Svečanom dodelom nagrada i priznanja najboljim učesnicima smotre, organizovanom u Velikoj sali Kulturnog centra sinoć je (20. maj 2019. godine) završen 13. Festival pozorišnog stvaralaštva učenika osnovnih i srednjih škola sa područja opštine Gornji Milanovac.

Negovanje dečjeg pozorišnog stvaralaštva je retko u drugim sredinama i zato je dečiji festival u Gornjem Milanovcu sjajan. Svi koji su manje ili više učestvovali u radu, deo su priče zvane ŠKOLSKA SCENA. Svako je na svoj način pomagao. Bilo da su to mladi glumci, profesori – reditelji, organizatori, predstavnici lokalne samouprave, privrednici ili publika koja je aplauzima i savetima pozdravljala i nagrađivala prve glumačke pokušaje.
Za 13 godina postiglo se mnogo. Otkrivene su mnoge tajne koje skriva pozorišna umetnost, a ono što je najvažnije, deca su naučila da se poigravaju ulogama.
Predstave su ispunile svoju misiju. Svaka je na svoj način inspirisala publiku. Dok je jedne krasio entuzijazam i poletnost, druge je izdvojila ideja i način prezentacije, istaknuto je prilikom dodele priznanja.

ŠKOLSKA SCENA ove godine okupila je na sceni više od 120 mladih glumaca iz Gornjeg Milanovca, Kamenice, Brezne, Takova i Brđana. Glumci su bili iz osnovnih škola „Ivo Andrić“, „Desanka Maksimović“, „Kralj Aleksandar I“ „Takovski ustanak, Ekonomsko – trgovačke škole „Knjaz Miloš“ i PU „Sunce“. Izvedeno je 7 predstava različitog žanra i pozorišnog izraza, od kojih je 6 bilo u takmičarskom delu festivala. Predstave su na scenu postavili profesori: Snežana Jovanović i Goran Vasojević („Dečje poselo“, PU „Sunce“), Milena Lisica („Svinjar“, OŠ „Takovski ustanak“), Ana Mutavdžić, („Agi i Ema“, „Kralj Aleksandar I“, odeljenje u Brđanima), Slavica Jovićević Babović, („Moderna bajka“, OŠ „Ivo Andrić“, odeljenje u Brezni), Slobodanka Gavrilović („Kirija“, OŠ „Ivo Andrić“, odeljenje u Kamenici), Goran Savić, (“Starinska, nestarinska priča“, OŠ „Desanka Maksimović“), Vesna Grbović i Goran Vučković („Soluci govore“, ETŠ „Knjaz Miloš“)
Predstave su, osim u Velikoj sali Kulturnog centra izvođene i u Brezni i Kamenici, a nastupe mladih glumaca videlo je oko 1000 posetilaca.
Zahvalnice školama i priznanja rediteljima i pokroviteljima festivala u ime organizatora uručio je Ljubiša Drinjaković, predsednik Upravnog odbora Milanovačkog pozorišta, dok je nagrade najboljim mladim glumcima uručila Tatjana Dimitrijević, glumica „Pozorišta na Terazijama“ i teatra „Madlenijanum“.

– Draga deco, uvaženi profesori, dame i gospodo, učesnici festivala ŠKOLSKA SCENA, zadovoljstvo mi je što sam danas sa vama u vašem i mom rodnom gradu. Što zajedno delimo radost koju pruža pozorište.
Obraćam vam se ne samo kao glumica već i kao nekadašnji učesnik ŠKOLSKE SCENE. Ovo pominjem jer želim da naglasim koliki u stvari značaj ovaj festival ima na život i budućnost njegovih učesnika, pritom ne mislim samo na njegov edukativni značaj i karakter, već i na podstrek koji on pruža deci da nastave da se bave pozorišnom umetnošću.
Od mojih prvih nastupa na ŠKOLSKOJ SCENI u predstavama „Kraljevski festival“, (2007. godine), „Trapavi zmaj“(2008) i „SENKA gospodina VIP-a“ (2009) koje je na scenu postavio profesor Radiša Jovanović do danas desilo se mnogo toga, usledile su druge predstave, velike scene i profesionalni reditelji. Ipak ti dani i te predstave zauzimaju posebno mesto u mom srcu jer su na neki način simbol i podsetnik na vreme kada sam se zaljubila u pozorište.
Čestitam učesnicima i pobednicima festivala i nadam se da će nekima od vas, kao što je i meni, ovaj festival odrediti životni poziv, rekla je između ostalog Tatjana Dimitrijević.

