Jedna od najkraćih opera slavnog kompozitora Volfganga Amadeusa Mocarta, jednočinka “Bastijen i Bastijena” u produkciji Narodnog Pozorišta Beograd biće izvedena u sredu, 10. novembra 2021. godine u velikoj sali Kulturnog centra u Gornjem Milanovcu.

Mocart je ovo delo napisao kada je imao samo dvanaest godina i predstavlja jedno od njegovih prvih ostvarenja. Od malog Mocarta, operu je naručio ekscentrični bečki doktor Franc Mesmer 1768. godine.

„Bastijen i Bastijena“ je interaktivna predstava za decu i kao jedno od prvih Mocartovih operskih dela idealna je za upoznavanje mlade pozorišne publike sa operom. Bastijen i Bastijena igraju ljubavne igre koje im smišlja Kolas, a da bi proverili svoju ljubav koriste čak i društvene mreže koje ih podjednako zbližavaju i udaljavaju. U toj igri učestvuje i Kolina koja sa publikom posmatra predstavu i otkriva im tajne opere.

Adaptacija libreta radi približavanja zapleta deci i mladima, kao i ubacivanje edukativnih delova kroz lik Koline imaju za cilj da na zanimljiv način upoznaju najmlađu publiku sa ovim pozorišnim žanrom.

Dirigent je Stefan Zekić. Reditelj Ana Grigorović. Scenograf je Jasna Saramandić, a kostimograf Katarina Grčić Nikolić.

Dekor i kostimi urađeni su u radionicama Narodnog pozorišta u Beogradu.

Početak opere je u 18 sati, a cena ulaznice je 500 dinara.

https://www.narodnopozoriste.rs/sr/predstave/bastijen-i-bastije

Kulturni centar Gornji Milanovac predstaviće u subotu, 6. novembra 2021. godine u Modernoj galeriji izložbu slika „Krhotine u pesku vremena: zapis o slikama Vlade Mirkovića“.

Vlada Mirković je rođen 1954. godine u Gornjem Milanovcu. Obrazovao se u rodnom gradu i Beogradu. Od 1989, živi i radi kao slobodni umetnik. Njegove slike (preko sedamdeset pet radova) nalaze se u privatnim kolekcijama širom sveta: u Holandiji, Francuskoj, Švajcarskoj, Norveskoj, USA, Nemačkoj, Engleskoj, Južnoj Africi…

Zbog male godišnje produkcije (često samo nekolio slika) i prodaje, nije bilo lako organizovati samostalne izložbe. Najznačajnije su: Beograd 1994, Gornjni Milanovac 1995, Ženava 1996, Beograd 1998, Čačak 1999, Kraujevac 2002, Arandjelovac 2009…

Učestvovao je na mnogim grupnim izložbama širom Evrope.

Otvaranje izložbe je u 17 sati.

Krhotine u pesku vremena: zapis o slikama Vlade Mirkovića

Slikar Vlada Mirković (1954) već decenijama živi u svojevrsnom unutrašnjem egzilu i robinzonskom raju, u podnožju planine Rudnik. To nam, geografski gledano, daje za pravo da ga smatramo svojim zemljakom i sugrađaninom, ali, kada je u pitanju njegovo slikarstvo, stvari stoje sasvim drukčije. U tom pogledu, u najboljem slučaju dalo bi se reći da je on naš poznanik, o čijem delu imamo tek poneko saznanje i maglovito prisećanje.

Razlozi i povodi tome, koliko god kompleksni, u svojoj biti su jednostavni. Najveći deo Mirkovićeve umetničke produkcije trajno je udomljen u privatnim i galerijskim kolekcijama čija bi nas geografija i svojim najprostijim navođenjem zbunila, jer bi se za njeno popisivanje i pohođenje, od Norveške do Južne Afrike, i od Kalifornije do krajnjeg istoka našeg kontinenta, moralo utrošiti mnogo vremena i sredstava. Ovakva, nomadska sudbina umetnikovog dela, ide u korak sa njegovim trajnim opsesijama, koje se poput zagonetki neprekidno ponavljaju na njegovim platnima.

