našeg zavičaja, svu ljubav prema rodnom selu ali i selima i seoskim stanovnicima u slivovima Kamenice, Čemernice, Dičine, Despotovice i Gruže; njihovim brigama i radostima, strepnjama i nadanjima, o bivšima i sadašnjima u želji da ostavi trag kao putokaz budućima.
Nedavne smrti legendarnih Raskovničara: Milutina Mijailovića, Lesa Đorđeviđa, Obrada Vasiljevića, Radoslava Isailovića i najvećeg među njima, Dobrice Erića, navele su mnoge na pomisao da je, u našem kraju, zauvek umrlo i pevanje seljaka pesnika. Ali, na radost, rodili su se novi seljaci pesnici (reč seljaci nije pežorativna već afirmativna), dostojni nastavljači raskovničarskih prethodnika. LJiljana Bralović iz Pranjana svojim pevanjem krči put ka đačkim čitankama a u stopu je prati Marko S. Marković iz LJuljaka a evo sada, i Milana Markovića iz Semedraži.

V. Ponjavić

Kulturni centar Gornji Milanovac organizuje u četvrtak, 16. septembra 2021. godine u bašti Velike sale (u slučaju lošeg vremena – hol Dom kulture) promociju knjige „Antipedagogija“, autora Miodraga Daniloviča.

Reč je o knjizi kratkih proza koja se najpre pojavila na autorovom blogu i fejsbuk stranici. Veliko interesovanje koje je pobudila na socijalnim mrežama, razlog što je „Antipedagogija“ prešla put od digitalnog do štampanog oblika.

Knjigu je objavio gornjomilanovački „Grafoprint“.

Zbog čega ova knjiga ima baš taj naziv, i šta je to antipedagoško u njenom sadržaju, a šta u samom Danilovićevom pisanju? Kakav je to svet autorovih junaka ? Šta pobornici oficijelne kulture i čuvari čistote javnog mnjenja mogu da osete u susretu sa tim svetom? Da li je knjiga šamar javnom mnjenju, ili su povodi knjige dublji, zasnovani na jednoj široj, humanistički, intoniranoj refleksiji aktuelnog trenutka?

Na ova, ali i brojna druga pitanja govoriće:  Aleksandra Bojović, prof. srpskog jezika i književnosti, Emilija Karadžić, dizajner izdavačke kuće „Grafoprint“ i Miodrag Danilović, autor knjige. 

Početak promocije je u 19 sati.

Foto: privatna arhiva

O Autoru:

Miodrag Danilović rođen je u Gornjem Milanovcu 1981. godine. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na katedri za Istoriju umetnosti. Za diplomski rad „Autoportreti rane srpske moderne“ dobio je 2008. godine nagradu Spomen – zbirke Pavle Beljanski koja se jednogodišnje dodeljuje za najbolje napisan rad sa temom iz nacionalne istorije umetnosti. Član je Međunarodne asocijacije likovnih kritičara. Stručne i književne tekstove objavljivao je u vodećim književnim i stručnim revijama i periodici. U okviru samostalnog izdavačkog projekta „Knjižuljak“ objavio knjigu poezije i kratke proze “Sivi zbeg” (2013).

Živi u Gornjem Milanovcu, radi u Čačku.

Kulturni centar Gornji Milanovac  u sredu, 15. septembra 2021. godine, povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave koji se praznuje u Republici Srbiji i Republici Srpskoj u Velikoj sali organizuje koncert pod nazivom „U jednom selu kraj reke Gruže“.

Na koncertu će nastupiti polaznici Folklorištanceta – koje predvode umetnički rukovodioci: Nevena Janković i Marija Maksimović.

Početak koncerta je u 19 sati.

Edukativni teatar iz Subotice u utorak, 14. septemra 2021. godine na Platou ispred zgrade Kulturnog centra (nekadašnja zgrada „Starog suda“)  izvešće pozorišnu predstavu za decu ’’MORSKO-BRODSKA ZAVRZLAMA’’.

Predstava je nastala po motivima teksta „Uplakana Katarina“, Zorana Ćosića i deo je redovnog repertoara Porozišta mladih od 2013. godine.

Kroz ljubavnu priču u kojoj brodski čistač zaslužuje ruku kapetanove ćerke svojim poštenjem, hrabrošću i čestitošću, deca dobijaju pouku o pravim vrednostima u životu.

Predstava je odigrana preko 600 puta i dobila je više nagrada.