Prepoznati talente koji će u godinama pred nama možda biti nosioci pozorišnog entuzijazma i učiniti da neke naredne generacije zavole pozorišnu umetnost i da u njoj praznuju suštinu – svetkovinu mladosti, duha i života, bio je zadatak žirija koji je ove godine radio u sastavu: Boban Stefanović (urednik filmskog programa KCGM), Viktor Vujić (glumac Milanovačkog pozorišta) i Predrag Lošić (glumac Milanovačkog pozorišta i predstavnik KCGM)

Nagrade:
Najbolja muška uloga
srednjoškolci – Lazar Urošević, (uloga Čedomira u predstavi „Solunci Govore“)
osnovci – Mihailo Lisica (uloga Svinjara / Kraljevića u predstavi „Svinjar“)

Najbolja ženska uloga
srednjoškolci – Aleksandra Verbić (uloga Majke u predstavi „Solunci govore“).
osnovci – Kasija Dragović (uloga Eme u predstavi „Agi i Ema“) i Ivana Vesković (uloga Zelene vile u predstavi „Moderna bajka“)

Najbolja predstava
srednjoškolci – „Solunci Govore“, režija Vesna Grbović i Goran Vučković (ETŠ „Knjaz Miloš”)
osnovci – „„Moderna bajka“, režija Slavica Jovićević Babović“, (OŠ „Ivo Andrić, Pranjani – odeljenje u Brezni)

Nagrada “Bora Atanasković” – za iskazanu glumačku darovitost, koja se dodeljuje u čast priznatog jugoslovenskog i srpskog književnika, dramskog pisca, reditelja, glumca, novinara i dramaturga Borisava Atanaskovića pripala je učenicima OŠ „Kralj Aleksandar I“, odeljenje u Brđanima, koji su izveli predstavu „Agi i Ema“ u režiji Ane Mutavdžić i učenicima škole „Takovski ustanak“ iz Takova koji su nastupili u predstavi „Svinjar“, a koju je na scenu postavila Milena Lisica.

Pohvale za glumačko umeće
– srednjoškolci: Marko Pisković, Aleksa Pavlica i Savo Milošević.
– osnovci: Jovana Tešić, Dunja Tešić, Lazar Milovanović, Anđela Petrović, Andrea Sarić, Milica Lazović, Marko Milinković, Emina Sretenović, Marija Marković, Vasilije Krstović, Sreten Đolović, Đorđe Vujanić i Lenka Vujanić.

U okviru turneje „Četiri godišnja doba – proleće“ koja se organizuje po gradovima zapadne Srbije,
Ansambl narodnih igara i pesama Srbije „Kolo“ u sredu, 22. maja 2019. godine održaće koncert u Velikoj sali Kulturnog centra Gornji Milanovac.
Početak koncerta je u 20 sati.
Cena ulaznice je 300 dinara.
Rezervacije: 032/711.119

Ansambl narodnih igara i pesama Srbije „Kolo“

Ansambl KOLO osnovala je vlada NR Srbije 15. maja 1948. godine. Već sedamdesetjednu godinu, KOLO na visokom umetničkom nivou čuva, neguje i prezentuje našu tradicionalnu umetnost – kroz igru, pesmu, muziku i običaje.
U stvaranju umetničkog repertoara, učestvovali su naši najeminentniji koreografi, kompozitori, kao i mnogobrojni stručni saradnici (etnomuzikolozi, etnolozi, baletski umetnici…) koji su izgradili prepoznatljiv umetnički stil, izražen pre svega u raznolikosti scenskih i muzičkih oblika.
Ansambl KOLO je jedinstven ambasador kulture koji je gostovao na svim kontinentima, u najprestižnijim koncertnim salama, kao što su Metropoliten i Karnegi Hol u NJujorku, Palata Šajo u Parizu, Rojal Festival Hol u Londonu, Baljšoj Teatar u Moskvi, Opera u Kelnu, Teatar Feniče u Veneciji, Opera u Sidneju, Nacionalni umetnički centar u Pekingu….
Više od šezdeset vrhunskih umetnika, igrača koji su istovremeno i pevači, kao i petnaest muzičara, prezentuje raznovrsnu i bogatu tradicionalnu umetnost Srbije.

Ansambl je stekao izvanrednu reputaciju u zemlji i inostranstvu i nosilac je prestižnih domaćih i međunarodnih nagrada i priznanja za visoki doprinos u kulturi.