Svoje generacijsko iskustvo Vlada Mirković sticao je na tragu širokog, kosmopolitskog pogleda na svet, svojstvenog jugoslovenskom miljeu, koji su događaji na kraju prošlog veka obojili tamnim tonovima. Svoja lična iskustva oblikovao je u hazardnoj i strastvenoj životnoj avanturi koja ga je sa terena politike odvukla u umetnost, i koja je, lišivši ga iluzija, kod njega probudila metafizičku glad prema misteriji čovekovog bitija, njegovim dilemama i njegovom usudu. Otuda ne čudi što je kao svoj stvaralački moto uzeo potragu za izgubljenim vremenom, i što se među temama koje ga opsedaju pojavljuju metafizička putovanja, onostrano i nostalgija prema beskonačnom.

Takve sadržaje pred nas donosi i ova izložba, koja nam u nekoliko velikih formata prikazuje Mirkovićevu noviju produkciju. Pri susretu sa ovim slikama ostajemo u čudu. To većinom jesu poznati, karakteristični motivi Mirkovićeve umetnosti, ali sama veličina slika i njihov slojeviti svet izaziva izuzetno, gotovo religiozno poštovanje dela pred kojima treba skinuti šešir, kao kad se ulazi u crkvu (Edvard Munk). To su slike, koje bi se u nekom drugom vremenu, poput Karavađovih, našle u kapeli kakvog hrama, samo što je u slučaju Mirkovića, kao i u slučaju Karavađovom, vera pre stvar strasti i vatreno čistilište sumnje (Dostojevski), nego prebivanje u komforu nepokolebanih ubeđenja.

Centralni motiv u slikarstvu Vlade Mirkovića je čovek, ali toj Božijoj igrački nedostaje lice, identitet, i u velikoj partiji života, gde niko ne zna kakvu će izvući kartu, niti kakvu će sudbinsku ulogu na koncu odigrati, on je osuđen na prerušavanje, maskiranje, trajnu nedovršenost koja nosi pečat konačne, fatalne neizbežnosti. Tog nedovršenog stvora, sa prazninom umesto lica koje se krije iza maske, karakterišu astrološki, alhemijski, ezoterični simboli, knjige i kutije, pesak što struji u staklenim grlima klepsidri i prostori i krajolici utonuli u isti taj pesak. Poput fatamorgana i snova iz peska se dižu građevine, kule, brodovi, lavirinti, zaumne zavojnice puževih kućica, alhemijski laboratorijumi i kabineti, ali ta scenografija i rekvizitarijum kao da ostaju po strani od bilo kakvog arheološkog interesa i tako skrajnuti iščezavaju u dubini vremena. Samo povremeno dogodi se da plamen iznenadnog otkrovenja oprlji Mirkovićeve alhemičare i rizničare, čuvare tajni i maskirane protuve, i oni se tada usude da sa nama, namernicima u svetu njegove slike, podele svoje oduševljenje varljivim nagoveštajem izlaska iz nepomičnosti – slutnjom obećanog spasa.

Vlada Mirković je slikar velikih i teških tema, iskušenja, uskih i krividavih staza koje se račvaju u lavirinte i nestaju pod peskom, ljubitelj duhovitih paradoksa i glavoslamajućih zagonetki, rizničar krhotina i hroničar doba i svetova koji su iščezli u ponorima vremena. NJegovi saputnici – među slikarima bih izdvojio Đorđa De Kirika, Rene Magrita, Karla Karu i Pola Delvoa, a među književnicima Migela De Servantesa, Franca Kafku, Antonena Artoa, Semjuela Beketa i Horhe Luisa Borhesa – umetnici su koji su uvideli bedu i apsurd čovekovog položaja u svetu, ali se, kao ni Mirković, nisu poveli za tim da se od čoveka odreknu, znajući da su sva velika raskršća i lavirinti samo izraz čovekovog stanja i istinska građa umetnosti.

