Miodrag Danilović, istoričar umetnosti, hroničar i publicista, u subotu, 12. marta 2022. godine, nakon promocije na Rudniku, predstaviće i u Gornjem Milanovcu, na maloj sceni Milanovačkog pozorišta knjigu „Fragmenti porodične hronike“. Reč je o knjizi koja kroz segmente i intimne porodične povesti donosi spoljašnju i inutrašnju sliku jednog kulturološkog modela, podneblja i ljudi koji su oblikovali autora kao umetnika i kao ličnost.

„Knjiga Miodraga Danilovića prati lična opažanja autora o svetu koji ga je okruživao od ranog detinjstva do zrelog mladićgog doba, u postepenom procesu sazrevanja, formiranja ličnosti i oblikovanja posebnog stila života. Mnogo više od jedne slučajno zabeležene lične ispovesti, u pitanju je brižljivo ispričana istorija privatnog života koja otkriva mnoge prakse i predstave pomoću kojih je autor godinama uređivao svoj odnos prema porodici, društvu, kulturi i događajnosti. Na taj način lična ispovest se otkriva u istorijskoj perspektivi, svedoči o promenama u protoku vremena, i pomaže nam da mnogo bolje razumemo i one takozvane „velike“ događaje u Srbiji krajem 20. i početkom 21. veka.“ (Dr Miloš Timotijević, istoričar i muzejski savetnik Narodnog muzeja u Čačku)

O knjizi će, osim autora, govoriti i Nebojša Savić, recezent knjige i urednik „Takovskih novina“.

Program vodi Predrag Lošić.

Organizatori promocije su Kulturni centar Gornji Milanovac i Milanovačko pozorište.

Početak promocije je u 18 sati.

Kulturni centar Gornji Milanovac predstaviće u sredu, 9. marta 2022. godine u Galeriji Studenskog Kulturnog centra Beograd reprezentativnu izložbu minijtura. Reč je o radovima koji su zbog svoje izuzetne umetničke vrednosti pohranjeni u Zbirku međunarodnog bijenala umetnosti minijature.
Biće to prilika da se široj javnosti još jednom nagovesti izuzetna vrednost Zbirke koja danas broji više od 1500 umetničkih radova malog formata.
Za razliku od prošlogodišnje izložbe u Galeriji SKC-a postavka će ovoga puta imati 12 setova sa oko 300 radova iz svih oblasti likovnog i primenjenog stvaralaštva.
Za ovu svojevrsnu promociju Bijenala – manifestacije koja će 21. aprila ove godine imati svoje šesnaesto izdanje, biće predstavljeni odabrani radovi domaćih i stranih umetnika, od 9. do 14. Međunarodnog bijenala umetnosti minijature, koji predstavljaju vredan deo Zbirke.

Predstava “Otkačene” koju je prema tekstu Slavice Ljujić na scenu postavila Monika Romić u četvrtak, 3. marta 2022. godine biće izvedena u velikoj sali Kulturnog centra Gornji Milanovac.
Reč je o urnebesnoj komediji / vodvilјu / mjuziklu, urađenoj po ugledu na strane TV serije. Priča prati zgode i nezgode jedne gradske porodice u njihovim pokušajima da žive kao “sav normalan svet”, da se sa svojim problemima nose na zreo i odgovoran način, što im nikako ne polazi za rukom i što, naravno, dovodi do niza komičnih situacija.
Uloge tumače: Monika Romić, Milјan Prlјeta, Boris Milivojević, Jovana Jelovac, Slavica Ljujić, Danica Radulović, Jovana Mladenović.
Scenski pokret potpisuje: Pjer Rajković. Scenograf je Tanja Žiropađa, a konsultant je Nikola Zavišić.
Muzika: Popularni hitovi osamdesetih godina
Cena ulaznice je 700 dinara.

Kulturni centar Gornji Milanovac i kompanija „Rudnik i flotacija – Rudnik“ predstaviće u petak, 25. februara 2022. godine u Domu kulture „Vojislav Ilić“ na Rudniku knjigu Dragoslave Koprivice “Boginja jezika Olga Luković Pjanović”. Knjiga govori o životnom putu i delu jedinstvene srpske i svetske naučnice.

