Чланови Уметничког савета Култуног центра “Мија Алексић”, због проблема у испоруци поштанских пошиљки, тек недавно обавили су селекцију радова пристиглих за 17. Међународни бијенале уметности минијатуре.

Нови, седамнаести по реду, Бијенале дошао је до фазе када се може направити прва, доста тачна процена каква ће читава манифестација бити, колико је важна уметницима – једном речју какав је одзив. И рекло би се, добар! У поређењу са досадашњим овај седамнаести Бијенале, који полако настаје и иде ка 23. априлу 2024. године и свом свечаном отварању, има знатан број учесника. Пристигло је око 1000 радова које потписује 565 аутора из Србије и иностранства. Селекциона комисија, а то су заправо чланови Уметничког савета Културног центра: Сава Степанов, (ликовни критичар и историчар уметности), Саша Јањић, (историчар уметности и кустос) и проф. др ум. Аница Радошевић Бабић, одабрала је око 650 радова, од 430 потписника одабраних уметничких дела. Прецизнији податци о ауторима – учесницима највеће светске ликовне манифестације малог формата објављени су на сајту и ФБ страници Културног центра www.kcgm.org.rs . Почетком седмице свој рад је обавио и жири за оцењивање и доделу награда: Сава Степанов, (представник Уметничког савета), Даниела Билопавловић Беденик, (историчар уметности и кустос, Хрватска) и Катарина Дуканац Стевлић, (мастер историчар уметности, Србија). Гран при и награде у свим излагачким категоријама су додељене. Имена награђених, по традицији, биће саопштена почетком априла идуће године на конференцији за медије.
– Имамо солидан одзив уметника из Србије, земаља окружења, као и уметника из Европе. За изложбу су пристигли радови из 19 држава света. Поред традиционално велике конкуренције у области сликарства поставку 17. Међународног бијенала уметности минијатуре ће чинити и приличан број уметничких дела у области графике и цртежа, које потписују светски признати аутори – каже Радош Гачић, уредник ликовног програма Културног центра и један од главних реализатора изложбе.

Подсећамо, 17. Бијенале окупља уметнике који стварају дела високе уметничке вредности (формата до 10 х 10 цм) у категоријама: сликарство, графика, скулптура, цртеж, примењена уметност, фотографија и интермедија. За некога све, за свакога по нешто.

Списак аутора – учесника 17. Међународног бијенала уметности минијатуре

СЛИКАРСТВО

ГРАФИКА

СКУЛПТУРА

ЦРТЕЖ

ПРИМЕЊЕНА УМЕТНОСТ

ФОТОГРАФИЈА

ИНТЕРМЕДИЈА

Представа „Женидба“ Народног позоришта у Приштини (привремено седиште Грачаница) коју је по истоименом делу Николаја Васиљевича Гогоља поставио редитељ Милан Караџић, у уторак, 12. децембра 2023. године биће изведена на сцени Култуног центра „Мија Алексић“ у Горњем Милановцу.
„Женидба“ је комедија чувеног руског комедиографа у којој се преко мушко-женских односа на особено духовит начин исмева малограђански однос према животу. У најкраћем комедија говори о покушају да се направи брачна веза, где је сам чин женидбе представљен као друштвена обавеза којим се испуњавају туђа очекивања. „Представа је гротескна критика формализма у свим сферама живота, који је најтрагичнији када се одвија у сфери људске интиме“. Ликови у представи су темпераментни, острашћени и жељни признања и награда. Они не живе живот већ испуњавају форму и то их чини комичним.
У представи наступају: Милан Васић, Милица Буразер, Бранко Бабовић, Јасмина Стојиљковић, Небојша Ђорђевић, Аника Грујић и Тамара Томановић.
Почетак представе је у 20 сати.

Преузимање бесплатних улазница на билетарници велике сале, радним данима од 11:00 до 20:00.

Милена Станишић (харфа) и Срђан Тошић (гитара) редовни професор на Факултету музичке уметности у Београду у среду, 6. децембра 2023.године у холу испред велике сале Културног центра одржаће концерт за гитару и харфу.
Почетак коцерта је у 19 сати.

