U okviru manifestacije „Dani Mije Aleksića“, Kulturni centar Gornji Milanovac organizuje u petak, 8. oktobra 2021. godine gostovanje pozorišne predstave „Balkanski špijun“ Narodnog pozorišta u Beogradu.

Reč je o tragikomediji Dušana Kovačevića, koju je na scenu postavila Tatjana Mandić Rigonat.
Кompozitorka je Irena Popović Dragovi, scenograf Branko Hojnik, a kostime je uradila Ivana Vasić. Scenski govor i pokret potpisuju dr Ljiljana Mrkić Popović, odnosno Anđelija Todorović.
Uloge tumače: Ljubomir Bandović (Ilija Čvorović), Nela Mihailović (Danica Čvorović), Katarina Marković (Sonja Čvorović), Milutin Milošević (podstanar), Dušanka Stojanović Glid (Đura, Ilijina sestra bliznakinja) i Vanja Milačić (radio-spikerka)

Foto: Narodno pozorište

Balkanski špijun je bezvremeno delo Dušana Kovačevića. Komedija je napisana davne 1983. godine i u najkraćem bi se mogla opisati kao satirična priča o pojedincu i vlasti. U centru svega je čovek koji obuzet nepostojećim, pogrešnim idealima svet oko sebe (pa čak i najbliže) posmatra kao neku vrstu zavere. Manija koja postaje deo njega dovodi do teatralnih razmišljanja i postupaka.

Predstava će biti izvedena od 20 sati u velikoj sali Kulturnog centra, a cena ulaznice je 1.000 dinara.

Foto: Narodno pozorište

Prodaja ulaznica počinje u petak. 1. oktobra 2021.

Raspored prodaje ulaznica za pozorišnu predstavu „Balkanski špijun“:

Ponedeljak – petak

– Od 8 do 15 sati ulaznice se mogu kupiti u Kulturnom centru (Zgrada Starog suda -služba računovodstva),
– od 17 do 20 časova na biletarnici ispred Velike sale Kulturnog centra

Subota – nedelja
– od 17 do 20 časova na biletarnici ispred Velike sale Kulturnog centra

Udruženje stvaralaca likovne i primenjene umetnosti i tradicionalnih zanata „Rudnički vidici“ na Rudniku će od 2. do 12. oktobra realizovati projekat „Kad se ruke slože, sve se može.“ Manifestacija se realizuje po peti put, a programom će biti obuhvaćene: izložbe, promocije knjiga, projekcije dokumentarnih filmova, radionice i drugi programi za decu, a prvi put biće organizovana i Likovna kolonija „Rudnička kraljica“, u hotelu „Kraljica“.

Učešće u radu kolonije najavili su: Slobodanka Boba Nikolić iz Beograda, Ana Stojanović, Ljiljana Stevanović i Bogoljub Janaćković iz Smederevske Palanke, Miloš Popetrov iz Novog Sada, Radomir Aranđelović iz Čačka i Marija Marić, Milan Bojović, Borko Šainović, Aleksandar Pavlović i Ljubiša Stanković iz Gornjeg Milanovca.

Radovi koji budu nastali u okviru dečijih radionica (izrade maketa aviona, oblikovanja glinamola,  nakita, pravljenja mirišljavih sapuna, bakrotiska, slikanja na papiru i drvetu i 3D štampe) biće izloženi 12. oktobra na platou ispred Doma kulture „Vojislav Ilič“ na Rudniku i njihovom prodajom prikupljaće se sredstva za lečenje Srne Dragojević – kažu iz Udruženja „Rudnički vidici“.

Celokupan program upotpuniće gosti manifestacije: Živanka Vasić pesnikinja, KUD iz Toponice kod Knića. Slađana Bušić i drugari iz Radio Beograda…

Program:

Zbog aktuelne epidemiološke situacije pozorišni program Kulturnog centra u okviru obeležavanje Dečje nedelje u Gornjem Milanovcu delimično je modifikovan.