“Ako je srpski jezik čudo – a jeste, Olga Luković-Pjanović, boginja jezika koja se njim bavila, čudo je od naučnice. Za nju nauka nije bila neozbiljna igra. U njenoj nauci nema pogodbenih rečenica.
Bila je i čudo kao sedmogodišnja devojčica koja napamet recituje pedeset strofa. Čudo od devojčeta iz Dragačeva, najboljeg đaka čačanske Gimnazije. Čudo od klasičnog filologa, znalca osam živih svetskih jezika i četiri mrtva – sanskritskog, etrurskog, staro-grčkog i staro-latinskog. Sorbonski doktor.
Na Sorboni je odbranila doktorat „Pojam pravde kod Eshila i Sofokla“. Reč pravda na grčkom se kaže „Dika“. U stvari, to je srpska reč, koja je potpuno usmerila naučnicu na istraživanje istorije Srba i srpskog jezika. Doktorirala je na Sorboni kod čuvenog profesora etimologije, Pjera Šantrena. I on je kapitulirao pred ovom viteškom Srbinjankom. Iako jezuita i lukavi Latin, zapisao je svojom rukom na Olginom doktoratu „DIKE“ ove reči: „Gospođo, ja se sa Vama ne slažem, ali Vam dajem titulu doktora filologije, jer ste je zaslužili.“

Početak promocije je u 18 sati.

Predstava „Dr Šuster“, u produkciji pozorišta „Kreativni haos“ iz Smedereva, u sredu, 23. februra 2022. godine biće izvedena u velikoj sali Kulturnog centra Gornji Milanovac.

Dramu Dušana Kovačevića na scenu je postavila Nevena Rakočević, a uloge tumače Ivan Bajčić, Uroš Pavlović, Aleksa Vujović, Jelena Stevanović, Stefan Nikolić, Marija Narandžić, Valentino Oljača, Milan Ranković.

„Dr Šuster“ vraća gledaoca u vreme devedestih godina prošlog veka, „vreme sloma“, društvenog, moralnog, kulturološkog. Priča o nestanku ideje sveta čiji temelji su građeni na čestitiosti, poštenju, marljivosti, vrlini. Način na koji glavni junaci grade odnose, razmišljaju o budućnosti, egzistira na granici apsurda. Snovi, želje, sećanja i suštinski važne, a neostvarene težnje, grade likove koji pokušavaju da prežive u svetu koji izgubivši oslonoc kao da lebdi u međuprostoru nadrealnog i stvarnog. Naizgled komične situacije imaju ton duboke tragike, a činjenica da tragovi tog vremena postoje i danas, samo pojačava utisak. Kako se glavni junaci nose sa svakodnevicom, da li biraju san ili javu radi lakšeg preživljavanja, i gde ih taj odabir na kraju odvodi, pokušava da nam odgovori ova izvedba.

Početak predstave je u 20 sati, a cena ulaznice 300 dinara.

Kulturni centar Gornji Milanovac predstaviće u četvrtak, 17. februara 2022. godine izložbu “Veliki mali ikonopisci”, koju potpisuju: Mara Milanković, Maša Sretenović, Efimija i Mateja Strelarac, Hristina i Irina Jović, Milica Stanković i Pavle Marković.

Pored klasičnih ikona na dasci izložba sadrži jednu ikonu rađenu na platnu i veliki broj ozbiljnih dečjih radova – crteža, skica, akvarela, tempera, koji predstavljaju i ilustruju njihov predani likovni rad, razne crtane i slikane predstave, predloške za ikone, kao i njihova razmišljanja i impresije na najrazličitije teme, od predškolskog preko školskog uzrasta, do najnovijih radova nastalih u prethodnim godinama aktivnog umetničkog rada.
Otvaranje izložbe je u 13 sati.

Iz kataloga
Ikonopis kod Srba star je koliko i njihova duhovnost. I vera. Prve pojavne oblike Hrišćanstva prate ikonopisački radovi, svetački likovi kao obrasci vere i preuzvišenosti borbe za veru i njeno očuvanje. Ta tajanstvena nit duhovnosti duboko je usađena u svest i kreativni zanos srpskog roda odkako je veru primio i primenio Pravoslavlje kao autentično obeležje i identitet. Odakle bi se, inače, u rukopisu jednog deteta pojavila ta kreativna i duhovna nit okrenuta svetačkom liku kao osnovnom obrascu vere, dubokog unutrašnjeg sećanja, večne neprolazne i istinske ljudske lepote.

