Поводом пунолетства Фондације, компанија „Металац“ деци Горњег Милановца, дарује представу „Лепотица и звер“ у продукцији Крушевачког позоришта. Представа ће бити изведена у суботу, 21. септембра 2024. годинена у терминима од 16:00 и 18:00 на сцени Културног центра „Мија Алексић“ .
Преузимање бесплатних улазница у компанији „Металац“ и на билетарници Културног центра (радним данима од 11:00 до 20:00).

Једна од најпознатијих и најомиљенијих бајки, говори о томе како у животу није најбитнија физичка лепота, материјална корист и благодети, већ љубав, срећа, доброта и несебичност.
Представа „Лепотица и звер“ урађена је према мотивима бајке Шарла Пероа. Драматизацију потписује Мирослав Беловић, а адаптацију је урадио Жељко Хубач. Редитељ представе је Зоран Лозанчић.

Међународни филмски фестивал, десети по реду свечано ће бити отворен у четвртак 19. септембра 2024. године у великој сали Културног центра „Мија Алексић“ у Горњем Милановцу.

Манифестацију ће отворити пројекција филма „Хероји Халијарда“, режисера Радоша Бајића. Филм је, сниман на простору општине Горњи Милановац. Са историјске дистанце, кроз причу чланова породице Јовић филм доноси причу о херојству и солидарности. Поћетак свечане пројекције филма је у 19 сати.
Ауторска и глумачка екипа филма “Хероји Халијарда” током фестивала одржаће и мастерклас у оквиру програма “Први пут у биоскопу”, пружајући младима јединствену прилику да из прве руке чују искуства и савете од искусних филмских стваралаца. Овај мастерклас ће посебно осветлити процес стварања филма и уметничке изазове, мотивишући новe генерацијe да се упустe у свет филма, као гледаоци, али и као будући филмски ствараоци!
Пре свечане пројекције филма, публику очекује још један културни бисер. Реч је о изложби назива „Профил једне институције“ – а говори о Музеју наивне и маргиналне уметности у Јагодини. То је институција која чува и промовише наивну уметност у свом најчистијем облику.
Наиме, у Модерној галерији у четвртак, 19. септембра од 18 сати биће изложена дела прве генерације класика наивне и маргиналне уметности, док ће у холу испред велике сале Културног центра бити дела скулптора различитих генерација и израза.
Изложбу ће допунити кустоска вођења и креативне радионице за децу.
Аутори изложбе су Владимир Кокоруш и Радмила Стаменковић, кустоси Музеја наивне и маргиналне уметности.

У оквиру фестивалског програма, биће приказани краткометражни и играни филмови који су својим оригиналним приступом и снажним наративима обележили филмску сцену. Као и претходних година, фестивал ће указати на значај уметничких вредности филма и окупити реномиране филмске ствараоце региона, младе таленте и филмске ентузијасте, и дати им простор да на једном месту покажу своју креативност и размене идеје.
Циљ фестивала је неговање уметничких вредности филма, са нагласком на очувању и промоцији наше културне баштине.
Програм ће употпунити едукативне радионице, панели и трибине. Посебан сегмент фестивала биће посвећени филмској едукацији деце и младих.

Упоредо са реализацијом Међународног филмског фестивала, Културни центар ће кроз манифестацију – “Дани Мије Алексића” обележити 101 годину од рођења једног од најсјајнијих бисера српског глумишта, Мије Алексића.
Темељи манифестације постављени су 2013. године изложбом “Мија Алексић – Бити глумац”, ауторским делом Бобана Стефановића. Од тада, “Дани Мије Алексића” су свечаност уметничког стваралаштва и истраживања културног наслеђа.
Манифестација окупља савремену позоришну, филмску, ликовну, музичку и визуелну уметност, стављајући акценат на важност откривања, прикупљања и документовања културних вредности.

Зоран Цвијановић југословенски и српски позоришни, телевизијски и филмски глумац је добитник престижне награде “Мија Алексић – Бити глумац” за 2024. годину коју додељује Култрни центар “Мија Алексић” Горњи Милановац. Награда се додељује уметнику за изузетан допринос уметности глуме.
Цвијановића су за овогодишњег лауреата предложили претходни носиоци овог вредног признања : Ненад Јездић, Небојша Дугалић, Гордан Кичић, Весна Тривалић, Олга Одановић и Бранимир Брстина. Свечано уручење награде је у суботу, 28. септембра 2024. године.
Доделу ће употпунити наступ „Фолклориштанцета“.

МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ, ЈАГОДИНА
19. септембар – 11. октобар 2024.

Музеј наивне и маргиналне уметности из Јагодине гост је 10. Међународног филмског фестивала и „Дана Мије Алексића“, манифестација које ће од 19 септембра до 11. октобра 2024. године бити реализоване у Горњем Милановцу. Музеј из Јагодине представиће се изложбом „Профил једне институције“, која ће јавности бити представљена у четвртак 19. септембра. Аутори изложбе су Владимир Кокоруш и Радмила Стаменковић, кустоси Музеја наивне и маргиналне уметности.
Поставке ће бити изложене у Модерној галерији и холу испред велике сале Културног центра.
Отварање изложбе је у 18 сати.

„Промене на светској савременој уметничкој сцени, диктирају и промене у програму нашег Музеја. Нови профил музеја који градимо, који је активан учесник најпре домаће а затим и међународне институционалне уметничке сцене. Почевши од 1960. године, када је музеј основан под именом Галерија смоуких ликовних уметника у Светозареву, МНМУ непрестано ради на проучавању, прикупљању, заштити и промоцији дела несвакидашњих и аутентичних стваралаца, који се нису кретали зацртаним правцима, већ су подразумевали настанак нових форми и иновативних приступа уметничком стваралаштву. Како само име Mузеја сугерише, врло често су били позиционирани изван епицентра званичене културне матрице.
Изложбу “Профил једне институције” видимо као сјајну прилику да прикажемо један сажет преглед дела из наше колекције, од наивне уметности до арт брута. Изложба ће се одвијати на две локације.
У Модерној галерији изложбу отварају дела прве генерације класика наивне и маргиналне уметности, Јанка Брашића, Миланке Динић, Милана Рашича, Саве Секулића, док ће у Културном центру “Мија Алексић” бити скулптори различитих генерација и израза, где се преплићу рурални жанр Драгутина Алексића, Богосава Живковића, Милана Станисављевића и праисконске камене фигурине Илије Филиповића, до савремених ствараоца Предрага Милићевића Барбариена, Војкана Морара, француске уметнице Марго, међу којима ће се наћи и академски образовани уметници попут Горана Стојчетовића. Овде се не ради о смени генерација и жанрова, већ о прелазу из спољашњег у унутрашњи свет, са оног што видимо на оно што осећамо, што тиња у нашем унутрашњем бићу и што мора да експлодира и материјализује кроз цртеж и боје.“

Изложба икона и фресака „Будвански манастири на раскршћу миленијума”, у продукцији ЈУ Музеји и галерије Будве биће представљена је данас, 10. септембра 2024. године, у холу испред велике сале Културног центра ,,Мија Алексић” у Горњем Милановцу.

Изложба је конципирана да представи изузетно значајан део баштине будванског краја која је и заједничка баштина дела европских земаља, не само балканског региона. Иновативни пројекат „Будвански манастири на раскршћу миленијума”, који је обухватао прву дигитално обогаћену изложбу експоната у Црној Гори публици је премијерно представљен у Модерној галерији „Јово Ивановић” у будванском Старом граду јуна прошле године.

Аутори поставке су мр Луција Ђурашковић и Марко Кентера, сарадница на пројекту/изложби је Ивана Домазетовић.
Покровитељ пројекта је Туристичка организација Будве а пројекат је подржала Митрополија црногорско-приморска и општина Будва. Такође, изложба ће бити представљена у склопу манифестације „Дани европске баштине 2024”, Министарства културе и медија Црне Горе чија је овогодишња тема „Баштина која повезује – културне руте и мреже” истиче заједничке културно-историјске вредности, те културна баштина која трајно повезује и умрежава појединце и заједнице.
Циљ изложбе је стварање интерактивне, савремене презентације духовног и културног насљеђа свих манастира са територије Будве, комбиновањем аутентичних артефаката и конвенционалних експоната са новим технологијама и дигиталним инсталацијама. Поставка обухвата савремени приступ и употребу најсавременије електронске опреме која сегменте манастирских комплекса, архитектуру, сликарство и ризницу чини лако разумљивим најширем кругу посетилаца.

