U okviru prikupljanja pomoći Ani i Aleksi Arsić, koji boluju od celebralne paralize, a trebalo bi da budu hospitalizovani u bolnici „Acibadem Atakent“ u Istambulu – Turska, Crveni krst Gornji Milanovac i dalje poziva građane da se odazovu pozivu i shodno svojim mogućnostima pomognu da naši mladi sugrađani budu operisani.
Akciji se priključio i Kulturni centar Gornji Milanovac, gde će na svakoj kulturnoj manifestaciji u Domu kulture (predstave, filmovi, izložbe…), na kojoj je ulaz slobodan, biti postavljena kasica Crvenog krsta za prikupljanje pomoći.
Ani i Aleksi su potrebne operacije koje izvode turski doktori, a za operacije je potrebno da porodica Arsić uplati 24.000,00 evra.

Ana Arsić, foto: gmInfo

Operacije neće biti zakazane sve dok porodica ne uplati novac.

Aleksa Arsić, foto: gminfo

Novčana sredstva možete uplatiti na račun Crvenog krsta Gornji Milanovac 325-9500700029514-20 u OTP banci, sa svrhom uplate: pomoć za Aleksu i Anu.
Ana i Aleksa od rođenja vode borbu za lepše i bolje sutra, za život bez bolova i život u kome će donekle moći da budu ravnopravni sa svojim vršnjacima. Pred njima je period napornog rada i vežbanja kako bi stekli uslove za operaciju koja im uliva veliku nadu da će hodati bez bola.

Organizacija “Re Crafts” klaster za revitalizaciju tradicionalnih zanata u Srbiji, predstaviće u sredu, 20. februara 2019. od 12h u Modernoj galeriji Kulturnog centra svoj projekat “S` motivom na put”. Izložbu će otvoriti poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, a o ciljevima i misiji “Re Craftsa” govoriće Vesna Rusić, osnivač i direktorka.
Naziv projekta “S motivom na put”, simbolizuje odlazak mladih na školovanje u inostranstvo i rad i život u dijaspori. Na taj put se uvek nosi draga stvar (predmet, amajlija, ili generalno nazvano ”motiv”, nešto što podseća na Srbiju). S druge strane i mi, iz matice kad odlazimo u posetu našima u dijasporu nosimo ”motiv” koliko god taj pojam široko doživljavali.
Projekat je nastajao i razvijao se u periodu od sedam godina, od 2011. do 2018. godine i označava krunu aktivnosti koje je “Re Crafts” realizovao u tom razdoblju, istovremeno na dve lokacije, u Firenci i u Beogradu. U Firenci je predstavnica naše organizacije završila osnovne studije i master na akademiji “Di Belle Arti”, a u Beogradu su proizvodi koje smo u međuvremenu razvijali i usavršavali, dobili finalni oblik, spreman za brendiranje.
Tokom realizacije projektnih aktivnosti u Firenci nastao je umetnički duo koji sačinjavaju Kamila Bannach, fotografkinja iz Varšave i Marina Rusić iz Beograda, slikarka koja živi i radi u Firenci od 2011. Fotografije koje ćete videti na izlozbi, njihova su kreacija. Umetnice će Milanovačkoj publici predstaviti svoje portfilije.
O važnosti povezivanja i saradnje sa lokalnom samoupravom govoriće Ana Hadžić, antropolog – etnolog i koordinator u “Re Craftsu” za komunikaciju sa KC Gornji Milanovac.

Za svoje najmlađe sugrađane, Kulturni centar u sreda, 13. februara 2019. godine od 18 sati u Modernoj galeriji organizuje „In Gogovu“ likovnu radionicu.

„Februarski zabavnik“, kako su ovoga puta nazvali druženje biće prilika da deca, pa i njihovi roditelji saznaju nešto više o mladim glumcima. Gosti likovne radionice biće polaznici Dramske radionice Kulturnog centra.

Igor Trifunov, mađioničar iz Beograda izvešće u utorak, 12. februara 2019. godine u velikoj sali Kulturnog centra svoj magični šou. Za decu Gornjeg Milanovca Trifunov će tom prilikom predstaviti deo programa iz svoje predstave „Igorov magični šou“. Program će završiti tačkom koju školarci naročito vole – pravljenjem figura od naduvanih balona.
Početak predstave je u 18 sati.
Ulaz je slobodan.