Predstave DECA PAVLOVE ULICE, u izvođenju dečje dramske grupe „Petar Pan“ iz Kragujevca i USPAVANA ŠTRECILIJA, Dramske radionice Kulturnog centra najavljene za 4. i 5. oktobar 2021. godine su otkazane. O novom terminu izvođenja ovh predstava naknadno će mo obavestiti.

Umesto ovih predstava za naše najmlađe sugrađane biće organizovane projekcije filma “Mali šef – porodični posao”.

Od najavljenih predstava u Dečjoj nedelji, u sredu, 6. oktobra od 19 sati na velikoj sceni polaznici dečjeg dramskog studija „Vragolani“ iz Smederevske Palanke izvešće predstavu KADA BIH JA BIO VELIKI.

Prestava je rađena u maniru komedije zabune, u kojoj zaplet i dečja igra počinju temom za pismeni zadatak.. Dečak rešava da zameni uloge brata i sestre ulogama mame i tate, a kako to zna samo njegova sestra, dešavaju se brojne komične situacije.

Reditelj predstave: Rade Mihailović Autor teksta: Savo Škobić Scenografija: Miomir Jelić Kostimografija: Mijana Radojković Deca učesnici: Lana Gajić, Srna Aranđelović, Sofija Lukić, Ognjen Petrović, Anja Petrović, Dimitrije Novaković

Dramski studio „Vragolani“ radi u okviru Kulturno-umetničkog društva „Goša“, koje je reosnovano 1977. godine, i do danas je izveo više celovečernjih predstava nešto samostalno, a nešto u saradnji sa Gradskim pozorištem.

KUD „Goša“ u svom sastavu ima više sekcija – folklorni ansambl sa svoje četiri postave, narodni orkestar, grupe pevača, soliste, slikare, pesnike. Nosilac je velikog broja priznanja i nagrada u Srbiji.

„Tragovi jednog vremena“ – izložba filmskih plakata (1945 – 1970), koja obuhvata filmske plakate iz fundusa i arhive Filmskog centra Srbije biće predstavljena u četvrtak, 30. septembra 2021. godine u Modernoj galeriji Kulturnog centra.

Otvaranje izložbe je u 18 sati.

Za izložbu je odabrano 50 plakata filmova koji su nastali 40-ih, 50-ih i 60-ih godina prošlog veka, i predstavljaju značajna dela jugoslovenske kinematografije, kao što su „Skupljači perja”, „Kad budem mrtav i beo”, „Rani radovi”, „Marš na Drinu”, „Kapetan Leši” i mnogi drugi.

U isto vreme, ali u petak, 1. oktobra Filmski centar Srbije predstaviće svoju izdavačku delatnost.

Program se realizuje u okviru 7. Međunarodnog festivala kratkog filma „Kratka forma“.

Gornji Milanovac se i ove godine pridružio gradovima Srbije u obeležavanju “Dečje nedelje“ koja će, od 4. oktobra biti ispunjena brojnim zabavnim i edukativnim sadržajima.

“Dečija nedelja” se svakog oktobra realizuje u cilju poboljšanja položaja deteta u Srbiji. Ova nacionalna manifestacija predstavlja uspešan model saradnje države, različitih civilnih i strukovnih organizacija, i povezivanja svih važnih aktera u zaštiti dečjih prava. “Dečiju nedelju” prepoznaju sve relevantne institucije obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite, kulture, pa se njena uloga iz godine u godinu unapređuje, a izbor najaktuelnijih tema od važnosti za položaj deteta u našem društvu doprinosti tome da se njeni rezultati prepoznaju na nacionalnom nivou.
U tom svetlu, ovogodišnja “Dečija nedelja” se održava pod sloganom, čija inspiracija su stihovi pesme “Dete”, Ljubivoja Ršumovića: „Dete je dete da ga volite i razumete“.

