Plesna predstava „San letnje noći“ koprodukcijski projekat Bitef dens kompanije i Centra za kulturu Tivat koju je po motivima istoimene komedije Vilijama Šekspira na scenu postavila koreograf Isidora Stanišić, u četvrtak, 13. decembra 2018. godine od 20 sati biće izvedena na sceni velike sale Kulturnog centra u Gornjem Milanovcu.
Predstava polazi od Šekspirove konstatacije „Čovek je tek magarac, ako bi hteo da razlaže san“, smeštajući tog čoveka u budući vek transhumanizma.
“Programiranje snova, reorganizacija zvezda i pobrojavanje latica na „krevetu od ruža“ karakteristike su kiborga, koje za posledicu imaju insomniju i trajno ukidanje sna. Predstava počinje od prediktovane budućnosti u kojoj Interfejs mozak-računar više ne prepoznaje imaginaciju ili emociju kao vrednost. Kroz iznenadne bleskove sećanja, predstava se kreće vremenski unazad razotkrivajući put evolucije koji, kada ga je čovek preuzeo – postaje dekadentan. Ljudska opsednutost artificijelnom inteligencijom „AI“ neodoljivo podseća na magareće „IA“ koje nam Šekspir duhovito predviđa. Šala na sopstveni račun, možda je najbolji način da se čovek prene iz večite jave.” (Isidora Stanišić)
U predstavi će nastupiti: Ana Ignjatović Zagorac, Tamara Pjević, Branko Mitrović, Miona Petrović, Jakša Filipovac, Andrea Dobrić, Nikola Živković i Nađa Lukić
Kostime I koncept scene uradila je Slavna Martinović. Dizajner svetla I videa je Goran Balaban, muzički saradnik je Darja Janošević, a autor vizuelnog identita je Mačej Kuzminski.
Cena ulaznice je 500 dinara. Informacije: 032/ 711 – 119

O AUTORU
Isidora Stanišić rođena je 1975. u Beogradu. Završila je Baletsku školu „Lujo Davičo“ u Beogradu, kao đak generacije. Po završetku školovanja, opredeljuje se za savremeni plesni izraz za koji se usavršava u inostranstvu, kao stipendista Nacionalnog koreografskog centra u Monpeljeu, stipendista VEB DANS-a u Beču i stipendista Gete Instituta za Global Dans u Dizeldorfu. Danas se savremenom igrom bavi kao igrač, koreograf i pedagog. Ostvarila je mnogobrojne uloge u savremenim plesnim i dramskim predstavama, među kojima su: Kolo okolo kaktusa, Pohvala ludosti, Plej, Lista sumnjivih (BITEF Teatar), Nižinski, Plava ptica (JDP), Kopile, Šija crne mačkice, Balkanska plastika, Limeni doboš (Narodno Pozorište), Soneti, Valceri, Bacanje kocke, Organizacija rada (KPGT)… Kao autor-koreograf kreirala je, između ostalih: Kopile, Limeni doboš (Narodno pozorište), Valceri, Organizacija rada (KPGT), Put u Damask (Ustanova kulture „Vuk Karadžić“), Lift, Paranoja šik, Karmen u četiri runde, Grad, Želeće mašine, Kapetan Džon Piplfoks, Prostor za revoluciju (BITEF Teatar)…
Posle „Otela“, „Magbeta“ i „Soneta“, ovo je četvrti plesni komad Bitef dens kompani koji kao idejno polazište koristi dela Vilijama Šekspira, istražujući kroz jezik pokreta univerzalnost i bogatstvo njihovih ideja.