Turneja: ČETIRI GODIŠNJA DOBA – PROLEĆE

17. maja 2019. godine /20:00 sati / Šabačko Pozorište, Šabac
18. maja 2019. godine /20:00 sati / Kulturno obrazovni centar, Bogatić
19. maja 2019. godine /20:00 sati / Kulturni centar, Mionica
21. maja 2019. godine /20:00 sati / Kulturni centar, Valjevo
22. maja 2019. godine /20:00 sati / Kulturni centar, Gornji Milanovac
23. maja 2019. godine /20:00 sati / Centar za kulturu, Lazarevac

Kolo je igra u krug, lanac međusobno povezanih igrača.
Kolo je krug koji ide uokolo-naokolo.
Kolo je magijska radnja, zatvaranje kruga kao sredstvo zaštite od svega što bi zajednici moglo naneti zlo.
Kolo je najčešći i najrasprostranjeniji oblik igre kod našeg naroda.
Kolo je ime našeg Nacionalnog ansambla.

Goran Pajović, arheolog i umetnik rodom iz Bara (Crna Gora), u subotu, 18. maja 2019. godine u okviru Noći Muzeja predstaviće u Holu Velike sale Kulturnog centra izložbu fotografija iz ciklusa „Refleksi samoće“.
Otvaranje izložbe je u 19 sati

BIOGRAFIJA
Goran Pajović je rođen 1987. godine u Baru. Studije je pohađao na Univerzitetu u Beogradu, na Filozofskom fakultetu, na Odeljenju za arheologiju. Diplomirao je 2013. godine sa usmjerenjem – praistoričar. Zaposlen u Narodnom muzeju Crne Gore, kao kustos arheolog .
Učestvovao je na više od 30 terenskih arheoloških istraživanja u zemlji i inostranstvu. Autor je nekoliko stručnih članka i publikacija.
Koautor je arheološke izložbe „Klesarski eho – Izložba fotografija kamene plastike iz bazilike u Budvi (VI–IX vijek)“, koja je tokom 2015. Predstavljena u Podgorici, Budvi i Kotoru. Za potrebe izložbe „Lazaret i Kastelo, nadahnuće i motiv“ kreirao je 3D animaciju koja se prikazuje kao zasebno izložbeno dijelo. Jedan od dvojice priređivača ,,Zbornika radova o Kastelu i Lazaretu u Petrovcu, Zidine nad nemirnim morem“, u kojem je i publikovao jedan svoj rad. Jedan od troje autora izložbe ,,Gaser u Crnoj Gori, Potreba i Ponos“.
Autor je kratkog dokumentarnog video priloga koji je dio programa Smotre arheološkog filma u 2016. godini, čiji je organizator Narodni muzej u Beogradu. Za izložbu ,,Gaser u Crnoj Gori, Potreba i Ponos“ realizovao je istoimeni dokumentarni film, koji je promovisan u Baru, Budvi i na Cetinju, a ujedno i uvršten kao dio programa međunarodnog muzejskog filma u Zagrebu ,,MUVI 06: muzeji-video-film“, 2016. godine. Autor je i dokumentarnog filma o barskom fudbalskom klubu Sloga – ,,Sloga nije samo klub“, premijerno prikazan u Starom Baru u septembru 2016. godine.
Član je Društva arheologa Crne Gore. Učesnik je na nekoliko javnih tribina i okruglih stolova na temu arheologije i kulturnih dobara Crne Gore, te i autor nekoliko kraćih tekstova za brošure i kataloge. Predavač na nekoliko tematskih naučnih skupova o temama iz arheologije. Profesionalno je zainteresovan za praistoriju, rani srednji vijek i mogućnosti implementacije modernih tehnoloških dostignuća u arheologiju. Pored svoje struke, bavi se filmom, 3D rekonstrukcijom, grafičkim dizajnom, i fotografijom.

Iz Kataloga
Doista, čudno je više ne živeti na zemlji,
običaje što su tek jedva izučeni
ne upražnjavati više, ružama i drugim
predmetima što su prepuni obećanja
ne pridavati značaj budućnosti ljudske;
Ono što se bilo u beskrajno plašljivim rukama
ne biti više, pa čak i sopstveno ime za sobom
kao slomljenu neku igračku ostaviti.
R.M. Rilke, Devinske elegije (Prva elegija)

Osama, kao trenutak u kome bivamo prepušteni sebi samima, podrazumeva na neki način i tišinu. Međutim, ta tišina nosi neprekidnu vest, kako bi rekao Rilke. Neprekidnu vest koja nam dolazi od duhova prošlosti, okoline, ostataka građevina, prirode, ali i od nas samih, kao unutarnji dijalog koji samo u trenucima samoće zaista čujemo. Ono što je krasi jeste nemogućnost zasićenja, ona iznova i iznova nosi glasove, u zavisnosti od toga gde smo, u šta gledamo i šta vidimo.
Svakom ko se uhvati u koštac s umetnošću, u ovom slučaju je fotografija bila izbor, sigurno je dobro poznat osećaj samoće, makar ona trajala samo jedan tren i to onaj kada se čuje samo sopstveno disanje i strujanje energije, razmena s onim što se gleda kroz objektiv. Sve nakon dodira okidača zbiva se unutar kamere. Radi se o onome što se zove izuzetak, tren kada biva zapisano, time odvojeno od realnog vremena u kom vlada drugačije čitanje.