Obeležavajući “Dečju nedelju” u Gornjem Milanovcu, Kulturni centar će za svoje najmlađe sugrađane pod nazivom “Deca u pozorištu” organizovati niz predstava za decu. Osim polaznika Dramske radionice Kulturnog centra, od 4. do 6. oktobra mališanima će se predstaviti i polaznici dečje dramske grupe „Petar Pan“ iz Kragujevca, kao i polaznici dečjeg dramskog studija „Vragolani“ iz Smederevske Palanke.

DECA U POZORIŠTU

Ponedeljak, 4.10. 2021. godine / 19 sati / Velika sala Kulturnog centra

DECA PAVLOVE ULICE, u izvođenju dečje dramske grupe „Petar Pan“ iz Kragujevca

Predstava „Deca Pavlove ulice“ je scenska adaptacija vanvremenskog romana Ferenca Molnara „Dečaci Pavlove ulice“. Od prvog objavljivanja, 1907. godine, došlo je do velikih promena u odnosu među dečacima, devojčicama i u njihovim međusobnim odnosima. To nam je dalo za pravo da adaptiramo tekst i da na sceni, osim dečaka, ravnopravni deo grupa budu i devojčice, koje su se kroz vek unazad izborile za svoja prava i ravnopravno mesto u društvu. Važne teme kojima smo se bavili u predstavi su: prijateljstvo, odgovornost, hrabrost, izdaja i naravno odrastanje.

U oktobru 2020. godine jedna grupa polaznika, koju čine deca viših razreda osnovne škole, imala je premijeru predstave „Deca Pavlove ulice“.

Dramski studio „Petar Pan“ počeo je sa radom 1. oktobra 2014. godine pod vodstvom diplomiranog glumca Petra Lukića.

Uz Petra, sa polaznicima rade i Tanja Lukić, dramski pedagog, Marija Mošić, muzički pedagog, Danijela Sagić i Jovana Vlašković, saradnice za ples i scenski pokret.

Vođeni motivom: „Sreću u džep, nabaci osmeh lep, gluma ne boli, pozorište se voli“ polaznici, kroz vežbe i zadatke prilagođene njihovom uzrastu, upoznaju osnove glumačke igre i istinsku čar pozorišta.

Izvođenjem javnih časova pokazuju rezultate onog što su uradili u određenom periodu, a na kraju svake sezone, svaka grupa se predstavlja i premijerom predstave.

Utorak, 5.10. 2021. godine / 19 sati / Velika sala Kulturnog centra

USPAVANA ŠTRECILIJA, to tekstu Todeta Nikoletića, u izvođenju Dramske radionice Kulturnog centra Gornji Milanovac

Režija, adaptacija teksta i muzika: Slađana Popov

Kostimi, scenografija, šminka: Valentina Nađ

Deca učesnici: Miloš Bogičević, Iva Bajić, Vidak Ristić, Lenka Vesović, Viktor Gačanović, Neda Novaković, Ljubica Josović, Tatajana Maksimović i Lena Ilić.

Predstava obiluje humorom i veoma neobičnim, grotesknim likovima koji se trude da budu strašni, jer su u pitanju veštice, vampir i miševi, a njih se ipak niko ne plaši. Smdibeba, njegov otac Toza Nervoza, dvorski miševi, nesvakidašnja princeza Rada…puni su mana, neobičnog su izgleda i u potrazi za ljubavlju.

Predstavu izvodi mlađa grupa Dramske radionice Kulturnog centra koja je vredno, preko leta uvežbavala dramski tekst jednog od naših najboljih dramskih pisaca za decu Todeta Nikoletića.

Namenjena je deci uzrasta 5+

U rad dramske radionice Kulturnog centra su uključena deca uzrasta od 5 do 16 godina. Na časovima u trajanju 60 minuta, dva puta nedeljno, članovi radionice vežbaju scenski pokret, govor i improvizaciju, uče kroz igru da sarađuju i prevazilaze tremu i strah od javnog nastupa. Deca realizuju dve predstave za sezonu, koja se poklapa sa školskom godinom, a uključena su i u realizaciju posebnih programa u organizaciji Kulturnog centra, kao što je novogodišnja predstava, Čitalište, Zabavnik i drugi.