Савремена стварност више не може једноставно да се подели на физичке објекте и виртуелне, компјутерски генерисане светове. Нове технологије омогућиле су, не само сакупљање, конзумацију и организацију дигиталних информација, већ и њихову интеграцију у физичку стварност. Дигитална надградња нашег физичког окружења представља основу за стварање бескрајног просторног интерфејса и употребу мешовите стварности у свакодневном животу и комуникацији.

Посебно место на скали мешовите стварности (XР) заузима Аугментед реалитy односно проширена стварност (АР), нови медији који има потенцијал да интегрише све остале медије и као такав постане доминантан масовни медиј у 21. веку. Када се све то успешно споји са аутентичним духовним наслеђем добија се невероватан и јединствен производ – изложба која је изазвала велику пажњу и стручне и лаичке јавности и заблежила рекордну посећеност.

У њој се спаја креативност и технологија за стварање иновативних интерфејса између дигиталног и физичког света на начине који изазивају машту и буде до сада невиђену духовну аутентичну нарацију. Користећи апликацију Холоград Ливе Виењ Студија из Београда, доступну на Аппле Сторе-у и Плаy Сторе-у посетиоци су, кроз експонате и проширену реалност, доживљели виртуелну културну руту кроз све будванске манастире.
За ову изложбу дизајнирани су и каталози као и сав штампани материјал који је дигитално обогаћен.
ЈУ Музеји и галерије Будве

Горњи Милановац ће ове и јесени бити центар културних збивања у Србији. Два значајна догађаја обогатитиће културни живот грађана овог дела Балкана. Од 19. септембра до 11. октобра, Културни центар „Мија Алексић“ реализоваће јубиларни 10. Међународни филмски фестивал и „Дане Мије Алексића,“ два престижна догађаја која ће на једном месту окупити љубитеље филма и позоришта, музике и сликарства, саопштено је данас на конференцији за медије одржане у Београду у Прес центру МТС Дворане.
Манифестације су представили: Зоран Цвијановић, добитник награде „Мија Алексић – Бити глумац“, Радош Бајић, југословенски и српски глумац и редитељ филма „Хероји Халијарда“, Драган Арсић, директор Културног центра, Бобан Стефановић, уредник филмског програма, Огњен Ракчевић, доцент ФДУ у Београду и Ивана Башичевић Антић, директом Музеја наивне и маргиналне уметности, Јагодина.

Овогодишњи Међународни филмски фестивал истаћиће значај уметничких вредности филма и окупити реномиране филмске ствараоце региона, младе таленте и филмске ентузијасте, дајући им простор да покажу своју креативност, иновацију и размене идеје, речено је представницима медијских кућа и наглашено да Фестивал има за циљ неговање уметничких вредности филма, са посебним нагласком на очување и промоцију наше културне баштине. У оквиру фестивалског програма, биће приказани филмови који су својим оригиналним приступом и снажним наративима обележили филмску сцену.
Организатори су истакли да ће Фестивал употпунити бројни садржаји (едукативне радионице, панели, трибине). Посебан сегмент програма биће посвећени филмској едукацији деце и младих.
У години када обележавамо 101 годину од рођења Мије Алексића, једног од најсјајнијих бисера српског глумишта, Горњи Милановац ће оживети дух великог Мије кроз манифестацију – “Дани Мије Алексића”.

Подсећамо, Мија Алексић је својим талентом и харизмом обележио историју српског и југословенског глумишта. Успешан је био у многим гранама уметности које је дотакао – од позоришта, филма, и телевизије, до радија, па чак и сликарства. Културни центар који поносно носи његово име, одлучио је да му се одужи кроз фестивалску манифестацију која не само да чува сећање на њега, већ и преносити његов уметнички дух на генерације које долазе, речено је између осталог на конференцији за медије.

Изложба икона и фресака „Будвански манастири на раскршћу миленијума”, у продукцији ЈУ Музеји и галерије Будве биће представљена у уторак, 10. септембра 2024. године у 13 часова у холу испред велике сале Културног центра ,,Мија Алексић” у Горњем Милановцу.

Изложба је конципирана да представи изузетно значајан део баштине будванског краја која је и заједничка баштина дела европских земаља, не само балканског региона. Иновативни пројекат „Будвански манастири на раскршћу миленијума”, који је обухватао прву дигитално обогаћену изложбу експоната у Црној Гори публици је премијерно представљен у Модерној галерији „Јово Ивановић” у будванском Старом граду јуна прошле године.
Аутори поставке су мр Луција Ђурашковић и Марко Кентера, сарадница на пројекту/изложби је Ивана Домазетовић.
Покровитељ пројекта је Туристичка организација Будве а пројекат је подржала Митрополија црногорско-приморска и општина Будва. Такође, изложба ће бити представљена у склопу манифестације „Дани европске баштине 2024”, Министарства културе и медија Црне Горе чија је овогодишња тема „Баштина која повезује – културне руте и мреже” истиче заједничке културно-историјске вредности, те културна баштина која трајно повезује и умрежава појединце и заједнице.