Goran Pajović, po vokaciji arheolog, veliku ljubav gaji i prema fotografiji. Ciklus fotografija Refleksi samoće možda najbolje otkriva njegovu prirodu – tih i nenametljiv kakav jeste, on poseduje i onaj nepokolebljivi žar i strpljenje svojstvene arheolozima u stalnoj potrazi za novim otkrićima i željom da se sačuvaju od zaborava. Strpljenje i fotografija se prirodno dopunjuju, a s obzirom na vreme provedeno na terenu i na čestim putovanjima, fotografija se nametnula autoru kao veoma pogodna i za samorefleksiju.
Odabir motiva kod Gorana dolazi spontano, međutim, ono što ga prvenstveno vodi jeste osećaj da veoma malo zaista vidimo svet oko sebe, svoju okolinu, prirodu kao takvu. Gledajući fotografije iznova postajemo svesni da smo dodir sa prirodom skoro pa i izgubili, živi svet u našem okruženju više i ne primećujemo, da ne govorimo o beleženju trajnih promena koje se dešavaju. Uz sve to, nedovoljno poznajemo ili se ne trudimo da upoznamo kulturnu baštinu, pa ostaci hrama za nas nisu više sveta mesta koja nose pregršt kulturnih i duhovnih informacija, već samo neme ruševine koje čekaju konačno urušavanje zbog veoma malo ili nimalo brige. Podstaknut takvim i sličnim razmišljanjima, Goran je napravio seriju crno-belih fotografija sa motivima građevina, arheoloških nalazišta, kamene plastike, fragmenata arhitekture, ali i one koje u krupnom planu prikazuju delove pejzaža, biljni svet, insekte.
Afinitet određenih autora prema crno-beloj fotografiji, zasnovan najčešće na mišljenju da one jasnije otkrivaju značenje fotografije, odnosno, svet koncepata1, deli i Goran Pajović. Izazov u smislu produkcije bilo je „oduzimanje“ boje jer su snimljene u koloru, a da se pritom plošnost ne izdvoji kao značajna karakteristika, čemu je autor vešto odgovorio zadržavanjem dubine i jasnom kompozicijom, precizno vođenom.
Iako su motivi birani instinktivno zbog njihove sugestivnosti, likovnosti ili pogodnosti momenta u kome ih vidi, Goranove fotografije, pored dokumentarnosti, poseduju i kvalitet po kome su „više od slike”, a koji omogućava recepciju i na senzibilnom i na pojmovnom nivou2, posebno kada je reč o ostacima građevina i spomenicima kulture. Višeslojnost značenja koja nose uslovljava i višestruki odnos prema njima – čitamo ih i na osnovu osećanja koja bude svojom pojavnošću, ali i kao arhivski dokument, materijalno svedočanstvo prošlosti podložno analitičnom pristupu i daljoj interpretaciji. Ikonični primer bile bi fotografije ostataka katedrale svetog Ivana u Svaču i stećka iz Crne Gore, ili pak, ostataka Herinog hrama u Pestumu, Koloseuma i Panteona u Rimu…. Ono što je zaista zanimljivo jeste da, ma koliko nas fotografije „uvlačile u sebe”, naše prisustvo u realnosti zadržava integritet jednako kao i prošlost koju očitavamo s njih, što nas navodi da posmatramo i preispitujemo svoje mesto u odnosu na okvir zadate prošlosti i određenih režima znanja.
S druge strane, fotografije živog sveta, biljaka i mena koje se svakodnevno dešavaju, otkrivaju nam intiman odnos autora prema prirodi i specifičnu povezanost koju s njom uspostavlja. Krupnim planom nervature lišća, kora drveća, vlati trave i cveća, poziva nas da pojmimo njihovo faktičko prisustvo, a ne da ih mimoilazimo jer se, prosto, podrazumevaju kao deo okoline. Nedostatak empatije za živi svet u celini je pošast koja uzima maha, na šta Goran odgovara svojim radom doprinoseći njegovom očuvanju.

Društvo u kome se nalazimo okrenuto je stalnim promenama, kretnjama, ubrzanju, gde sve postaje kratkoročno, efemerno, i u kome pitanja da li nas je brzina savladala ili još uvek postoji mogućnost da se nešto zabeleži, sačuva i da opstane, ostaje otvoreno. Kako zadržati prošlost i učiniti je vidljivom, i time sačuvati sebe za vreme koje dolazi? Mogući odgovor na pitanja koja nas tište bio bi očuvanje kulture i prirode, jer jedino tako možemo održati kontinuitet i zaštititi okvir bez kojeg ne možemo ni postojati.