Биографија
Милена Станишић (1972) је редовни професор за ужу уметничку област харфа на Факултету музичке уметности у Београду. Више од петнаест година радила је у Народном позоришту као соло харфиста у Оркестру Београдске опере и балета. Такође је била стални сарадник оркестра Београдске филхармоније, Симфонијског оркестра РТС-а, и већине признатих оркестара у Србији и земљама региона.
Милена Станишић је завршила основне и магистарске студије на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Милице Барић. У периоду 1995-1997 усавршавала се код проф. Френка Стернфелда на Краљевском Колеџу за музику у Манчестеру (Royal Northern College of Music). Докторски уметнички пројекат под менторством редовног професора Љиљане Несторовске на ФМУ у Београду одбранила је 2016. године.
Редовно наступа као солиста и камерни музичар. Издвајају се солистички реситали на Фестивалу харфе у Рио де Жанеиру, концерти на фестивалу „Северна лира“ у Маријиснки театру у Санкт Петербургу, бројни концерти на Фестивалу харфе у Београду, наступи на Светским конгресима харфе у Женеви, Ванкуверу, Сиднеју и Хонг Конгу, као и неколико светских премијера, односно првих извођења у Србији концерата за харфу, дуо или квартет харфи уз пратњу оркестра. Као члан дуа „Флорал“ (са флаутисткињом Станом Крстајић) објавила је два компакт диска са музиком за флауту и харфу.
Током школовања је освојила бројне награде на међународним такмичењима од којих се издвајају прва специјална награда на такмичењу Петар Коњовић у Београду (1994), и прво место на такмичењу Млади музичар године у Великој Британији (1997). Добитник је Октобарске награде града Београда за стваралаштво младих 1994. године. Снимци са њених концерата редовно се емитују на РТС Дигиталу и Радио Београду. Један је од оснивача Међународног фестивала харфе у Београду (2002), и од тада је Уметнички директор Фестивала. Већ неколико година је председник Удружења харфиста и пријатеља харфе Србије. Милена Станишић је шеф Полиинтрументалног одсека.

Срђан Тошић (Београд, 1961.), редовни професор ФМУ, Београд спада у ред истакнутих српких гитариста, са богатим концертним искуством започетим још 1985. године. Одржао је велики број концерата наступајући као солиста на реситалима а и са оркестрима (концерте Вивалдија, Ђулијанија и Родрига свирао је са Београдском филхармонијом, Загребачким симфоничарима, Симфонијским оркестром РТС, Камерним оркестром Македонске филхармоније, Камерним оркестром РТВЦГ и Нишким симфонијским оркестром, као и оркестром Арион у Бања Луци).
Учествовао је на најзначајнијим домаћим фестивалима као што су БЕМУС, БЕЛЕФ, Будва Град-театар, Мокрањчеви дани, ГитарАРТ фестивал…Његов репертоар обухватио је велики број дела, почев од ренесансне па до музике XX века.
Деведесетих година активно се бавио и камерном музиком, свирајући са флаутистом Љубомиром Димитријевићем и својим колегом гитаристом Александром Хаџи-Ђорђевићем.
Добитник је награда на Југословенском такмичењу музичких уметника, Међународном такмичењу Музичке омладине као и награде АНДРЕС СЕГОВИЈА, освојене на курсу шпанске музике под покровитељсвом шпанске Владе.
Гостовао је и у иностранству, свирајући у СССР (Москва), Словенији (Љубљана), Македонији (Скопље), Бугарској (Софија), Грчкој (фестивал у Волосу) и САД (Блумингтону, Индијанаполису и Френклину).
Срђан Тошић редован је учесник готово свих домаћих гитарских фестивала и скупова гитариста у окружењу. Често предаје на мастер-класовима и учествује у раду жирија на многим такмичењима, од локалних па до оних који већ имају међународни углед (такмичење у оквиру ГитарАРТ фестивала и Међународно такмичење Музичке омладине).
Из његове класе на ФМУ у Београду већ је изишла неколицина одличних младих уметника који су својим успесима на такмичењима и концертима и у земљи и у иностранству скренули пажњу стручне јавности на квалитет тзв. “београдске школе гитаре”.
Осим на ФМУ, где је у звању редовног професора, предаје и на Академији уметности у Новом Саду. Радио је и на Академији умјетности у Бања Луци и на Вишој музичкој школи у Нишу а у неколико наврата био ментор на пост-дипломским студијама студентима гитаре на ФМУ у Скпољу.