Циљ изложбе је стварање интерактивне, савремене презентације духовног и културног насљеђа свих манастира са територије Будве, комбиновањем аутентичних артефаката и конвенционалних експоната са новим технологијама и дигиталним инсталацијама. Поставка обухвата савремени приступ и употребу најсавременије електронске опреме која сегменте манастирских комплекса, архитектуру, сликарство и ризницу чини лако разумљивим најширем кругу посетилаца.
Савремена стварност више не може једноставно да се подели на физичке објекте и виртуелне, компјутерски генерисане светове. Нове технологије омогућиле су, не само сакупљање, конзумацију и организацију дигиталних информација, већ и њихову интеграцију у физичку стварност. Дигитална надградња нашег физичког окружења представља основу за стварање бескрајног просторног интерфејса и употребу мешовите стварности у свакодневном животу и комуникацији. Посебно место на скали мешовите стварности (XР) заузима Аугментед реалитy односно проширена стварност (АР), нови медији који има потенцијал да интегрише све остале медије и као такав постане доминантан масовни медиј у 21. веку. Када се све то успешно споји са аутентичним духовним наслеђем добија се невероватан и јединствен производ – изложба која је изазвала велику пажњу и стручне и лаичке јавности и заблежила рекордну посећеност. У њој се спаја креативност и технологија за стварање иновативних интерфејса између дигиталног и физичког света на начине који изазивају машту и буде до сада невиђену духовну аутентичну нарацију. Користећи апликацију Holograd Live View Студија из Београда, доступну на Apple Store-u и Play Store-u посетиоци су, кроз експонате и проширену реалност, доживљели виртуелну културну руту кроз све будванске манастире.
За ову изложбу дизајнирани су и каталози као и сав штампани материјал који је дигитално обогаћен.

ЈУ Музеји и галерије Будве

Међународни филмски фестивал у Горњем Милановцу, десети по реду биће реализован од 19. септембра до 11. октобра 2024. године у истом периоду кад се реализују и Дани Мије Алексића.

Горњи Милановац ће, уз подршку Министарства културе, и ове јесени бити центар културних збивања у Србији. Два значајна и престижна догађаја обогатитиће културни живот грађана овог дела Балкана. Манифестације ће на једном месту окупити љубитеље филма и позоришта, музике и ликовне уметности.

Међународни филмски фестивал истаћиће значај уметничких вредности филма и окупити реномиране филмске ствараоце региона, младе таленте и филмске ентузијасте, дајући им простор да покажу своју креативност, иновацију и размене идеје.
Фестивал има за циљ неговање уметничких вредности филма, са нагласком на очување и промоцију наше културне баштине. У оквиру фестивалског програма, биће приказани филмови који су својим оригиналним приступом и снажним наративима обележили филмску сцену.
Програм ће употпунити едукативне радионице, панели и трибине. Посебан сегмент фестивала биће посвећени филмској едукацији деце и младих.

У години када обележавамо 101 годину од рођења Мије Алексића, једног од најсјајнијих бисера српског глумишта, Горњи Милановац ће кроз манифестацију – “Дани Мије Алексића” оживети дух великог Мије.
Он је својим талентом и харизмом обележио историју српског и југословенског глумишта. Успешан је био у многим гранама уметности које је дотакао – од позоришта, филма, и телевизије, до радија, па чак и сликарства. Културни центар који поносно носи његово име, одужује му се кроз фестивалску манифестацију која чува сећање на великог Мију Алексића али и преноси његов уметнички дух на генерације које долазе.

Темељи манифестације постављени су 2013. године изложбом “Мија Алексић – Бити глумац”, ауторским делом Бобана Стефановића. Од тада, “Дани Мије Алексића” су свечаност уметничког стваралаштва и истраживања културног наслеђа.
Манифестација окупља савремену позоришну, филмску, ликовну, музичку и визуелну уметност, стављајући акценат на важност откривања, прикупљања и документовања културних вредности.

