10-dan-5-768x1024.jpg

22/07/2024

Доделом награда и признања синоћ је у Горњем Милановцу завршен Шести међународни позоришни сусрет ТАКОВСКЕ ЦВЕТИ.

У протеклих седам дана на великој сцени Културног центра „Мија Алексић“ у Горњем Милановцу изведено је седам представа различитог жанра и позоришног израза од којих је шест било у текмичарском делу сусрета. За највреднија признања фестивала и новчану награду од 100.000 динара надметали су се: Културно друштво „Лошки одер“, Шкофја Лока (Словенија), Позориште „Миливоје Живановић“, Пожаревац, Поетски театар, Обреновац, Градско позориште, Смедеревска Паланка, Трстеничко позориште, Трстеник и Сцена Сисак из Сиска (Хрватска).

Концепцију Сусрета одабиром представа поставио је Бранко Кнежевић, глумац и редитељ Милановачког позоришта, а све представе је оцењивао Бранислав Томашевић, позоришни, филмски и телевизијски глумац.
Томашевић је дипломирао је код професора Предрага Бајчетића, у класи са: Слободом Мићаловић, Маријом Вицковић, Катарином Радивојевић и Зораном Бећић.
Богато позоришно искуство у представама: Народног позоришта у Београду, Београдског драмског позоришта, Звездара и Култ театра, као и бројне запажене филмске и телевизијске улоге у домаћим и страним продукцијама, били су референца да Управни одбор Милановачког позоришта именује Бранислава Томашевића за жири 6. Међународног позоришног сусрета ТАКОВСКЕ ЦВЕТИ.

Повеља за најбољег младог глумица Сусрета додељена је Виктору Недељковићу за улогу Милана Срећковића, редова у представи „Српска драма“, Синише Ковачевића, Представу је на сцену поставио редитељ Милош Милошевић Шика.
Дечачком наивношћу, шармом и вером, Виктор нам је прецизно дочарао лик Милана Срећковића, редова .

Најбоља глумица Сусрета је Сара Траиловић, која је тумачила Наду у представи „Нада и мучење“. Представу позоришта „ Миливоје Живановић“ из Пожаревца на сцену је поставио редитељ Спасоје Ж. Миловановић, а аутор текста је Милица Јанковић.
Врло освешћеним присуством на сцени, снажним глумачким изразом, мекоћом покрета и спонтаношћу Сара је донела лик Наде.

За најбољег глумца Сусрета, проглашен је Душан Јовић за улогу Обрада Срећковића, сељака у драми Синише Ковачевића „Српска драма“, коју је режирао Милош Милошевић Шика.
Широким спектром глумачких средстава које користи на сцени, Душан Јовић показује снажан глумачки дар који далеко превазилази аматерски ниво. Душан је маестрално представио лик Обрада Срећковића.

За најбољу представу фестивала, проглашена је представа „Српска драма“, Синише Ковачевића. Представу је на сцену поставио редитељ Милош Милошевић Шика, а извело Трстеничко позориште из Трстеника.
Награда за најбољу представу додељује се Трстеничком позоришту, за изузетно надахнуту, презизну и силовиту игру. Иако се сусрећемо са снажним текстом, глумци у сваком моменту владају сценом разумевајући односе и ситуације. Тачном и презизном игром они су уводили гледаоце у разна емотивна стања. Гледаоци су се јасно идентификовали са ликовима.

Признања награђенима уручио је Бранислав Томашевић, а ЦВЕТНИ ВЕНАЦ и новчану награду од 100.000 динара, дар компаније „Металац“ АД доделила је Радмила Трифуновић, генерални директор компаније „Металац“.

„Жири у сенци“ односно публика, за најбољу представу Сусрета прогласила је „Српску драму“ у продукцији Трстеничког позоришта.

