Vesna Sekulić, akademska umetnica iz Leposavića predstaviće u petak, 10. marta 2023. godine u Modernoj galeriji Kulturnog centra izložbu crteža naziva “Izopačeni”.
Otvaranje izložbe je u 18 sati.
Vesna Sekulić je rođena u Kosovskoj Mitrovici. Završila je Srednju Umetničku školu u Kraljevu, zatim Fakultet umetnosti (Univerzitet u Prištini, Kosovska Mitrovica), likovni odsek smer slikarstvo ( klasa profesora Zorana Furunovicа, 2015 godine), a potom i master studije na odseku za slikarstvo (2017. godine).
Iza sebe ima više samostanih i kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Član je Kluba likovnih umetnika ,,Raška škola” i predsednica Udruženja likovnih umetnika Kosova i Metohije.

Rosalia – STO GODINA IZOPAČENOSTI

Pre nešto više od sto godina, jedan mladi umetnik se bečkoj javnosti predstavio crtežima aktova i portreta. Linija na njegovom crtežu bila je izlomljena, nemirna, agresivna a boje na ljudskoj koži vividne i morbidne; boje poput modre, zelene, crvene… Ljudske figure u neverovatnim posturama, eksplicitni detalji poput genitalija i uznemireni izrazi lica su slike iz života sa kojima je čovek dvadesetog veka bio upoznat i pre ove izložbe. Međutim, videti ovakve delikatnosti transparentno izložene u krugu elite i uglednih građana, previše je aludiralo na izopačnu psihu ljudskog roda. Bečka javnost je isuviše volela sebe da bi to prihvatila, pa je zato odlučila da stigmatizuje tog mladog umetnika i njega i njegovu umetnost proglasi za aberantne. Taj mladi umetnik je Egon Šile i tek posle samo pola veka, kada je društvo krenulo da prihvata sopstvenu izopačenost, publika je prihvatila njegov rad i specifični senzibilitet. Hrabrost Šilea je imala odjeke na ekspresioniste, apstraktne ekspresioniste, kao i na savremene umetnike.
Mlada umetnica Vesna Sekulić, čiji opus nastaje sto godina posle Šilea, izlaže radove koji imaju dodirnih tačaka sa problematikom ljudske intime i seksualnog iskustva od pre sto godina, društvu koje je zadržalo određene konvencije od pre sto godina.
Današnje pitanje seksualnosti je jedno od najopštijih mesta u politici, društvu, umetnosti. Pitanje pozicije moći, patrijarhata i dominacije jednih nad Drugima je takođe opšte mesto. Radovi Vesne Sekulić se ne zadržavaju na dva spomenuta punktuma, već oni formiraju novo polje istraživanja i problematiku koja diferencira sve fine prelaze između čoveka kao seksualnog bića i čoveka kao bića željnog moći. Fini prelazi između društveno neprihvatljivog i prihvatljivog. To je ambivalentnost koja postoji u svakome od nas i koja, na momente, prerasta u dvostruke standarde. Gde je ta tanka linija između zdrave seksualnosti i seksualnosti kao patologije, i ko tu liniju povlači?
Vesna po prvi put publici predstavlja seriju crteža i piktograma. Crteži ljudskih figura i delova tela prikazani su kroz emotivno snažan i crtački agresivan gest, bilo da je to potez četke ili urezan crtež hemijskom olovkom. Kada pogledamo crtež, vidimo aktere usred eksplicitnih činova; oni nemaju lik, oni nemaju imena; njima se jedino pol razaznaje. Vidimo figure stilizovane do te mere da asociraju na simbol čoveka koji se koristi pri ilustrovanju uputstava u saobraćaju. Ovako stilizovane figure, poput ogledala, traže od posmatrača da se reflektuje i da sebe vidi kao aktera u ilustrovanoj situaciji. Pokreti prikazanih tela su oštri, nagli, ukočeni, violentni, baš kao i način na koji ljudi tretiraju svoju seksualnost i seksualnost ljudi oko sebe. Iako brutalni činovi i ostrašćeni akteri prednjače kroz ciklus crteža, Vesna ipak priređuje par radova sa motivima nežnih dodira i fino modelovanih oblina tela. Tako posmatračev pogled može da putuje između dve krajnosti i suptilnih varijacija između njih.
Ono što je sigurno jeste da se pred Vesninim radovima ne ostaje ravnodušan; ili ćemo prećutno odobriti ono u šta gledamo, ili ćemo javno oceniti njen rad kao takav, ali nećemo ostati imuni na činjenicu da su razni oblici prestupništva i devijantnog ponašanja i danas, posle sto godina, deo sadašnjice u kojoj živimo. A ko na kraju određuje šta je moralno? Mi?