Dramaturgija i režija: Nebojša Savić

Dizajn i izrada lutaka: Marija Malbaša

Scenografija: Vladimir Ilić

Producent: Ninoslav Mičić

Muzika: Nenad Savić

Igraju: Saša Stojković i Dragan Kojić

Predstava je poklon milanovačkoj deci za polazak u školu, te se neće naplaćivati karte.

Početak predstave je u 18 sati.

Ljiljana Stevanović umetnica iz Smederevske Palanke predstaviće u utorak, 14. septembra 2021. godine u galeriji Doma kulture na Rudniku izložbu „Pogled u nazad“. Ovom izložbom autorka obeleževa 20 godina svog umetničkog trajanja.

Otvaranje izložbe je u 19 sati.

Iz Kataloga

Ljiljana Stevanović pripada nevelikoj grupi umetnika čije je stvaralaštvo neraskidivo vezano ne samo za kreativnu stranu njenog bića, već i za samu suštinu njene ličnosti ‒ za ono što ona jeste, njeno postojanje, emocije, stavove i ubeđenja … Moglo bi se čak reći da umetnost i život ne samo da su, u Ljiljaninom slučaju, međusobno prožeti i uslovljeni, nego su, jedan bez drugog, veoma teško razumljivi.

Njen umetnički opus koji sada možemo da sagledamo kroz trajanje od dvadeset godina, naizgled je veoma raznorodan, a opet, ako se pažljivije zagledamo i u njega udubimo, neobično koherentan. Kolaži, asamblaži, objekti i instalacije, radovi na platnu i papiru, sve izvedeno širokim dijapazonom „umetničkih“ i „neumetničkih“ tehnika i materijala, kroz neočekivane postupke, kombinacije i intervencije. Svako pojedinačno delo shvaćeno je kao poligon na kome umetnica rešava zadatak koji sama sebi postavlja. To može biti odnos prema temi, kada je moguće identifikovati početni input/motiv u daljem postupku više ili manje apstrahovan ili do čega se došlo u obrnutom, suštinski asocijativnom postupku koji može da rezultira prepoznavanjem pojavnog. Potpuna bespredmetnost u kojoj boje i površine poput muzike stvaraju ritmove, harmonije i kontraste, predstavlja polje kojim ova umetnica suvereno vlada. U odnosu prema materijalu koji ponekad afirmiše, a ponekad negira, ali po pravilu koristi da stvori nove i neobične celine, kod LJiljane nema ničeg „klasičnog“ i „konvencionalnog“. Unutrašnje zakonitosti njenog stvaralačkog univerzuma jedini su kriterijumi i merila i u odnosu prema značenju. Ove subjektivne nužnosti odnose primat nad široko prihvaćenim tumačenjima, simbolima i filozofskim konceptima koje se za LJiljanu ispostavljaju kao ograničavajuće i sputavajuće.

Na posletku, nemoguće je ne ukazati na fascinantnu koegzistenciju između uskovitlanog i eksplozivnog „kreativnog nereda“ koji je rezultat ogromne, čak zastrašujuće kreativne dionizijske energije i istovremene potrebe za minimalizmom, svedenošću, ritmom i redom koje forsira racionalna, apolonijska strana LJiljanine ličnosti. Ovakve stvaralačke „protivrečnosti“ sebi može dozvoliti samo umetnik siguran u sebe, koji brižljivo promišlja svet i koji je potpuno svestan ukupnosti ljudske baštine i čvrsto utemeljen u modernoj umetnosti. LJiljana Stevanović svakako pripada ovom odabranom društvu.

dr Ana Milošević

Beograd ‒ Smederevska Palanka

Milanovačko pozorište u saradnji sa kompanijom Rudnik i flotacija “Rudnik” od 11. do 18. septembra 2021. godine za meštane Rudnika i zaposlene u kompaniji organizuje Dane komedije na na Rudniku. Predstaveće se izvoditi u Dom kulture “Vojislav Ilić”.

Na repertoaru će biti predstave: “POLICAJCI”, “JEDNOČINKE” i “MILA I GOSPOĐINA MAJKA JE UMRLA”

Subota, 11. septembar 2021 / 19 sati / Dom kulture “Vojislav Ilić” – Rudnik

Komedija POLICAJCI urađena po tekstu Slavomira Mrožeka (prevod Petar Vujičić). Predstavu je na scenu postavio Branko Knežević, koji je osmislio scenografiju i odabrao muziku.

Kostimograf je Olgica Milunović, majstor scene i rekvizite je Milan Aćimović.

