Književno društvo „Zapis“ i Kulturni centar u četvrtak, 18. avgusta 2022. godine organizuju u Gradskom parku, kod česme „Vodeni cvet“ književno – muzičko veče na Preobraženje. Biće to prilika da novi i stari članovi „Zapisa“ široj javnosti predstave svoje književno stvaralaštvo.
Program će nastupom upotpuniti Đorđe Dabić.
Početak programa je u 18:30 sati.

foto: gminfo.rs

Sabor violinista Srbije, četvrti po redu, ove godine u Pranjanima će biti realizovan 19, 20, i 21. avgusta. Za najprestižnije nagrade, u dve takmičarske kategorije, nadmetaće se 36 virtuoza na violini.
Prvog saborskog dana, snage će odmeriti 18 mladih violinista. Takmičenju prethodi otvaranje Sabora, a potom i veče posvećeno Bobanu Vozu, nekrunisanom kralju violine. Nakon proglašenja pobednika u kategoriji mladih violinista nastupiće ”Panorama bend”.
Za Zlatnu i Prvu violinu Srbije, drugog dana Sabora nadmetaće se profesionalni violinisti. Uslediće proglašenje pobednika i koncert pobednika Sabora. Veče će upotpuniti koncert Perice Vasića koji će na taj način obeležiti jubilej 35 godina “druženja” sa violinom .
Treći saborski dan predviđen je za koncert Branka Ristića i Saše Petrovića, i nastup Zorice Brunclik u pratnji orkestra Miroljuba Aranđelovića Kemiša.

Program Sabora

Petak, 19. avgust 2022. godine
13.00 Svečano otvaranje
19.00 Veče Bobana voza
20.00 Takmičenje mladih violinista Srbije

Subota, 20. avgust 2022. godine
19.00 Koncert pobednika u kategoriji mladih violinista
20.00 Takmičenje profesionalaca za Prvu i Zlatnu violinu Srbije. Ponoćni koncert.

Nedelja, 21. avgust 2022. godine
20.00 Koncert: Branka Ristića i Saše Petrovića
21.00 Koncert: Zorice Brunclik, orkestar Miroljuba Aranđelovića Kemiša

Gordana Matijević Nedeljković – violina i Marija Đukić – klavir u petak, 12. avgusta 2022. godine održaće koncert u holu velike sale Kulturnog centra u Gornjem Milanovcu.
Na repertoaru će biti odabrana dela: Hendla, Mocarta, Betovena, Šopena, Vijetana.
Početak koncerta je u 20 sati.

Gordana Matijević Nedeljković je diplomirala i magistrirala u klasi prof. Fern Rašković na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Osvojila je više nagrada na republičkim i saveznim takmičenjima, kao i nagrade iz fondova Merije Petrović i Meri Žeželj Majer. Dobitnik je diplome na takmičenju mladih umetnika Jugoslavije (Zagreb, 1987), nagrade za najbolju interpretaciju na festivalu Muzika u Srbiji (1988) i druge nagrade na Međunarodnoj tribini kompozitora (1992) za nastupe sa kamernim ansamblima. Bila je član Trija „Skovran“ sa kojim je osvojila prvu saveznu nagradu (1987). Član je BGO „Dušan Skovran“ od 1984, a koncertmajstor od 1987. godine. Nastupala je na brojnim koncertima ovog orkestra u zemlji i inostranstvu, a kao solista u Grčkoj, Sloveniji, Rusiji, Bugarskoj, Makedoniji i Turskoj. Učestvovala je na festivalima – BEMUS, BELEF, NOMUS, Međunarodna tribina kompozitora, „Mokranjčevi dani“, „Mermer i zvuci“, Međunarodni festival Santorinija, „Ohridsko leto“, „Evropa u Sankt-Peterburgu“ i „Sofijska muzička nedelja“. Kao solista, nastupala je sa istaknutim dirigentima i umetnicima, Vladimirom Černušenkom, Kristijanom Ganšom, Klaudijom Vandelijem, Ronaldom Colmanom, Nejdželom Kenedijem, Sretenom Krstićem, Erazmom Gaudiomonteom, Konradom van Alfenom. Zapažen je izvođač savremene muzike (prvo izvođenje u Srbiji: P. Paterson – Koncert za violinu, S. Božić – Žitije Zografa Ribničkog, R. Von Vilijams – Končerto akademiko, A. Part – Tabula rasa, itd.), a nedavno je premijerno izvela i snimila koncert Iana Vilsona “Sullen Earth”, koji je napisan specijalno za nju. Od 1986. je neprekidno uključena u pedagoški rad na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, na Katedri za gudačke instrumente, a od 2014. je u zvanju redovnog profesora. Šef je Odseka za gudačke instrumente, Dobitnik VELIKE PLAKETE SA POVELJOM (2015) koju dodeljuje Univerzitet umetnosti u Beogradu.