Biografija
Igor Trifunov rođen je 1973. godine u Beogradu. Interesovanje za mađioničarstvo pokazivao je još tokom osnovne škole, a nakon prvog javnog nastupa, koji je Igor imao u novogodišnjem programu 1990. godine na Radio Televiziji Beograd, nastavio je da usavršava svoju karijeru radeći na novim mađioničarskim tačkama zajedno sa doajenom sprskog mađioničarstva Mićom Bugarčićem.
Na III Balkanskom kongresu mađioničara, održanom 2002. godine u Beogradu, osvaja Grand Prix. Usledili su mnogobrojni nastupi u različitim korporacijama, ambasadama, televizijama, kao i gostovanja na mađioničarskim kongresima u zemlji i inostranstvu. Širu popularnost stiče autorskim TV serijalom „Ulična magija“.
Oktobra 2010. godine na VII Balkanskom kongresu u Solunu osvaja Grand Prix sa novom tačkom u kategoriji manipulacije. Istog meseca premijerno izvodi svoju autorsku predstavu „Igorov magični šou“ u Beogradu. U novembru 2011. godine dobitnik je prve nagrade na Internacionalnom kongresu mađioničara u Mariboru, kojom se kvalifikovao za Svetsko prvenstvo. Na Kongresu austrijskih mađioničara u Beču, u maju 2012. godine, osvoja prvo mesto. Kao jedini predstavnik Srbije osvoja četvrto mesto na Svetskom prvenstvu mađioničara u Riminiju 2015. u najtežoj oblasti – manipulacija, poznatoj kao ”Kraljica magije”

na bioskopskom repertoaru Kulturnog centra, u sredu 13. februara 2019. godine naći će se dokumentarni film Branka Lazića „Čarobnjak iz Mutnja“

Da li znate za Srpski Holivud ?
Mislite li da je magijski realizam moguć samo u umetnosti, varate se, upoznajte Ivu i jedino selo sa crvenim tepihom na Balkanu.
Početak projekcije je u 18:30 sati

Mađarski državni folklorni ansambl, u utorak, 5. februara 2019. godine održaće koncert u velikoj sali Kulturnog centra Gornji Milanovac.

Reč je o prestižnom nacionalnom ansamblu Mađarske koji je 1951. gоdinе osnovan sа cilјеm dа prikuplја, čuvа i prеzеntuје blаgо mаđаrskоg fоlklоrа. Оd svоg оsnivаnjа, nа scеni izvоdi svе žаnrоvе mаđаrskоg fоlklоrа: trаdiciоnаlnu muziku i plеs, аutеntičnu nаrоdnu muziku i plеs, drаmskе fоlklоrnе prеdstаvе, svеtsku muziku nа trаdiciоnаlnim оsnоvаmа, plеsnе prеdstаvе, sаvrеmеni plеs i plеsоvе zаsnоvаnе nа Táncház trаdiciјi. Sа оvаkо rаznоvrsnim rеpеrtоаrоm, јеdаn је оd аnsаmbаlа sа nајvišе nаstupа u svеtu. Тоkоm šеst dеcеniја pоstојаnjа, Маđаrski držаvni fоlklоrni аnsаmbl је nаstupао u 53 zеmlје nа čеtiri kоntinеntа, prikаzuјući svоје blаgо prеd višе оd devet miliоnа lјudi. U svојој dvоrаni nаstupајu višе оd 120 putа gоdišnjе i stаlni su gоsti nа scеnаmа širоm Kаrpаtskоg bаsеnа.

Scеnskе аdаptаciје izvоrnоg mаđаrskоg fоlklоrа pојаvilе su sе prе pоlа vеkа. Pоrеd аutеntičnе i еdukаtivnе prеzеntаciје plеsоvа, uvеk је pоstојаlа i žеlја zа оsnivаnjеm nеzаvisnоg plеsnоg tеаtrа u sаstаvu аnsаmblа. Меđutim, kаdа је pоčеtkоm sеdаmdеsеtih nаstао prаvi prеpоrоd izvоrnоg plеsа nа pоzоrnici, prоfеsiоnаlni fоlklоrni аnsаmbli pоčеli su dа u svоје rеpеrtоаrе uklјučuјu аutеntičnе tеmе. Тrаnsfоrmаciја i zаmеnа оriginаlnih plеsnih figurа sа „scеnskim“ pоkrеtimа, kао u pеdеsеtim i šеzdеsеtim gоdinаmа, višе niје biо vоdеći princip, i zа dugо ćе sе tаčnо izvоđеnjе аutеntičnih plеsоvа smаtrаti isprаvnоm intеrprеtаciјоm. Ipаk, u pоslеdnjој dеkаdi, izvоdеći rаznоvrsnе tеmе, Маđаrski držаvni fоlklоrni аnsаmbl је uspео dа prеvаziđе оvu idејu. Sаdа sе nаrоdnа plеsnа trаdiciја prеdstаvlја iz rаzličitih аspеkаtа; ili је tеmа, ili sаmо kоmunikаtivnо srеdstvо kојim sе tеmа mаnifеstuје. Fоlklоr је unаprеđеn dа budе dоvоlјnо krеаtivаn i upеčаtlјiv, kаkо bi pоstао živоpisnа bоја nа pаlеti sаvrеmеnih umеtnоsti.