Zbog toga će ovaj novembar za mnoge među nama ostati upamćen upravo po ovoj izložbi, koja bez zazora može da ponese epitet kulturnog događaja sezone. Na njoj će se, besumnje, za one koji su se tek otisnuli na put umetničkog stvaralaštva, događati otkrovenja upravo onako kako Vladine konstrukcije i krhotine izranjaju sa dna, iz peska izgubljenog vremena. Za nas, koji smo trajali duže i videli više, ona će biti još jedno veliko svedočanstvo o drami i lakrdiji čovekovog usuda – utešni zapis sa puta po zaboravljenoj zemlji.

Miodrag Danilović

ZAJEDNO U INTUITIVNOM MUZIČKOM POKRETU

„Trio Pokret“ (Dr muz. um. Madlen Stokić Vasiljević, violina ;Dr muz. um, Miloš V. Nikolić, klarinet i kaval i Dr muz. um, Maja Mihić, klavir) i „Trio Femina“ (Dr muz. um. Madlen Stokić Vasiljević, violina ; Mr Ivana Dakić, oboa i Dr muz. um, Maja Mihić, klavir) u utorak, 2. novembra u Modernoj galeriji Kulturnog centra održaće zajednički koncert.

Na programu će biti dela: Dragana Jovanovića, Milana Stojadinovića-Milića, Miloša Raičkovića, Svetlane Maksimović, Isidora Žebeljana i Ivana Brkljačića.

Početak koncerta je u 19 sati.

BIOGRAFIJA TRIO „POKRET“

Trio „Pokret“, čiji su članovi violinistkinja Madlen Stokić Vasiljević (FMU), pijanistkinja Maja Mihić (FMU) i klarinetista Miloš Nikolić (MŠ „Mokranjac“, Beograd), predstavlja ansambl koji je za jedanaest godina svog postojanja napravio prekretnicu u pristupu kamernoj muzici na srpskoj muzičkoj sceni. Osnovan je 2010. godine iz potrebe troje izvođača da se u potpunosti posvete muzici savremenog trenutka. U centru interesovanja ovog sastava su dela savremenih kompozitora.

Nakon što je 2011. izveo sva do tada napisana dela iz pera domaćih kompozitora za ovaj tip kamernog ansambla, Pokret je „pokrenuo“ i druge autore da napišu nova dela, od kojih su mnoga upravo i posvećena triju. Sva ova dela Pokret je izvodio sukcesivno, ubrzo po njihovom nastanku. Izvođenjem aktuelnih kompozicija Trio Pokret doprinosi životnosti i dinamičnosti muzičke scene danas i obogaćuje literaturu za ovaj sastav. Godine 2012. Trio Pokret je za koncert u Kolarčevoj zadužbini („Živa srpska muzika – premijere“) sa premijernim izvođenjem osam novih dela dobio nagradu „Koncert godine“.

Trio Pokret je imao veliki broj koncerata u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Čačku, Novom Kneževcu sa premijernim izvođenjem dela domaćih autora. U sezonama od 2013. do 2019. godine, trio „Pokret“ je ostvario projekte („Portreti“, „Senzibiliteti“, „Pet godina muzičkog kretanja“, „Retrospektive“, „Dinamika pokreta“, „Novi muzički pokreti“ i „Srpska muzika u pokretu“) sa premijernim izvođenjem dela nove muzike. Trio je imao zapažene koncerte na Međunarodnoj tribini kompozitora u Beogradu 2012. i 2015. godine. Koncert u septembru 2015. godine uživo je emitovan na televizijskom i radijskom programu RTS3. U novembru 2016. Trio Pokret je imao veoma uspešan koncert u Rimu što je prestavljalo prvi izlazak ovog ansambla van granica zemlje. Godine 2017. održali su turneju po zemljama bivše Jugoslavije sa zapaženim koncertima u Skoplju, Zagrebu i LJubljani. Nastupali su na festivalima NIMUS, „Tisin cvet“ i „Skopska esen“. U leto 2018, nastupili su na festivalu „Lucci della ribalta“ u Narniju u Italiji, a samo mesec dana kasnije U Minhenu (Nemačka), u Askoliju (Italija) na značajnom festivalu „Nuovi spazi musicali” i u Srpskom kulturnom centru u Parizu (Francuska). Značajan koncert, trio je imao novembra 2019. u NJujorku, SAD (The Natiolnal Opera Center America, Placido Domingo Hall).