U predstavi igraju: Ivan Pantović – šef policije, Predrag Lošić – policijski narednik, provokator, Branko Knežević – zatvorenik, ađutant, Branko Nedeljković – general, Nadica Simić – žena narednika, provokatorica i Đorđe Petrović – policajac

Sreda, 15. septembar 2021. / 19 sati / Dom kulture “Vojislav Ilić” – Rudnik

Komedija JEDNOČINKE urađena po tekstu Antona Pavloviča Čehova, a u režiji Branka Kneževića.

U jednočinki MEDVED pored Danice Vučetić, koja tumači Jelenu Ivanovnu Popovu, u ulozi Grigorija Stepanoviča Smirnova, ovoga puta, pojaviće se Viktor Vujić (alternacija Mihailo Ristić). Lakeja Luku igra Branko Knežević.

TRAGIČAR OD NEVOLjE (Ivan Ivanovič Tolkačov- Predrag Lošić, Aleksej Aleksejevič Muraškin- Đorđe Petrović);

PROSIDBA (Stepan Stepanovič Čubukov- Branko Nedeljković, Natalija Stepanovna- Tatjana Rašić, Ivan Vasiljevič Lomov- Krsman Nedeljković).

Subota, 18. septembar 2021 / 19 sati / Dom kulture “Vojislav Ilić” – Rudnik

Vodvilj Žorža Fejdoa „Gospođina majka je umrla“, na scenu je postavio reditelj Branko Knežević.

Reč je o jednom od uspešnijih dela Žorža Fejdoa, maestra vodvilja ili vrcavog žanra, koji se širom sveta igrao na najrazličitije načine, i koji je uvek kod publike budio oduševljenje. Priča je smeštena u prvu polovinu 20og veka, a govori o bračnom paru i njihovim problemima.

Na maestralan način kroz smeh i igru Fejdo nam postavlja pitanje: Koliko nam je zaista potrebno za sreću i šta je to što nam je zaista potrebno?

foto: Milanovačko pozorište

„Mila“ se svojom radnjom vezuje na vodvilj ,,Gospođina majka je umrla“. „Mila“ je vodviljska monodramska posrbica Koste Trifkovića. Posrbice su vodvilji prevedeni sa drugih jezika i prilagođeni našem jeziku ili originalna dela podstaknuta idejom nekog drugog pisca (u ovom slučaju Augusta Garnera), u koje spada i „Mila“.

Scenografija i režija Branko Knežević

Igraju: Mila (Tatjana Rašić), Zorica Đurković (Ivon), Predrag Lošić (Lusjen), Novica Petković (Sobar) i Nadica Simić (Anet).

Kostime je osmislila Biljana Knežević, a uradila Nadica Simić.

Majstor scene je Milan Aćimović, ton i svetlo Goran Dragutinović

Obavazno poštovanje epidemioloških mera.

Kulturni centar Gornji Milanovac predstaviće u četvrtak, 9. septembra 2021. godine u Modernoj galeriji knjige pisama: “Izvori”, “Reke”, “Rasroke”, autorke Dare Radojević.

Knjige će predstaviti autorka i njeni prijatelji: Danica Vučetić, Viktor Vujić, Tatjana Rašić, Katarina Đurić i Mina Adamović.

Program je osmislila Slavica Milivojević.

Početak promocije je u 19 sati

U okviru projekta NASTeatra “Decentralizacija kulture”, koji je delimično podržan od opštine Gornji Milanovac, predstave: „Život oca Todora“ i urnebesna komedija “Svetozar III” u kojima glavne uloge tumači naš sugrađanin Ivan Perković, 9. i 10. septembra 2021. godine biće izvedene u mestima gornjomilanovačke opštine.

Četvrtak, 9. septembar 2021. godine / 19. sati / Dvorište Doma kulture u Brđanima

ŽIVOT OCA TODORA – Fantastična priča, bogate narodne leksike, prožeta crnim humorom.

Ova priča je jedinstvena, jedna od retkih u kojoj Momčilo Nastasijević koristi crni humor, kao i ostale priče “Iz Tamnog Vilajeta” ona je između konačnog i beskonačnog, između stvarnosti i nadstvarnosti.

Nastasijević koristi crni humor i fikciju da bi vešto prenio poruku i dao odgovore na suštinska pitanja.

Igraju: Aleksandar Ristanović , Ivan Perković
Režija: Ivan Perković

Petak, 10. septembar 2021. godine / 19. sati / Muzej Drugog srpskog ustanka u Takovu

SVETOZAR TREĆI – je monodrama rađena prema tekstu „Kad umreh onomad“, Ljiljane Bralović, a u režiji Mihaila Kostadinova.
Likovi koje Svetozar pominje „NE POSTOJE“ … a sasvim su STVARNI. Publika će ih “prepoznati”, tako da im može dati imena po svom izboru”.

