Културни центар “Мија Алексић” изложио је у Модерној галерији и холу испред велике сале Дома одабране радове из Збирке и продајног фонда ликовне колоније “Мина Вукомановић Караџић” као и Збирке Међународног бијенала уметности минијатуре.
Поставку Бијенала чини више од 100 минијатура које потписују аутори са готово свих меридијана света.
Изложени су радови, домаћих и страних уметника, који представљају вредан део Збирке. Највреднији део поставке су радови награђених и похваљених аутора Бијенала до 2019. године.
Поставка у Модерној галерији такође је репрезентативна изложба. Потписују је учесници ликовне колоније “Мина Вукомановић Караџић”.
Изложени радови могу се погледати сваког радног дана, до половине фебруара.

Изворна група „Црнућанка“ и Певачка група „Моба“ из Београда одржаће у суботу, 8. фебруара у холу испред велике сале Културног центра “Мија Алексић” заједнички концерт.
Kонцерт је посвећен Олги Красојевић, чланици „Црнућанке“ која је преминула прошле године у фебруару.
Почетк концерта је у 19 часова, а улаз је слобода

Због погибије осам особа у пожару у дому за старе у Барајеву, среда, 22. јануар 2025. године је Дан жалости у Републици Србији.
Сви програми у организацији Културног центра “Мија Алексић” се отказују.

“Херој нације”, представа у продукцији Никшићког позоришта у среду, 22. јанура 2025. године биће изведена у великој сали Културног центра “Мија Алексић” у Горњем Милановцу.
Представу је према истоименом тексту Ивaна M. Лaлића на сцену поставио Mилaн Нeшкoвић. Аутор сцeнoгрaфиjе је Вeснa Сушић. Кoстимoгрaфиjу потписује Maргaрeтa Шoбoт, а улоге тумаче: Влaдaн Гajoвић, Биљaнa Кeскeнoвић, Стeвaн Вукoвић, Никoлa Вaсиљeвић и Maja Стojaнoвић.

О представи
„“Херој нације“ је драма нашег доба или је боље рећи нашег тренутка. У нашем времену сви желе ласкаву титулу хероја, а поготову та жеља добија на значају кроз име нације. Иза тог имена ће се сакрити онај који је вјештачки успоставио сукоб из којег се рађа драма, али не кроз живот, већ кроз оно што се зове медиј. А то име је одавно престало да буде спона између свијета оних који говоре и оних који слушају. Сада је то свијет оних који режирају и намећу, оних који владају по сваку цијену, чак и по цијену сопствене карикатурализације и самодеструкције. У том наметању и владању се разара заједница, а појединац остаје суочен са промашајем сваког друштвеног ангажовања и питањем има ли смисла бити део такве заједнице, али и са надом да се личност спасава кроз спознају бесмисла и кроз жртву за другога.“ (Јанко Јелић, уметнички директор Никшићког позоришта)

Реч аутора
„Улога медија у савременим, друштвеним процесима никада није била израженија. И у том смислу радује чињеница да овај позоришни комад није ништа изгубио на актуелности и свежини. Напротив, мала танка линија која у комаду дели физички и виртуелни свет, данас је још тања с тенденцијом да потпуно нестане и претвори свакодневницу у један озбиљни ријалити програм. Будимир Животић, Аристотелов “човек по средини” је присутан у сваком граду у Србији, пред сваким ТВ екраном, спреман да прими дневну инфузију информација које обликују његов дан, живот, будућност; па и смрт. Сценска радња која је доведена до апсолутног парадокса у комаду, у стварности делује све реалнија и извеснија. Да ли је жив човек, који је поверовао у своју смрт јер је то чуо на телевизији, ноторна будала или управо српски “човек по средини”, остаје да се види током гледања комада. Бојим се да је друга опција извеснија и да управо зато позоришни комад постиже лаку идентификацију са гледаоцима. Ако ту буде и лековитог смеха, онда је мисија испуњена.“ (Иван М. Лалић)
Почетак представе је у 20 сати.

Преузимање бесплатних улазница на билетарници велике сале, радним данима од 13:00 до 20:00.