Trio je bio aktivan u medijskoj promociji savremene muzike. Pored koncerata, trio je učestvovao u snimanju emisije „Ad libitum“ za RTS, izvodeći delo Tatjane Milošević, kao i emisije „Art fantazija“ koja je u celosti bila posvećena ansamblu. Radio emisija „Muzika sa povodom“ muzikologa Donate Premeru je takođe u celosti bila posvećena triju. Bili su učesnici autorskog koncerta Vladimira Tošića u velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, i u sali Beogradske filharmonije, kao i na svečanosti dodele nagrade „Zlatni beočug“ Kulturno-prosvetne zajednice akademiku Dejanu Despiću. Trio je nastupio i na koncertu u okviru doktorskog umetničkog projekta člana trija Miloša Nikolića. Značajan nastup, trio je imao i u Muzeju Narodnog pozorišta, početkom 2013. godine, kada im je dodeljena nagrada „Koncert godine 2012“ časopisa „Muzika klasika“. Marta 2018. godine, učestvovali su na Tribini „Novi zvučni prostori“ u organizaciji Centra za muzičku akciju i Udruženja kompozitora, izvodeći i diskutujući o delu Srđana Hofmana „Kroz kutije zvuka“. Oktobra 2019. godine, bili su pozvani da nastupe na svečanom otvaranju Prve internacionalne konferencije „Psihologija i muzika“.

Na Međunarodnoj tribini kompozitora 2019. godine, dodeljena im je prestižna nagrada „Aleksandar Pavlović“ za najuspešniju promociju domaće muzike u zemlji i inostranstvu tokom 2018. godine. Na inicijativu ovog ansambla savremena muzika je obogaćena za gotovo četrdeset novih dela napisanih za violinu, klarinet i klavir.

BIOGRAFIJA TRIJA „FEMINA“

Beogradski trio „Femina“ čine dr um. Madlen Stokić Vasiljević, profesor violine na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, dr um. Maja Mihić, profesor uporednog klavira na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu i mr Ivana Dakić, 1.oboa Simfonijskog orkestra RTS.

Trio Femina je oformljen 2016 godine sa željom da publici predstavi nesvakidašnji ansambl koji čine oboa, violina i klavir. Za samo tri godine žive koncertne aktivnosti, trio je zabeležio uspešne koncerte u Muzičkoj galeriji Kolarčeve zadužbine, u Kulturnom centru Novog Sada u okviru Tribine mladih, a gostovale su i u Kragujevcu i Srbobranu. U Beogradu su još nastupile i u okviru ciklusa „Ponedeljkom u Đorđeviću“, kao i u Galeriji ULUPUDS na otvaranju likovne izložbe. Koncert u „Đorđeviću“ zabeležen je i audio u okviru projekta „Trag u vremenu“. Godine 2019, nastupile su na koncertu u okviru „Oboa festa“. Na repertoaru trija nalaze se dela savremenih srpskih autora Dušana Radića, Miloša Raičkovića, Isidore Žebeljan, Mirjane Živković, Dragane Jovanović, Ivane Stefanović, kao i širi spektar muzike 20. veka aranžirane za ovaj ansambl (Šostakovič, Debisi, Ravel itd).