Бранислав Томашевић је искористио право жирија да похвалом издвоји наступ Сање Загорац која је тумачила лик Паулине Салас у представи Тихомира Косића који је на сцену поставио драму Ариела Дорфмана „Смрт и девојка“, у извођењу Сцене Сисак из Сиска.
Сања је кроз представу лик Паулине Салас водила тачно и доследно.

Похвала је додељена и Александру Тадићу за улогу Саве оџачара у представи Душка Ашковића „Клаустрофобична комедија“ урађеној по истоменој драми Душана Ковачевића.
Александар Тадић својом вештином и видљивим искуством доноси један прецизно изграђен драмски лик пун топлине.

Ансамблу представе НОВЕМБАР из Шкофја Локе, Бранислав Томашевић је доделио специјалну похвалу. Представу је режирао Јаша Јамник, а аутор текста је Давид Мемет.
Специјална похвала се додељује за врло прецизну и уиграну глумачку игру која је на нивоу професионалних извођача.

Завршне вечери Сусрета Милановачко позориште је Нади Јевтић, глумици, костимографу, инспицијенту, реквизитеру, суфлеру и организатору доделило плакету „Драгољуб Драшко Обреновић“.
Плакета је установљена у знак сећања на једног од најистакнутијих чланова Милановачког позоришта, Драгољуба Драшка Обреновића, који је својим радом и глумачким квалитетима шест деценија био узор генерацијама глумаца Милановачког позоришта и као такав, уз остале прегаоце, уобличавао укус позоришне публике. Плакета се додељује најзаслужнијима за свеукупан, креативан рад у Позоришту у свим областима уметничког стваралаштва.

У свет позоришта Нада Јевтић закорачила је давне 1967. године. Прикључила се “Абрашевићу”, а нешто касније, по оснивању Културног центра и Клубу аматера. Попут многих Милановчана “Желела је да уради нешто корисно”.
Сарађивала је са редитељима: Михаилом Костадиновом, Борисавом Атанасковићем, Пером Говедарицом, Јованом Ристићем, Рајком Ракићевићем и многим другима. Било је то време представа: “Командант Сајлер”, “Сан летње ноћи”, “Вашар у Тополи”, “Камен за под главу”, “Дугоња, Видоња и Трбоња”, “Чудо у Шаргану”, “Господар Младенова кћи”, “Сабирни центар” …
Повељу „Драгољуб Драшко Обреновић“ Нади Јевтић уручио је Драго Максимовић, председник Управног одбора Милановачког позоришта.

У част победника, Марко Аџић, глумац Народног позоришта „Михај Еминеску“ из Темишвара и руководилац српске позоришне сцене позоришта “Мерлин” у Румунији извео је монодраму “Дон Жуан из Леушића”, Борисава Атанасковића, југословенског и српског књижевника, драмског писца, новинара, позоришног глумца, драматурга, сценаристе и редитеља. Режију и сценску поставку монодраме “Дон Жуан из Леушића” потписује Мадалина Петре Гитеску.
“Дон Жуан из Леушића” је награђена радио драма која је седамдесетих година наменски писана за Мију Алексића.
Борисав Атанасковић је био и први професионални редитељ Милановачког позоришта (1974 – 76), а ове године се навршава 30 година од његове смрти.

Све наступе пратио је Драги Ивић, продуцент, публициста и позоришни критичар.


24-jul-SURFI.jpg

22/07/2024

Представа за децу: „Сурфи – сурф” у извођењу Центра за интерактивнау уметност “ИСПАД” из Београда у среду 24. јула 2024. године биће изведена на платоу иза Старог суда (у случају кише у великој сали Културног центра).
Представа „Сурфи – сурф” је забавна, поучна и интерактивна представа намењена деци узраста од 4 до 10 година. Текст, по коме је представа рађена, је драматизована прича једне од најпопуларнијих игрица за телефоне „Subway surfers“. У представи три другара наилазе на различите препреке и решавају различите проблеме, наглашавајући успут
важност вредности као што су пријатељство, чиста средина, емпатија према старима.
Улоге: Исидора Милиновић, Стефан Урош Тешић, Миливој Борља и Иван Нинчић
Почетак представе је у 18 сати.