Mara, Efimija, Irina, Maša, Hristina, Milica, Mateja, Pavle. Pravo je čudo da se “dečji ikonopisni rukopis” pojavio u tako ranom uzrastu, sa tek osam, devet, deset godina. U detinjstvu koje je za njih odjednom postalo ozbiljno, odgovorno, drugačije. Božja promisao stvarala je i stvara čuda pa je i ovaj odraz obraza svetačkih likova, na njihov način, čudo ovovremenih i ovozemaljskih razmera. Odraz obraza dece kao jedini potpuno iskren i direktan pristup iskonskoj slikarskoj temi kao najstarijem pojavnom obliku slikanja uopšte.

Kroz jedanaest ikonopisačkih radova šest devojčica i dva dečaka sagledavamo tu čudesnu lepotu u kojoj su sažete sva ozbiljnost detinjeg obraza i ona suštinska i istinska potreba da iz sopsvene i suštastvene duhovne dubine prenesu iskonske poruke nekih davnih vremena na današnji duhovni prostor koji je sve manje takav. Oni su ti koji koji sve nas potrebno opominju i daju nadu. Verujmo im.

Radoš Gačić

U Modernoj galeriji Kulturnog centra u četvrtak, 17. februara 2022. godine biće predstavljena knjiga Rastka Jevtovića “Potpuni prelom”.
O knjizi će, osim autora, govoriti: Bojana Tajisić, diplomirani filozof iz Gornjeg Milanovca i profesor Pete beogradske gimnazije i Vladimir Dimitrijević, profesor i književnik iz Čačka.
Tokom promocije u svojstvu čitača biće emitovan glas Dejana Grujića, profesora, glumca i radio voditelja.

Sažetak romana „Potpuni prelom“

„Vladajući najvećim delom Evrope od 1941.godine nacisti su dozvolili sebi da prave kompromise sa životom, kao što je uživanje u luksuzu i noćnim provodima. I Rim je propao zbog razvrata, ali kod nacista je potreba za dekadencijom bila i uslovljena duhom vremena,odnosno umetničkih epoha koje su se već krajem 19.veka instalirale u sistemu vrednosti. Najpre, simbolizam i impresionizam, a potom secesija i dekadentizam uvukli su se pod kožu ljudima s početka 20.veka. A onda na prelazu iz prve u drugu njegovu deceniju stižu dadaizam i drugi pravci avangarde. Sve je to posledovalo da monopoli i autoriteti više nisu mogli da budu neograničeni i neiscrpni, čak ni kad su u pitanju diktatori. Slika čovekovog sveta se usložila i raslojila.

Beograd je bio jedino mesto na evropskom tlu gde se džez muzika od 1941.do 1944. svirala sasvim slobodno. Uzroci tog paradoksa leže u nelogičnom amalgamu muzičara Zender Belgrada, koji su koristili sve moguće privilegije, pa i tu da prkose vladajućoj ideologiji svog režima, i nekolicine domaćih džezera, koji su tražili svoje mesto pod suncem. Među tom grupom umetnika-avanturista je i glavni lik romana „Potpuni prelom“, Rajnhard Miler, koji je građen na osnovu jedne istorijske ličnosti, neverovatna sudbina sa somnabulnim preokretima i promenom identiteta. No, u ovom romanu se pojavljuju i neke jasne istorijske ličnosti kao što su sveštenik Tomaš Ulaga, Maga Magazinović, Beta Vukanović, Ita Rina, zatim Desanka Maksimović, čak i Margita Magi Stefanović. Zajednički im je imenitelj to što su ostavili veoma jak umetnički ili duhovni trag u svojstvu pravednika. Ipak je većina likova u ovoj knjizi plod autorove fikcije, ali su zasnovani na određenim misaonim konceptima, sledujući koncepciju pisaca psihološkog realizma.“