Minijaturni bijenale 10, najavna manifestacija 17. Međunarodnog bijenala umetnosti minijature sinoć je (29. novembar 2023. godine) uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije i opštine Gornji Milanovac svečano otvoren u holu ispred velike sale Kulturnog centra “Mija Aleksić”.

Postavku čini oko 1.500 izabranih dela, koje potpisuje isto toliko mladih autora, uzrasta od 5 do 19 godina. Osim radova učenika gornjomilanovačkih osnovnih i srednjih škola, postavku čine i odabrana likovna ostvarenja polaznika stručnih škola i ateljea iz: Beograda, Čačka, Užica, Kraljeva, Vršca, Šapca, Gornjeg Milanovca, Kremne, Preljine i Črnomelja (Slovenija). Radovi su rađeni različtitim tehnikama, ali u formatu identičnom kao i za Međunarodni bijenale umetnosti minijature (10×10 cm).

U ime organizatora goste i učesnike Minijaturnog bijenala su pozdravili: Dragan Arsić, direktor Kulturnog centra i Valentina Nađ, urednik dečjeg programa i idejni pokretač manifestacije.
“Osnovna ideja Minijaturnog bijenala je pridati veću ozbiljnost i značaj umetničkom izražavanju dece, a sve u cilju da ona integrišu svoju maštu i istraže mogućnosti svog stvaralaštva. Želja nam je bila da podstaknemo decu, da i ona na svoj način upoznaju minijaturu, kao jedan od načina likovnog i primenjenog izražavanja”, rečeno je prilikom otvaranja.

Otvaranje izložbe upotpunili su: „Alice in Wonderband”, umetnička grupa iz Novog Sada i bend “Nebo je hologram” iz Gornjeg Milanovca.
Najbolje među najboljima proglasio je žiri u sastavu: Branka Vučićević – Vučković, istoričar umetnosti, Nevena Čavorović, grafički dizajner i Miodrag Danilović, istoričar umetnosti.

Pohvaljeni i nagrađeni učesnici Minijaturnog bijenala 10

Pohvala za kolekciju:
Kategorija I – III razred:
Odeljenje Zorice Ristović, drugi razred OŠ „Kralj Aleksandar I“.

Kategorija IV – VI razreda:
Odeljenje Vesne Mišković, četvrti razred OŠ „Kralj Aleksandar I“

Pohvaljeni autori:
Kategorija I – III razreda:
Maša Milić, učenica Dušanke Grujić, OŠ “Desanka Maksimović“,
Tijana Mijailović, učenica Gordane Urošević, OŠ “Desanka Maksimović“,
Jovana Milinković, učenica Biljane Milošević, OŠ “Sveti Sava“ i
Sergej Pantelić, učenik Jelene Acović, OŠ “Kralj Aleksandar I“

Kategorija IV – VI razreda:
Sofija Damnjanović, učenica Dragane Kovačević, OŠ “Kralj Aleksandar I“,
Mina Đunisijević, učenica Jelene Dabić, OŠ “Sveti Sava“,
Una Pašić, učenica Vesne Cvetić, OŠ “Kralj Aleksandar I“,
Miloš Kozoder, učenik Ivana Marković, OŠ “Ivo Andrić“.

Kategorija VII i VIII razreda:
Đurđe Đurović, učenik Ivane Čivović, OŠ “Sveti Sava“,
Iva Bajić, učenica Ivane Čivović, OŠ “Sveti Sava“,
Aleksandra Petković, učenica Filipa Trnavca, OŠ “Kralj Aleksandar I“ i
Nataša Radisavljević, učenica Filipa Trnavca, OŠ “Kralj Aleksandar I“.