Marija Đukić je diplomirala i magistrirala na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi prof. Srđana Grbića. Usavršavala se na majstorskim kursevima u Turu (Francuska) kod prof. Alekseja Nasedkina i u Sionu (Švajcarska) kod prof. Bernharda Eberta. Provela je dve godine na specijalizaciji u Sankt-Peterburgu (Rusija), na Konzervatorijumu Rimski-Korsakov, u klasi prof. Jekaterine Murine. Zaposlena je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu kao redovni profesor na Katedri za klavir. Nastupala je kao solista i kamerni muzičar u Beogradu, mnogim gradovima Srbije, u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Rusiji, Švajcarskoj, Italiji, Grčkoj, Turskoj. Na njenom repertoaru su najzastupljenije kompozicije klasicizma i romantizma. Poseduje poseban afinitet prema kompozicijama Frederika Šopena. Jedan od najznačajnijih i najuspešnijih koncerata sa Šopenovim delima izvela je u velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine 2010. godine, povodom dvestote godišnjice rođenja kompozitora. Nastupala je i u različitim kamernim ansamblima, kao član dua sa pevačima, flautistima, violinistima, kao član trija Amorosso i trija Classica Aeterna. Nastupala je na koncertima u okviru Tribine kompozitora i Međunarodnog festivala harfe. Snimala je za Radio Beograd. Kao solista sarađivala je sa Beogradskom filharmonijom, Simfonijskim orkestrom RTS, Orkestrom Doma vojske i Beogradskim gudačkim orkestrom Dušan Skovran.

Tradicionalna smotra narodnog stvaralaštva „Veče pod grmom“, biće organizovana u utorak, 9. avgusta 2022. godine u Takovu, na platou ispred Takovskog grma, mesta gde je 1815. godine knez Miloš Obrenović podigao Drugi srpski ustanak.

Manifestacija se, priređuje na Pantelijevdan, a na ovogodišnjoj Smotri nastupiće: KUD „Šumadija“ (rekreativni i ansambl veterana, kao i Prvi i Treći ansambl u pratnji orkestra) i izvorna pevačka grupa „Crnućanka“, predvođena Ivanom Todorović, etnomuzikologom. Voditelj programa je Tamara Raković. Početak programa je u 20 sati.
Udruženje „Rudnički vidici na Pantelijevdan „Pod tremom“ organizovaće svoju izložbu.
Smotru „Veče pod grmom“ organizuje Kulturni centar u saradnji sa mesnom zajednicom Takovo a pod pokroviteljstvom opštine Gornji Milanovac.

Mesna zajednica Družetići i Osnovna škola „Ivo Andrić“ Pranjani, uz pomoć opštine Gornji Milanovac, Kulturnog centra Gornji Milanovac i Turističke organizacije iz Gornjeg Milanovca, – godinama unazad u Kamenici organizuju manifestaciju “Ilindanski dani“.
Cilj manifestacije je da se otrgne od zaborava naša kultura, jezik, tradicija, narodni folklor i izvornost.
U okviru manifestacije biće organizovani: šahovski turnir, kao i turnir u malom fudbalu i stonom tenisu.