SILOPAJSKA-PANORAMA-2024.jpg

16/07/2024

У Шилопају ће од 19. до 21. јула 2024. године бити организована туристичко-културна, гастрономска и спортска манифестација “Дани Шилопајске панораме”.

Свечано отварање десете по реду манифестације је у петак, 19. јула.
Током тродневне манифестације биће организовано низ спортских, гастрономских и туристичких програма.
Организатори манифестације су: Удружење “Шилопајска панорама“, Ловачко удружење“Војвода Милан Обреновић“ – Ловачко друштво „Рудник“, Месна заједница Шилопај, Фудбалски клуб „Шилопај“ и Црквена општина Шилопај.
Техничку подршку у организацији обезбедиће Културни центар „Мија Алексић“, Горњи Милановац.


TAKOVSKE-CVETI-plakat-2024.jpg

08/07/2024

Шести међународни позоришни сусрет – „ТАКОВСКЕ ЦВЕТИ“ у организацији Милановачког позоришта биће реализован од 15. до 21. јула 2024. године у великој сали Културног центра “Мија Алексић” у Горњем Милановцу.

Од 19 пријављених представа у продукцији професионалних и непрофесионалних позоришта из: Србије, Словеније, Хрватске, Македоније и Републике Српске за Шести међународни позоришни сусрет ТАКОВСКЕ ЦВЕТИ, надметаће се позоришта из Словеније, Хрватске и Србије:

15. јул 2024. – Културно друштво „Лошки одер“, Шкофја Лока, НОВЕМБАР
16. јул 2024. – Позориште „Миливоје Живановић“, Пожаревац, НАДА И МУЧЕЊЕ
17. јул 2024. – Поетски театар, Обреновац, КЛАУСТРОФОБИЧНА КОМЕДИЈА
18. јул 2024. – Градско позориште, Смедеревска Паланка, ЗООЛОШКА ПРИЧА
19. јул 2024. – Трстеничко позориште, Трстеник, СРПСКА ДРАМА
20. јул 2024. – Сцена Сисак, Сисак, СМРТ И ДЕВОЈКА
21. јул 2024. – Српска сцена позоришта „Мерлин“, Темишвар ДОН ЖУАН ИЗ ЛЕУШИЋА (ревијално)

Све представе изводе се од 20 сати у великој сали Културног центра “Мија Алексић” .

Свечану доделу награда и признања 21. јула употпуниће наступ Марка Аџића, српског глумца који наступа у Народном позоришту „Михај Еминеску“ у Темишвару и који руководи српском позоришном сценом позоришта “Мерлин” у Румунији. Осим на позоришној сцени Марко Аџић је остварио низ запажених улоге и на филмском платну и на телевизији. („Повратак,“ „Афтер парти“, серијал „Монтевидео, Бог те видео,“ …)
У част победника Шестог међународног позоришног сусрета “Таковске цвети” Аџић ће извести монодраму “Дон Жуан из Леушића”, коју потписује Борисав Атанасковић (југословенски и српски књижевник, драмски писац за децу и одрасле, новинар, позоришни глумац драматург, сценариста и редитељ.
Борисав Атанасковић је био и први професионални редитељ Милановачког позоришта (1974 – 76). Режију и сценску поставку Атанасковићеве монодраме “Дон Жуан из Леушића” потписује Мадалина Петре Гитеску.