Sreda, 6.10.2021. godine / 19 sati / Velika sala Kulturnog centra

KADA BIH JA BIO VELIKI u izvođenju dečjeg dramskog studija „Vragolani“ iz Smederevske Palanke

Prestava je rađena u maniru komedije zabune, u kojoj zaplet i dečja igra počinju temom za pismeni zadatak. Dečak rešava da zameni uloge brata i sestre ulogama mame i tate, a kako to zna samo njegova sestra, dešavaju se brojne komične situacije.

Reditelj predstave: Rade Mihailović Autor teksta: Savo Škobić Scenografija: Miomir Jelić Kostimografija: Mijana Radojković Deca učesnici: Lana Gajić, Srna Aranđelović, Sofija Lukić, Ognjen Petrović, Anja Petrović, Dimitrije Novaković

Dramski studio „Vragolani“ radi u okviru Kulturno-umetničkog društva „Goša“, koje je reosnovano 1977. godine, i do danas je izveo više celovečernjih predstava nešto samostalno, a nešto u saradnji sa Gradskim pozorištem.

KUD „Goša“ u svom sastavu ima više sekcija – folklorni ansambl sa svoje četiri postave, narodni orkestar, grupe pevača, soliste, slikare, pesnike. Nosilac je velikog broja priznanja i nagrada u Srbiji.

Solistički koncert Gorana Milivojevića biće organizovan u utorak, 28. septembra u velikoj sali Kulturnog centra Gornji Milanovac.

Početak koncerta naziva “Čupo i prijatelji” je u 20 sati.

Pozorišna predstava “Nedozvani” (Najbolja predstava 24. MEFEMMI – Sarajevo, BiH ; Nagrada „Mlada Evropa“ – 15. AKTEROT NA EVROPA RESEN, Severna Makedonija) koju je na scenu postavio proslavljeni reditelj Jug Radivojević i koja je svetsku premijeru imala novembra 2018. najpre u Gornjem Milanovcu (Srbija), a potom i u Brčkom (BIH) , u ponedeljak, 27. septembra 2021. godine biće izvedena u Domu kulture „Vojislav Ilić“ na Rudniku.

Drama Momčila Nastasijevića „Nedozvani“ smeštena je u tridesete godine 20. veka. Osim te epohe, predstava sadrži mnogo toga što privlači pažnju današnjeg gledaoca – intrigu, ljubav, dramski naboj, sukob, kao i komične situacije u koje likovi upadaju.
Uloge tumače: Strahinja Blažić, Marija Stokić, Anita Stojadinović, Aleksandar Ristanović, Tatjana Dimitrijević i Ivan Perković.
Scenski govor potpisuje Radovan Knežević. Kostime su izradili Tatjana Radišić i Tatjana Ždiara (asistent kostimografa). Fotograf je Suzana Jevremović, a za frizure i šminku potrudila se Maja Arsić.
Produkciju predstave potpisuje NASteatar.

Početak predstave je u 19 sati.

Reč reditelja:
„Ceo svoj opus Momčilo Nastasijević bazirao je na temi dobra i zla, na samoj suštini čoveka – biti dobar ili loš čovek, to je pitanje izbora. Momčilo nas podseća da je čovek sklon padu, ali i da je sposoban da se „vine u visinu, u čistinu“. Okupljala su braća Nastasijević u svojoj kući umetnike i ljubitelje umetnosti i činili ih boljim ljudima, jer su im svojom umetnošću krepili dušu. Umetnost nam pomaže da budemo bolji – i nama koji stvaramo i vama koji nas gledate. To i jeste smisao pozorišta. „Nedozvani“ nas dozivaju i prizivaju dobrog i pitomog čoveka.“ (Jug Radivojević)

– Sledeće godine, nakon šesnaest i po godina, moja porodica i ja, vraćamo se u Srbiju, što će biti jedan novi početak za mene i u profesionalnom smislu, – izjavila je sinoć za GMInfo naša proslavljena glumica i dobitnica ovogodišnjeg priznanja „Mija Aleksić – Biti glumac“, koju dodeljuju Kulturni centar, milanovačka opština i prethodni laureati za izuzetan životni doprinos filmskoj i pozorišnoj umetnosti.