Lutka scena “Pepino” iz Niša izvešće u utorak, 2. avgusta 2022. godine na Platou ispred zgrade Starog suda lutka predstavu za decu “Cirkus”.
Biće to prilika da se najmlađi gornjomilanovčani upoznaju sa različitim tipovima lutaka i upoznaju magiju i lepotu lutkarstva.
Početak predstave je u 18 sati.

O lutkarskoj sceni “Pepino”
Lutka scena je profesionalna lutkarska trupa od 1997 godine. Lutka scena “ Pepino “ svoju prvu premijeru imala je 17. novembra 1997. godine. Ideja putujuće lutkarske trupe se tokom ovih godina razvijala pa je sada u pozoristancu šestoro – pet glumaca, jedan majstor svetla i tona. Želja nam je da sačuvamo umetnost lutkarstva i da deci, pogotovo u malim mestima, pokazemo različite tipove lutaka, magiju i lepotu lutkarstva. Većina naših predstava su po žanru komedije i nose poruke drugarstva, ljubavi, poverenja…

GOSTOVANJA:
– Austrija – Bec 2000.
– Svajcarska – Cirih 2004.
– Svedska – Geteborg, Stokholm, Malme 2005.
– Indija – Nju Delhi, Kalkuta, Dzajpur 2005.
-Slovenija – Ljubljana, 2013

FESTIVALI:
– Belorusija – Vitebsk, Brest 2001, 2007.
– BiH – I. Sarajevo 2000 – 2011.
– Rumunija – Botosani 2003.
– Poljska – Lomza 2003.
– Bugarska – Silistra 2001. Pazardzik, Jambol 2004.
– Ukrajina – Uzgorod 2004.
– Tajvan – Doulio 2004.
– Spanija – Tenerife 2006.
– Tunis – Tunis, Nabuel, Msaken 2006.
– Rusija – Samara, Ulan – Ude , Ceboksary 2008, 2012, 2013.
– Kina – Sangaj 2010.
– Indonezija – Dzakarta 2013.
– Kina – Nancong 2014
– Egipat – Aleksandrija 2014
– Taiwan – Huwei 2015
– Taiwan – Huwei 2018

Povodom 6. avgusta – Dana rudara “Rudnik olova i cinka – Rudnik” i kompanija Contango predstaviće u Galeriji Doma kulture „Vojislav Ilić“ na Rudniku izložbu fotografija „Rudnik moja dedovina“. Postavku čini više od 50 fotografija, uveličanih i prilagođenih za ovu izložbu, a rađenih u sepia tehnici iz perioda od 1952. – 1965. godine. Na fotografijama su prvi posleratni rudari. Tu su i dedovi i pradedovi porodica Ignjatović i Hrnjaković, ali i drugih čiji su preci rudarili na Rudniku još u doba Karađorđa. Građa za ovu izložbu je iz arhive Adama Miletića.
Otvaranje izložbe je u 18 sati.
U čast rudara i rudarskog poziva kompanija „Rudnik i flotacija – Rudnik“ otvoriće svoja vrata. Tog dana biće organizovano niz sportskih takmičenja, kao i takmičenje u spremanju „najboljeg rudarskog kotlića“.
Centralna proslava na Rudniku tokom koje će biti dodeljena priznanja za najbolje rudare i radnicu, kao i jubilarne nagrade za zaposlene u privrednom društvu Rudnik za 10, 20, 30 i 40 godina rada biće upriličena u Samačkom domu.

