Dani japanske kulture u Gornjem Milanovcu

Posle Zrenjanina, Novog Sada i Lazarevca, i ljubitelji umetnosti iz Gornjeg Milanovca, od 28. januara do 19. februara su bili u prilici da pogledaju izložbu japanske kulturne baštine koja je organizovana u okviru projekta „Godina Japana u Srbiji“.

Tokom tronedeljne manifestacije, u Modernoj i Likovnoj galeriji Kulturnog centra javnosti su predstavljene:  “Grafike – slike efemernog sveta” (deo kolekcije Ninka Radosavljevića), “Lutke i manga knjige”, “Porcelan i keramika” i “Japansko oružje” (deo kolekcije Boška Zakina). Postavke je upotpunila i izložba “Mail ART” iz zbirke Bijenala umetnosti minijature, dobijena ljubaznošću Riosuke Kohena, japanskog umetnika.  

U realizaciji programa učestvovali su: Ambasada Japana u Beogradu, Narodni muzej Zrenjanin, udruženje “Sakurabana” iz Beograda i Lazarevca, Marija Takahaši i kolekcionari Ninko Radosavljević i Boško Zakin.

Predstavljanje izložbi je privuklo veliku pažnju svih onih koji su želeli nešto više da saznaju o zemlji dalekog istoka, njenoj kulturi i običajima.

Počasni gost na otvaranju manifestacije bio je Kijotaka Tanaka, treći sekretar i ataše za kulturu Ambasade Japana u Beogradu.

– Nadam se da će ova izložba upotpuniti vaša saznanja o našem narodu, da je ovo samo početak zajedničke saradnje i da će u buduće biti još mnogo prilika da se sretnemo, istakao je Tanaka.

U okviru pratećih programa su organizovane i origami radionice za decu školskog uzrasta, a 11. februara u Modernoj galeriji je upriličena i debata na temu: „Japanska kultura – stara i nova“.

Gost tribine je bio Miroljub Stojanović, filmski kritičar pri Filmskom centru Srbije.

Govireći o kulturi i umetnosti ove, za većinu Evropljana mistične zemlje, Stojanović je kroz osvrt na književnost, film i arhitekturu Japana, istakao da se kultura ove zemlje može podeliti u tri etape. I to na: kulturu do feudalnog Japana, koju je odlikovala estetska umetnost i harmonizacija sa prirodom (period do 1868. godine), na kulturu Japana od 1868. do 1945. godine, za koju se smatra da je bila autentična i autohrona i Japan 21. veka – futurističko društvo koje ima ogroman uticaj na svetsku “kulturnu industrijalizaciju”.

Stojanović je posebno ukazao na značaj savremene japanske kulture, na globalnom nivou, naročito na njen odnos prema zapadnoj kulturi, posebno imajući u vidu da je Japan, u poslednjih sedam decenija pod izvesnom političkom dominacijom Amerike.

 – Japanska kultura, sa jedne strane, je svesna svoje ograničenosti zbog ogromne apsorpcije zapadnih uticaja. To ona nikada nije skrivala i ne poriče. Međutim, sa druge strane, naročito od sredine devedesetih godina prošlog veka, ona ima visoku svest da je jedna od imperijalnih kultura. Svi njeni produkti danas se mogu naći u visoko razvijenim zemljama Evrope i Amerike. Njeni prestižni umetnici od pisaca, filmskih reditelja, modnih kreatora, rok grupa, medijskih majstora i svih kulturnih poslenika su danas najviđeniji gosti modernog zapada.

Dobar primer za to je filmska industrija. U Japanu se godišnje proizvede više od 500 igranih filmova, a ogroman je i procenat animacija koje se prikazuju svuda u svetu.

I sa arhitekturom je slična situacija. Najveće građevine sveta u dobroj meri projektuju japanske arhitekte. Tehničko – tehnološka rešenja i trendovi koje su oni, poslednjih godina, lansirali su danas pravilo savremene izgradnje.

Priča o tradicionalnoj i modernoj japanskoj kulturi, je bila povod da Stojković nakon tribine, sa posetiocima započne razgovor o modernom Japanu, njegovoj kulturnoj ekspanziji, rivalitetu sa Kinom, ali i o naličju savremene japanske kulture.