Vesni Trivalić ovo priznanje uručili su na sceni Doma kulture sin Mije Aleksića, Velibor Aleksić, predsednik opštine Dejan Kovačević i direktor Kulturnog centra, Dragan Arsić.

Arsić, Aleksić, Trivalić, Kovačević; foto: GMInfo

– Dubinu Mijinog stvaralaštva spoznala sam od svojih profesora, kolega koji su igrali sa njim, koji su ga gledali. On je odlazio u starost, a da to niko nije primetio. Zato što je odlazio mlad i nasmejan, – rekla je Trivalić u svom obraćanju milanovačkoj publici. – Od kako sam upisala Fakultet dramskih umetnosti, do današnjeg dana, imala sam bogat i uzbudljiv život. Najveću zahvalnost dugujem svom profesoru, Vladi Jevtoviću, koji me je primio na klasu i odredio život. I ja sam danas srećan čovek zato što radim ono što volim, – poručila je i dodala:

Vesna Trivalić; foto: GMInfo

– Upoznala sam Miju Aleksića. Treablo je da igram uz njega u predstavi “Izbiračica”. Njemu zdravlje nažalost nije dozvolilo da ostane sa nama do kraja. Ali se dobro sećam prve čitalačke probe. I dobro se sećam da se ničeg ne sećam od toga šta sam čitala. Jer kretala je magija, u deset ujutru, pod neonskim svetlima, on je sve nas pretvorio u publiku, – seća se Trivalić.

Vesna Trivalić; foto: GMInfo

Ona se ovom prilikom zahvalila svojim klasićima sa kojima je odrastala, stasavala u poslu i životu, zahvalna na ljubavi i smehu; zatim svim svojim profesorima, naročito Ljiljani Mrkić Popović, profesorki dikcije, s kojom i dalje radi.

Vesna Trivalić; foto: GMInfo

– Zahvaljujem se svim glumcima sa kojima sam radila, svim rediteljima, svim piscima čije sam komade igrala, jer sam kroz njihove mudrosti spoznala i ljude, i društvo, i vreme, koje god da je bilo. Da sam krenula nekim drugim putem, to sama ne bih umela, –istakla je Trivalić. – Zahvaljujem se svima koji su iza scene i kamere, jer ništa bez njih ne može. Sve što je bilo iole dobro da sam uradila, njihova je zasluga. Ono što nije bilo dobro, bilo je do mene. Zahvaljujem se publici; hvala vam što nas volite, što nam se dajete, što nas poboljšavate i činite da napredujemo. Da vas nema, nijedan razlog ne bi postojao da se bavimo ovim poslom, – rekla je Trivalić i dodala:

Lazar Nikolić, Dragan Arsić, Velibor Aleksić, Vesna Trivalić, Dejan Kovačević; foto: GMInfo

– Zahvaljujem se Vama, gospodine Dejane, Bobanu, Draganu, Gornjem Milanovcu. Zahvaljujem se Nenadu Jezdiću, Nebojši Dugaliću i Gordanu Kičiću što su mene izabrali za ovo priznanje. Mom rođenom bratu Voji, koji me je sa četiri godine odveo u bioskop da iz lože, sa crvenim plišanim zavesama, gledam film ”Kameni cvet”, koji je od tog trenutka sve otoplio u meni i otkrio da postoji jedan paralelni svet, koji dosadan ili tužan dan može da ti zakiti, maštom. I ja se njome uveliko i dalje koristim, koliko umem u ovim godinama. Zahvaljujem se Miji Aleksiću što je bio tako veliki da ja večeras, u Gornjem Milanovcu, primam nagradu, koja nosi njegovo ime, – naglasila je na kraju uz buran aplauz u velikoj sali Doma kulture.