Ana Ivanović, istoričar umetnosti

“Izvinite, koliko imate godina?”, predstava “Pan teatra” u petak, 17. maja 2019. godine biće izvedena u Velikoj sali Kulturnog centra Gornji Milanovac.

Predstavu su osmislili umetnici scenskog kazivanja da bi nam omogućili da u svojim najboljim godinama najviše uživamo! Reč je o komediji u pet slika nastala je prema knjizi „Bonton starenja“ autorke Radmile Pecija Urošević koja je i dramaturg ovog komičnog igrokaza koji demantuje starenje.

Radmila Pecija Urošević je magistar sociologije, novinar i kulturni poslenik.
Reditelj predstave je Olivera Viktorović Đurašković, a u predstavi igraju: Branka Stojković, Olivera Viktorović Đurašković, Ivan Pantović.
Početak predstave je u 19 sati.
Pre predstave, od 17 sati u Modernoj galeriji Kulturnog centra biće upriličena debata “Međugeneracijska solidarnost”.

O predstavi „Izvinite, koliko imate godina?“
„Izvinite, koliko imate godina?“ – jedno je od najčešćih pitanja koja nam drugi postavljaju u najrazličitijim životnim situacijama. Koliko puta ste mehanički dali odgovor drugima ili sebi, a potom se upitali: „A zašto je to važno?“
U paketu sa ovm pitanjem često ima mnogo predrasuda, autopredrasuda, strahova, paradoksa, apsurda, nepravde, diskriminacije, ravnodušnosti, neznanja i odsustva opšte i – posebno kulture starenja. Sopstvene i tuđe. Posle predstave „Izvinite, koliko imate godina?“, traženje pravog odgovora na postavljeno pitanje je put kojim svi treba da krenemo. Tu naša priča ne prestaje. Zapravo, tek počinje. U najboljem interesu svih nas, naših porodica i celokupnog društva. (Radmila Urošević)

Kulturni centar Gornji Milanovac predstaviće u petak, 17. maja 2019. godine u Modernoj galeriji knjigu “Pesma nikad dopevana” – Glose, soneti, pesme slobodne forme i autopoetički iskazi uz njih, koju je priredio Milivoje Trnavac.
Reč je o četvrtoj knjizi iz edicije “Slovo ljubve” u kojoj su objavljene pesme pristigle na Konkurs za Četvrti festival poezije “Za tebe ljubavi moja”.
Pesme sa Konkursa 2019, koje je Selekciona komisija odabrala za objavljivanje u Zborniku, isčitavao je žiri u sastavu: Milunika Mitrović (Kosjerić), Nebojša Lapčević (Kruševac) i Radovan M. Marinković (Čačak).
Knjga je štampana na oko 240 strana, a autorske tekstove potpisuju: Nikodije Spasić, Milivoje Trnavac, Slavko Vukosavljević…
Tokom promocije autorima najboljih ostvarenja (Ljubomir Vujović, Ljiljana Simić, Darko Stević, Nađa Brankov, Slađana Popović Mandžukić) će biti uručene nagrade i priznanja.
U programu će nastupiti: Milunika Mitrović, član žirija, Radoš Marković, narator, Milan P. Damljanović, recitator, Milivoje Trnavac, priređivač zbornika, kao i drugi pesnici učesnici konkursa
Muzička podrška je Milun Ćojbašić Jezdimirović, a voditelj programa Slađana Bušić
Početak promocije je u 19 sati.

Plesni klub „Domingo“ u saradnji sa Kulturnim centrom organizuje Matursku paradu, jedanaestu po redu u petak, 17. maja 2019. godine na Trgu kneza Mihaila.

PROGRAM:

10:00 Okupljanje maturanata

11:45 Pozdravna reč predstavnika Opštine

12:00 MATURANTSKA PARADA

Pokrovitelj parade je opština Gornji Milanovac

Kulturni centar Gornji Milanovac organizuje u četvrtak 16. maja 2019. godine, Holu Velike sale, izložbu slika, crteža i mozaika Olivere Gavrić Pavić i Ivana Pavića i predavanje na temu: “Pregled istorije savremenog mozaika u Srbiji”.
Otvaranje izložbe je u 19 sati.