U okviru programa “Dan domaćeg filma”, a u organizaciji Filmskog centra Srbije i DOK Srbija, u petak, 29. oktobra 2021. godine u 26 gradova Srbije biće upriličene projekcije 12 domaćih dokumentarnih filmova. </br>
“Dan domaćeg filma” ima za cilj promociju domaćih dokumentarnih filmova koji nisu imali široku bioskopsku distribuciju, a zaslužuju da budu viđeni. Nakon projekcije, gledaoci će imati priliku da razgovaraju sa nekim od članova autorskog tima. </br>

Viktorija (15) je hevi metal bubnjarka iz malog srpskog grada Smedereva. Njena intersovanja i ambicije ispunjavaju svoj pun potencijal tokom Rok kampa za devojčice 2017. godine. Tamo stiče puno prijatelja, a kamp joj priprema veliko iznenađenje koje rezultuje međunarodnom saradnjom i putovanjem u inostranstvo tokom leta 2019. godine. Nakon svega toga, ona se vraća u svoj rodni grad zbog početka nove školske godine, i to je pomalo pogađa. Ali, sećanje na njeno iskustvo na Islandu je motiviše da nastavi sa sviranjem bubnjeva, kao i pohađanjem škole i drugih aktivnosti. </br>

Režija i montaža: Mina Petrović </br>
Pomoćnica režije i montaže: Sofija Budimir </br>
Direktorka fotografije: Neda Mojsilović </br>
Kolor korekcija: Goran Todorić </br>
Dizajn zvuka i originalna muzika: Luka Ožegović </br>
Produkcija: Akcija produkcija, Forgrade </br>
Producentkinje: Ikonija Jeftić, Jovana Karaulić </br>
Koproducent: Miodrag Popović </br>

Početak projekcije je u 19 sati, a ulaz je slobodan.

Ansambl „Narakord“ jedan od najstarijih ansambala starogradskog melosa u Srbiji u ponedeljak, 25. oktobra 2021. godine održaće koncert u velikoj sali Kulturnog centra u Gornjem Milanovcu.
Početak koncerta je u 19 sati, a ulaz je slobodan.
Preuzimanje besplatnih ulaznica u računovodstvu Kulturnog centra.

Ansambl „NARAKORD“
„Velika kulturna baština našeg naroda zaslužuje da se neguje na dostojan način, ne krnjeći lepotu i raznolikosti večnih pesama. Brižljivo odabranim aranžanima, ansambl „Narakord“ se predstavlja čistoćom i briljantnošću glasova. On ujedinjuje starogradske i narodne pesme Srbije i drugih naših krajeva, snagom i jednostavnošću svojstveno autentičnom tradicionalnom stilu.“ Ɖorđe Kangrga
Ansambl „Narakord“ nosi zvanje jednog od najstarijih ansambala starogradskog melosa u Srbiji i sinonim je za kvalitetnu i lepu novu gradsku pesmu. Osnovao ga je beogradski pregalac pomenutih muzičkih pravaca i doktor stomatologije Đordje Kangrga, davne 1975. godine.
U svom skoro četrdesetogodšnjem postojanju, ansambl „Narakord“ održao preko 400 solističkih koncerata u zemlji i inostranstvu: „sve od Aljaske do Australije“, gostovao je u mnogim televizijskim i radio emisijama i na muzičkim festivalima. Samo u beogradskom Domu sindikata održao je četiri solistička koncerata, koje je snimila RTS.
„Narakord“ je snimio gotovo sve izvorne narodne pesme iz Srbije i preko 100 najpoznatijih starogradskih. Neke od njegovih legendarnih novih gradskih pesma su: „Pesme smo pevali stare“, „Hej Sombore“, „Fijakerist“. Zanimljivi su njegovi prepevi u novim aranžmanima poznatih italijanskih kancona, ruskih i ukrajinskih narodnih pesama, kao što su numere: „O sole mio“, „Dnjepr široki“, „Kaljinka“, ciganska numera „Amange romane“ iz filma “Cigani lete ka nebu“.
Polovinom, 1976. godine ansambl snima svoj debi album „Kaži mi, kaži“ za produkciju gramofonskih ploča Radio televizije Beograd (PGP RTB) a kasnije četiri albuma za Zagrebački „Jugoton“.
Na Večerima starogradske pesme u okviru festivala „Beogradsko proleće“, osvaja četiri nagrade, a pobedjuje 1983. godine sa pesmom Bore Đordjevića „Kad ispijem svoje piće“.
Kroz ansambl „Narakord“ prošao je ogroman broj muzičara i pevača. Stalnim podmladjivanjem članstva, u traganju za najsposobnijima, ansambl je iznedrio veliki broj danas poznatih eminentnih izvodjača.
Po smrti osnivača Đorđa Kangrge 2005. godine, vođenje ansambla preuzima dugogodišnji član, vokalni solista i gitarista Miroslav Mika Marković.
2006. godine „Narakord“ objavljuje album pod nazivom: „A život teče dalje“.
„Ranije se starogradska muzika pazila, a Skadarlija je bila kao kolevka za ansamble te vrste. Do nje se nije moglo doći tek tako. Da bi ansambl uopšte ušao u Skadarliju, morala je da se prođe audicija koju je vodio Ɖorđe Karaklajić, poznati kompozitor i urednik u Radio Beograda. Ako nisi bio dobar, nije bilo šanse da se provučeš. Čak su i dobri orkestri morali da idu na dodatno „peglanje“, da isprave nedostatke, da bi mogli da zasviraju u nekoj od skadarlijskih kafana.“, Đordje Kangrga.