Inače, Dan rudara u Srbiji obeležava se u znak sećanja na početak štrajka u Senjeskom rudniku 6. avgusta 1903. godine, zbog otpuštanja trojice rudara koji su štitili prava radnika. Rudari tog okna su, tada tokom devet dana štrajka, se izborili da im se kolege vrate na posao i uspeli da im se skrati radno vreme.

Ana – Brit Ravna, umetnica iz Norveške, ovogodišnji učesnik likovne kolonije “Mina Vukomanović Karadžić” predstaviće svoje stvaralaštvo u utorak, 26. jula 2022. godine u holu ispred velike sale Kulturnog centra.
Izložbu čine printovi njenih slika stvaranih tehnikom ulje na platnu i kosti na kojima je slikala.
Otvaranje izložbe je u 13 sati.

Ana-Brit Ravna dolazi iz Mšjena, Norveška. Živela je na zapadnoj obali Švedske 20 godina. Tamo je i počela umetničko školovanje. Školovala se u Umetničkoj školi Falkenberg, Švedska, a potom i u Nordijskoj umetničkoj školi, Kokola, Finska. Od 2006. godine radi kao nastavnik likovne umetnosti u Školi kulture u opštini Vefsen Realizovala je brojne projekte u školama u Vefsenu i Graneu. Radila je scenografiju za pozorišne predstave u Kući kulture u Mšjenu. Trenutno radi na ilustraciji knjige za decu “Priče o vodi”. Većinom slika u ulju, ali pravi i skulpture od različitih materijala: betona, drveta, metala, maše papira, gipsa i keramike. Uživa u slikanju na kostima nađenim u šumi u blizini svoje kuće. Na izložbi u G. Milanovcu izložiće je otiske svojih slika u ulju i kosti na kojima je slikala.

Ovogodišnji Natural Mystic Reggae Festival održava se od 21. do 23. jula na izletničkom mestu Ždreban nadomak Gornjeg Milanovca.
Natural Mystic festival je jedan od retkih festivala u Srbiji koji su se opredelili striktno za jedan žanr. Ovaj festival je posvećen samo reggae muzici i veoma sličnim podržanrovima, što se na našim prostorima retko sreće.

Neki od izvođača koji će nastupiti ove godine su: I Jahson & Kaya Roots Band, Ras MC Bean & Soulcraft, Killo Killo banda, Suns of Dub, Daddy Teacha, Hornsman Coyote, Don Minott, Asher Selector i mnogi drugi. Ono što je specifično za ovaj festival jeste da je ulaz besplatan.
Idejni tvorci i realizatori Natural Mystic festivala su članovi muzičke grupe Jahmessenjah iz Gornjeg Milanovca, koji svojim angažovanjem i entuzijazmom popularišu Afro-Reggae muziku i kulturu širom Balkana 20 godina.

Natural Mystic festival je svojom pojavom 2014. godine predstavljao pravo osveženje na Reggae muzičkoj sceni. Za mesto festivala odabrano je izletničko mesto Ždreban nadomak Gornjeg Milanovca. Ovo izletište je prekriveno listopadnom šumom, odlikuju ga čist vazduh i raznovrsna flora i fauna.

U vreme SFRJ, Ždreban je bilo mesto poznato po tradicionalnim prvomajskim okupljanjima radnika i sindikata. Na ovom mestu se nalaze temelji započete, ali nikad izgrađene bolnice, koji datiraju iz perioda između dva svetska rata. Sa Ždrebana “puca” pogled na panoramu grada. Biti deo Natural Mystic festivala na Ždrebanu znači biti u skladu sa prirodom i muzikom, okružen dobrim vibracijama.