Beograd, 27.06.2020.
Aleksandar Rakezić

Kulturni centar Gornji Milanovac predstaviće u četvrtak, 9. marta 2023. godine u holu ispred velike sale (balkon) knjigu Milana Cerovine „Dokazi prisustva Božijeg”.
O knjizi će osim autora govoriti i dr Vladimir Dimitrijević.
Voditelj programa je Marko S. Marković.
Početak promocije je u 18 sati, a ulaz je slobodan.

O knjizi su rekli:
„Smatram da ova knjiga može postati ne samo vrijedno svjedočanstvo o hrišćanskom pogledu na filozofiju, nauku i stvaralaštvo, već i značajan doprinos analizi savremene dramske umjetnosti, istorije kulture i ljudske misli uopšte.“ (Dr Svetozar Poštić)

„To je knjiga velike sinteze, koju obično nazivamo autorovim životnim djelom, pisana sa imperativom iscjeljenja čovjekove svijesti i savjesti, koje su danas isfragmentizovane do neprepoznatljivosti prvolika.“ (Željko Grujić, književnik i publicista)

U okviru koncertne turneje po Srbiji, Alice in WonderBand u sredu, 8. marta 2023. godine u 20 sati održaće koncert u velikoj sali Kulturnog centra Gornji Milanovac.
Ovo su drugačiji zvuci Balkana! Alice in WonderBand slavi neobičnu i uverljivu žanrovsku mešavinu na svom debi albumu “RikaTaka, New Balkan Rhythm” objavljenom 4. novembra za uglednu nemačku kuću “CPL-Music”.
Posle koncerta biće organizovana prodaja CD izdanja.
Vodeći publiku na putovanje Balkanom, dvojac se ne boji novih zvukova. S muzičkom tradicijom Balkana spajaju se, tako, akustični zvuci tela kao instrumenta, pri čemu narodne pesme iz Srbije, Hrvatske, Bosne, Severne Makedonije, Bugarske, Moldavije, Grčke, Turske, Kosova, pa čak i Mađarske, bude radoznalost za bogatu muzičku tradiciju regije.
Doživite kulturnu baštinu ovog podneblja na neposredan, uzbudljiv i nesvakidašnji način!

Dizajn promotivnog materijala je ostvaren uz podršku MOST Music projekta. MOST Music je složena evropska strategija za balkansku world muziku, koju podržavaju Kreativna Evropa, program evropske komisije za podršku kultura i audiovizuelni sektor – www.mostmusic.eu

Iz medija…
„RikaTaka, New Balkan Rhythm“ je na sedmom mestu liste World Music Charts Europe za decembar 2022. godine.
„Zajedništvo umesto večitih sukoba, te ljubav, kao tema pesama, moguće su i poruke Alice in WonderBand-a sa albuma „RikaTaka“, jednog neobičnog i drugačijeg world music albuma sa ovih prostora.“
Nikola Glavinić, MICS

„Ovde bih istakao Aninu vokalnu energiju… što po sam duo predstavlja dodatni dobitak.“
Branimir Lokner

„Slušate li njihove pjesme morate reći da su sjajni, da se njihovi ritmovi nezaustavljivo zavlače pod kožu, u kosti, penju vam se uz leđa, a tek onda se fokusiraju na uši. Ovo što Alice in WonderBand radi je naprosto umjetnost. I to umjetnost koja se opire cijelim svojim bićem žanrovskom ograničavanju.“
Amir Misirlić

„Neumitnom žestinom, duo Alice in WonderBand iz Srbije predstavlja zanimljivu mešavinu stilova. Opseg zvučnih slika je izuzetno zanimljiv i nudi mnogo prostora za otkrivanje isprepletenih tonova i zvukova.“
Michael Brinkšulte