Prva predstava Makedonske nacionalne zajednice u Srbiji pod nazivom ,,Vetar u tapetama”, autora Zorana Mitrovića biće odigrana u petak, 22. oktobra 2021. godine u Velikoj sali Kulturnog centra Gornji Milanovac.

Autor Zoran Mitrović, mladi beogradski glumac makedonskog porekla, po motivima Mrožekove drame ,,Emigranti“ iz 1974. godine napisao je svoju duo dramu, režirao je i u
njoj igra zajedno sa kolegom Nemanjom Simićem.

Osnovni cilj duodrame „Vetar u tapetama“ je otvaranje pitanja kulturnog identiteta mladih ljudi sa ovih prostora koji su na „privremenom“ radu u inostranstvu, kroz inovativni i komunikativni pristup. Dva glumca vode publiku kroz uzbudljivu pozorišnu dvojezičnu avanturu ispunjenu komičnim i setnim elementima, a sasvim prirodno i spontano priključuje se i sam mentalitet običnog čoveka – pripadnika srpske i makedonske nacionalnosti. Posebnu vrednost ovom komadu daje dvojezičnost, u samoj drami i glumačkoj interpretaciji.

Predstava je realizovana uz podršku Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine, Fondacije za otvoreno društvo i Ministarstva kulture i informisanja Srbije. Do sada je prikazana u više gradova Srbije

U Gornjem Milanovcu predstava se prikazuje u okviru projekta „Mi svom gradu“ Udruženja Makedonaca Moravičkog okruga.

Početak predstave je u 19 časova, a ulaz je slobodan.

Zahvaljujući višegodišnjoj uspešnoj saradnji Kulturnog centra Gornji Milanovac sa Dečjim kulturnim centrom Beograd, koji je organizator i domaćin Glumijade – međunarodnog festivala (revijalnog karaktera) na kome se predstavljaju škole glume za decu od 5 do 19 godina iz Srbije i regiona, kao i učešćem dramske grupe iz Gornjeg Milanovac 2021. godine na ovom festivalu, Glumijada će u petak, 15. oktobra 2021. godine gostovati u gradu pod Rudnikom.