Manifestacija „Dani Mije Aleksića“ otpočela je 2017. godine, kao posledica velikog interesovanja, ali i potencijala, koje je izmamila u Milanovcu i drugim gradovima Srbije i regiona, detaljna izložba o njegovom životu i stvaralaštvu, a po zamisli urednika filmskog programa Kulturnog centra, Bobana Stefanovića.

Dejan Kovačević; foto: GMInfo

– Kada smo pre četiri godine uspostavili ”Dane Mije Aleksića”, vodili smo se za nas jednom velikom stvari, a to je činjenica da je Mija Aleksić rođen na teritoriji opštine Gornji Milanovac, – podsetio je u svom obraćanju predsednik opštine Dejan Kovačević. – Vodili smo se time da on, kao jedno veliko glumačko ime, ne sme biti zaboravljen, pre svega od nas, potomaka tog vremena, koji i dalje ovde živimo. Uspostavljanjem ovakve manifestacije i dodelom nagrade, koja nosi jegovo ime, mislim da smo napravili jedan iskorak i u samoj umetnosti. Jer nagradu, kao što znate, dodeljuju glumci svojim kolegama, što znači da se uvek biraju najbolji od najboljih. Čestitam gospođi Vesni Trivalić na ovoj nagradi, želim da je s ponosom nosi i pronosi ime Mije Aleksića u Srbiji i svetu, – izjavio je Kovačević.

Kvartet „Mistic Cello“; foto: GMInfo

Na sinoćnjoj dodeli priznanja „Mija Aleksić – Biti glumac“ nastupio je ženski gudački kvartet „Mistic Cello“ sa obradama numera iz čuvenih domaćih i stranih filmova. Trivalić je s porodicom do 2018. stalno, a kasinije dolezeći na predstave i snimanja u Srbiju, skoro sedamnaest godina živela u Dubaiu. Kako je rekla za GMInfo, profesionalnu karijeru u Srbiji nastaviće radom na projektima koji budu pronalazili nju, jer se oduvek prepuštala instinktu i izboru reditelja.

M.Mijatović/GMInfo.rs

U okviru 7. Međunarodnog festivala kratkog filma Kulturni centar organizuje radionicu za decu  „Kako se sinhronizuje crtani film“

Radionica je namenjen deci osnovnog školskog uzrasta od 9 do 15 godina i posvećena je edukaciji u oblasti audiovizuelne kulture i umetnosti, čiji su ciljevi obrazovanje i sticanje veština iz oblasti nadsinhronizacije i glume pred mikrofonom. Takođe, cilj je unapređenje i razvoj u oblasti crtanog filma u Srbiji.

Tim koji realizuje radionicu „Kako se sinhronizuje crtani film“ sačinjen je od tri člana: glumca i glumice – sinhronizatora i tonskog snimatelja i montažera.

U uvodnom delu polaznicima radionice biće predstavljen pojam i kratak istorijat crtanog filma, istorijat sinhronizacije na prostorima Srbije, kako izgleda studio koji se bavi sinhronizacijom, koji poslovi se obavljaju u okviru studija, kao i šta je potrebno da se uspešno nadsinhronizuje jedan crtani film.

U daljem toku radionice polaznicima će biti prikazan jedan crtani film u originalnoj verziji.

Nakon projekcije crtanog filma i diskusije o likovima i radnji predviđene su vežbe iz domena tehnike glasa i dikcije, putem kojih će se polaznici pripremiti za proces sinhronizacije.

Polaznicima će takođe biti predstavljeno u kojim studijima u zemlji mogu da se bave sinhronizacijom crtanih filmova, te će im biti objašnjeno šta je sve potrebno da bi mogli da se bave tim poslom.