Amira Medunjanin je svetski priznata pevačica sevdalinki i balkanskih tradicionala u utorak, 7. marta 2023. godine od 20 sati održaće koncert u velikoj sali Kulturnog centra Gornji MIlanovac.
Zahvaljujući osobenim i nadahnutim izvedbama pesama kakve su “Ah, šta ćemo ljubav kriti”, “Кradem ti se u večeri”, “Кaleš bre Anđo”, “Mito bekrijo”, “Zajdi, zajdi”, “Što te nema”… Amira je zaslužila u inostranim medijima epitet “bosanske Billie Holiday”.
Nakon što je 2003. godine gostovala na albumu “A Secret Gate” Mostar sevdah Reuniona, Sarajka Amira 2005. godine snima svoj debitantski album “Rosa”, koji dobija sjajne kritike u Velikoj Britaniji i širom Evrope. Sledi 2009. godine album “Live”, koji sadrži snimke sa njenog koncerta u Bosanskom kulturnom centru Sarajevo, tokom Jazz festa Sarajevo 2008.
Iste godine pravi još jedan korak napred, objavljivanjem već snimljenog studijskog album “Zumra”, koji je pripremila u saradnji sa međunarodno priznatom harmonikašicom Merimom Кljučo. Album predstavlja inovativni pristup muzičkoj tradiciji magične Bosne i Hercegovine, kao i Srbije i Makedonije, spajajući primenjenu harmoniku sa aranžmanima tradicionalnih melodija, stihova i stila vokalne izvedbe.
Album “Amulette” (2010) urađen je u saradnji sa umetnicima kakvi su Bojan Zulfikarpašić, Bachar Кhalife, Nenad Vasilić, Кim Burton, Walter Quintus i Vlatko Stefanovski. Njan album “Silk & Stone” (2014) je producirao i aranžirao džez pijanista Bojan Zulfikarpašić. Amira je otpevala devet pesama među kojima su dragulji tradicionalne muzike balkanskih prostora “Ima dana”, “Što te nema” i “Eleno kerko”, zaradivši brojne pohvale kritike u regionu i svetu.
“Damar” (Long Play, 2016) je album u čijem stvaranju je Amira iznova posegla za žilom kucavicom bosanske muzike – sevdahom, ali i drugim vrednim pesmama predaka s ovih prostora, dajući im novim aranžmanima neke nove obrise i boje. Sa “Damarom” Amira je prvi put u svoju muzičku paletu uvrstila i par novih, autorskih kompozicija. Za “Pjevat ćemo šta nam srce zna” stihove i muziku napisao je Damir Imamović, još jedan cenjeni muzičar Sarajlija. Druga je naslovna “Damar”, koju potpisuju gitarista Boško Jović (muzika) i Marija Кaraula Кrznarić (stihovi).
“Pjesma me mora pomjeriti, na neki način dotaknuti. Кad se to dogodi, tek tada postajemo jedno i tek tada sam je spremna iznijeti,” kaže Amira.
Cena ulaznice je 1.500 dinara.
Informacije: 032/711.119

Kulturni centar Gornji Milanovac i udruženje „Rudnički vidici“ i ove godine organizuju osmomartovski bazar.
Ručni radovi članova udruženja „Rudnički vidici“ biće izloženi u holu ispred velike sale od 6. do 8. marta 2023. godine. Posetioci će imati priliku da vide ukrasne predmete od glinamola, suvog cveća, dekupaža, kao i tkane, heklane i pletene radove.
Na bazaru će svoje rukotvorine izložiti i žene koje se bave proizvodnjom lekovitih i mirišljavih sapuna, krema od bilja i meda.
Tokom bazara prikupljaće se prilozi za „Fond za bolesno dete“ Crvenog krsta Gornji Milanovac.

Kulturni centar Gornji Milanovac predstaviće u petak, 3. marta 2023. godine u holu ispred velike sale (Dom kulture) zajedničku izložbu slika: Marine Glišović, Irene Bojović i Nikolete Kovačević.
Otvaranje izložbe je u 18 sati.

O autorima izložbe
Marina Glišović je rođena 1982 godine u Loznici. Završila je Visoku politehničku školu u Beogradu, odsek za dizajn (smer: grafički dizajn). Od 2009. godine živi i radi u Gornjem Milanovcu. Vlasnica je umetničke radionice “Dar” koja se bavi ručnom izradom i oslikavanjem predmeta od drveta.

Irena Bojović je rođena 1985. u Gornjem Milanovcu. Diplomirala je na Šumarskom fakultetu,
Univerzitet u Beogradu, smer: Pejzažna arhitektura i hortikultura.
Radi trenutno kao grafički dizajner i štampar, a s vremena na vreme nešto oslika i napiše neki stih.

