Dejan Veljković, fotograf iz Leskovca u četvrtak, 10. novembra 2022. godine predstaviće u Modernoj galeriji Kulturnog centra izložbu “Muzika duše”.
Do sada je realizovao 28 samostalnih izložbi fotografija (Kumanovo, Ohrid, Skoplje, Leskovac, Niš, Kragujevac, Gornji Milanovac, Beograd, Pančevo, Novi Sad, Novi Bečej,
Kikinda, Zrenjanin, Sombor i Ljubljana). Dugi niz godina, fotografije različite tematike objavljivao je u dnevnim novinama, revijalnim i reklamnim publikacijama (Naša reč, “Narodne novine”, Večernje novosti, Politika, Borba, Vjesnik, Ana, Nada, Revija 92, Zov, Osvit, Vikend Plus, Naše stvaranje, Leskovčanin, Pomak…
Otvaranje izložbe je u 14 sati.

NOVA FOTOGRAFSKA POETIKA

Dejan Veljković, stari fotografski znanac i znalac, posle „značajne“ pauze ponovo je na galerijskim scenama. Možda je ta pauza upravo delotvorno otvorila novije i objektivnije sagledavanje umetničkih perspektiva koje se nikad nisu udaljavale od glavne teme ali u ovim godinama, njegovim i našim, imaju neku dodatnu punoću, zrelost, sigurnost, zaokruženost… Nove izložbe, koje predstoje, sve će to otkriti, pokazati i dokazati.

Raznolika interesovanja prosto teraju fotografe na nova i sve novija i novija beleženja trenutaka stvarnosti koji traju koliko je dovoljno da se listići najobjektivnijeg objektiva rašire i sklope dovoljnom brzinom /sada su to „digitalni listići“/, da zarobe taj magični trenutak ali i našu pažnju koja može da traje i treba što duže da traje. Na fotografiji taj trenutak ostaje večan. I neponovljiv! Kao što to jeste i biće! Upravo je sve to svrha i bavljenja ovim umetničkim poslom, još više svrha je neophodno suočavanje sa javnošću kao konačna provera sopstvenog kvaliteta ali i univerzalne poruke umetničkog, u ovom slučaju fotografskog trajanja.

Od prvih fotografskih radova Dejan Veljković se interesovao za portret, akt, figuru, muziku. I to interesovanje je stalno širio i unapređivao. Ovoga puta njegov fotografski opus obuzimaju koncertni podijumi, dvorane i okolni muzički prostori. Ponovo je dominantna violina kao motiv i inspiracija, taj virtouzni instrument koji dobija posebnu dimenziju u rukama žene. Upravo tako Dejan Veljković bira fotografski motiv. Violina u rukama žene dobija dodatnu eleganciju i neslućenu gracioznost a žena u rukama violine onu neverovatnu ispunjenost, tananost, blagost, potpunu ženstvenost, čarobnost lepote… Sve to vidljivo je na fotografijama punim kolora, tišine ali i one ljudske, životne muzikalnosti, takta i kompozicionog sklada. Dodatni momenat ovog opusa čine crno beli fotografski impulsi zabeleženi na stari, tradicionalni fotografski način, upravo crno-belo. Ti i takvi kontrasti znače povratak na početke, na sećanje i stalno prisećanje na suštinsku, prvotnu i prvobitnu fotografsku misao koja je kroz čist kontrast i tonalitet od crnog ka belom i obrnuto, dala najreprezentativnije primerke fotografskog znanja i umeća. U obilju kolora tako divno zvuči taj kontrast iako bi trebalo biti obratno. Ali, i to je dokaz koliko crno-belo uvek i iskonski prednjači u fotografskom znanju i umeću po sistemu crnog i belog kao dva fenomena odsustva i prisustva svetlosti. Sve to prisustno je na crno belim reprezentima ove izložbe, odnosno crno-belim fotografijama Dejana Veljkovića koje podsećaju na njegove fotografske početke i nekoliko odličnih „crno-belih izložbi“ iz osamdesetih, devedesetih godina već poodavno prošlog veka.
Sveprisutni ženski likovi na fotografijama Dejana Veljkovića imaju sasvim novu, drugačiju, ispunjeniju i potpunu – kompletnu dimenziju. Svaki od njih govori o životu, nežnosti i suptilnosti muzike ali i o životu protkanom posebnom osećajnošću kakvu nam samo „muzika duše“ može da podari. Iako nema tišina gospodari svakom fotografijom, nepomične figure i instrumenti u stvarnosti odišu ritmom, tajanstvenim zvucima violine, gitare, klavira… Taj odjek kao da se čuje na fotografijama Dejana Veljkovića, kao da prepoznajemo svaki takt, ritam, ariju, melodijsku intonaciju…