Kategorija srednjoškolci:
Iva Adžić, učenica Filipa Trnavca, Gimnazija “Takovski ustanak“,
Dunja Ponjavić, učenica Filipa Trnavca, Gimnazija “Takovski ustanak“,
Nikola Urošević, učenik Dejane Damljanović, Tehnička škola “Jovan Žujović“ i
Teodora Gojak, učenica Filipa Trnavca, Ekonomsko – trgovačka škola “Knjaz Miloš“

Nagrađeni autori:
Kategorija I – III razreda:
Prva nagrada: Danica Bogojević, učenica Jelene Acović, OŠ “Kralj Aleksandar I“,
Druga nagrada: Đorđe Stanković, učenik Gordane Andrić, OŠ “Kralj Aleksandar I“,
Treća nagrada: Đurđa Joksić, učenica Zorice Polomac, OŠ “Desanka Maksimović“.

Kategorija IV – VI razreda:
Prva nagrada: Veselin Veljić, učenik Vesne Mišković, OŠ “Kralj Aleksandar I“,
Drugo nagrada: Vuk Hamidović, učenik Dragane Bakić, OŠ “Sveti Sava“,
Treće nagrada: Lenka Babović, učenica Dragane Bakić, OŠ “Sveti Sava“.

Kategorija VII i VIII razreda:
Prvo nagrada: Maša Marjanović, učenica Vesne Cvetić, OŠ “Kralj Aleksandar I“,
Drugo nagrada: Nina Tadić, učenica Ivane Čivović, OŠ “Momčilo Nastasijević“,
Treće nagrada: Višnja Čavorović, učenica Dragane Bakić, OŠ “Desanka Maksimović“

Kategorija srednjoškolci:
Prva nagrada: Ana Terzić, učenica Filipa Trnavca, ETŠ “Knjaz Miloš“
Drugo nagrada: Teodora Stankić, učenica Filipa Trnavca, Gimnazija “Takovski ustanak“
Treće nagrada: Nikolina Marjanović, učenik Filipa Trnavca, Gimnazija “Takovski ustanak“

Posebna nagrada – odeljenje učenika kojima je potrebna dodatna podrška: Ana Kaličanin, Sara Janković, Matija Grbić, Lena Milić, Tara Mitrović i Novak Milutinović. Odeljenje predvodi Zora Novaković, OŠ “Kralj Aleksandar I.

Pohvala kompanije METALAC AD
Nataša Vujović, Školica atelje „Morariu“, Vršac, mentori: Danijela i Dominika Marariu
Nataša Ilić, Slikarska radionica „Zvezda – Helios“, mentor: Dragana Bakić
Una Mirković, Škola primenjenih umetnosti, Šabac, mentor: Aleksandra Horvat
Maša Martać, Umetnička škola, Čačak, mentor: Snežana Dobrosavljević
Anja Kotur, Škola za dizajn, Beograd, mentor: Danijela Ćušić
Andrijana Mladenović, Umetnička škola, Niš, mentor: Milena Simić
Jana Slović, Tehnoart, Beograd, mentor: Ana Radosavljević
Mariam Fomina, Umetnička škola, Užice, mentor: Slavko Luković
Lina Jerman, OŠ „Loka“, Černomelj, Slovenija, mentor: Špela Vraničar

Nagrada kompanije METALAC AD
Katarina Pavlović, učenica Ivane Đorđević, Umetnička škola, Niš, mentor: Ivana Đorđević