O Autoru
Rastko Jevtović je rođen 1968. u Beogradu u čuvenoj srpskoj porodici. Otac, Vladimir Jevtović je bio čuveni profesor glume i dramski umetnik, majka Tatjana je priznati likovni umetnik, a braća-Ivan Jevtović i Jakov Jevtović su poznati srpski glumci. Rastko se od mladosti opredelio za književnost, koju je studirao, a magistrirao je na lingvistici. Poput Momčila Nastasijevića, prve tri godine karijere radio je kao profesor srpskog jezika i književnosti u Prvoj beogradskoj; tada objavljuje zbirke pesama-„Sabrano“ i „Sabor u Rasu“. Od 1998.radi u Petoj beogradskoj gimnaziji, gde je i čelni čovek Komisije za kulturu. Od 2002. predvodi književnički bend „Orasi“, koji su na dva dosadašnja albuma obradili pesme vrhunskih srpskih i slovenskih liričara. Od 2004. je član Udruženja književnika Srbije.Pored ostalih dela, objavljuje trilogiju romana kojima predstavlja Beograd od sredine 20.veka do danas i to su dela:“Tajna kuća“, „Novi red“ i „Potpuni prelom“. U romanu „Ko jede orahe“ govori o nesnađenoj generaciji savremenika na prelazu iz 20.u 21.vek, a u romanu „Polinomi“ tematizuje putešestvija po današnjoj Evropi jednog muško-ženskog para. Osim književnošću i muzikom, Rastko Jevtović se predano bavi i dramskom umetnošću, bivajući aktivan u svim njenim domenima i aspektima. Zato je 16.maja 2021. dobio nagradu za životno delo Sveslovenskog književnog društva u Beogradu za trodecenijsko bavljenje trima umetnostima iz ljubavi! Rastko Jevtović je oženjen bibliotekarkom Nikolinom i ima dvoje odrasle dece. Sebe definiše kao hommo ludensa i idejnog pokretača mnoštva projekata u prosveti i kulturi.

Početak promocije je u 18 sati.

Miodrag Danilović, istoričar umetnosti, hroničar i publicista iz Gornjeg Milanovca predstaviće u subotu, 19. februara 2022. godine u Domu kulture „Vojislav Ilić“ na Rudniku knjigu „Fragmenti porodične hronike“.

O knjizi će, osim autora, govoriti i Nebojša Savić, recezent knjige i urednik „Takovskih novina“.

Organizatori promocije su „Rudnik olova i cinka – Rudnik“ i Kulturni centar Gornji Milanovac.

Početak promocije je u 18 sati.

Učenici MŠ „Dr. Vojislav Vučković“ iz Beograda, odsek solo pevanje (klasa prof. Maja Đokić) u ponedeljak, 14. februara 2022. godine u Modernoj galeri Kulturnog centra održaće koncert naziva „Veče ljubavnih pesama“.

Uz klavirsku pratnju prof. Tatjane Simonović na repertoaru mladih umetnika biće odabrana dela: Mocarta, Mendelsona, Hristića, Prebanda i drugih kompozitora.

Početak koncerta je u 18:30 sati.

Kulturni centar Gornji Milanovac predstaviće u petak, 28. januara 2022. godine u Modernoj galeriji knjigu „Devojačka kletva“, prvi deo trilogije „Lovci na zveri“, autora Marka S. Markovića.
„Marković je na izuzetan način spojio istoriju svojih pradedova sa pričama iz davnina, pokazujući majstorstvo u pripovedanju. Ovaj roman je dokaz da legende imaju i te kakvo uporište u realnosti, a stara prokletstva nisu ništa drugo do gresi predaka. Lovci na zveri su novi talas u srpskoj epskoj fantastici.“ (Recenzent: Branislav Janković)

Prvi deo trilogije „Lovci na zveri“ predstaviće: Borisav Čeliković i Aleksandar Marušić.
Knjigu je objavio Kulturni centar Gornji Milanovac (za izdavača Dragan Arsić), urednik izdanja je Branka Vučićević Vučković. Ilustracije potpisuje Milan Miletić, a lekturu je uradila Milena Stanojević. Dizajn i pripremu izdanja potpisuje je Nevena Čavorović, kompjutersku obradu ilustracija Veljko Trojančević, a knjigu je štampalo preduzeće „Grafoprint” iz Gornjeg Milanovca.

Početak promocije je u 18 sati.