Fotografija i jeste da bi nam kroz poetiku viđenog prenela ili izazvala upravo takve utiske i našim čulima približila stvarnost i onakvom kakva ona jeste i kakva nije. Na posmatraču je da oseti, prepozna i doživi taj čarobni trenutak fotografske istine, trenutak večnosti zabeležen za svagda na naizgled beznačajnom formatu a u stvari taj format određuje upravo onaj trenutak istine kome se fotograf posvećuje kao profesionalno bogom dani umetnik a posmatrač traži svoj sopstveni identitet u onome što prepoznaje i što mu je ljudski i estetski blisko.

Poetika fotografije daje suštinsko značenje umetničkog dela i stvaraocu i posmatraču. Ukoliko je ta poetika dublja produbljeniji je osećaj doživljenog i taj dodir je ono što svako traži i nalazi u formatu umetničkog dela ma kakav i koliki on bio. Najnoviji opus fotografija Dejana Veljkovića pleni poetikom i estetikom, zvucima koji se sa fotografskih formata šire i čuju mnogo dalje od ograničenih galerijskih prostora. Te originalne autorske poetike čine suštinu njegovog zrelog fotografskog stvaralaštva u vremenu u kome je sve više neke druge muzike, u prebrzom i nemirnom vremenu sadašnjice, u kome svaka realna duša u svemu traži svoj ljudski mir i spokoj… koga je sve manje i manje…

Radoš Gačić, istoričar umetnosti

Маrkо Nеktаn – umetnik performansa, Butoh igrač, koreograf i učitelј u utorak, 8. novembra 2022. godine od 20 sati na sceni Kulturnog centra izvešće Butoh pеrfоrmans “Unborn” (Nеrоđеni). Reč je o kоrеоgrаfskо – izvоđаčkоm dеlu sаmоstаlnоg intеrnаciоnаlnоg Butоh umеtnikа. (Butoh [舞 踏, Butō] je oblik japanskog plesnog pozorišta koji obuhvata raznolik niz aktivnosti, tehnika i motivacija za ples, performans ili pokret. Pojavio se u Japanu 1959. godine.).

Marko Nektan je krajem 2021. godine uradio seriju istraživanja sa oko 100 ispitanika, po pitanju ličnog identiteta. Ovim radom započinje veći projekat istraživanja na temu emancipacije muškarca u savremenom dobu, paralelno sa emancipacijom žena. Ova pitanja se često postavlјaju danas, ali psihološko stanje lјudi na prekretnici između poredaka rеtkо kо dublјe istražuје. Pogođeni promenama, pandemijom, ratovima… lični identitet se postavlјa kao potpuno nevažan detalј, što uvodi u depresiju i potpuni gubitak lјudskosti. Inspirisan odgovorima koje je dobio je kreirao ovaj rad koji nudi neki vid transformacije. Rad je osmišlјen kao neverbalna interakcija sa publikom. Predstavlјen је tehnikom Butoh umetnosti, s obzirom da je Marko jedan od retkih u našoj zemlјi i regionu koji se bavi ovom umetnošću, ali je takođe jedan od cenjenijih internacionalnih umetnika.
Маrkо Nеktаn – u svojoj petnaestogodišnjoj karijeri kreirao je preko 500 autorskih dela u Srbiji i širom Evorpe. Završio је master studije Kreativnih A/V produkcija. Butoh kao najvažniji medij rada je učio od velikih majstora od kojih su najistaknutiji Yoshito Ohno, Charlotta Ikeda, Ko Moribushi, Julie Becton, Tebby W.T. Ramasike, Ken Mai… Svoju karijeru započinje u beogradskoj performerskoj grupi „Corpus Artisticum“ pod mentorstvom Gabrijela Hamond Savića Ra u SKC-u. Gоdinе 2018. ga Japanska plesna аrhiva proglašava za značajnog internacionalnog Butoh umetnika. Osnivač je i umentički direktor Kulturnog centra „Nektan Art“ koji broji višе оd 100 produkcija autorskih performansa za pеt godina postojanja.
Sarađivao је sa više alternativnih pozorišta, plesnih i umetničkih trupa iz Srbijе i iz različitih zemalјa Evrope. Član je BAZAART-a, i World Mime Organisation. Najvažniji radovi: „Post apocalyptical humans“, Аprilski susreti, 2007. (Corpus artisticum); „Spining triskelion“, DK „Studentski grad“, Beograd, 2008 (UN-Ltd art); „ Journey in deepest darkness of heart II“, Festival Patosofiranje, Smederevo, 2009; „Rune Dance“ Shale, Bile, Švajcarska (Teatar Misterija) 2012; “Rhythm moves”, Noć pozorišta (Novi studio) 20013; “Lost at the edge”, Morphos festival (sа Martinоm Vakarelovоm), Venecija, 2014, 2015. “Verloren gotter”, Berlin Wall, Berlin (Teatar Nektan art) 2015; “Sapphire steps”, Festival pantomime i teatra pokreta, Skoplјe, 2016; “Alchemical Stories”, Berlin, 2016; Projekat “365 performansa“, Srbija, 2017; “After the fear” sа Vest And Page, KPGT, Beograd, 2017; “Mandragora”, MNT, Skoplјe, Makedonija, 2018; “Pacijent 418”, JSFF – Japansko-srpski festival filma, Jugoslovenska Kinoteka, Bograd 2019; Infant, Novi Sad, 2020; FAKI, Zagreb, 2020, Panphis Skoplјe, 2021…
Marko je samostalni umetnik, član je udruženja Baletskih umetnika Srbije. U аprilu 2020. izašla je monografija “Something called butoh ” od strane Japanske plesne аrhive, gde je Marko Nektan uvršten kao značajni internacionalni Butoh umetnik.
Preuzimanje besplatnih ulaznica u Kulturnom centru.
Informacije: 032/711.119