Iz Kataloga
DESETI MINIJATURNI BIJENALE
– Kažem ti, tu je negde!
– Tu, pa tu… Kao da je to „tu“ tvoja šaka u kojoj kada se otvori mogu odjednom da ga pronađem!
– Ali, malopre je bio tu!
– Gde tu?!?
– Eh, izvini… Istina je da sam se zaigrala. Mnogo mi se svidelo kako mi stoji na ruci!
– I šta se onda zbilo?
– Ništa! Ponela me je pesma pastira i zaigrala sam.
– I?
– Onda mi je sleteo sa ruke…
– Odbio se o kamen?
– Da! I upao u izvor…
– Znači tako… I šta ćemo sada da radimo?
– Ne znam. Zato sam te i zvala. Moramo da ga nađemo.
– A znaš li ti da ovaj izvor vezuje za sebe jedno predanje?
– Kakvo?
– Da se na njemu skupljaju vile!
– Auh, nije valjda?
– I da se zbog toga niko ne usuđuje da u njega kroči.
– O, ne!
– I da se poslednji koji se u njemu osvežio – utopio!
– I sada, avaj! Zar stvarno neću moći da ti budem nevesta?
– Smiri se! Postoje načini i načini. Ipak je ovo izvor, voda je bistra, a njegovo dno, koliko god duboko, vidi se sasvim jasno. Dovoljan je malo duži štap, ne toliki, nije ovo toliko duboko, i ne, ne guraj ga u pesak na dnu, da se voda ne uzmuti! Daj to ovamo! Auh, zamalo! Gledaj sada dobro: mesec je večeras sav u blistavom sedefu, krilo ti je puno poljskog cveća, na glavi ti je venac, a dole…
– Dole se nešto beli!
– Ne beli se, nego sija, javlja nam se kao znak! Evo ga! A mislio sam da će biti mnogo teže. Lepo su mi govorili stari: prsten uvek pada na dno izvora!
– E zbog toga niko drugi i ne može biti moj ženik nego ti – Umetniče!
A niko drugi ne može meni toliko da uzmoti pamet kao ti – Lepoto!

Poštovani roditelji malih umetnika i poštovani umetnici minijaturnih remek dela! Pred vama nije nikakvo čudo, pred vama je Deseti Minijaturni Bijenale, manifestacija po svemu naročita i posebna. Naročita je po tome što već petnaest godina neumorno traje, a posebna po onome što nam i ove godine čini čast, a to su radovi naših gostiju (414) iz Beograda (Tehnoart), Kraljeva (Srednja umetnička škola), Niša (Srednja umetnička škola), Užica (Srednja umetnička škola), Čačka (Srednja umetnička škola) i Šapca (Srednja umetnička škola), zatim, umetničkih radionica („Morariu“ iz Vršca, „Zvezda Helios“ iz Gornjeg Milanovca, „In Gogh“ iz Gornjeg Milanovca) i osnovnih
škola (Kremne, Preljine i Černomelja u Sloveniji).
U takmičarskom delu, koji čine đaci osnovnih i srednjih škola sa teritorije naše opštine, učešće je uzelo čak 2193 rada, golem broj koji je žiriju zadao velike glavobolje, pa je pored 12 nagrada za zastupljene kategorije izrečeno i 18 pohvala za najuspelije radove i kolekcije, a dodeljena je i specijalna nagrada deci iz odeljenja kojima potrebna posebna podrška. Takođe, već tradicionalno, kompanija Metalac stala je iza naše manifestacije i podržala sponzorstvom prvu nagradu za goste, što u perspektivi daje mnogo širu osnovu za rad na našoj izložbi, o čemu svedoči činjenica da je i ovoga puta pohvaljen veliki broj učesnika u ovoj kategoriji.
Za kraj, jedno skromno priznanje. Autor ovog teksta, i posle desetogodišnjeg iskustva u radu na ovoj izložbi, ima da konstatuje samo jedno: neprekidna iznenađenost i oduševljenje ne samo da ne jenjavaju, već neprekidno podmlađuju. A znate li zašto? Zato što do istinske lepote veoma često moramo da se zaputimo natrag, do samoga izvora, i duboko, uprskos svim opasnostima, jer se prsten dostojan njene ruke teško može naći na kakvom drugačijem mestu. (Miodrag Danilović)

Povodom otvaranja jubilarnog 10. Dečjeg bijenala, pozorište za decu iz Kragujevca u četvrtak, 30. novembra 2023. godine u velikoj sali Kulturnog centra izvešće predstavu „Grad svetlosti“.
Reč je o specifičnoj lutka – predstavi koja kroz nove kreativne mogućnosti nastoji da prevaziđe tradicionalne načine na kojima se zasniva lutkarsko pozorište.
Predstavu je na scenu postavio reditelj David Zuazola koji potpisuje i scenografiju. Kompozitor je Lazar Novkov. Dizajn kostima je uradila Alina Linkova, a svetla Rade Stamenković. U predstavi igraju: Milica Redžić Vulević, Ljubica Radomirović i Aleksandar Petković
Početak predstave je u 18 sati, a broj mesta je ograničen.