Prоgrаm: „Femininum“

Тrio “Singidunum” u sastavu Sтаnа Krsтајić (flаutа), Ksеniја Milоšеvić (viоlinа) i Dејаn Subотić (klаvir) u utorak, 11. dеcеmbаr 2018. godine održaće koncert u Modernoj galeriji Kulturnog centra u Gornjem Milanovcu.
U оvоm sаstаvu Trio pоstојi dеsеt gоdinа i prеdstаvlја јеdini stаlni kаmеrni аnsаmbl оvоg tipа u nаšој zemlji. Nа rеpеrtоаru аnsаmblа nаlаzе sе rаznоvrsnа dеlа, оd bаrоknе еpоhе, dо kоmpоziciја sаvrеmеnih аutоrа. Тriо је prеmiјеrnо izvео nеkоlikо dеlа pisаnih uprаvо zа оvај sаstаv, kоје su nаpisаli Vlаstimir Тrајkоvić (prvоbitnа pоstаvа triја), Ivаnа Stеfаnоvić, Dејаn Dеspić, Аntе Grgin, Ivаn Brklјаčić, Drаgаnа Јоvаnоvić, Таtјаnа Мilоšеvić i Мilаnа Stојаdinоvić Мilić. Iza sebe imaju veliki broj nastupa u prestižnim salama i koncertnim dvoranama Srbije. Trio je ostvario i trajne snimke za Radio Beograd.
Početak koncerta je u 19 sati.

SТАNА KRSТАЈIĆ (flаutа) је studirаlа flаutu nа Fаkultеtu muzičkе umеtnоsti u Bеоgrаdu, u klаsi Мiоdrаgа Аzаnjcа. Bilа је аktivni pоlаznik mајstоrskih kursеvа Kаrlа Zеbоnа, Аlеnа Маriоnа i Оrеlа Nikоlеа i dоbitnik spеciјаlnе stipеndiје zа kurs kоd Sеvеrinа Gаcеlоniја nа Мuzičkој аkаdеmiјi Kiđаnа u Siјеni. Gоdinе 1987. primlјеnа је nа Visоku muzičku škоlu u Тrоsingеnu (Nеmаčkа) nа studiје u klаsi Аrifе Ginzеl Таtu. Nа pоziv Kаrlа Zеbоnа, dо 1988. nаstаvlја studiје u Bеrlinu. Маgistrirаlа је 1995. gоdinе nа kоnzеrvаtоriјumu Rihаrd Štrаus u Мinhеnu u klаsi Маriјаnе Hеnkеl. Usаvršаvаlа sе i nа Аkаdеmiјi u Vircburgu u klаsi Kоnrаdа Hаmpеа. Оd 1989. је stаlni člаn, а оd 1995. i sоlо flаutistkinjа Оrkеstrа bеоgrаdskе оpеrе i bаlеtа. Gоstоvаlа је nа fеstivаlu Оlеg Kаgаn u Bаvаrskој 1999. sа Dејm Маrgаrеt Prајs, kао i nа fеstivаlu Niederreinscher Herbst nа pоziv Оpеrе iz Dizеldоrfа, gdе је nаstupаlа sа sоlistimа dizеldоrfskе оpеrе i kао sоlistа. Оstvаrilа је punо snimаkа zа rаdiо i tеlеviziјu i svirаlа nа brојnim sоlističkim kоncеrtimа, kао i nа kоncеrtimа kаmеrnе muzikе u Itаliјi, Frаncuskој, Nеmаčkој, Еnglеskој i Јugоslаviјi. Svirаlа је mnоgа prvа izvоđеnjа, а višе kоmpоzitоrа јој је pоsvеtilо svоја dеlа. Stаnа Krstајić је sоlо flаutistkinjа Bеоgrаdskе filhаrmоniје. Оd mаrtа 2003. gоdinе svirа nа flаuti Pеаrl.

KSЕNIЈА МILОŠЕVIĆ (viоlinа) је diplоmirаlа i mаgistrirаlа nа Fаkultеtu muzičkе umеtnоsti u Bеоgrаdu, u klаsi prоfеsоrа Dејаnа Мihаilоvićа. Dоbitnik је prvih nаgrаdа nа rеpubličkim i sаvеznim tаkmičеnjimа, kао i prvе nаgrаdе nа tаkmičеnju Мuzičkе оmlаdinе „Lаurеаti Оrfеја“. Nаstupаlа је kао sоlistа sа Bеоgrаdskоm filhаrmоniјоm, Simfоniјskim оrkеstrоm RТS i Оrkеstrоm Vојskе Јugоslаviје. Bilа је člаn kаmеrnоg оrkеstrа „Мајstоri gudаči“. Аngаžоvаnа је kао zаmеnik kоncеrtmајstоrа Bеоgrаdskе filhаrmоniје. Sа аnsаmblоm „Оgnjеn i priјаtеlјi“ gоstоvаlа је širоm Еvrоpе i snimilа tri kоmpаkt diskа.