Prvi Natural Mystic festival održan je 30. aprila 2014. godine. Trajao je jedan dan. U sklopu prvog festivala organizovana je offroad mountinbike trka. Muzički program prvog festivala sačinjavali su izvođači iz Srbije i jedan sastav iz Slovenije.
Već naredne godine, u organizaciju festivala uključene su Turistička organizacija i JKP Gornjeg Milanovca. Pre održavanja festivala, uređena je trim staza za šetnju i rekreaciju izletnika. Program festivala je obogaćen sa nekoliko inostranih izvođača.
Treća i četvrta festivalska godina predstavljale su prekretnicu u životu festivala. Organizacija je postala čvršća, a pokrovitelj festivala postala je i Opština Gornji Milanovac. Sve to je rezultiralo kvalitetnijim muzičkim programom, većim brojem posetilaca i produženjem trajanja festivala u četvrtoj godini.
Poseban zamajac festivalu u prethodnom periodu dali su Opština Gornji Milanovac, KC Gornji Milanovac, Austrijski kulturni forum uz ambasadu Austrije i Konzulat Jamajke.
Godine 2020, tokom pandemije korone, festival je ipak održan u onlajn formatu. Tom prilikom, program festivala su pratili ljudi iz 34 države sa svih kontinenata.
Festival je tokom godina izašao iz lokalnih i regionalnih okvira. Izvođači iz Jamajke, Italije, Austrije, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Brazila, Engleske, Makedonije, Rumunije, Švajcarske i Srbije nastupali su pred posetiocima iz Gane, Malavija, Fancuske, Italije, Slovačke, Jamajke, Austrije, Engleske, Rumunije, Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije…

Balkanrock

Dodelom nagrada i priznanja sinoć je u Gornjem Milanovcu završen Četvrti međunarodni susret varoških pozorišta TAKOVSKE CVETI.

U proteklih sedam dana na velikoj sceni Kulturnog centra izvedeno je sedam predstava različitog žanra i pozorišnog izraza od kojih je četiri bilo u tekmičarskom delu susreta (zbog bolesti glumice iz Laktaša (BiH, Republika Srpska) predstava „ Milion i po“ nije izvedena). Za najvrednija priznanja festivala i novčanu nagradu od 60.000 dinara nadmetali su se: Udruženje mladih aktivista, Kulturnog centra Pećinci, BAG teatar iz Boljevca, Studentsko pozorište Pale, (BiH, Republika Srpska) i Alternativni teatar OTPIŠANI iz Skoplja (Severna Makedonija).

Predstave je ocenjivao Rajko Rakićević, pozorišni i televizijski reditelj.
Za najbolju mladu glumicu Četvrtog međunarodnog susreta varoških pozorišta TAKOVSKE CVETI žiri je proglasio Ivanu Stamevski koja je tumačila Aleksandru u drami „Samoubistvo u samoodbrani“. Predstavu su na scenu postavili autor drame Marjan Angelovski i Aleksandar Jovanovski, u produkciji Alternativnog pozorišta „Otpišani“ iz Skoplja.
Uspešna u složenom liku Aleksandre kao tragične žrtve vatrenog ljubavnog trougla, gurnute u ruke doktora monstruma – Ivana Stamevski vladala je scenom, pokretom i mimikom, bez reči teksta, što je mnogo teži glumački zadatak. Vrlo tačnim izabranim sredstvima ostvarila je puno stradanje svog lika, istakao je Rakićević.

Iz privatne arhive

Za najboljeg glumca proglašen je Nemanja Popović za ulogu Emanuela Goldmana, u predstavi „186. Stepenik“, Borislava Pekića, režiji Nemanje Kostića i izvođenju Studentskog pozorišta Pale.
Nemanja Popović je potpuno uspeo da u kontinuitetu vlada vrlo zahtevnim likom ostarelog i bolešću ugroženog bivšeg logoraša Goldmana. Prinuđen na dokazivanje svoje žrtve kroz ponovna suočavanja sa strahotama kroz koje je nekad u logoru prolazio stepenicama stradanja, Popović je izvanrednim tumačenjem izneo teški teret odslikavajući aveti prošlosti koju je preživeo njegov lik.