Foto: Pozorište za decu Kragujevac

O Izvođaču:
„Pozorište za decu Kragujevac“ osnovano je 2003. godine. Zahvaljujući kvalitetu predstava, pozorište je steklo veliki ugled širom Srbije. Temelj uspeha je entuzijazam, pozitivan stav i predanost ansambla. Do sada su učestvovali na brojnim domaćim i međunarodnim festivalima sa kojih su doneli 42 odličja.
Pored osnovne delatnosti, pripreme i izvođenja predstava, „Pozorište za decu Kragujevac“ je sačuvalo tradiciju organizovanja Međunarodnog lutkarskog festivala „Zlatna iskra“ na kome iz godine u godinu učešće uzima veliki broj vodećih svetskih pozorišta.

Foto: Pozorište za decu Kragujevac

Minijaturni bijenale 10, najavna manifestacija 17. Međunarodnog bijenala umetnosti minijature u sredu, 29. novembra 2023. godine svečano će biti otvoren u velikoj sali Kulturnog centra. Tom prilikom autorima najboljih ostvarenja biće uručene nagrade i priznanja. Gosti programa biće „Alice in Wonderband”, umetnička grupa iz Novog Sada i bend “Nebo je hologram” iz Gornjeg Milanovca.
Postavka će biti izložena u holu ispred velike sale do 31. decembra 2023. godine.
Izložbu čini oko 1500 radova, koje potpisuje isto toliko mladih autora, uzrasta od 5 do 19 godina iz gotovo svih osnovnih i srednjih škola sa područja opštine Gornji Milanovac. Izložena dela rađena su različtitim tehnikama, ali u formatu identičnom kao i za Međunarodni bijenale umetnosti minijature (10×10 cm). Ove godine će radove predstaviti i učenici osnovnih i stručnih škola, kao i polaznici likovnih ateljea iz: Beograda, Čačka, Užica, Kraljeva, Vršca, Šapca, Gornjeg Milanovca, Kremne i Preljine.
Kompanija “Metalac” će i ove godine dodeliti nagradu – najboljem gostujućem autoru.
Osnovna ideja Minijaturnog bijenala je pridati veću ozbiljnost i značaj umetničkom izražavanju dece, a sve u cilju da ona integrišu svoju maštu i istraže mogućnosti svog stvaralaštva.
Otvaranje izložbe je u 19 sati.

Minijaturni bijenale, likovni konkurs za decu i mlade, je pokrenut 2005. godine kao prateći program VIII Međunarodnog bijenala umetnosti minijature. Organizator je Kulturni centar Gornji Milanovac.
– Smatrali smo da je naša dužnost, kao organizatora jedne od najvećih manifestacija sa temom minijatura, da podstaknemo decu, pre svih učenike lokalnih osnovnih i srednjih škola, na aktivno stvaralačko izražavanje u ovom posebnom formatu (10cm x 10cm) i na taj način, vremenom, pomognemo razvijanje njihovog odnosa prema ovoj likovnoj disciplini.
Svake druge godine, više od tri decenije unazad, generacije milanovačkih učenika redovno sa svojim nastavnicima i profesorima obilaze galerije i pred njihovim očima se ređaju na stotine izuzetnih umetničkih radova u različitim materijalima izloženih na Bijenalu umetnosti minijature. Oni, svakako, ostavljaju izvestan utisak, ali nakon učešća na Minijaturnom bijenalu taj odnos postaje ličan. Porede se teme, materijali, veština i tehnike. Sa velikom pažnjom se prate radovi sa bliskim ili potpuno različitim načinom razmišljanja, kaže Valentina Nađ, urednik dečjeg programa Kulturnog centra.
Ovo je Deseto dečje bijenale i na svakom od njih je učestvovalo više od hiljadu mališana, većinom učenika milanovačkih osnovnih i srednjih škola. Naravno tu su i gosti Bijenala. Na prvom su gostovala deca Dečje ustanove „Sunce“, a na ostalim deca iz različitih gradova u Srbiji (Beograd, Kraljevo, Vršac, Čačak, Bačko Dobro Polje, Begaljica, Aranđelovac, Niš, Šabac, Užice, Novi Pazar) kao i polaznici Ateljea za decu Kulturne škole iz Mušjena, bratskog grada u Norveškoj.