DЕЈАN SUBОТIĆ (klаvir) је studirао klаvir kоd Аndrеје Prеgеrа, Аndrеје Inhоf i Nеvеnе Pоpоvić, u čiјој klаsi је diplоmirао i mаgistrirао nа Fаkultеtu muzičkе umеtnоsti u Bеоgrаdu. Nаkоn tоgа је diplоmirао i mаgistrirао čеmbаlо u klаsi Zоricе Ćеtkоvić i zаvršiо dоktоrskе studiје iz оblаsti kаmеrnе muzikе. Kао stipеndistа Еvrоpskе kоmisiје, usаvršаvао sе nа Visоkој Krаlјеvskој muzičkој škоli u Stоkhоlmu (оdsеk zа kаmеrnu muziku u Еdsbеrgu, prоfеsоr Маts Sеtеrkvist). Biо је аktivаn učеsnik mајstоrskih kursеvа klаvirа, čеmbаlа i kаmеrnе muzikе kоd Pеtеrа Lеnеrbеrgа, Bоrbоlе Dоbоži, Pеtеrа Dirksеnа, Kоnstаntinа Bоginоа, Siјаvušа Gаdžiјеvа, Bоrisа Prеvišićа. Dоbitnik је nаgrаdа nа piјаnističkоm tаkmičеnju u Rimu i kоnkursu Kawai u Itаliјi. Nаstupао је nа višе fеstivаlа, kао štо su Меđunаrоdnа tribinа kоmpоzitоrа, Моkrаnjčеvi dаni, ОKТОH, Fеstivаl hаrfе i Ars vivendi clavicembalum. U klаvirskоm duu sа Теоm Dimitriјеvić, intеgrаlnо је izvео dеlа Sаtiја i Dеbisiја zа klаvir, čеtvоrоručnо. Snimаk Šumаnоvih dеlа оvоg duа еmitоvаn је u sеptеmbru 2011. gоdinе nа rаdiјu BBC3. Dејаn Subоtić је prеdstаvlјао Fаkultеt muzičkе umеtnоsti nа mаstеr-klаsu bаrоknе i sаvrеmеnе muzikе u Dubrоvniku. Prоtеklih gоdinа оdržао је nеkоlikо kоncеrаtа sаvrеmеnе kаmеrnе muzikе u sаlаmа Bеоgrаdskе filhаrmоniје i Skupštinе grаdа, u sаrаdnji sа istаknutim bеоgrаdskim muzičаrimа. U fеbruаru i mаrtu 2018. gоdinе оdržао је mаstеr klаs kаmеrnе muzikе nа Kоnzеrvаtоriјumu u Vigu (Špаniја) i nа dvа kоncеrtа izvоdiо sа Аnеtоm Ilić, Оgnjеnоm Pоpоvićеm, Nаtаšоm Мitrоvić i Rаstkоm Pоpоvićеm kаmеrnа dеlа srpskih аutоrа (Мilаn Мihајlоvić, Isidоrа Žеbеlјаn, Ivаn Brklјаčić). Nаstupао је kао sоlistа i kаmеrni muzičаr nа kоncеrtimа u оkviru prоslаvа stоgоdišnjicе rоđеnjа Ljubicе Маrić i јubilеја Мuzikоlоškоg institutа SАNU. Kао sоlistа sа оrkеstrоm, izvоdiо је dеlа Bаhа, Маrtеnа i dе Fаlје. Sаrаđivао је sа kаmеrnim оrkеstrimа Gudаči Sv. Đоrđа i Dušаn Skоvrаn, kао i sа Bеоgrаdskоm filhаrmоniјоm i Simfоniјskim оrkеstrоm RТS. Nаstupао је u Špаniјi, Аustriјi, Rumuniјi, Slоvаčkој, Hrvаtskој i Čеškој. Dеluје kао vаnrеdni prоfеsоr nа Kаtеdri zа kаmеrnu muziku nа FМU u Bеоgrаdu. Dоbitnik је Srеbrnе mеdаlје Univеrzitеtа umеtnоsti, 2012. gоdinе.