Udruženje stvaralaca likovne i primenjene umetnosti i tradicionalnih zanata „Rudnički vidici“ uz podršku Kulturnog centra organizuju 29. i 30 oktobra 2022. godine u etno kući „Ostrvica“ likovnu koloniju pod nazivom „Ostrvički pogledi“.
Učešće u radu kolonije uzeće četrnaest umetnika. Pored članova udruženja u koloniji će biti i umetnici po pozivu.

Kulturni centar Gornji Milanovac predstaviće u četvrtak, 20 oktobra 2022. godine u Modernoj galeriji izložbu slika “Zapis vode”, umetnice iz Gornjeg Milanovca.
Otvaranje izložbe je u 18 sati.

Slobodanka Marjanović jedanaest puta je samostalno izlagala i učestvovala na preko 200 kolektivnih izložbi i u radu velikog broja kolonija. Višegodišnji je učesnik međunarodnog simpozijuma „Umetnost i papir” u Čačku i simpozijuma NATURE@ART, u Osečini. Član je ULUPUDS- a, sa statusom slobodnog umetnika.
Živi i radi u Beogradu i na Rudniku.

Kulturni centar Gornji Milanovac u sredu, 26. oktobra 2022. godine u 20 sati u velikoj sali organizuje koncert beogradskog instrumentalnog sastava “Milan Petrović Quartet”.
MPQ svira instrumentalnu muziku, sa različitim elementima funka, bluza, svinga i svetske muzike, na osnovu kompozicija Milana Petrovića i specifičnih aranžmana poznatih muzičkih tema. Do pojave COVID 19, bili su jedan od najaktivnijih bendova na srpskoj blues i jazz sceni. Svirali su na mnogobrojnim festivalima u Srbiji i zemljama regiona – Slovenija, Hrvatska, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora. U inostranstvu su nastupali u Kini, Austriji i Rumuniji, a sam Milan Petrović je nastupao širom sveta, a pre svega u Amsterdamu, Moskvi i Njujorku. Do sada su objavili albume „Excursion“, „Favorites“, „Dates“ (u saradnji sa hrvatskim gitaristom Brunom Mičetićem) i „Emotions“ i dva živa albuma „Live @ Nišville Jazz Festival 2014“ i „High Voltage Studio Sessions Vol. 2“.

Članovi benda su:
Milan Petrović – kompozitor, svira orgulje i sintisajzer
Milan je rođen 23. septembra 1976. Od 1993. godine aktivan je član srpske muzičke scene kao pijanista, kompozitor i pisac teksta. Od 1995. pa sve do 2009. bio je član jednog od najpoznatijih srpskih rege bendova pod nazivom Del Arno Band. Kao član ovog benda nastupao je na svim značajnim festivalima kako u Srbiji, tako i u regionu. Od 2006. postao je član pratećeg benda popularne srpske pop pevačice Ane Stanić. Od 2002. godine do danas svirao je sa najpoznatijim srpskim bluz bendovim, uključujući „Raw Hide“, „Blue Family“, „Texas Flood“ i „Zona B“. Učestvovao je u snimanju desetina albuma sa raznim umetnicima. Od 2011. uspešno vodi kvartet Milana Petrovića. Tokom poslednjih godina često je boravio u inostranstvu, sarađujući sa muzičarima iz Rusije, Amerike, Nemačke i Holandije.