Критички осврт на све представе и фестивал даће Драги Ивић, позоришни и филмски критичар и продуцент.
Најбоље ће прогласити Бранислав Томашевић, филмски, телевизијски и позоришни глумац.
Најбољој представи уз плакету и диплому „ТАКОВСКЕ ЦВЕТИ” припашће и новчани део награде од 100.000 динара. Награду додељује компанија “Металац” АД.
Плакета и диплома ТАКОВСКЕ ЦВЕТИ додељују се и за: најбољу мушку и женску улогу, најбољег младом глумца, као и најбољој представи по оцени публике – жирија у сенци (за ове плакете и дипломе нису предвиђене новчане награде).

Карте за Шести међународни позоришни сусрет “ТАКОВСКЕ ЦВЕТИ” су у продаји. Тренутно се продају комплети за Сусрет, а појединачне карте продаваће се од 15. јула, један сат пре почетка представе.
Цена улазнице је 400 динара.


13-jul-Radmilo-Maric.jpg

08/07/2024

У холу испред велике сале Културног центра “Мија Алексић” у суботу, 13. јула 2024. године у 13 сати ће бити отворена изложба слика Радмила Марића, ликовног уметника из Фоче.
Више од пола века Марић се бави ликовном уметношћу, а професионалним графичким око 30 година. Поред низа самосталних, своје радове Радмило Марић је представио и на више од 70 колективних изложби, а био је учесник и знатног броја ликовних колонија. Добитник је бројних награда и признања, од којих се издвајају међународне у Минхену, Онтарију и Сан Франциску.
Члан је и један од оснивача Удружења ликовних уметника „Тон“ из Фоче.


12-jul-Likovna-kolonija-2024.jpg

08/07/2024

Изложбом радова учесника јубиларне 30. Ликовне колоније „Мина Вукомановић Караџић“ у Модерној галерији, Културни центар “Мија Алексић” у петак, 12. јула 2024. године обележиће почетак рада 31. Ликовне манифестације посвећене Вуковој кћерци Мини.

Колонија је покренута 1994. године поводом стогодишњице смрти Мине Вукомановић Караџић, познате српске сликарке. Неговање успомена на Вукову ћерку, једну од првих жена сликара у српском сликарству и афирмација рудничко – таковског краја, средине богате прошлости и значајне културно уметничке традиције, основна је идеја Колоније.
За три деценије постојања, око 270 уметника из Србије, Црне Горе, Републике Српске и иностранства, узело је учешће у раду Колоније. Остварено је око 400 уметничких дела која чине Фонд ликовне манифестације.
Збика је ове године богатија за 28 радова који ће јавности бити представљени у Модерној галерији, у петак, 12. јула 2024. године од 18 сати.
Представљањем изложбе започеће рад овогодишње ликовне манифестације. Учешће у раду Колонике узеће: Милан Чакајац, Драгољуб Станковић, Слободанка Николић, Радмило Марић, Илија Драшовић, Јелена Јовичић, Соња Улић и Драган Михаиловић.
Као и претходних година за учеснике Колоније биће уприличено низ пратећих програма.


p8.jpg

02/07/2024

Драган Јовићевић Мацола из Пожеге и Жарко Дринчић, академски сликар из Новог Сада представиће у петак, 5. јула 2024. године у холу испред велике сале Културног центра своје уметничко стваралаштво.
Отварање изложбе је у 19 сати.


БИОГРАФИЈА
Драган Јовићевић Мацола
Рођен је 1964. године . Уметношћу се бави од 1987. године, члан је УЛУС-а, као и многих удружења. До сада је имао више од 50 самосталних и око 200 колективних изложби у земљи и иностранству.
Живи и ради као самостални уметник на релацији Пријановићи – Београд. Добитник је више награда за свој рад. Једна од њих је и Велика награда самосталних уметника на изложби 100 година УЛУС-а.


Жарко Дринчић
Рођен је у Петроварадину 1964. године. Академију уметности је завршио у Новом Саду у класи професора Душана Тодоровића. На истој академији је и магистрирао цртеж на тему „Цртеж и нови материјали’’.
Добитник је годишње награде за цртеж као и награде Универзитета града Новог Сада за постигнут успех током школовања. Као стипендиста Министарства културе радио је две године на Академији уметности као сарадник у настави. Био је и професор цртања на Академији класичног сликарства. Излагао је у земљи и иностранству. Живи и ради у Новом Саду.