Овогодишње културне свечаности у Горњем Милановцу у четвртак, 19. септембра отвориће пројекција филма „Хероји Халијарда“, режисера Радоша Бајића. Филм је, сниман на простору општине Горњи Милановац. Са историјске дистанце, кроз причу чланова породице Јовић доноси причу о херојству и солидарности.
Ауторска и глумачка екипа филма “Хероји Халијарда” одржаће и мастерклас у оквиру програма “Први пут у биоскопу”, пружајући младима јединствену прилику да из прве руке чују искуства и савете од искусних филмских стваралаца. Овај мастерклас ће посебно осветлити процес стварања филма и уметничке изазове, мотивишући новe генерацијe да се упустe у свет филма, као гледаоци, али и као будући филмски ствараоци!

Тог дана (19. септембар), публику очекује још један културни бисер – изложбa „Профил једне институције – Музеј наивне и маргиналне уметности у Јагодини“. Реч је о институцији која чува и промовише наивну уметност у свом најчистијем облику.
У Модерној галерији биће изложена дела прве генерације класика наивне и маргиналне уметности, док ће у холу испред велике сале Културног центра бити дела скулптора различитих генерација и израза.
Изложбу ће допунити кустоска вођења и креативне радионице за децу.
Аутори изложбе су Владимир Кокоруш и Радмила Стаменковић, кустоси Музеја наивне и маргиналне уметности.

ПОЗОРИШНА ПРЕДСТАВА “РАЗВОЈНИ ПУТ БОРЕ ШНАЈДЕРА, ЈУГОСЛОВЕНСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ
26. септембар 2024.
У оквиру манифестације „Дани Мије Алексића,“ биће изведено једно од најзначајнијих драмских комада српске позоришне сцене – представа „Развојни пут Боре шнајдера“ у извођењу Југословенског драмског позоришта.
Овај изузетан позоришни комад Александра Поповића на сцену је постави Егон Савин. Глумачку поставу предводи Ненад Јездић, први лауреат награде „Мија Алексић – Бити глумац”.
Представа је први пут изведен 1967. године и исте године је награђена Стеријином наградом за најбољу савремену драму. А на овогодишњим “Данима комедије” у Јагодини публика је представи дала највишу оцену, а Ненад Јездић је добио награду за најбоље глумачко остварење.

ДОДЕЛА НАГРАДЕ “МИЈА АЛЕКСИЋ БИТИ ГЛУМАЦ” И КОНЦЕРТ “ФОЛКЛОРИШТАНЦЕ”
28. септембар 2024.
Награда “МИЈА АЛЕСИЋ БИТИ ГЛУМАЦ” – ове године је припала Зорану Цвијановићу, истакнутом српском и југословенском глумцу.
Свечана додела награде биће уприличена у суботу, 28. септембра. Вече ће употпунити наступ малишана “Фолклориштанцета”. Реч је о концерту, у којем деца кроз шаренило фолклора, игру и песму говоре о нашој традицији.

ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ НАСТЕАТРА „TRIANGLE“
3. октобар 2024.
Премијера представе НАСТеатра, „TRIANGLE“ у режији Ивана Перковића. Ова ауторска представа, у којој главну улогу тумачи милановачки глумац Иван Перковић, обрађује теме људских граница, карактера и циљева. Изводи се на енглеском језику, али је обезбеђен превод како би публика могла несметано да прати комад. Главне улоге: Максим Граут, Јулија Граут, Јулија Гороваја, Иван Перковић.

КОМЕДИЈА-МОНОДРАМА „ШТА МЕ ОПЕТ СНАЂЕ“
10. октобар 2024.
Комедија „Шта ме Опет снађе“ је монодрами која се на духовит и дирљив начин бави темом – разводом. Кроз низ шаљивих и емотивних ситуација, глумица Анђелка Стевић Жугић, нас води на путовање кроз живот жене која се суочава са изазовима које доноси крај брака.

ДОМАЋА И ЕВРОПСКА ДУГОМЕТРАЖНА И КРАТКОМЕТРАЖНА ОСТВАРЕЊА НА ФЕСТИВАЛУ
ДЕСЕТИ МЕЂУНАРОДНИ ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ имаће изузетан филмски програм.
Од 19. септембра до 11. октобра, публика ће имати прилику да ужива у најновијим домаћим и европским филмовима, као и у изузетним краткометражним радовима који су освојили похвале на међународним фестивалима. Програм ће употпунити пројекције најуспешнијих остварења са досадашњих Фестивала одржаних у Горњем Милановцу.