Za odabranu čitalačku publiku koja voli dramska dela zasnovana na načelima najogoljenije realističke igre koja nije zasnovana na pozorišnim predstavama, već „uzeta“ direktno iz života, Kulturni centar Gornji Milanovac nedavno je objavio knjigu Sretena Ž. Hadžića, dramskog pisca iz Gornjeg Milanovca.
Reč je o dramama “Zlostave i zablude” i “Verenički prsten”.
Obe Hadžićeve priče su u tri čina i počinju srpskim narodnim poslovicama.
“… Kada pisac za kičmu drame uzme niz logički povezanih poslovica izvesno je da je upotrebio najčvršću dramsku građu, dramsku građu u obe drame.
Već sama imena koje pisac nadenuo svojim glavnim likovima u drami “Zlostave i zablude”; Zlostavić – muž, Trpko – sin, Lepojka – žena, govore o piščevoj nameri da pred gledaoce iznese potpunu i ogoljenu istinu o sudbini rastakanja srpske građanske porodice u koju se ugnezdila zla muževljeva sumnja da sin nije njegov. Svi likovi se nalaze na samoj ivici ambisa potpunog moralnog posrtanja. Svi napori, grčeviti pokušaji Žene i majke da dokaže kako nevere nije bilo i kako joj je u porodilištu zamenjeno dete, dobijaju oblik čudovišne groteske… Da stvari poprime još tragičniji, karikaturalniji oblik, sve se dešava u vreme nametnutih međunarodnih sankcija začinjenih dnevno – političkim komentarima svih boja” (Leon Kovke, dramaturg).
Za razliku od prve priče, u drami “Verenički prsten”, Hadžić želi da ukaže da je sve u životu predodređeno. Da se krug mora uvek zatvoriti i da se od sudbine ne može pobeći.
“… Sa jedne strane su Gorčilo – žandarm i Stanija, nepopustivlji u nameri da spreče mogući brak između njihove ćerke Anje, buduće doktorke i LJupka – proletera. Kako god, u neprekidnoj igri toplo crta hladno, koja je lišena bilo kakvih spletki, lukavstva, ironije pod baražom verističkih izjava – izmenjuju se isključivo lapidarne rečenice nalik na setence, odvija se razorni proces ubrzanog odumiranja jedne naizgled večne ljubavi….” ( Leon Kovke)
Karakteristično za obe Hadžićeve drame je da su priče sažete i jezgrovite, i da se čitaju u jednom dahu.
Knjiga je štampana na više 100 stra i ukoričena je mekim povezom. Recezent knjige je Leon Kofke, dramaturg. Grafički dizaj uradila je Nevena Čavorović, a korice potpisuje Ivica Milošević.

ANTRFILE
Sreten Ž. Hadžić je član Udruženja dramskih pisaca Srbije.
Objavio je zbirku pesama “Ćutanja” (1968. ,,Grafičar“ Ivanjica), drame “Progon” (1997. ,,Plima“, Beograd), “Leš psa i leš žene “ (2000. ,,Muzej rudničko-takovskog kraja“, Gornji Milanovac), “Diler” (2001. ,,Naj“, Gornji Milanovac), “Varvara” (2005. ,,Dositej“, Gornji Milanovac), zbirku pesama “Uslovna tačka” (2008. ,,Dositej“, Gornji Milanovac), drame “Tetovaža” i “Izbeglica” (2013. ,,Dositej“, Gornji Milanovac), dramu “Prokletstvo” i ljubavne pesme “Nedosanjana ljubav” (2015. ,,Kulturni centar“, Gornji Milanovac), “Zlostave i zablude” i “Verenički prsten” (2018. ,,Kulturni centar“, Gornji Milanovac), a zastupljen je i u nekoliko pesničkih zbornika.