Olivera Gavrić Pavić je rođena u Beogradu 1964. godine. Diplomirala je, a potom i i magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na odseku slikarstva. Uporedo je diplomirala i na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na odseku novinarstva. Izlagala je na četrdesetak samostalnih i više od 200 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Mozaikom se u kontinuitetu bavi od 1988. godine. Uradila je 16 mozaičkih kompozicija na sakralnim objektima. Organizovala je i osmislila više autorskih, grupnih izložbi mozaika. Posle prve ovakve izložbe sa još troje kolega osniva Umetničku grupu Ametist (2001-2014).
Bavi se pisanjem likovnih kritika i drugih tekstova iz oblasti likovne umetnosti. Objavila je preko 200 naslova u stučnim časopisima, dnevnoj i periodičnoj štampi. Godine 1999. postaje član AICA (International Association of Art Critics). Održala je brojna predavanja o mozaiku, od kojih jedan deo u inostranstvu.
Kao krunu svoje posvećenosti mozaiku objavila je knjigu “Mozaik u Srbiji 1950-2015” u izdanju ULUPUDS-a.

Ivan Pavić je rođen u Beogradu 1960. Diplomirao je i magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na odseku slikarstva. Specijalizaciju slikarstva je stekao 1989. na Ecole National Superrieure des Beaux Arts u Parizu. Izlagao na četrdesetak samostalnih kao i na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu.

Fakultet Muzičke umetnosti – Beograd i Kulturni centar – Gornji Milanovac u sredu, 15. maja 2019. godine u Modernoj galeriji organizuju koncert studenata Katedre za kamernu muziku u klasi profesora Dejana Subotića.
Na repertoaru klavirskog kvarteta “Animato” (Marija Obrenović – klavir, Teodora Boljanac – violina, Jelena Mitrović – viola i Jovana Milenković – violončelo) i klavirskog tria “Elebah” (Milica Zakić – klavir, Ivana Nešića – violina i Tamare Ranković – violončelo) biće odabrana dela Rahmanjinova i Štrausa.
Početak koncerta je u 19 sati.

Dragan Nešić, multimedijalni umetnik iz Priboja predstaviće u utorak, 14. maja 2019. godine u Modernoj galeriji Kulturnog centra izložbu objekata iz ciklusa “Srbija”.
Otvaranje izložbe je u 14 sati.

Biografija
Dragan Nešić je rođen 13. maja 1945. godine u Kruševcu. Diplomirao fiziku na PMF-u Sarajevu. Član je ULUS-a (slikarska sekcija). Učestvovao na preko 600 izložbi i projekata u: Brazilu, Urugvaju, SAD, Španiji, Engleskoj, Kanadi, Francuskoj, Holandiji, Italiji, Rusiji, Mađarskoj, Japanu, Argentini, Portugalu, Nemačkoj, Austriji, Čileu, Ukrajini, Belorusiji, Egiptu, Indoneziji i Jugoslaviji…
Autor je niza izložbi i projekata (međunarodni projekti: Ostavi trag, Religija i umetnost, Škola je završena – Živela škola, Povodom smrti Reja DŽonsona, Linija prijateljstva, Bruno Polaci, Ruđero Mađi, 3+2, Kum Nam Baik, Markus Stefen, Tim Skanel). Uređivao programe ״Male galerije M״ i Galerije BB – Pribojske banke dd u Priboju. Vodi galeriju ״Spirala״ u Priboju. Kao korisnik Schlossberg – Stipendium za 2006. dva meseca boravio i stvarao u Künstlerhaus Böblingen, Nemačka.
Ovo je njegova 84. samostalna izložba.