ПАРТНЕРСКИ ПРОГРАМ (Ground d.o.o)
КАРНЕВАЛ ФИЛМСКЕ КУЛТУРЕ У ГОРЊЕМ МИЛАНОВЦУ
9, 10. и 11. октобар 2024.
Током Дечје недеље биће реализован Карневал филмске културе. Карневал ће обухватити низа активности које имају за циљ да децу и младе Горњег Милановца приближе филмској уметности и ауторима. А све у жељи да Горњи Милановац буде центар (филмске) културе.
У оквиру Карневала, између осталих програма, биће приказана претпремијерно чак три домаћа филма за децу и младе. То су филмови: “Василија прекрасна”, “Планета” и “Твитосаурус”. Гости пројекција биће ауторске и глумачке екипе филмова. Пројекат се суфинансира из буџета Републике Србије – Министарствa културе

МИЈА АЛЕКСИЋ (1923 – 1995)
Милосав Мија Алексић рођен је 26. септембра 1923. у Горњој Црнући, општина Горњи Милановац (Србија). Године 1933. са породицом се сели у Крагујевац.
У матичну књигу Српског народног позоришта округа крагујевачког уписан је 1943. Исте године одиграо је прву улогу у представи Девојачка клетва. Из Крагујевца је прешао у Београд, 1949. године. Играо је у Народном, Југословенском драмском као и на сценама других позоришта (Атеље 212, Хумористичко позориште Београд …).
Током блиставе каријере остварио је низ значајних улога.
Филмски деби имао је 1950. године у краткометражном филму Мува, Бранка Ћеловића. Играо је у више од 50 филмова. За своје глумачке бравуре добио је многобројне награде и највиша друштвена признања: Златна арена (Пула, 1962), Ловоров вијенац (Фестивал малих сцена Југославије, Сарајево, 1962), Плакета Радио Београда (1969), Печат Народног позоришта у Београду (1973), Статуета ћурана (Дани комедије, Јагодина, 1973), Стеријине награде (1976, 1994), Плакета Телевизије Београд (1978), Златни микрофон Радио Београда (1979), Добричин прстен (1982), Плакета Бранислав Нушић (Нушићеви дани, Смедерево, 1990), Гранд при Ћеле кула (Фестивал глумачких остварења југословенског играног филма, Филмски сусрети Ниш, 1992), Кристална призма (Академија филмске уметности и науке, 1993), и многе друге.
Преминуо је у Београду 12. марта 1995. године.

Пројекат се суфинансира из буџета Републике Србије – Министарствa културе

Зоран Цвијановић југословенски и српски позоришни, телевизијски и филмски глумац је добитник престижне награде “Мија Алексић – Бити глумац” за 2024. годину коју додељује Култрни центар “Мија Алексић” Горњи Милановац. Награда се додељује уметнику за изузетан допринос уметности глуме.
Цвијановића су за овогодишњег лауреата предложили претходни носиоци овог вредног признања : Ненад Јездић, Небојша Дугалић, Гордан Кичић, Весна Тривалић, Олга Одановић и Бранимир Брстина, што је Управни одбор Културног центра и усвојио, саопштено је данас на конференцији за медије одржаној у Свечаној сали општине Горњи Милановац.

Зоран Цвијановић је рођен је у Београду, 25. јануара 1958. године.
Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду 1982. Прва улога била му је у ТВ серији “Сиви дом“ (1984—1985). До данас је глумио у више од 50 филмова и ТВ серија.
Од 1982. до 1987. био је члан Југословенског драмског позоришта, а од 1987. до 2002. позоришта Атеље 212. Од 2002. има статус слободног уметника. Режирао је неколико филмова.

Насловна фотографија „Балада о Пишоњи и Жуги – Дадов“ извор Википедија

Драмска радионица Културног центра од уторка, 3. септембра 2024. године поново почиње са радом. И у школској 2024/25. години часови ће бити у истим терминима – уторком и петком.
Радионицу води Иван Пантовић, дипломирани глумац.
Програм је осмишљен на модеран начин, кроз вежбе покрета, пантомиме, вежбе говора и импровизације, а основни циљ је да на забаван и креативан начин уведе децу у свет позоришта.
Број места је ограничен.
Информације: 032/711-118; 065/5-715-135