Kulturni centar Gornji Milanovac raspisao je konkurs za učešće na 16. Međunarodnom bijenalu umetnosti minijature. Otvaranje izlozbe je predviđeno za 23. april 2022. godine. Rok za dostavljanje radova je 31. oktobar 2021. godine. Mesto otvaranja je Moderna galerija Kulturnog centra, a postavka će trajati najmanje dva meseca.

Konkurs je otvoren za sve punoletne koji se bave umetničkom delatnošću i koji prihvataju uslove učešća. Umetnici zadržavaju potpunu slobodu izbora teme i tehnike i na konkurs mogu da prijave najviše dva rada i to isključivo u istoj izložbenoj kategoriji.
Za izlaganje će biti prihvaćeni samo originalni radovi, nastali u poslednje dve godine, koje Umetnički savet (Selekciona komisija) bude vrednovao kao dela visokog umetničkog i profesionalnog dometa.

Izložbene kategorije su: slikarstvo, grafika, skulptura, crtež, primenjena umetnost, fotografija i intermedija.

Kalendar manifestacije:

– Konkurs je otvoren od 1. septembra do 31. oktobra 2021.

– Selekcija radova: 13. i 14. novembar 2021.

– Žiriranje radova: 27. i 28. novembar 2021.

– Rok za povratak odbijenih radova: 31. januar 2022.

– Svečano otvaranje izložbe: 23. april 2022.

– Izložba traje od 23. aprila do 30. juna 2022.
Rok za povratak radova: 31. decembar 2022. godine. Radovi koji se iz određenih razloga vrate organizatoru biće deponovani kod organizatora. Ukoliko se autori ne jave u roku od tri godine radovi će od strane stručne komisije biti raspoređeni u Zbirku ili Prodajni fond Bijenala.

Umetnički savet:
1. Božidar Plazinić, predsednik
2. Sanja Filipović, zamenik predsednika
3. Đorđe Stanojević, član

Međunarodni žiri 16. Međunarodnog bijenala umetnosti minijature:
1. Branimir Karanović, Srbija, predsednik

2. Lucija Đurašković, Crna Gora,  član

3. Aleksandra Lazar, Engleska-Srbija, član
U slučaju sprečenosti pojedinih članova žirija, Kulturni centar, kao organizator Bijenala zadržava pravo da imenije drugog člana Međunarodnog žirija.

Nagrade Bijenala su: Gran pri (1.500 evra) i sedam ravnopravnih nagrada u rangu prve nagrade (po 500 evra) u svakoj izložbenoj kategoriji. Nagrade ne moraju biti dodeljene u svim izložbenim kategorijama. Svi nagrađeni radovi ulaze u Zbirku Bijenala (novčana nagrada podrazumeva otkup rada).
Za radove u dvodimenzionalnoj tehnici maksimalno dozvoljene dimenzije su 10×10 cm. Maksimalne spoljne dimenzije, ukoliko postoji paspartu ili ram, su 20×20 cm. Za radove u tri dimenzije, maksimalna dozvoljena veličina je 10x10x10 cm, sa postamentom, rad ne sme prelaziti dimenzije 20x20x20 cm.
Potpisani radovi, prijavni formular i potvrda o uplati participacije (sa imenom i prezimenom učesnika) dostavljaju se najkasnije do 31. oktobra 2021. godine na adresu: Međunarodni bijenale umetnosti minijature – Kulturni centar, Trg kneza Mihaila 1, p. fah 92, 32300 Gornji Milanovac, Republika Srbija.
Participacija:
Domaći autori plaćaju participaciju u neto iznosu od 1.000 dinara. Za autore iz inostranih zemalja participacija, po prijavi, iznosi (neto) 40 evra ili 40 američkih dolara.

Ovde možete preuzeti PRAVILNIK i PRIJAVNE FORMULARE 16. Međunarodnog bijenala umetnosti minijature:

Pravilnik o radu 16. Međunarodnog bijenala umetnosti minijature

PRAVILNIK O RADU 16. MEĐUNARODNOG BIJENALA UMETNOSTI MINIJATURE

Regulations of work of the 16th International Biennial of Miniature Art

16th INTERNATIONAL BIENNIAL OF MINIATURE ART, Regulations of work

Prijavni formular

PRIJAVNI FORMULAR 16. BIJENALE

Application form

16th INTERNATIONAL BIENNIAL OF MINIATURE ART, the application form