Nikoleta Kovačević je rođena 1998. godine u Gornjem Milanovcu. Završila je master akademske studije na Fakultetu Likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo.

Kulturni centar Gornji Milanovac organizuje u četvrtak, 2. marta 2023. godine javni čas polaznika Dramske radionice.

“Bajke” po motivima Braće Grim izvešće polaznici mlađeg uzrasta, dok će starija grupa predstaviti “Žensko-muške razgovore”, igrokaz osmišljen po pričama Dušana Radovića.
Adaptaciju tekstova i režiju potpisuje Ivan Pantović, a scenografiju, maske i kostim Valentina Nađ.
Početak programa je u 18 sati.

Predstava „Srpska drama“ аktuеlizоvаnа vеrziја istoimenog kоmаdа Sinišе Kоvаčеvićа u režiji Zorana Kovandžića i interpretaciji glumaca alternativne pozorišne trupe „Čkalja“ iz Kruševca u utorak, 28. februara 2023. godine biće izvedena na sceni Kulturnog centra.
„Spеciјаlni еfеkti zаhtеvаni u predstavi izvеdеni su tеhnikоm pоzоrištа sеnki. Оvаkvо rеšеnjе utkаnо је u sаmu drаmаturšku strukturu, nа оsnоvu činjеnicе dа su likоvi u kоmаdu i zаistа sаmо sеnkе mrtvih lјudi…“
Igrајu: Vlаdimir Јеlić, Ljubišа Јоvаnоvić, Stеfаn Маrkоvić, Јоvаn Јеvtić, Ivаn Bоgićеvić, Đоrđе Kušić (stаtistа), Lukа Kiјаčić (stаtistа), Zlаtkо Kаrајоvić (stаtistа).
Kоstimоgrаf je Pеtаr Мilаdinоvić. Scenografiju potpisuje Gоrаn Vukаdinоvić. Мајstоr svеtlа je Еrnеst Меđеdоvić, a mајstоr tоnа Маrkо Višnjić. Dizајn plаkаtа uradila je Маriја Bоgićеvić, a fotografije potpisuje Dimitriје Pеtkоvić.
Preuzimanje besplatnih ulaznica – u Kulturnom centru.
Početak predstave je u 20 sati.
Informacije: 032/ 711.119

U susret Međunarodnom danu džeza, Internacionalni džez kvartet u sastavu: Oleg Kirijev – saksofon, Đino Maljoković – bubnjevi, Sava Ramjanac – kontrabas i Ivan Jovanović – klavir u petak, 24. februara 2023. godine u velikoj sali Kulturnog centra održaće koncert.

Oleg Kireyev, svetski priznati saksofonista, prvi je ruski muzičar koji je ukombinovao etno-džez motive sa baškirskim narodnim instrumentima. Rođen u Baškiriji, predstavlјa muzičko nasleđe dve različite kulture – evropske i azijske. Pod uticajem tradicionalnog i latinoameričkog džeza, afričkih ritmova i azijske etno muzike, Oleg je stvorio autentičan stil i proslavio se sviranjem različitih muzičkih žanrova.
Nјegova diskografija broji više od 15 objavlјenih albuma, a nastupao je na mnogobrojnim inostranim džez festivalima poput London Jazz festivala, New York Jazz Improv festivala, legendarnog Montreux Jazz festivala i drugih. Domaća publika imala je prilike da ga sluša i na Nišvil džеz festivalu 2016. godine kada je nastupio sa svojim bendom Orlan Jazz, a početkom 2020. godine imali smo prilike da čujemo koncertni projekat Olega Kiriјеvа u saradnji sa Vasilom Hadžimanovim.
Preuzimanje besplatnih ulaznica – u Kulturnom centru.
Početak koncerta je u 20 sati.
Informacije: 032/ 711.119

Polaznici škole klarineta i saksofona muzičke škole „Dr Vojislav Vučković“ iz Čačka, odeljenje u Gornjem Milanovcu u četvrtak, 23. februara 2023. godine održaće koncert u holu ispred velike sale Kulturnog centra. Na repertoaru mladih umetnika koji muzičko obrazovanje stiču kod profesora Bojana Ćumurovića biće odabrana dela iz redovnog školskog programa.
Gosti koncerta biće klasa profesora Aleksandra Popovića.
Početak koncerta je u 17 sati, a ulaz je slobodan.