Najbolja glumica Četvrtog međunarodnog susreta varoških pozorišta TAKOVSKE CVETI je Ana Pavlović, u ulozi Lujze u komediji Miloša Nikolića „Kovači“, a u režiji Bore Nenića i izvođenju BAG Teatra Boljevci.
Ana se dominantno nametnula svojom humorno vrednom interpretacijom energične i kao uragan snažne, ali i lepršave Švabice koja se teško borila da svojoj kovačnici i bez muža oteranog na front obezbedi naslednika i sina kovača.

Drama Borislava Pekića „186. Stepenik“. Koju je na scenu postavio Nemanja Kostić, a izvelo Studentsko pozorište Pale (BiH, Republika Srpska). najbolja je predstava festivala.
Uspeli su svojom predstavom uverljivo da prikažu tragičnu i tešku temu suočavanja sa istinama jednog od najsurovijih konclogora za uništavanje ljudi – Mauthauzenu. Vodili su nas kroz kapiju smrti do zloglasnih stepenica stradanja hiljada i hiljada logoraša, kroz dramu preispitivanja bolnih istina, koje se ne mogu i ne smeju zaboraviti.

Uz predviđene nagrade žiri je dodelio i jednu specijalnu pohvalu, koja je pripala Jasminu Ramaniju za ulogu Gorjana u predstavi „Samoubistvo u samoodrani“
Zapaženim tumačenjem Jasmin Ramaniji je ostvario dvojstvo lika u život neupućenog i neostvarenog pesnika kojim je prikrivao svoj pravi identitet – doktora monstruma. Naglašenim izrazima prikrivanja i obuzdavanja vodio je svoj sumorni lik kroz zapletna zbivanja u čekanju voza, koji umesto putovanja u neke druge živote, tragične junake predstave „Samoubistvo u samoodrani“ zajedno vodi u smrt, rekao je Rajko Rakićević.

Iz privatne arhive

Odlukom publike, odnosno žirija u senci sastavljenog od pozorišnih poštovalaca, različite starosne dobi i poslovne orjentacije, za najbolju predstavu Susreta proglašena je predstava: KOVAČI, Miloša Nikolića u režiji Bore Nenića, a u izvođenju BAG teatra Boljevci
Završnr večeri Susreta Milanovačko pozorište je dodelilo i povelju „Dragoljub Draško Obrenović“.
Povelja je ustanovljena u znak sećanja na Dragoljuba Draška Obrenovića – jednog od najistaknutijih članova Milanovačkog pozorišta. On je svojim radom i glumačkim kvalitetima šest decenija bio uzor generacijama glumaca iz Gornjeg Milanovca i kao takav, uz ostale glumce i pozorišne pregaoce, uobličavao ukus pozorišne publike grada na Despotovici. Kako je pravilnikom ustanovljeno priznanje se dodeljuje najzaslužnijima za sveukupan, kreativan rad u Pozorištu u svim oblastima umetničkog stvaralaštva.
Nosilac povelje „Dragolju Draško Obrenović“ za 2022. godinu je Milesa Ilić.
Uz sve poslove koje je savesno obavljala, Milesa Ilić je pozorištu posvetila više decenija umetničkog stvaralaštva. Nemerljiv doprinos dala je napretku Pozorišta, a pedagoškim savetima, kao nagrađivana glumica posticala je stasavanje mnogih potonjih generacija mladih pozorišnih umetnika.

Milesi Ilić, povelju „Draško Obrenović“ je uručio Drago Maksimović, prošlogodišnji dobitnik najvrednijeg priznanja Milanovačkog pozorišta.

U čast pobednika Četvrtog međunarodnog susreta varoških pozorišta TAKOVSKE CVETI, Milanovačko pozorište izvelo je predstavu „Doktor Šuster“ Dušana Kovačevića u režiji Branka Kneževića.

Sve nastupe pratio je Dragi IVIĆ, producent, publicista i pozorišni kritičar.