Под окриљем Културног центра у уторак, 31. децембра 2024. године у великој сали биће уприличен Дечји Новогодишњи програм.
У програму ће наступити полазници: Музичке школе „Classic“, Балетске школе Националне фондације за уметничку игру, одељење у Горњем Милановцу, Ђурђа Оташевић, ученица седмог разреда ОШ”Десанка Максимовић” (представница Моравичког округа на Републичком такмичењу “Песниче народа мог”), полазници Драмске радионице Културног центра и Дечјег фолклорног ансамбла “Фолклориштанце”.
Почетак програма је у 11 сати, а водитељ је Милан Манић, аниматор и уметник савременог циркуса.

Изложба фотографија штампаних на платну “Иконе и фреске Рудничко – таковског краја”, аутора Бобана Стефановића и Радоша Гачића, биће представљена у четвртак, 26. децембра 2024. године у Галерији Културног центра Уб.

Иконе и фреске које ће бити представљене на изложби представљају највеће духовно наслеђе Рудничко-таковског краја. „Најлепши и најстарији примерци иконо и фреског сликарства репрезент су културног, уметничког и надасве духовног наслеђа у периоду од неколико векова“.
Отварање изложбе је у 14 сати.

О изложби:
Најстарији трагови иконописа и фрескописачког рада на подручју Рудничко-таковског краја налазе се у најстаријим црквама и манастирима који су преживели бурна времена српског средњег века, устаничка времена и, на жалост, небригу и непоштовање светиња у периоду друге половине двадесетог века. ”Најпознатије и најстарије иконе и фреске рудничко-таковског краја сачуване су у два манастира /Враћевшница и Вујан/, три цркве брвнаре /Таково, Љутовница, Прањани/, четири цркве задужбине Кнеза Милоша Обреновића /Савинац, Брусница, Брезна, Горњи Милановац/ и неколико сеоских цркава из 19. века /Горњи Бањани, Мајдан, Бољковци/. У највећој мери сачуване су иконе на иконостасима цркава као сликане целине и у ризницама појединачно. Фреске су мање више очуване у две манастирске цркве и у фрагментима у две сеоске богомоље. Манастир Враћевшница је најстарији на овом подручју и датира из 15. века, првобитан живопис није одолео зубу времена па је данашњи фрескопис настао тек после једне од многобројних обнова 1737. године. У манастирској цркви у Вујну која је измештањем са средњовековних темеља, саграђена 1805. године, фреске су рађене преко старих, избледелих и оне немају оригиналну вредност, али су израђене по угледу на стари живопис.

Најстарије иконе са подручја Рудничко-таковског краја су из првобитних цркава које су на овом подручју грађене током средњег века. Стално рушене и паљене очувале су првобитне иконостасе углавном у фрагментима и они се налазе у новосаграђеним богомољама. Сачуване иконе у црквама брвнарама, у манастирима и појединим сеоским црквама с краја 18. и почетка 19. века углавном су рад непознатих мајстора који су ангажовани са стране. Фреске у Враћевшници радио је Андреј Андреович са групом мајстора зографа 1737. године. Тек почетком 19. века јављају се иконописци који се потписују именом и презименом и стварају занимљиве сликане целине. То су Никола Апостоловић, браћа Стојан и Јеремија Михаиловић, Сретен Протић, Јован Стергевић звани молер Јања, Димитрије Посниковић, Настас Томић, Никола Марковић и бројни непознати мајстори иконо и фрескописци који нису оставили потпис нити било какав писани траг на основу кога би се могло утврдити ауторство.

Иконе и фреске приказане овом изложбом представљају највеће духовно наслеђе Рудничко-таковског краја. Најлепши и најстарији примерци иконо и фреског сликарства репрезент су културног, уметничког и надасве духовног наслеђа у периоду од неколико векова. Као завет потомству за будућа времена.

Радош Гачић, историчар уметности

Изворна певачка група „Црнућанка“ организује у уторак, 24. децембра 2024. године у великој сали Културног центра „Мија Алексић“целовечерњи концерт.
Гост концерта је оркестар World Music Center. Почетак програма је у 19 сати.