Lehel Nagy – tenor saksofon i klarinet.
Lehel je rođen 02. avgusta 1979. godine. Svirao je klarinet od desete godine. Posle srednje muzičke škole prešao je na saksofon (tenor i alt). Pohađao je Berkelei College u SAD. Dugo je na klupskoj sceni i za to vreme je nastupao u nekoliko bendova kao što su „Tubachin“, „Beogradski Duvački Orkestar“, „E-75“, „Empti Pages“, „Memlah“.

Robert Gostinčar – bas.
Bas je studirao kod gospodina Bate Božanića, jednog od najboljih džez muzičara u Srbiji.

Dimitrije Mojsijević – bubanj, jedan od najperspektivnijih mlađih srpskih bubnjara.

Besplatne ulaznice se preuzimaju u Kulturnom centru
Informacije: 032/711.119

Udruženje Makedonaca Moravičkog okruga u petak, 21. oktobra 2022. godine u velikoj sali Kulturnog centra organizuje koncert „Mi, svom gradu”.
Početak koncerta je u 19 sati.

Dоkumеntаrnа prеdstаvа о Мilеni Pаvlоvić Bаrili “San o Mileni” koju je postavila Jelena Bogavac (režija i dramaturgija) biće izvedena u sredu, 19. oktobra 2022. godine na velikoj sceni Kulturnog centra u Gornjem Milanovcu.

Milena Pavlović Barili – slikarka, pеsnikinjа, scenografkinja, ilustratorka, preteča savremene multimedijalne umetnice, centralna je tema predstave. Оkupila је profesionalce iz sveta umetnosti kako bi na nesvakidašnji, ali i eudikativan način, predstavila život i delo naše sjajne umetnice.
Predstava San o Mileni nastala je iz dokumentarnog istraživanja biografije slikarke u kontekstu socijalnog i političkog koncepta međuratnog perioda dvadesetog veka u kom je živela. Dramaturšku matricu predstave čine pisma, dokumenta, kritike, dnevnički zapisi, analitički tekstovi.
Predstava definiše najvažnije životne događaje Milene Pavlović Barili, prelamajući je kroz prizmu njenih remek dela – zato govori o Mileni jezikom simbola njene umetnosti.
Video rad formulisan je tako da pokriva pregršt likovnih reprodukcija, skenova dokumenata i pisama umetnice.
Životni, emotivno-racionalni, spoznajni te karijerni usponi i padovi slavne umetnice problematizuju i pokreću večite teme umetničkog puta ili puta u umetnosti – traganje, ostvarenje, život uslovlјen tržištem, umetnost u ralјama kapitalizma, umetnička sloboda, dihotomija nasleđa, tragika istorijskih okolnosti, svemir pojedinca, politički autizam, sudar lokalnog i globalnog, međuzavisnost ličnog i kolektivnog.

Predstava je edukativni, visokopoetizovani zapis o životu i delu jedne od najzanimlјivijih lokalnih umetnica koja je stekla svetsku slavu.
Realizaciju predstave potpisuju: Jelena Bogavac (Režija i dramaturgija), Miodrag Kovačević (istraživač i stručni suradnik), Igor Marković (Audio i video),Miodrag Kovačević (kompozitor i izvođač songova po pesmama Milene Pavlović Barili), Aleksandar Kovačević (Scena i kostim).
Igraju: Tijana Višković, Aleksandra Velјković, Jovan Zdravković, Marko Panajotović i Miodrag Kovačević.
Cеnа ulаznicе: 800 din.
Infоrmаciје i rеzеrvаciје: 032/711.119