Glumijada, kao manifestacija je usmerena na razvijanje kreativnog razmišljanja i veštine komunikacije kod dece i mladih, kao i na pobuđivanje interesovanja za pozorište i književnost kod svih uzrasta. Na Glumijadi se održavaju i radionice za decu koje se bave temama važnim za dramske i medijske profesije: glas, pokret, scenografija, kostim, muzika, režija, film, TV, Youtube i novi mediji.
Gostovanje u Gornjem Milanovcu je deo međunarodnog projekta kulturne saradnje MLADO POZORIŠTE U POKRETU (YOUNG THEATER ON THE MOVE), podržanog od Ministarstva kulture Republike Srbije i sufinansiranog sredstvima fonda Kreativna Evropa.
Ideja je da se prošire rezultati projekta i prezentuje IMPRO MOVE tehnika rada sa decom i mladima, pedagozima, vaspitačima, nastavnicima, srednjoškolskim profesorima i kolegama koji se bave obrazovanjem dece na kreativan način, kao i đacima milanovačkih škola.
Aktivnosti, koje bi trajale jedan radni dan (6 sati), bi se sastojale od četiri sesije: teorijskog uvoda, obuke u Impro Move tehnici bazirane na dramskoj pedagogiji, pedagogiji savremenog scenskog pokreta i radionici sa đacima.
Radionicu vode umetnički pedagozi: dr Pol Marej, Tijana Kesić Stamenković, Ivana Tabori Obradović i Dragana Stanisavljević. Za uvodno predavanje i završno obraćanje, pitanja i odgovore, zadužen je producent DKCB Dalibor Stojanović.
Svaki od učesnika će dobiti materijal za rad na radionici i sertifikat o prisustvu.
Radionice će biti dokumentovane kamerom i fotoaparatom, za šta će biti tražena dozvola od polaznika radionice.
Radionica će se održati uz poštovanje svih epidemioloških i higijenskih mera koje propisuje Ustanova Kulturni centar i Krizni štab za sprečavanje širenja epidemije korona virusa.
Sajt o samom festivalu:
https://www.glumijada.com/o-festivalu

Kulturni centar Gornji Milanovac predstaviće u četvrtak 14. oktobra 2021. godine u Modernoj galeriji izložbu fotografija:”Pozorišni portreti”, autora Bojana Nikolića.

Kroz fotografije na ovoj izložbi slavi se glumačka profesija, taloži bogato pozorišno iskustvo ljudi koji su se autoru našli u fokusu i zaintrigirali njegovo oko tokom desetogodišnjeg rada.

“Pozorišna fotografija je od pukog dokumentarnog zapisa, vremenom prerasla u kategoriju svojevrsne umetnosti. To potvrđuje i ova izuzetna izložba ,,Pozorišni portreti“, autora Bojana Nikolica, koja je ispunjena radovima nastalim od 2010. do 2019. i obuhvata portrete oko 60 glumaca u 44 predstave, profesionalnih i amaterskih pozorišta, koji jasno pokazuju da fotografija može da bude stvaralački čin za sebe.

Nikolić je očigledno, da upotrebimo reči Branislava Nušića, pozorišni čovek. On to pokazuje i kao organizator kulturnih događanja u Centru za kulturu Požarevac, i kao rukovodilac Velike scene Pozorista ,,Milivoje Živanovic“ i kao glumac, i – kako ova izložba pokazuje – pozorišni fotograf.

Njegove fotografije su ogledalo odličnog poznavanja same srži teatarske umetnosti, ali i dragoceni dar za osećaj trenutka, za izraz lica, pokret tela, dramski vrhunac. Auter majstorski uočava karakteristična psihološka stanja lika koji glumac tumači i približava ga posmatraču, izvanrednim osećanjem za dramatiku, za izraz, za suptilno osećanje glumca. Na njegovim portretima ovekovečeni su tako teško uhvatljivi trenuci koji često promaknu i najpažljivijem gledaocu skrivenom u mraku pozorišne dvorane.

Ujedno, Nikolićeva dela predstavljaju i svojevrsnu, dragocenu hroniku bogatog i značajnog teatarskog zivota. Pozorisni čin je nemoguće sacuvati. Pozorišni umetnici su jedini stvaraoci čije delo je osuđeno na prolaznost, na, kako je to govorio Eli Finci ,,zivot dvočasovni“. Srećom, postoje ljubitelji pozorišta koji čine sve da sačuvaju makar neke fragmente, neke dragocene trenutke. Bojan Nikolić je nesumnjivo jedan od njih.” napisala je u katalogu izložbe Mirjana Odavić, muzejski savetnik Muzeja pozorišne umetnosti Srbije.