Monodrama Milene Predić „Čovečice“, nastala po romanu Ljiljane Bralović u dramatizaciji Slobodana Obradovića i režiji Jasmine Večanski Kujundžić, u utorak, 28. novembra 2023. godine biće izvedena na velikoj sceni Kulturnog centra.

“Predstava „Čovečice“ se u formi monodrame bavi pitanjem kulture sećanja i individualnog pamćenja uloge žene u zajednici tokom ratova u prvoj polovini 20. veka. Usmeren na narativ porodičnog sećanja ženskog rodoslova porodice, Milošević sa Javora, predstava „Čovečice“ ukazuje na aktuelnu društvenu problematiku toga vremena kroz pitanje narodne, istorijske i političke egzistencije prožimajući priču o herojskom opstanku, samoodržanju i solidarnosti iz ugla položaja žena.
U skoro 50. godina koliko priča o „Čovečicama“ traje, provejavaju dva narativa, narativ žene koje čeka i narativ ženske solidarnosti i uzajamne povezanosti u nevolji, i zato naše glavne junakinje, heroine, žene koje su sahranile i decu i muževe i sinove pronalaze razlog da nastave da žive i upravo iz te zajednice crpe snagu za dalje borbe.
Autorka scenografije i kostima je Mina Miladinović, muzike Ivan Aleksijević aka Pančevac, a scenski pokret osmislio je Nikola Кerkez.
Početak predstave je u 20 sati, a cena ulaznice je 300 dinara.

Prodaja ulaznica na biletarnici velike sale, radnim danima od 11:00 do 20:00.

Kulturni centar “Mija Aleksić” predstaviće u četvrtak, 16 novembra 2023. godine skulpture od drveta Miluna Šiljkovića.
Reč je o umetniku rodom sa Mokre Gore koji iza sebe ima više od sto kolektivnih izložbi.
Postavka će biti izložena u holu ispred velike sale Kulturnog centra, a otvaranje izložbe je u 13 sati.

Izložba “Mija Aleksić – biti glumac”, autora Bobana Stefanovića, a u produkciji Kulturnog centra Gornji Milanovac, koji odnedavno i nosi ime našeg slavnog glumca, večeras će (13. novembar 2023.), biti predstavljena u Beogradu u Jugoslovenskoj kinoteci, u okviru obeležavanja 100 godina od rođenja velikog Mije.

Izložba je realizovana u saradnji sa porodicom Mije Aleksića, Narodnim pozorištem u Beogradu, Radio-televizijom Srbije, Jugoslovenskom kinotekom, Narodnim muzejom Kragujevac i Muzejom pozorišne umetnosti Srbije.
Za razliku od premijernog predstavljanja 2013. godine, aktuelna postavka uz već viđene raritetne predmete iz umetnikovog života je upotpunjena brojnim, malo poznatim fotografijama i dokumentima.
Izložbu su do sada videli poklonici umetničkog stvaralaštva Mije Aleksića u: Beogradu (Muzej Narodnog pozorišta), Novom Sadu (59. Sterijno pozorje), Jagodini (44. Dani komedije), Puli (62. Pulski filmski festival, Hrvatska), Vršcu (Kulturni centar), Leskovcu (Leskovački internacionalni festival filmske režije), Nišu (51. Filmski susreti), Vrnjačkoj Banji (41. Festival filmskog scenarija)…
Izložba “Mija Aleksić – biti glumac” bila je povod da Kulturni centar, 2018. godine pokrene manifestaciju „Dani Mije Aleksića“ u Gornjem Milanovcu, i ustanovi istoimenu glumačku nagradu.
Dosadašnji laureati ove vredne nagrade su: Nenad Jezdić, Nebojša Dugalić, Gordan Kičić, Vesna Trivalić, Olga Odanović i Branimir Brstina.