Italijanski institut za kulturu u Beogradu i Kulturni centar Gornji Milanovac predstaviće izložbu fotografija „Italija kakvu još niste upoznali“ koja će biti otvorena za posetioce u četvrtak, 13 oktobra 2022. godine u holu velike sale Doma kulture u Gornjem Milanovcu.
Autor fotografija je arhitekta Nemanja Bogdanović koji je putujući poslednjih desetak godina po Italiji ovekovečio telefonom njene znamenitosti, svakodnevicu i nezaboravne trenutke. Obišao je više stotina mesta u osamnaest od dvadeset regija ove zemlje, prešao put dug oko trideset hiljada kilometara i načinio više hiljada fotografija pametnim telefonom od kojih će odabrane biti predstavljene na ovoj izložbi.
Odabir fotografija prikazuje Italiju, zemlju izuzetne lepote sa 50 kulturnih i 5 prirodnih lokaliteta na listi svetske baštine Unesko, viđenu očima srpskog fotografa. Od Venecije, Verone, jezera Garda i Komo, Milana, Pijemonta, Đenove, preko Bolonje, Firence, čarobne Toskane, zelenog srca Italije – Umbrije, zatim Večnog grada i regije Lacio do nekadašnje Evropske prestonice kulture Matere, bajkovitog Alberobela i Sicilije. Prirodne lepote, arhitektonska remek-dela, kulturne i umetničke manifestacije, gastronomija ovekovečeni su na Bogdanovićevim fotografijama kojima se nada da će posetiocima izložbe preneti bar delić onoga što je on doživeo tokom svojih putovanja po ovoj prelepoj zemlji.
Otvaranje izložbe je u 18 sati.

Kulturni centar Gornji Milanovac u sredu, 12. oktobra 2022. godine u Velikoj sali organizuje goncert gudačkog kvarteta „Četiri gudača“.
Ansambl čine: Dušan Panajotović (prva violina), Miloš Stevanović (druga violina), Marina Popović (viola) i Srđan Sretenović (violončelo). Solisti okupljeni u ovom visokokvalitetnom ansamblu su afirmisani izvođači klasične i savremene srpske muzike.
Program
M. Milojević – Kvartet br. 1
M. Milkić – BOKA (7 slika) za gudački kvartet
P. Milošević – Gudački kvartet
S. Maksimović – Komadi vremena u mojim rukama, za gudački kvartet
S. Savić – Nepovratno, za gudački kvartet
Početak koncerta je u 19:30 sati.

O Gudačkom kvartetu
Gudački kvartet „4 gudača“ osnovan je 2016. godine na inicijativu vanrednog profesora i violončeliste Srđana Sretenovića, a kao deo šire forme gudačkog ansambla pod nazivom „13 gudača“. Ovaj naziv ansambla „13 gudača“ inspirisan je zlatnim dobom kamernog muziciranja u Srbiji, kada je ansambl „Dušan Skovran“ pod upravom profesora Aleksandra Pavlovića brojao 13 muzičara i kada su nastajala brojna dela savremenih srpskih kompozitora za pomenuti orkestar i upravo taj broj muzičara. Gudački kvartet „4 Gudača“ je u 2017. godini zabeležio nekoliko zapaženih nastupa, kao što su nastupi na Festivalu savremene muzike Re-Construction, na festivalu „Kvartetijada“ i Mokranjčevim danima, a takođe redovno nastupaju na festivalima kao što su Međunarodna tribina kompozitora, KoMA (Koncerti mladih autora) i na muzičkom festivalu „U čast Predraga Miloševića“. Ansambl je do sada izveo i snimio kvartete Miloja Milojevića i Nataše Bogojević, Svetlane Savić, Svetlane Maksimović i Dmitrija Šostakoviča (Gudački kvartet br. 3). Neka od ovih dela nalaze se na kompakt disku čiju je realizaciju podržao SOKOJ, a izdanje nosi naziv „Komadi vremena“.

Gornji Milanovac se i ove godine pridružio gradovima Srbije u obeležavanju “Dečje nedelje“ koja je od 3. do 9 oktobra bila ispunjena zabavnim i edukativnim sadržajima.

“Dečija nedelja” se svakog oktobra realizuje u cilju poboljšanja položaja deteta u Srbiji. Ova nacionalna manifestacija predstavlja uspešan model saradnje države, različitih civilnih i strukovnih organizacija, i povezivanja svih važnih aktera u zaštiti dečjih prava. “Dečiju nedelju” prepoznaju sve relevantne institucije obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite, kulture, pa se njena uloga iz godine u godinu unapređuje, a izbor najaktuelnijih tema od važnosti za položaj deteta u našem društvu doprinosti tome da se njeni rezultati prepoznaju na nacionalnom nivou.

U tom svetlu, ovogodišnja “Dečija nedelja” se održava pod sloganom “Šta detetu treba da raste do neba!?”.

Obeležavajući “Dečju nedelju” u Gornjem Milanovcu, Kulturni centar je za svoje najmlađe organizovao posebnu likovnu radionicu oslikavanja cegera. Na radionici realizovanoj u prostorijama Kulturnog centra 5. oktobra 2022 godine su učestvovali polaznici Likovne radionice „IN GOGH“.