Otvaranje izložbe je u 17 sati.

Odabrani prikazi i ogledi iz novije istorije ratnog i patriotskog filma.

Kulturni centar Gornji Milanovac predstaviće u četvrtak, 14. oktobra 2021. godine u Modrnoj galeriji knjigu KALIBAR 35 – Odabrani prikazi i ogledi iz novije istorije ratnog i patriotskog filma koju su nedavno objavili Dragi Ivić i Danko Borojević.

Reč je o knjizi koja je za nešto više od mesec dana privukla veliku pažnju javnosti. O njoj se diskutuje na portalima oruzjeonline.com i militaryforum.

Početak promocije je u 18:30 sati.

Reč recenzenta, dr Milana Micića

Filmska umetnost je magija 20. veka. Uticaj filma na svest, mišlјenje i emociju čoveka 20. stoleća vidlјiv je a promene u vrednostima, etici i estetici 20. veka koje je kreirala filmska umetnost bili su trajne u modernom razvitku svetske civilizacije.

Dvadeseti vek doneo je čoveku te epohe tragično iskustvo dva svetska rata , kao i množine lokalnih ratnih sukoba koji su tektonski menjali svet. Nјihovo okončanje dovodilo je do promišlјanja civilizacije o njima, o njihovoj suštini, karakteru i boli koju su donosili, a prostori promišlјanja bila su umetnosti, društvene nauke, medicina, prirodne nauke itd.

Tumačenja ratnih zbivanja postajala su deo gradnje društava koja su preživela rat, a njihova „kultura sećanja“ od prostora do prostora i od trenutka do trenutka pretvarala se u kulturu odabranih sećanja ili sam zaborav.

Film kao naknadna vizuelizacija rata gradio je emotivni odnos prema svojoj temi, formirao kolektivne stavove i mišlјenja, zalazio duboko u polјe emocionalnog, oblikovao sliku rata kao prostora najčešće patnje ili heroizma, a ređe složenih i kontraverznih lјudskih emocija i odnosa. Ratni film čitao se od strane masa kao uzbudlјivo štivo rata a države koje su kontrolisale filmsku industriju koristili su ga kao sredstvo državne i društvene propagande i način da se formira poželјna slika prošlosti i sadašnjosti. Društva koja su proživela, i preživela rat, posmatrala su ga putem filma kao niz iz njega odabranih fragmenata poželјnih po kolektivnu svest društva.

Posmatranje pre svega sovjetskog, ruskog, pa jugoslovenskog i američkog ratnog filma u studiji Kalibar 35 u sebi sadrži opise načina na koji je putem filmske umetnosti formirano kolektivno pamćenje 20. veka na ratna iskustva i zbivanja.

Ogledi i prikazi ratnih filmova pisani su slobodno, otvoreno, promišlјanjem autora koje se ne može svesti samo na prikaz određenog filmskog dela već je to pitanje o samoj suštini istorije, o epohi koja gradi film, o filmskom jeziku koji filmskom delu daje ili oduzima kvalitet, o estetici filma i njegovom urastanju u „kulturu sećanja“ određenog društva u datom vremenu.

Studija Kalibar 35 suptilno uočava mnoštvo filmskih detalјa sa višeznačnim i slojevitim značenjima, ukazuje na njih, što doprinosi pitkosti teksta, formiranju štiva zanimlјivog za čitanje ne samo publici filmofila i filmskih kritičara, istovremeno unoseći u tekst karakter, znanje i iskustvo autora koje ga očitava , pre svega, kao strasnog i posvećenog filmofila, sklonog intelektualnom čitanju filmske umetnosti i njegovom prevođenju u polјe dublјeg promišlјanja lјudske i civilizacijske sudbine, smislu i veličini lјudskog trajanja i dela.