Amatersko pozorište “Knjaz” iz Požege, u utorak, 4. decembra 2018. godine od 20 sati u velikoj sali Kulturnog centra izvešće predstavu Ljubomira Simovića „Čudo u Šarganu“, koju je na scenu postavio glumac Narodnog pozorišta iz Užica Hadži Nemanja Jovanović.
Ovo je druga predstava mlade amaterske trupe pokrenute nedavno pod okriljem Sportsko – kulturnog centra Požega.
U predstavi igraju: Danijela Marić, Jelena Bojović, Gorica Mitrović, Uroš Todorović, Nebojša Bondžulić, Marko Kuridža, Slađana Stevanović, Marko Sarvan, Boriša Vajović, Mihailo Grković, Luka Potparić, Ognjen Gluščeić, Milan Zlatković i Dragan Dimitrijević.
Ulaz na predstavu je slobodan.

Pozorišna predstava “Nedozvani” koju je na scenu postavio proslavljeni reditelj Jug Radivojević i koja je prošlog meseca u Gornjem Milanovcu (Srbija), a potom i u Brčkom (BIH) imala svoju svetsku premijeru, zbog velikog interesovanja javnosti, predstava će ponovo u Gornjem Milanovcu biti izvedena u četvrtak, 29. novembra 2018. godine od 20 sati u velikoj sali Kulturnog centra.
Drama Momčila Nastasijevića „Nedozvani“ smeštena je u tridesete godine 20. veka. Osim te epohe, predstava sadrži mnogo toga što privlači pažnju današnjeg gledaoca – intrigu, ljubav, dramski naboj, sukob, kao i komične situacije u koje likovi upadaju.
Uloge tumače: Strahinja Blažić, Marija Stokić, Anita Stojadinović, Aleksandar Ristanović, Tatjana Dimitrijević i Ivan Perković.
Scenski govor potpisuje Radovan Knežević. Kostime su izradili Tatjana Radišić I Tatjana Ždiara (asistent kostimografa). Fotograf je Suzana Jevremović, a za frizure i šminku potrudila se Maja Arsić.
Predstava je u produkciji NASteatra realizovana u okviru manifestacije “Dani Nastasijevića” (Gornji Milanovac, Srbija) i projekta „Pozorište koje vam nedostaje“ (Brčko, BIH) Sufinansijeri projekta bili su: Opština Gornji Milanovac i biblioteka „Braća Nastasijević“, a saradnicu u realizaciji predstave Kulturni centar Gornji Milanovac i UK „Parobrod“.

Reč reditelja:
„Ceo svoj opus Momčilo Nastasijević bazirao je na temi dobra i zla, na samoj suštini čoveka – biti dobar ili loš čovek, to je pitanje izbora. Momčilo nas podseća da je čovek sklon padu, ali i da je sposoban da se „vine u visinu, u čistinu“. Okupljala su braća Nastasijević u svojoj kući umetnike i ljubitelje umetnosti i činili ih boljim ljudima, jer su im svojom umetnošću krepili dušu. Umetnost nam pomaže da budemo bolji – i nama koji stvaramo i vama koji nas gledate. To i jeste smisao pozorišta. „Nedozvani“ nas dozivaju i prizivaju dobrog i pitomog čoveka.“ (Jug Radivojević)

U velikoj sali Kulturnog centra Gornji Milanovac u sredu, 28. novembra 2018. godine, od 18 sati biće izvedena hit predstava za decu „Patrolne šape“.

Predstava je urađena po uzoru na seriju crtanih filmova o čoporu slatkih štenaca koji izvode različite spasilačke akcije.

Predstava je prilagođena deci uzrasta od 6 do 11 godina.

Cena ulaznice je 250 dinara, a karte se mogu kupiti u prostorijama Kulturnog centra (Stari sud) i na biletarnici ispred velike sale Kulturnog centra.

Informacije i rezervacije ulaznica na telefon 032 / 711 – 118 i 032 / 711 – 119.