Iz Kataloga
Ima jedna nemoguća rečenica koju ipak treba kazati: drevnost se istopila. Povod za ovu tešku misao je ciklus „Srbija״, ali razlog nije u njemu, kao što nikad nije u umetničkom predmetu, već u onoj Srbiji koja je dovedena do nepostojanja iako se upravo ovih dana raskriva i trebalo bi da (ponovo) nikne. Takve koincidencije u životu umetnosti su retke, a zbog nečega nisu ni slučajne. Zato ne može da bude otvorena izložba onoga što je pred nama a da se ne zatvori izložba onoga što je za nama. U času kada se Srbija pojavljuje ogoljena, a taj čas obeležava manjak volje da se misli o boljem životu, vidi se jasnije nego ikad da je nema, i koliko je nema…
Postoji i druga strana, ali i treća, utisnuta u ove objekte. Iza folklora dolaze umanjene, spečene figure koje naznačavaju tračak vere što tinja i na zgarištu. Drvene figurine postavljene u položaj i dinamizovane nekim htenjem kao da treba nekud da krenu, ili se već kreću na svoj nevidljiv način, vode nas tamo gde je možda bolje ne stići. Sva je sreća da to gde se stiže nije još ni izrečeno, već samo doznačeno u crnilu koje se razliva i koje sa jedne strane ističe oblike, ali sa druge poništava njihovu posebnost, granice između njih, smisao materijala i izvedbe. Istina je mogla biti ispisana, i ona je još na površini sićušnih slova poređanih u krug. Saznanja u onim rečima koje se sastoje od nenapisanih slova, njihovi nizovi otrgnuti sa pisaćih mašina, neiskorišteni, zaljubljeni u crnilu, to je konačan ishod otimanja za izraz, potrebe da objekat progovori i da nam se saopšti kao što u trenucima velike iskrenosti i bliskosti sa sobom priznajemo svoj potpuni poraz. Uhvatiti taj trenutak bilog i nedočekanog, neispunjenog i spoznatog, mišljenog i nerečenog, to je dramatika susreta sa prošlošću i drevnošću koja je obeležila ovu seriju predmeta…
Krte, zacrnjene i u crnilu utopljene stvarčice zato dozvoljavaju da se tragovi folklora i simboli religije, znaci pokreta i reminiscencije na prošle istorijske kretnje, susretnu sa svetom izveštaja, mašine i fabrikovanih saznanja. Usred toga je nešto što liči na drveni filter. Usred više kompozicija, dakle, postavljen je rezonator u kojem odjekuje ono što je bilo, a to je i pregrada prema onome što će biti. Unazad gledano to je deo neke nemoguće mašine koja bi, da je načinjena, omogućila uspešno poslovanje istorije, a pošto nije, već je ostala samo kao kostur sa koga su sljuštene funkcija i smisao, onda je to poslednji tračak neke, u našim očima koliko velike, toliko i daleke prošlosti. „Srbija״ je tu jer nema Srbije. A onda ni „Srbija״ nema samu sebe, nego ima to što nema i to što više nije, što još nije i što će tek biti. Zato je bolje ne dodirnuti taj ćumur i sagorelost koja je ostala, i zato nam se crno piše. Tamo gde crno piše i crno govori, tu je savremenost oduvek objavljivala svoju konačnu granicu, od koje bi spasavala drevna prošlost, da je ima, ili neka bolja budućnost, kad bi je bilo. (Aleksandar Jerkov)

„Školska scena“ – festival pozorišnog stvaralaštva učenika osnovnih i srednjih škola sa područja opštine u utorak, 14. maja 2019. godine od 17 sati, po trinaesti put svečano će biti otvorena u Gornjem Milanovcu.
Čast da prvi nastupe imaće mališani starije vaspitne grupe PU „Sunce“, koji će predvođeni vaspitačima: Snežanom Jovanović i Goranom Vasojevićem u Velikoj sali Kulturnog centra izvesti predstavu „Dečje poselo“.
Do 20. maja mališani Gornjeg Milanovca, ali i njihovi roditelji moći će da pogledaju još šest predstava različitog žanra i pozorišnog izraza, u kojima će svoje glumačko umeće, pokazati deca Gornjeg Milanovca, Takova, Brezne, Kamenice i Brđana.
Takmičarski deo festivala u sredu, 15. maja 2019. godine od 17:30 sati otvoriće učenici OŠ “Takovski ustanak”, Takovo. Oni će izvesti predstavu „Svinjar“ (Hans Kristijan Andersen), koju je na scenu postavila Milena Lisica. Istog dana, ali od 18:30 sati na sceni Doma kulture nastupiće i učenici OŠ “Kralj Aleksandar I”, Gornji Milanovac, odeljenje u Brđanima. Za ovogodišnji festival oni su pripremili predstavu „Agi i Ema” (Igor Kolarov), u režiji Ane Mutavdžić.
U četvrtak, 16. maja 2019. godine od 17:30 nastup će imati učenici ETŠ „Knjaz Miloš“. Oni će izvesti predstavu „Solunci govore“ (Antonije Đurić), u režiji Vesne Grbović i Gorna Vučkovića.
Nastup učenika OŠ “Ivo Andrić“, predviđen je za petak 17. maj 2019. godine. Najpre će u 10 sati u zgradi Brezanske škole učenici iz Brezne izvesti predstavu “Moderna bajka“ (Snežana Stefanović), koju je pripremila Slavica Jovićević Babović, a potom će u 12 sati učenici iz Kamenice u svojoj školi predstaviti komad Branislava Nušića “Kirija”. Predstavu je na scenu postavila Slobodanka Gavrilović.
Takmičarski deo 13. Festivala pozorišnog stvaralaštva učenika sa podrućja opštine Gornji Milanovac zatvoriće u subotu, 18. maja 2019. godine predstava “Starinsaka, nestarinska priča“ (Sonja Đorđević) u izvođenju učenika OŠ „Desanka Maksimović“, a u režiji Gorana Savića. Početak predstave je u 17:30 sati.
Proglašenje pobednika i dodela prelaznih Gran pri pehara obaviće se u ponedeljak, 20. maja 2019. godine. Najbolje među najboljima proglasiće žiri sastavljen od predstavnika Milanovačkog pozorišta i Kulturnog centra. Osim prelaznih pehara nagrade će se dodeljivati i za najbolja glumačka ostvarelja (muške i ženske uloge) u sve tri starosne kategorije (mlađi osnovci, stariji osnovci i srednjoškolci). Priznanja će biti i za iskazanu glumačku darovitost – „Borisav Bora Atanasković (1931 – 1994)“ koje se dodeljuje u čast priznatog jugoslovenskog i srpskog književnika, dramskog pisca, reditelja, glumca, novinara i dramaturga, poreklom iz Gornjeg Milanovca.
„Školska scena“ se, kao i predhodnih godina realizuje pod pokroviteljstvom: kompanije „Swisslion – Takovo“, a u organizaciji Milanovačkog pozorišta i Kulturnog centra.
Inače, od 2007 godine, učenici sa područja opštine Gornji Milanovac izveli su 102 predstave, koje je videlo više od 30.000 posetilaca. Predstavljeno je više od 1000 uloga koje su dočarali mladi glumci iz: Gornjeg Milanovca, Pranjana, Rudnika, Ugrinovaca, Takova, Kamenice, Brezne, Brđana, Vraćevšnice i drugih mesta opštine. Deo njih danas su profesionalni umetnici velikih srpskih pozorišnih teatara.