Nа rеpеrtоаru аnsаmblа su i аutеntičnа i sаvrеmеnа izvоđеnjа. Тrаdiciоnаlnа izvоđеnjа dајu istinit prikаz istоriјskih оdnоsа u trаdiciоnаlnоm živоtu, dоk plеsnо-scеnski prikаzi kоristе fоlklоr kао јеzik zа prеnоšеnjе univеrzаlnih humаnističkih pоrukа.
Početak koncerta je u 20 sati.
Informacije: 032/711 – 119

Književno društvo “Zapis”, Gimnazija “Takovski ustanak” i Kulturni centar Gornji Milanovac organizuju u petak, 25. januara 2019. godine u sali Gimnazije književno veče naziva “Šetnja kroz stihove”.

U programu učestvuju: Aleksandra Sretenović, natalija Blagojević, Katarina Toroman, Kristina Majstorović, Jelena Komnenović, Luka Todović i Aleksa Glišović.

Muzička podrška biće: Tijana Sretenović, Đorđe Dabić i Đorđe Rakićević.

Početak programa je u 19 sati

Božidar Milović, akademski umetnik rodom iz Nikšića, predstaviće u petak, 18. januara 2019. godine u Modernoj galeriji izložbu fotografija iz ciklusa “Filozofija tela”.
Otvaranje izložbe je u 18 sati.

BOŽIDAR MILOVIĆ

Rođen je u Nikšiću, 1958. godine. Završio je Grafičko-pedagoški fakultet na odseku slikarstvo u Odesi-Ukrajina, a magistrirao na istom fakultetu 1987. godine. Pored slikarstva bavi se fotografijom, performansom i video radovima. Član je Međunarodnog udruženja umetnika u Moskvi, član Udruženja umetnika Odese i član ULUPUDS-a Beograd. Izlagao na više kolektivnih i nekoliko samostalnih izložbi u Srbiji, Ukrajini i Francuskoj. Dobitnik je više značajnih nagrada i priznanja za umetničko stvaralaštvo. Živi i radi u Beogradu kao samostalani umetnik.

OBJEKTIVNA FILOZOFIJA TELA

Dugogodišnje bavljenje umetničkim radom započeto sedamdesetih godina dvadesetog veka Božidar Milović posvetio je raznim likovnim i primenjenim disciplinama. Bazno slikarstvo nadograđivao je stalnim interesovanjem za fotografiju, priredio je nekoliko uspešnih performansa i ostvario zanimljive video radove. Ta raznovrsnost u umetničkom radu izražava izuzetnu kreativnu crtu i neverovatan energetski i umetnički potencijal koji kod Božidara Milovića neprekidno traje već skoro četiri decenije. Taj i toliki iskustveni period u kome se Milović ipak najviše posvećivao slikarstvu kao glavnom stvaralačkom žanru obeležilo je i krajnje ozbiljno i profesionalno bavljenje fotografijom. Kroz nekoliko izložbi on je to pokazao i dokazao a ovoga puta izlaže najnoviju produkciju crno-belih i kolor fotografija na temu filozofije ljudskog tela kao poseban, studiozni projekat velikih formata sa univerzalnom tematikom.

Interesovanje umetnika za ljudsko telo datira od najstarijih vremena. Prvi kreativni ljudski potezi uopšte vezani su za ljudsko telo kao izvorni oblik, uzor i obrazac predstavljanja, oblikovanja, oponašanja. Fotografija se fenomenom ljudskog tela naravno bavi tek u novijem vremenu, ali je poznato da se pored prirodnog okruženja najčešće obraćala ljudskom telu kao suštinskoj inspiraciji. Najpoznatiji fotografi kroz izuzetne fotografske, krajnje umetničke radove, bavili su se ovim žanrom i dostigli vrhunce fotografske umetnosti. Setimo se Štiglica, jednog od najvećih svetskih majstora akta.

Božidar Milović se za ovaj žanr interesovao od početka. LJudsko telo bilo je stalni izazov za njegove objektive bilo da se radi o ženi, muškarcu, deci. Bavio se ne samo suštinskom estetikom akta već i dubljim promišljanjem i istraživanjem tela, stavljajući ga u sve moguće i nemoguće poze, postavke, pozadine, okruženja. Ključni faktor delovanja fotografije svakako je svetlo. Uloga svetla i svetlosti u estetici gotovog fotografskog dela kod Božidara Milovića ogleda se u blještavilu, totalnom koloritskom efektu čak i kad je crno-belo u pitanju. Smeštajući figure u razne ambijente, situacije i poze on istražuje telo, njegovu filozofsku stranu i karakter u savršenstvu poze i tek naglašenog pokreta.