6-10-jul-BLISS.jpg

01/07/2024

Фестивал камерне музике БЛИСС – седми по реду биће реализован од 6. до 10. јула 2024. године у Горњем Милановцу. Ове године фестивал се реализује под слоганом “Искра” (чаролије, звука, пламена и снаге). Концерти ће бити реализовани у холу и сали Културног центра “Мија Алексић”.
Отварање БЛИССа, у суботу 6. јула (20 часова) је поверено ансамблу МОНК и плесном студијом НЕУ из Београда, који ће извести “Шехерезаду”, Римског Корсакова.
У недељу, 7.јула, у башти кафеа СЕРВИС, заједно са гостима БЛИССА, фестивалски звук употпуниће наступ музичара Горњег Милановца.
На овогодишњем фестивалу, у понедељак, 8. јула (20 сати) наступиће и чувени ЛП ДУО из Београда. Реч је о пијанистичком двојцу који, ове године, концертима широм Европе обележава две деценије рада и постојања.
Фестивал камерне музике у Горњем Милановцу коначно добија међународни карактер. Гост овогодишњег БЛИССа је Бруно Канино уметник из Италије кога уметничка јавност убраја међу највеће светске пијанисте. У својој 88. години, он ће у уторак, 9. јула у холу велике сале Културног центра извести одабрана дела Дворжака и Шуберта.
Овогпришњи БЛИСС, у среду, 10. јула затвориће истоимени ансамбл, концертом који представља Српско савремено стваралаштво – Жене.
Почетак завршног концерта у холу испред велике сале Културног центра је у 20 сати.


29-jun-SABOR.jpg

07/06/2024

Tрадиционална манифестација изворног народног певања „Видовданске свечаности“ у суботу, 29. јуна 2024. године по 28. пут свечано ће бити организованa на Руднику. Након такмичарског дела програма, Удружење Рудничана доделиће Златне плакете и грамате заслужним институцијама и појединцима који су својим радом и стваралоштвом допринели даљем развоју Рудника.
Почетак програма је у 11 сати.


27-jun-Slonce-CIRA.jpg

07/06/2024

Представа за децу “Слонић Ћира“ у режији Небојше Бобана Јовановића, а у продукцији Лутка сцене „Пепино“ из Ниша у четвртак, 27. јуна 2024, од 18:00 сати биће изведена на великој сцени Културног центра “Мија Алексић” у Горњем Милановцу.

О представи:
„Слонић Ћира“ је лирска, љубавна прича Раде Москове (аутор текста), са елементима комедије, о слончету који се заљубљује у наивну антилопу. Камила, која је заљубљена у Ћиру, на разне начине покушава да прекине њихову љубав постављајући му немогуће задатке.
Осим Ћире, антилопе и камиле, ту су још и жирафа, папагаји и знатижељни мали јеж.
Лутке и дизајн сцене потписује Ива Хаџијева, музику Боривоје Младеновић Ћаба, а улоге у представи тумаче Лука Јовановић и Николија Мићић.
Представа траје око 40 минута, а улаз на представу је слободан.

ЛУТКА СЦЕНА „ПЕПИНО“
Лутка сцена је професионална луткарска трупа која је своју прву премијеру имала 17. новембра 1997. године. Путујуће луткарско позориште је временом „расло“ и сада трупу чини пет глумаца-луткара и мајстор светла и тона. Посвећени су идеји да сачувају уметност луткарства и да нове генерације деце упуте у у магичан свет ове уметности. Већина њихових представа су комедије које преносе поруке љубави, пријатељства, поверења…
Трупа је наступала на бројним фестивалима организованим у земљама Европе и света.