Kulturni centar “Mija Aleksić” predstaviće u ponedeljak, 20. novembra 2023. godine u holu ispred velike sale “Srpsku pravoslavnu trilogiju”, koju potpisuje protojerej – stavrofor u penziji Dragan Saračević.
Reč je o dvojezičnim knjigama (srpski i engleski): “Božanstvena Srbija”, “Krsna slava” i “Pravoslavna veronauka” koje je autor trilogije objavio u Australiji.
Uz autora o knjigama će govoriti i Borisav Čeliković, istoričar i publicista.
Početak promocije je u 18 sati.

O autoru:
Dragan Saračević je rođen 13. februara 1953. godine u selu Šilopaj na Rudniku. Osmogodišnju školu je završio u rodnom mestu, školu učenika u privredi u Gornjem Milanovcu, a Bogosloviju “Sveta Tri Jerarha” u Manastiru Krki, u Dalmaciji. Teologiju je studirao na Bogoslovskom fakultetu Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu. Parohijsku svešteničku službu je obavljao najpre u svome rodnom mestu, a potom u selu Moravcima kod Ljiga. Godine 1985. odlazi u Australiju i kao paroh služi u hramu “Svetog Georgija” u Sidneju, potom u Melburnu, odakle prelazi u SAD gde službuje u Njujorku i Čikagu. Krajem 1990. godine vraća se u Australiju, u Sidnej, gde su ga nakon petooktobarskih promena čekala mnogobrojna iskušenja.

Autor je između ostalih knjiga: “Hadži Đera i Manastir Moravci”, istorijska rasprava; “Krštenje u Pravoslavnoj Crkvi” (na srpskom i engleskom jeziku); koautor je knjige „Vreme za odluku“ (pitanje crkvene podele), štampane u Australiji i Americi. Bio je saradnik u radu na knjizi „Srbi u Australiji“. Uskoro će biti objavljena sabrana dela Dragana Saračevića, u 10 knjiga, od kojih će jedna predstavljati memoare koji će rasvetliti veoma značajna dešavanja u okviru SPC u Australiji.

Istorija porodice Saračević kao i životni put Dragana Saračevića, svedoče o dramatčnim posledicama koje je po srpski narod, Srbiju, moral i nacionalnu svest proizvelo udaljavanje Srba od svetosavskih temelja u titoističkoj Jugoslaviji i spremnost srpskih pripadnika ove ideološke matrice, da sa scene uklone sve koji bi se našli na meti njihove pohlepe uvijene u ideološke oblande. Jedna od žrtava komunističkog terora i beščašća bio je i deda – stric Dragana Saračevića, Ljubomir – Ljuba Saračević, industrijalac i veliki narodni dobrotvor iz sela Šilopaj, na Rudniku. Ljubomir Saračević je bio jedan od osnivača, najvećih akcionara i predsednik Izvozne banke Kraljevine Jugoslavije. Pored velelepne crkve u svome rodnom selu, čije je osvećenje 1939, izvršio Sveti vladika Nikolaj, Ljubomir Saračević je podigao hotel Avalu u Budvi, a kao anonimni dobrotvor, za opštenarodno dobro, podigao je u Beogradu bolnicu na Karaburmi i Dom za ratnu siročad na Avali. Ondašnja „Politika“ je prilikom otvaranja ovih ustanova pisala da zadužbinar, dobrotvor želi da ostane anoniman. Na mestu predsednika Izvozne banke uhapšen je 1946. godine, i celokupna imovina mu je oduzeta.