IDEJA FESTIVALA
Osnovna ideja festivala „Školska scena“ je da decu uključimo u pozorište. Da im pružimo mogućnost da saznaju nešto više o pozorišnoj umetnosti i svemu onome što podstiče maštu i pozorište čini pozorištem. Tu deca otkrivaju dramska dela, upoznaju se sa režijom, scenografijom, kostimografijom, uče šta je uloga. U pozorištu mališani obogaćuju svoj rečnik, uče pravilno da govore i da otklanjaju strah od nastupa pred publikom. Kada odrastu to će im biti od velike koristi. Svi uspešni ljudi su uglavnom dobri govornici.Veštine koje se stiču u pozorištu prenose se i na ostale aspekte života, u pozorištu “Stičete samouverenost i samopouzdanje, da postanete lider“, a to je u vremenu koje dolazi neophodno, ma čime se u životu profesionalno bavili.
Miodrag KrileTrifunović („Školska scena – 2007“)

PROGRAM FESTIVALA
13. ŠKOLSKA SCENA
festival pozorišnog stvaralaštva učenika osnovnih i srednjih škola sa područja opštine Gornji Milanovac

Utorak, 14. maj 2019. godine / Velika sala KCGM
17:00 sati: Otvaranje Festivala
PU „Sunce“, Gornji Milanovac
17:30 sati: Predstava „Dečje poselo“ – revijalno
Pripremili: Snežana Jovanović i Goran Vasojević

Sreda, 15. maj 2019. godine / Velika sala KCGM
OŠ „Takovski ustanak“, Takovo
17:30 sati: Predstava “Svinjar“ (Hans Kristijan Andersen)
Pripremila: Milena Lisica
OŠ „Kralj Aleksandar I“, Gornji Milanovac – odeljenje Brđani
18:30 sati: Predstava „Agi i Ema“ (Igor Kolarov)
Pripremila: Ana Mutavdžić

Četvrtak, 16. maj 2019. godine / Velika sala KCGM
ETŠ „Knjaz Miloš“, Gornji Milanovac
17:30 sati: Predstava “Solunci govore“ (Antonije Đurić)
Pripremili: Vesna Grbović i Goran Vučković

Petak, 17. maj 2019. godine / Brezna / Kamenica
OŠ „Ivo Andrić“, Pranjani, odeljenje Brezna
10:00 sati: Predstava “Moderna bajka“ (Snežana Stefanović)
Pripremila: Slavica Jovićević Babović
OŠ „Ivo Andrić“, Pranjani, odeljenje Kamenica
12:00 sati: Predstava “Kirija“ (Branislav Nušić)
Pripremila: Slobodanka Gavrilović

Subota, 18. maj 2019. godine / Velika sala KCGM
OŠ „Desanka Maksimović“, Gornji Milanovac
17:30 sati: Predstava “Starinsaka, nestarinska priča“ (Sonja Đorđević)
Pripremio: Goran Savić

Ponedeljak, 20. maj 2019. godine / Velika sala KCGM
17:30 sati: Proglašenje pobednika