U Modernoj galeriji Kulturnog centra Gornji Milanovac u petak, 23. novembra 2018. godine od 18 sati biće predstavljena izložba „Slikari Lazovići i njihovo doba“, Dragiše Milosavljevića.
U katalogu izložbe se hronologizira slikarsko stvaranje Lazovića, koje se „na osnovu dosadašnjih saznanja može pratiti od sredine sedme decenije 13. veka do kraja treće decenije 19. veka, odnosno do poslednjih radova Aleksija Lazovića, kada je zabeležena i njegova smrt“.
Crteži svetovnog karaktera, slikarski predlošci za freske i ikone i zbirka bakroreza iz biblija zapadnog porekla, preneseni su iz zbirke iz Nikoljca kod Bijelog Polja. Izložba se realizuje u saradnji Muzejom iz Bijelog Polja.

U susret jubilarnoj “Kratkoj formi”, koja će iduće godine po peti put biti organizovana u Gornjem Milanovcu (10 godina postojanja filmskog festivala), Kulturni centar će od 23. do 28. novembra 2018. godine organizovati niz programa prvenstveno namenjenih deci školskog uzrasta.
Projekcije dečjih animiranih filmova nastalih u okviru međunarodnog projekta “Muljt most-Srbija-Rusija” predviđene su za petak, 23. novembar od 11 sati. Nakon projekcija u holu velike sale biće predstavljena izložba fotografija koju potpisuju mladi filmski stvaraoci iz Gornjeg Milanovca. Otvaranje izložbe upotpuniće projekcija filmova sa “Kratke forme” realizovanih u okrilju međunaredne saradnje između Srbije i Velsa (Velika Britanija).
Tokom dana dečjeg umetničkog stvaralaštva (23 – 25. novembar) od 18 sati na bioskopskom repertoaru Kulturnog centra prikazivaće se animirani porodični film “Grinč”. Reč je o fenomenalnoj animiranoj avanturi, baziranoj na književnim, prazničnim klasicima doktora Susa. Film Skota Mozjera (Scott Mosier ) i Jaroua Čejnija (Yarrow Cheney) sinhronizovan je na srpski jezik, a glasove junacima pozajmili su: Milan Tubić, Nebojša Ilić, Mina Lazarević i Zoran Kesić.

Za filmske sladokusce starijeg uzrasta Kulturni centar i Francuski institut će predstaviti dokumentarni film “Makala”. Reč je o filmu francuskog reditelja Emanuela Grasa koji će 28. novembra 2018. godine biti gost svečane projekcije filma u Gornjem Milanovcu.
“Makala” govori o Kabviti Kasongou čoveku od 28 godina koji živi I radi u Demokratskoj Republici Kongo. Priča je ispričana neverovatnom poetičnošću koja ostavlja neizbrisiv utisak.
Film “Makala” je 2017. godine prikazan na festivalu u Kanu – u okviru Međunarodne nedelje kritičara. Tu se okitio „Nespresso Grand Prijem“.
A na 23. Festivalu autorskog filma, (Beograd), za film “Makala” reditelju Emanuelu Grasu pripalo je posebno priznanje.

Društvo istoričara Šumadije, Grad Kragujevac, Istorijski arhiv Šumadije, Dom kulture Rudnik i Kulturni centar Gornji Milanovac predstaviće u ponedeljak, 19. novembra 2018. godine u Domu kulture „Vojislav Ilić“ na Rudniku  izložbu „Sima Milosavljević Paštrmac – Amidža, prvi čovek prestonog Kragujevca“. Izložbu potpisuju autori Nenad Karamijalković i Slavka Stepanović.

Otvaranje izložbe je u 18 sati.

Kulturni centar Gornji Milanovac u saradnji sa Fakultetom muzičke umetnosti iz Beograda organizuje u četvrtak, 15. novembra 2018. godine koncert studenata katedre za solo pevanje. Na koncertu će nastupiti studenti iz klase profesora Katarine Jovanović: Sara Stefanović, Maja Dabović, Veljko Radojičić, Strahinja Tričković i Sonja Lazović.
Na programu su dela koja potpisuju: Durante, Hendl, Mocart, Rimski-Korsakov, Čajkovski, Sviridov, Pučini, Doniceti, Babić …
Klavirska pratnja je Zorka Milivojević.
Početak koncerta je u 19 sati.