Predgovor
„Neke priče treba da ostanu neispričane. Neke bi valjalo zaboraviti.“, jednom davno mi je rekao moj deda, zatvorivši Starostavnik našeg roda.
„A ova?“, upitah.
„Ne znam. Odluči sam.“
I odlučio sam, ne zbog reči, već zbog zaborava koji nas sve više obuzima. Odlučio sam da vam ispričam priču koja se u mojoj porodici stolećima čuva kao najsvetiji amanet. Priču iz drevnih, mračnih vremena, kada u tamnim planinama obitavaše zle sile i mračne grozote kakvih već odavno više nema. Priču, kakvih beše mnogo, ali nestadoše razvejane u silovitim vetrovima vremena. Priču, koju čuše oni što su prvi, prije nekoliko vekova naseljavali pustu zemlju oko planine Rudnika. Zemlju obraslu gustim i neprohodnim bukovim i hrastovim šumama, zemlju koju nazvaše Šumadijom. Zemlju koja je nekada vrvila životom i ljudskim javom, zemlju koju ratovi i gresi čovečiji opusteše. Zemlju slavnih manastira, gradova i trgova koji sada behu napušteni i nemi. Zemlju slavnih vremena i junaka čiji potomci behu tamo daleko, preko Dunava. Zemlju koja nikada više neće biti ista. Sada su iz krševitog Primorja u oblast između Morava nadirali neki novi ljudi, ljudi srpskog zbora i vere, ali drugačiji od starih Srba koji Kosovo proslaviše.
Jedan od tih novih, beše i moj predak, knez Nikola Pivljanin. Od kalovite Pive ispod Durmitora, iz sela Rudinica, od roda Sokolovića, pobeže od mržnje agarjenske na zelene gružanske obale. Tu se, godine 1702. nastani na mestu odvajkada znanom kao Medvedica, jer su tu, u drevna vremena medvedi i kurjaci obitavali. Trećeg dana po dolasku, na jednom brežuljku, Nikola pronađe crkvu sačinjenu od hrastova drveta. Iznenađen ovim blagoslovom Božijim, on uđe unutra, i još više se iznenadi kada kraj Časne trpeze ugleda čoveka.
Bio je to starac, duge, sede kose i brade, koje su mu padale na ramena i grudi. Jedan od retkih iz starog naroda, koji su kao sneg u hladovini ostali iza zime da čekaju proleće što grije, ali i otapa. Jedini koji ostade od svog roda na dedovini da čuva svetinju koja slaviše Svetog Metodija. Znao je da je đed-Nikolino jutro njegov sumrak, ali nije tužio niti je u njegovoj duši bilo mržnje ili zlobe. Poživeo je još tri godine, dovoljno da vidi nove naseljenike koji su kao bujica hrlili plodnoj zemlji, žudni boljega života.
Umro je na đed-Nikolinim rukama, a on ga po njegovoj želji sahrani u najmirnijem i najtišem delu sela koji se od tada zove Starčev grob. Na samrti mu u amanet nije ostavio predačku crkvu već priču. Priču koja je kao najsvetija tajna čuvana u mojoj porodici više od tri veka, od kneza Nikole do mene danas. Priču koju ću vam sada ispričati…

O Autoru:
Marko S. Marković, rođen 26. januara 1986. godine u Kragujevcu. Bavi se pisanjem poezije i proze, komponovanjem i scenografijom. Izdao je dve knjige pesama, „Zlatovez“ 2018. godine u izdanju Udruženja pisaca Kragujevca i „Gružanska brojanica“ 2019. godine u izdanju beogradskog „Viteza“. Autor je epsko-fantastične trilogije „Lovci na zveri“, čiji koren vezuje za istoriju i legende Gruže i Rudnika, koje proučava od detinjstva. Napisao je tekst i kompoziciju za „Himnu opštine Knić“, tekst za „Himnu manastira Kamenac“, tekst za video-projekat „Božić u Gruži“, tekst i kompoziciju za „Himnu predškolske ustanove u Kniću“, tekst za video-projekat „Pesma zahvalnosti lekarima“, kao i tekst za video-projekat „Pesma zahvalnosti vojsci i policiji“. Učestvovao je u izradi više video projekata kao scenograf ili režiser. Uz to, aktivno radi na pisanju monografije sela Ljuljaci u Gruži, gde i živi sa svojom porodicom. Po obrazovanju je strukovni ekonomista, a radi kao rukovodilac u Crvenom krstu Knić.
Kaže da je njegov najveći uspeh njegova porodica, ćerka Helena, sin Vuk i supruga Marija.

Foto preuzeta sa: www.riznicasrpska.net

O Ilustratoru
Milan Miletić, akademski slikar, rođen je 1950. godine u Lapovu. Akademiju za likovne umetnosti završio u Beogradu, u klasi slikara i profesora Stojana Ćelića. Član je ULUS-a. Od 1974. godine Izlagao je na mnogim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Dobio je više nagrada i priznanja za slikarstvo, među kojima i Prvu nagradu(u kategoriji portreta) na izložbi svetske minijaturne umetnosti u Torontu (Kanada). Ilustrovao je veliki broj knjiga i autor je više strip serijala. Živi i radi u Gornjem Milanovcu kao slobodan umetnik.